Poštovani gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo studentima čestitam Međunarodni dan studenata, a kao drugo osvrnula bih se na jednu dobru stvar koja se desila u parlamentu.
To je da je Ministarstvo pravde prihvatilo argumentaciju narodnih poslanika kada smo govorili o tome koliko je bitno da se uvede ovaj institut nezastarevanja krivičnih dela protiv polnih sloboda prema maloletnim licima. To je odlično s obzirom da smo na neki način prevazišli određene ideološke razlike, određene razlike u našim političkim stavovima, a sve u nekom zajedničkom cilju, a to je zaštita maloletnih lica. Čini mi se da više nije potrebno obrazlagati zašto je dobro što je nezastarevanje postalo sastavni deo ovog zakona koji je na dnevnom redu. Mislim da će to u velikoj meri da unapredi tu vrstu zaštite maloletnih lica.
Prema tome, mi iz LDP nemamo oko toga problema da prihvatimo činjenicu da je Odbor za pravosuđe i upravu predložio ovaj amandman a da pri tom nije usvojen amandman LDP, odnosno poslanika iz naše partije, jer mi taj amandman nismo ni podneli samo iz tog razloga da ostvarimo određene političke poene, nego smo prepoznali problem šta će biti ukoliko se ne spreči nezastarevanje ovih krivičnih dela koja su uperena prema maloletnim licima.
Još jednom bih podvukla da smo mi postigli cilj. Argumentacija poslanika je prihvaćena kao validna i na neki način smo poboljšali i ovaj zakon. Ključno je istaći da je ovaj institut u velikoj meri podigao kvalitet i nivo predmetnog zakona. Dakle bez obzira što niko od poslanika ne može reći da je njegov amandman u vezi ovoga usvojen, svi su se saglasili oko toga da su pohvalili predlagača što je prihvatio naše sugestije i svi smo pohvalili i odbor koji je takođe našao za shodno da reaguje i podnese amandman.
Dakle, ne radi se ovde o sujeti. Ne radi se ovde o politici. Radi se samo o jednom zajedničkom interesu koji je i te kako bitan za naše društvo, a pre svega, za one koji su najranjiviji deo ovoga društva, a to su maloletna lica, dakle, naša deca.
Imamo jako loša iskustva u pogledu vođenja krivičnih postupaka, kada se radi o ovakvim krivičnim delima, kao što su ugrožavanje polnih sloboda maloletnih lica, pa upravo iz tog razloga, bitno je da mi kao društvo i mi kao deo ove države reagujemo i realizujemo neke dobre ideje, makar te dobre ideje dolazile iz redova opozicije. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo našim amandmanom predložili da trajanje pravnih posledica osude bude 40 godina umesto 20 kako je to u Predlogu zakona napisano. Smatrali smo da je potrebno 40 godina da se zabrani sticanje javnih funkcija, da se zabrani zasnivanje radnog odnosa, odnosno obavljanje poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima. Smatrali smo da bi to bila jedna dobra poruka da ne ostavljamo i teoretsku mogućnost i šansu da se neko lice koje izađe sa odsluženja zatvorske kazne nakon 20 godina bukvalno rehabilituje. Predvideli smo 40 godina kao jedan realni protok vremena nakon kojeg zaista više ne možemo da očekujemo da se neko bavi izvršenjem ovakve vrste krivičnih dela koje se tiču ugrožavanja polnih sloboda maloletnih lica. Smatramo da je 20 godina prekratak rok, da je to malo u jednom ljudskom veku i da je 40 godina zabrane i trajanja ovih pravnih posledica osude, koje su predviđene članom 6. Predloga zakona, zaista primeren vremenski okvir. Ne vidim razlog zašto ovaj amandman nije usvojen.
Ne govorim iz pozicije nekoga ko se bavi politikom nego govorim iz pozicije majke i pozicije građanke ove države koja i te kako vidi i čuje šta se sve dešava svakodnevno i u kolikoj meri su maloletna lica ugrožena. Gotovo svakodnevno smo svedoci veoma ružnih dešavanja u pogledu ugrožavanja sigurnosti kao i polnih sloboda maloletnih lica.
Prema tome, ako imamo već prilike i šanse da donesemo jedan dobar zakon zašto onda taj zakon ne napišemo tako da zaista služi svojoj svrsi, a mislim da imamo jedan zajednički cilj i to je nesporno među nama poslanicima, a to smo i pokazali kada smo govorili o zastarevanju. Ne vidim razlog zašto ne bismo i u ovom delu poboljšali kvalitet zakona. Ne radi se o tome da usvojite naš amandman. Neka bude to predlog Odbora za pravosuđe i upravu. Nemamo problem oko toga, ali treba malo promeniti ovaj stav, ovaj institut koji je deo člana 6. Predloga zakona što se tiče roka u kom prestaju pravne posledice.

Hvala vam gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je stigao u skupštinsku proceduru 12. februara. Danas je 4. april. Dok bude stupio na snagu biće negde polovina aprila. Dakle, puna dva meseca od početka kako je zakon stigao u Skupštinu do njegove primene. Dakle, to je 60 dana.
Vi, gospodine ministre, u Predlogu zakona, ovim članom tražite rok od 90 dana, kako bi ste uredili propis za vođenje posebne evidencije koja evidencija je predviđena članom 14. ovog Predloga zakona.
Radi se o posebnoj evidenciji koja je definisana članom 13. ovog Predloga zakona, to su ime i prezime osuđenog, JMBG osuđenog, adresa prebivališta, podaci o zaposlenju, podaci o osobnim znacima, itd. Vi tražite punih 90 dana da bi ste uradili nešto što ste već trebali da uradite, a imali ste vremena.
Mi smo predložili, poslanici LDP, da vi skratite to vreme 30 dana. Zaista je 30 dana dovoljno da vi podzakonskim aktom uredite nešto na šta ste se obavezali ovim članom 14. Zaista ste preterano uviđavni prema sebi i preterano komotni, s obzirom na potrebu donošenja ovog zakona. Mislim da ste imali prilike u parlamentu da vidite kako to izgleda kada poslanici, skoro jednoglasno potvrđuju da jesu za primenu ovog zakona, da jesu za donošenje ovog zakona. Svi su se složili oko toga koliko je potrebno da se unese i taj institut nezastarevanja.
Dakle, složili smo se svi oko toga da nema velike diskusije oko toga da li je ovaj zakon potreban ili ne. Pokazali smo dobru volju, pokazali smo kooperativnost i vi sada prosto tražite 90 dana. Predugo je to vreme, gospodine ministre, prosto je nedopustivo dugo vreme.
Nažalost, mi smo svedoci svakodnevno da se ovakva krivična dela protiv polnih sloboda prema maloletnim licima dešavaju u kontinuitetu. Skoro svaki dan i imamo neku priču o tome. Evo prilike da se što pre reaguje. Evo prilike da se što pre primene neka dobra rešenja iz ovog predloga zakona.
Mislim da, kada govorite o tome da treba da se donesu neki podzakonski akti, trebate da imate u vidu da ti podzakonski akti imaju značaj u tom smislu da sprovode jedan dobar zakon. Prema tome, ako smo se složili oko toga da nemamo veće zamerke na ovaj zakon i vi biste trebali da pokažete neku svoju kooperativnost u tom smislu da ćete ubrzati neki posao koji trebate da uradite da bi uopšte mogao ovaj zakon da se primenjuje. Tu se u stvari vidi da li postoji neka vrsta sinergije između zakonodavne vlasti i izvršne vlasti. Dakle, nije dovoljno samo da zakonodavna vlast pokaže svoju zrelost i svoju spremnost na neke dobre odluke. Potrebno je da i izvršna vlast isto tako pokaže.
Nažalost, u proteklih osam meseci, od kada ste vi ministar pravosuđa, nismo primetili takvu vrstu spremnosti na saradnju sa zakonodavnom vlašću i uopšte niste pokazali neku spremnost da nešto bitnije promenite u tom pravosuđu, a vi ste na čelu Ministarstva pravde i državne uprave.
Prosto nekako puštate po strani i stavljate u pozadinu i sve one primedbe koje dolaze od Evropske komisije, od OEBS, od Venecijanske komisije, a primedbe su ozbiljne i tiču se toga da ste spremni da uradite neke tehničke promene, a teško se usuđujete i teško se odlučujete da uradite nešto ključno. Evo vam prilike da pokažete dobru volju. Hajde malo da ubrzate i svoj rad. Dakle, potrebno je da pokažete tu neku vrstu spremnosti, koju nismo baš primetili u dosadašnjem vašem ponašanju.

Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovde mi razgovaramo o Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Mi smo našim amandmanom predložili da se dopuni spisak ovih krivičnih dela na koje se odnosi ovaj zakon kojim se oduzima imovina proistekla iz krivičnog dela. Dakle, posle tačke 9. da se doda jedna tačka, pa da se sledeća krivična dela takođe smatraju profitabilnim krivičnim delima i onda smo naveli da se to odnosi na podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa, na posredovanje u vršenju prostitucije, na prikazivanje i pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju. Dakle, to su krivična dela predviđena članovima 183, 184. i 185. Krivičnog zakonika.
U obrazloženju zašto ste odbili ovaj naš amandman vi ste naveli da se ovde ne radi o delima koja se vrše radi sticanja imovinske koristi.
Gospodine ministre, skrenula bih vam pažnju da je podvođenje radi prostitucije, podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa, posredovanje u vršenju prostitucije i slično, što sam već ovde navela, i te kako profitabilno. Dovoljno je samo da zapitate sve one žrtve trafikinga, koje su u stvari bile žrtve posredovanja u prostituciji, odnosno u vršenju tog krivičnog dela.
Jako je bitno da, kada govorimo o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, uzmemo u obzir i ovu vrstu krivičnih dela. Dakle, nije dovoljno da se tu radi o organizovanom kriminalu, otmici. Inače, organizovani kriminal i te kako je umešan u pogledu podvođenja i prostitucije i sličnih krivičnih dela sadržanih u članovima 183, 184. i 185. Nije dovoljno da vi samo u pogledu krivičnog dela protiv imovine iz člana 208, 208b, 214. primenjujete ovaj zakon i oduzimate imovinu.
Ukoliko ste se odlučili da reformišete ove pravosudne zakone, a i ovaj zakon o kome smo malopre razgovarali spada u taj korpus, onda biste trebali malo šire da gledate i da vodite računa i o tome da upravo posredovanje u prostituciji i te kako može da donese određenu korist onom koji vrši to krivično delo.
Prema tome, smatram da ne stoji obrazloženje koje ste dali kada ste odbili ovaj amandman. Bilo bi dobro da razmislite o tome, malo šire da razmislite i ukoliko smatrate da postoje određene prepreke da u tom smislu proširite ovaj spisak iz člana 2. ovog zakona. Zašto ne biste onda u tom smislu menjali i Krivični zakonik?
Mislim da ukoliko zaista mislite da promenite nešto suštinski u Krivičnom zakoniku, u ZKP, a zaista ozbiljno mislite da i ovaj zakon o oduzimanju imovine bude nešto novo u odnosu na prethodni zakon, onda imate zaista dovoljno prostora da malo suštinskije razmišljate i u tom smislu donosite i odluku.
Prema tome, još jednom vas podsećam da su to krivična dela koja se tiču polne slobode, podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa, dozvolićete, veoma je ozbiljno krivično delo kao i posredovanje u vršenju prostitucije, kao i prikazivanje i pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala. Ne znam zašto smatrate da to nije dovoljno ozbiljno, da nije dovoljno profitabilno za onog koji vrši ta krivična dela?
Hajde malo da iskoraknete iz onog začaranog kruga u koji ste stavili samog sebe. Malo bi trebalo da razmišljate i realno malo bi trebalo da vodite računa i o životu. Nije pitanje samo borba protiv organizovanog kriminala ili protiv korupcije. Ono što tišti ovu državu su daleko ozbiljniji problemi i širi od onoga što vi percepirate kao neku ozbiljnost i kao neki problem.
Razmislite još jednom ili ćete možda u nekoj sledeći izmeni i dopuni uvrstiti i ova krivična dela kao jedan od spiska iz ovog člana 2. Hvala.

Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u razlozima za donošenje ovog zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora, s obzirom da ću prevashodno o ovom predlogu zakona da govorim, pozvali ste se na promenjene okolnosti od 1978. godine, kada je prethodni zakon donet, pozvali ste se i na Bečku konvenciju o ugovornom pravu iz 1969. godine, kao i na Konvenciju o pravu ugovora između država i međunarodnih organizacija, koja faktički još nije ni stupila na snagu.
Sve u svemu, mi ne bismo imali neke velike primedbe na sve to što ste naveli u ovim razlozima za donošenje zakona, svesni smo toga da je prošlo više od 30 godina od 1978. godine, svesni smo toga koliko se ovde država promenilo na ovim prostorima, i to nije problem, problem sa ovim zakonom je u stvari nedostatak odgovornosti i nedostatak kontrolnog mehanizma koji bi promovisao tu odgovornost.
Ukoliko pažljivo pročitate zakon, pogotovo te odredbe koje se odnose na izvršavanje međunarodnih ugovora, vi ćete shvatiti da je ono što govorim da je tako i to je tačno, a kada nemate odgovornost i nemate kontrolu izvršavanja međunarodnih ugovora, u tom slučaju imate jedan problem.
Da li se ovde radi o jednom zakonu koji zaista ima za cilj da se izvršava i da li zaista ovaj zakon ima pravu suštinu koju opisujete u obrazloženju­? Postavlja se i pitanje da li vi u stvari kreirate neke paralelne svetove? Jedan svet koji se prikazuje je jedan sasvim drugi, koji predstavlja pravu suštinu onog života koji mi danas u Srbiji živimo. Ovo pitanje postavljam upravo iz tog razloga, jer smo svakodnevno svedoci tome da, s jedne strane, imamo sliku koju nam dajete, a s druge strane imamo jednu pozadinu te slike koja nam je zamračena ili koja se na neki pogrešni način tumači.
Imate neke akcije i neke radnje koje opisujete na jedan način, a u stvari se radi o tome da sve te radnje predstavljaju samo neki alibi za neku drugu suštinu koja se krije u pozadini. Zato je moguće da mi u stvari imamo jedno pravosuđe, a da tom pravosuđu se pretpostavlja rad nekih anketnih odbora, nekih radnih grupa i zato nama može da se desi da, umesto tužilaštva i sudova, na utvrđivanju krivične odgovornosti i pronalaženju onih koji su učinili ta teška krivična dela, ubistva novinara to radi neki anketni odbor. I to je veliki problem. Vi pravite paralelnu instituciju na ovaj način. Da li je to, gospodine ministre, zaista dopustivo i moguće u jednoj državi koja ima ambiciju da bude pravna država?
S jedne strane imate zdravstvo, Ministarstvo zdravlja. Imate mogućnosti na tome da lečite građane Srbije i onda odjednom vidimo da to zdravstvo ne funkcioniše, zdravstveno osiguranje ne funkcioniše, nego su potrebne donacije da bi lečili našu decu, decu građana Srbije. To je problem. Dakle, izmeštamo lečenje iz okvira zdravstva, iz okvira Fonda za zdravstveno osiguranje u neki domen donacija, sponzorstva, solidarnosti, dobre volje, velikodušnosti i humanizma, što nismo protiv toga, ali prosto ne može da dominira takva vrsta finansiranja lečenja, pogotovo dece ove Srbije.
S jedne strane imate Ministarstvo spoljnih poslova. Dakle, imate mesto gde se kreira i sprovodi ta spoljna politika. Imate parlament, imate Vladu. Dakle, imate uokvirenu instituciju koja se bavi spoljnim poslovima, a s druge strane, predsednik države deli naveliko. Preko 250 odlikovanja je podelio i nekim osvedočenim diktatorima.

Upravo vam dajem primer kako se u Srbiji prave paralelni svetovi. U jednu od tih fikcija spada i ovaj predlog zakona koji ima jednu krucijalnu manu – nedostatak odgovornosti koji bi bio ugrađen u tekst zakona i nedostatak mehanizma kontrole kako će se kontrolisati sprovođenje međunarodnih ugovora.
Znate zašto je to potrebno gospodine predsedavajući? Zato što ova država kada god nije znala da izbegne domaće propise, kada je god nameravala da izigra domaće propise a imala je određenu političku volju ili ambiciju, u tom slučaju te poslove je dizala na nivo međunarodnog ugovora. Na taj način je prodat NIS za bezobrazno nisku cenu. Na taj način je utvrđena rudna renta koja je bezobrazno niska od 3%, a takvog primera nemate ni u Evropi.
O tome se radi gospodine predsedavajući. To je međunarodni ugovor, koji trenutno egzistira i zbog kojeg ova država ima ogromne manjkove, između ostalog i u svom budžetu. Međunarodni ugovori očigledno u Srbiji služe kao neka vrsta alibija za neku političku volju čija suština se želi sakriti upravo iz tog razloga, jer se gradi taj način vođenja politike i taj način egzistiranja političke volje većine, onih koji vrše vlast, da jednostavno sprovode ono što je njima u interesu, ono što im donosi političke poene, ne razmišljajući o posledicama, pogotovo o štetnim posledicama koje trpi ova država i građani.
Kada se razgovara o međunarodnim ugovorima jako je bitno da se postavi pitanje koja je uloga parlamenta? Da li je parlament samo jedan protočni bojler kroz koji prolaze ti predlozi međunarodnih ugovora, ti zakoni o međunarodnim ugovorima ili je u stvari parlament neki suštinski činilac, aktivni činilac u kreiranju tih ugovora, u sprovođenju tih ugovora, u kontroli sprovođenja tih ugovora?
Iz dosadašnje prakse nismo mogli da steknemo utisak da parlament zaista ima neku ozbiljnu ulogu, pogotovo u kontroli izvršavanja tih ugovora. Sa ova tri člana u Predlogu zakona i dalje ne vidim da je uopšte bilo i razmišljanja o tome da se ojača uloga parlamenta u pogledu izvršavanja međunarodnih ugovora. Nije dovoljno da samo predvidite, da se i Skupština izveštava o izvršavanju međunarodnih ugovora, jako je bitno da se obaveštavaju narodni poslanici. Narodni poslanici su ti koji mogu da stave određene zamerke, koji mogu da kontrolišu da li se taj međunarodni ugovor zaista izvršava, na koji način se izvršava i koliko je dobra volja u tom međunarodnom ugovoru, kada dolazi do realizacije?
Prema tome ni jedan od tih zakona koji dolazi u parlament ne može da se posmatra samo kao jedan pojedinačan zakon, samo tekstualno. Svaki od tih zakona ima svoju političku pozadinu, svaki od njih ima određene ciljeve, a često ni ta politička pozadina ni taj cilj nisu u dovoljnoj meri osvetljeni, jer da jeste tako u tom slučaju ne bismo bili u ovakvoj ekonomskoj, institucionalnoj, privrednoj i u svim ostalim krizama koje nas pogađaju.
Možda bi bilo potrebno da razmislite o tome da kada predlažete ovakve zakone da ujedno i kažete da ste taj zakon predložili s obzirom da niste imali druga posla, s obzirom da ne želite ništa drugo da radite, da nemate nameru da nešto kvalitetno, pozitivno i korisno promenite u ovoj Srbiji. Zato se pozivate na zakon iz 1978. godine i kažete – postoje tu neki zastareli instituti i ti instituti moraju da se menjaju, da se to osavremeni. Pri tom pozivate se i na konvencije koje takođe datiraju i više od dvadeset godina, jedna iz 1969. a druga iz 1978. godine.
Nismo mi poslanici u toj meri naivni, nismo u toj meri spremni da samo olako prihvatimo ove vaše predloge zakona. Mi to uvek stavljamo u kontekst i uvek dobro proučimo svaki od ovih zakona. Mnogo šta očigledno želite da sakrijete, mnogo šta stavljate po strani, a ono što prikazujete, najčešće ne odgovara istini.
Dakle, malo više odgovornosti, malo više poštenja, malo više transparentnosti u vašoj politici i u tom slučaju možemo o tome da razgovaramo kako i šta da pomogne jedna opoziciona partija kao što je LDP. Mi smo uvek spremni za saradnju i uvek smo spremni da uradimo sve ono što je potrebno da bi se bar pokrenuo taj put izlaska iz ove sveopšte krize u kojoj se nalazimo.
Na žalost ne nailazimo na saradnju, ne nailazimo na dobru volju da se ta saradnja digne na neki nivo. Vaši postupci nam ne daju nadu da će nešto značajnije da se promeni u tom smislu. Danas razgovaramo u parlamentu o ovom setu zakona i juče smo razgovarali i prošle nedelje. Bilo je tu puno literalnih sastava i bilo je puno reči o tome kako treba pomoći deci, kako treba pomoći osobama sa invaliditetom, kako treba pomoći mladima i kako to sve treba raditi ali nekako ste uvek stavili po strani onu krizu u kojoj se Srbija nalazi i kako to Srbija zaista misli da sprovodi sve vaše dobre volje i sve vaše lepe priče.

Hvala, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kada pročitamo ovaj predlog zakona, na prvi pogled deluje zaista poprilično društveno odgovoran predlog zakona, ali samo na prvu loptu, samo na prvo čitanje i ukoliko ovaj zakon ne stavimo u kontekst sa osnovnim zakonom iz kojeg je proistekao, ako ga ne stavimo u kontekst života u kojem živimo i ukoliko zanemarimo koliko se ovaj zakon oslanja na potpunu, jasnu i preglednu situaciju u kojoj se nalaze i društvo i država.
Zaista se ne bih složila sa prethodnim govornicima oko toga da ovaj zakon predstavlja neko poboljšanje u odnosu na ranija rešenja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, upravo iz tog razloga što ovaj zakon malo šire posmatramo i pre svega zato što čitamo obrazloženje koje se daje kada se predlaže neki zakon, pa smo to uradili i ovom prilikom.
Meni je jasno da se želi podići ta neka svest u društvu i da se unapredi položaj osoba sa invaliditetom i da se njihov život u znatnoj meri poboljša. Međutim, nije dovoljno samo želeti, nije dovoljno imati dobre namere. Čak ne bih dovodila u pitanje pisaca i predlagača ovog predloga zakona u pogledu njihove dobre vere i dobre namere. Dakle, ne želim u tom smislu ni da govorim o ovom predlogu zakona, da unapred nečiju dobru volju dezavuišem.
Međutim, mi nemamo pravo kao poslanici da samo preletimo preko određenog predloga zakona i da ne konstatujemo sve njegove manjkavosti i da ne predložimo neka bolja rešenja, koja bi u znatnijoj meri poboljšala već postojeći zakon i faktički, time bi se proizveo daleko bolji efekat od onog koji će se postići ukoliko se zakon u ovoj formi koja je predložena i osnaži, odnosno izglasa od strane skupštinske većine.
Ne bih se složila sa tim da su ova rešenja daleko bolja od već postojećih, u postojećem zakonu. Iz kojih razloga? Ovde se spominju i subvencije, spominju se penali, spominju se standardi, spominju se neki instituti koji postoje u prethodnom zakonu, a sada se predlažu i u ovim izmenama i dopunama. Međutim, nije dovoljno samo konstatovati promenu instituta, nego treba videti u kom smislu se ta rešenja iz prethodnog i menjaju.
Vi menjate penale, brišete penale. Odlučili ste se za državnu subvenciju i to bi na prvi pogled možda i bilo dobro rešenje. Međutim, zaboravljate jednu činjenicu, a to je da je ova država za prva dva meseca uspela da dostigne zaista enormnu sumu od 35 milijardi dinara budžetskog deficita. To je daleko više od onog što je bilo predviđeno Zakonom o budžetu, a ovim tempom budžet će do kraja godine u smislu deficita da naraste na punih 200 milijarde. Dakle, to je tih 200 milijardi koliko će ova država potrošiti više od onog iznosa koji je predvidela.
Sada pogledajte ovde u ovom predlogu zakona, govorite o subvencijama, u kojoj meri ćete vi u stvari da osnažite položaj osoba sa invaliditetom, u kojoj meri će ova država to da finansira, sve sa nekim dobrim namerama i u dobroj volji. Ali, nekako ste zaboravili u kojoj meri je ova država prezadužena, u kojoj meri je ovaj javni dug postigao 63% krajem decembra 2012. godine. Dakle, sa takvim javnim dugom i sa ovakvim budžetskim deficitom, koji raste iz dana u dan, iz meseca u mesec, teško da ćete uspeti sve ove subvencije koje ste zacrtali i u pogledu osoba sa invaliditetom da realizujete.
Hajde sad da pogledamo šta je to sa tim penalima. Zaboravili ste jednu malu činjenicu, prosto ste prevalili celokupan teret zapošljavanja osoba sa invaliditetom na privredu, a da ste pri tom ostavili jedno loše rešenje u zakonu, kojim su izuzeti državni organi iz obaveze kvotnog zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Dakle, državni organi nisu u obavezi da zapošljavaju te osobe.
Postavila bih pitanje – da li znate, gospodine ministre, koliko ima zaposlenih u Skupštini Republike Srbije osoba sa invaliditetom? To je prosto nedopustivo.
Zaista se nekako na mala vrata propustili da pojasnite situaciju oko toga da ćete sve te neke obaveze koje se tiču privrede meriti sa republičkim prosekom zarade. Nećete taj prosek da uzmete u smislu zarade u privredi, nego ono što se zaradi na republičkom nivou. Pri tom, prećutkujete jednu zaista neveselu činjenicu da su zarade u privredi oko 24% niže nego što je to u javnom sektoru, u ustanovama, u javnim preduzećima. Dakle, i tu je neka disproporcija u pogledu onoga što bi trebalo da predstavlja bazu na koju se računaju određene obaveze privrede, jer ako privreda ima određene obaveze, u tom smislu treba da se uzme u obzir kolike su zarade u toj privredi.
Inače je interesantan podatak da Republički zavod za statistiku čak i ne objavljuje prosečna primanja u privredi, nego jednostavno objavljuje jedan podatak o prosečnoj republičkoj zaradi. To dovoljno govori o tome koliko tu nema neke spremnosti da se ozbiljnije zadire u tu suštinu odnosa privrede, javnog sektora, ustanova, državnih organa i uopšte da se javno promoviše onaj koji stvara vrednosti i onaj koji plaća porez i onaj koji nosi ogroman teret pravljenja novih društvenih vrednosti, a to je samo privreda.
Ovim predlogom zakona ste navodno želeli i da pojačate tu neku društvenu svest u pogledu odnosa prema osobama sa invaliditetom.
Kako ste to mislili da realizujete ukoliko niste promenili te standarde, niste objasnili standarde, niste konkretizovali standarde na osnovu kojih se procenjuje radna sposobnost osoba sa invaliditetom? Bez jasnih i konkretnih merila i standarda, bez jasne procedure na koji način se utvrđuje radna preostala sposobnost, i dalje forsirate i promovišete jednu segregaciju. Ma koliko niste u obrazloženju zakona naveli da je segregacija vaša stvarna namera sa Predlogom zakona. Čak i u drugostepenom postupku ona komisija koja odlučuje nema jasnog kontakta sa osobama sa invaliditetom kako bi mogla da proceni da li su te osobe radno sposobne, da li imaju još neki deo radne sposobnosti. To je od izuzetnog značaja, jer u tom slučaju ukoliko osobe to nemaju prema odluci komisije te osobe imaju jedino priliku da se zaposle u nekim radnim centrima. Šta je to ukoliko nije izdvajanje ne integracija, nego izdvajanje i segregacija osoba sa invaliditetom?
Zato je jako bitno da se naglasi da Predlog zakona sam po sebi ništa ne znači ukoliko taj Predlog zakona ne stavimo u daleko širi kontekst od onog od kojeg ste vi ustvari u obrazloženju Predloga zakona naveli.
Kada govorimo o osobama sa invaliditetom ne možemo da izostavimo činjenicu da ne prolazi ideja o reformi penzijskog sistema. Mi i dalje imamo jako veliki procenat, preko 24% osoba koje su ostarile pravo na invalidsku penziju. Kada se uzme u obzir da je samo 57% radnika ostvarilo pravo na starosnu penziju, a da 22% ima porodičnu penziju, u tom slučaju možemo da uočimo jednu poprilično neveselu činjenicu, a to je da oni koji su zaista ostvarili neki radni vek radeći do određenog broja godina i pri tom radni staž su odradili je zaista mali u odnosu na ostale koji očekuju od ove države određeni podsticaj, pa je u tom smislu da se subvencionira, da se pomaže nešto što se zove invalidska penzija, nešto što se zove raniji odlazak u penziju.
Ovaj procenat je nešto manji u odnosu na ranije trendove, ali daleko premašuje sposobnost ekonomsku ove države da donosi sve ove državne pomoći koje ste vi ovakvim dobronamernim zakonima predvideli i na neki način nametnuli.
Još jedna stvar je jako bitna da se napomene u ovom predlogu zakona. Pored ostalih manjkavosti nekako ste zaboravili i da pojačate efikasnost u kontroli budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom. Nemamo jasnu predstavu o tome. Nema transparentnosti u tome kako se sredstva iz tog budžeta troše i da li ta sredstva završavaju negde u onom preglomaznom budžetu, u tom budžetu koji očigledno samo generiše taj budžetski deficit ili imamo neke jasne stavke i jasan pregled situacije. Ovo vam napominjem iz razloga što je jako bitno da se radi na tome da se profesionalno rehabilituju osobe sa invaliditetom.
Kako vi ustvari očekujete integraciju tih osoba ukoliko se u smislu stručne osposobljenosti, školske spreme ne da određena podrška, ne promoviše, ne da neki input koji će da olakša i tim preduzetnicima i privredi da zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Zaista je problem u samoj primeni prilično nepreciznih zakonskih rešenja i problem je u tome što sa ovakvim predlozima zakonima, a ovo nije jedini koji je stigao na dnevni red parlamenta, vi iskazujete određenu vrstu društvene odgovornosti, određenu vrstu humanizma, a da pri tom sve to ostaje na nekom površinskom nivou, a kada se zaista krene sa realizacijom tih zakona i kada se zaista krene u to da se ta neka zakonska rešenja i primene u praksi nailazi se na razne prepreke i onda se shvati da nije to baš toliko jednostavno i da to nije nešto realno.
Dakle, realan život je taj koji će pokazati u kojoj meri ste vi sa ovim predlogom zakona bili humani. Realan život koji je poprilično surov na osnovu ovih pokazatelja na osnovu izveštaja Fiskalnog saveta i na osnovu izveštaja državnog revizora o funkcionisanju i radu javnih preduzeća. Iz ovoga već vidimo da ova država ima ozbiljne probleme, da ova država nije ni jedan korak odmakla od recesije, da ne radi ništa u smislu jačanja i poboljšanja privredne situacije, a da pri tom barata sa takvim rešenjima kao što su državna pomoć, subvencije, kao što je društvena osvećenost, društvena odgovornost. Nema tu društvene odgovornosti ako vi ljudima dajete lažnu nadu, nema humanizma ukoliko znate da to što ste ovde napisali nećete moći da realizujete. To nije humanizam. To je gospodine ministre hipokrizija.
Nažalost, trebate izaći i reći javnosti – predložili smo ovaj zakon, ali nismo uradili ništa u smislu značajnijeg poboljšanja Zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Nismo uradili ništa u smislu uvođenja u jasne i konkretne tokove trošenja sredstava koja se tiču osoba sa invaliditetom i nismo uradili ništa da promenimo položaj ovih osoba. Jeste da smo se pozvali na Konvenciju, a pri tom i Konvencija o zapošljavanju osoba sa invaliditetom je u nekoj meri ugrožena i to je član 27, koji jasno govori o tome da je celokupna državna struktura, celokupno društvo odgovorno kada se radi o zapošljavanju osoba sa invaliditetom i da ne mogu državni organi da budu izvan toga jer isto i državni organi imaju obavezu kao što ima i privreda.
Prema tome, bilo bi dobro da svaki put kada izađete pred parlament sa ovakvim zakonom prethodno malo pogledate oko sebe. Bilo je preporučljivo da pročitate izveštaj Fiskalnog saveta. Mislim da bi vam sve bilo mnogo jasnije.
Znate, postoji tu jedna čudna okolnost, a to je da se vaše ministarstvo zove Zakon o radu i socijalnoj pomoći. Prosto, rad i socijalna pomoć nisu kategorije koje bi trebalo da se pominju zajedno. Zar, ne postoji ona neka narodna mudrost – ko radi ne boji se gladi? Dakle, bitno je da neke stvari nazovemo pravim imenom i bitno je da budemo zaista oko svega toga iskreni, pre svega.

Hvala vam.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pa evo otprilike se ovako radi u ovom parlamentu. Na prečac se menjaju redosledi tačaka koji su predviđeni da budu predmet ove sednice. Mi se pripremamo za jednu tačku, odjednom neka druga bude. Preko noći se razmisli, pa se onda odluči.
Da li je ovo parlament ili je ovo u stvari jedna ispostava jedne interesne grupe, jedne političke stranke, jedne vlasti koja još uvek nije svesna toga da bi trebalo da se ponaša kao da je na vlasti i da, između ostalog, ima i određene odgovornosti?
Ovde nema odgovornosti ukoliko se ne ponaša odgovorno, a ne ponaša se odgovorno kada se ovaj parlament na ovaj način tretira, a to jeste nipodaštavanje parlamenta, kada nemamo unapred izgrađen plan kako će parlament da radi. Ne možemo čak ni da računamo sa tim da će redosled tačaka zakona biti onako predviđeno kao što je to dato u prvobitnoj informaciji. To zaista jeste veliki problem, jer ako je ovakav odnos prema parlamentu, onda možemo misliti kakav je odnos uopšte prema građanima, prema javnosti, prema ovoj zajednici, koja mora da trpi posledice ovakvog neodgovornog ponašanja.
Ovo je bitna odluka koja se predviđa pod ovom tačkom dnevnog reda. Jako je bitno da se napokon izaberu članovi ovog odbora koji će imati i te kako značajan upliv na to kako će u stvari da se sprovodi jedan izuzetno značajan zakon, Zakon o javnim nabavkama. Međutim, čemu takva brzina da se odjednom ova tačka isturi kao prva tačka na ovoj sednici? Čemu ovakva odluka da to bude zasebna tačka? Zašto je to odjednom isplivalo kao predmet raspravljanja iznad svih ovih ostalih zakona koji su i te kako bitni i koji su do juče figurirali kao zakoni o kojima ćemo mi, između ostalog, početi da raspravljamo i danas?
Svesna sam toga da je vama jako potrebno da pogurate tu borbu protiv korupcije. Svesna sam toga da ste i vi svesni toga da te borbe neće biti ukoliko nastavite da radite i da promovišete tu borbu protiv korupcije kao što ste do sada radili. Svesna sam toga da vam je potrebno da na neki način prikažete bar tehnički da preduzimate sve da bi se korupcija smanjila u državi, jer evidentno je, ma koliko hapsili, ma koliko najavljivali, ma koliko pravili španske serije o tome kako se borite protiv korupcije, korupcija je i dalje ostala na veoma visokom nivou.
Sada ulazimo u ovu priču kako upodobiti Zakon o javnim nabavkama, kako preduprediti određene negativne pojave koje prate te javne nabavke. Pri tom vi gubite iz vida jednu osnovnu stvar, da nije najveći problem u javnim nabavkama, nije najveći problem to…

Gospođo predsedavajuća, upravo se radi o tome. Upravo govorim o tome šta je predmet ove tačke koja se nalazi na dnevnom redu, a to je Odluka o izboru predsednika i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Ovi ljudi koji su ovde navedeni imenom i prezimenom za mene su potpuno nepoznati ljudi. Dakle, potpuno su nepoznati u tom smislu da mogu da ih podržim ili da ih ne podržim. Mogu samo da verujem vama na reč da su to odgovarajuće osobe za ove značajne funkcije.
Upravo sam govorila o tome, da vi kompromitujete sve ono što dostavljate na raspravu i na odlučivanje u ovaj parlament. Kompromitujete na taj neodgovorni način, na koji vi u stvari tražite da raspravljamo i odlučujemo o članovima, konkretno i ovog odbora. Dakle, ukoliko imamo samo spisak članova, imamo spisak lepih želja, da podržimo ove članove, kako se možemo izjašnjavati o tome? Kako možemo ozbiljno diskutovati ako stvar ne gledamo mnogo šire i u celini, ako i ovu odluku ne stavimo u kontekst jedne opšte političke situacije, jednog opšteg društvenog i državnog problema u kojima se trenutno nalazimo?
Dozvolićete, da to jeste problem kada ozbiljno računate sa tim i imate ambicije da se borite protiv korupcije i u javnim nabavkama. Kada se taj zakon donosio, bila je rasprava o tome da jeste potreban zakon, ali gubi se nešto iz vida, a to je kada se već stigne do javnih nabavki to je već gotovo. Dakle, gotovo je, zato što se ne kontroliše. Ko je taj koji odlučuje da se u stvari raspišu te javne nabavke?
Vi sada tražite od nas da podržimo ove potencijalne članove odbora. Traži te od nas da od tih ljudi očekujemo jednu ozbiljnost, odgovornost, a pri tom, uradili ste sve da se kompromituje i ta eventualna ozbiljnost i ta eventualna odgovornost.
Dakle, to je prvi korak. Prvi korak da vi uozbiljite državu, ukoliko zaista želite pravnu državu, da vi uozbiljite procedure, postupke, prvo ovde u parlamentu, da bi ste očekivali da imamo ozbiljnu proceduru i u tim javnim nabavkama, da bi ste ukazali i pokazali svim tim budućim članovima odbora, kako treba da se radi. Da li je ovo poruka, ozbiljna poruka, da li je ta poruka u stvari održiva?
Kažem vam da nije. Kažem vam da nije, kao što ću vam reći i za sve zakone koje smo mi ovde raspravljali kao poslanici, za zakone koje ste vi kao vlast usvojili. Svi ti zakoni imaju jednu ozbiljnu manu, a ta mana tiče se populizma i demagogije i tiče se tehničkih promena, tehničke sadržine, a u suštini mi nemamo zakone koje bi mogli zaista da iznesu bilo kakvu ozbiljniju reformsku promenu u ovoj državi.
Dakle, ukoliko se bazirate na takvoj vrsti rada, ukoliko se bazirate na fabrikovanje takvih zakona i izmena postojećih zakona, u tom slučaju imaćete veoma veliki problem sa funkcionisanjem pravne države. U tom slučaju ugrožavate pravni poredak. To je osnovni problem sa zakonima kao što je problem i sa ovom odlukom o kojoj danas treba da raspravljamo.
Najveći broj poslanika, normalno, nije ni pročitalo odluku, normalno da se neće puno ni diskutovati. Smatra se da je to samo jedna od odluka. Nije samo jedna od odluka, kao što ni jedan zakon, predlog zakona koji dođe u ovaj parlament nije samo jedan od zakona. Ali, na žalost u proteklih sedam meseci vi upravo činite to da zakoni koji se ovde…

Još jednom samo da vam napomenem da je jako bitno da svaku odluku, između ostalog i ovu, koju šaljete u parlament, prikažete kao jednu ozbiljnu odluku, jednu ozbiljnu nameru, a ne samo jedno tehničko pitanje koje ćete uraditi, da bi ste u stvari ništa ne uradili.
Dakle to je suština svega onoga što sam rekla. Nije problem u odluci, nije problem u ovim ljudima. Mi prosto i ne znamo ko su ti ljudi. Problem je u tome da nemamo sadržinu na koju bi smo mogli da se izjasnimo, a zaista su ozbiljni ekonomski problemi u ovoj državi, koji se samo pojačavaju ogromnom korupcijom koja se nekako uopšte ne snižava u proteklom vremenskom periodu.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, povreda Poslovnika.

Hvala vam gospodine predsedavajući. Poštovani gospodine ministre, poštovana gospodo i gospođe predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je, u stvari, set pravosudnih zakona, to su zakoni koji se tiču direktno određenih krivičnih dela, imamo dve dopune i izmene zakona i imamo dva nova zakona. Ove izmene i dopune predstavljaju zakone kratke, očigledno i kratkog dometa. Oba zakona imaju po četiri člana, od toga po jedan član se odnosi na datum početka važenja predmetnog zakona.
Imamo određene tehničke izmene u dva zakona i imamo određenu ambiciju predlagača zakona u ova dva nova.
Dakle, ovaj zakon o polnim slobodama prema maloletnim licima je očigledno najintrigantniji zakon i on je potpuno nov za srpsko pravosuđe i očigledno je, u stvari, najveću pažnju javnosti izazvao.
Ovaj drugi zakon, Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, predstavlja, u stvari, reviziju već postojećeg zakona, dakle, predstavlja novi zakon, u tom smislu što više niste želeli da menjate taj zakon, nego, prosto, da napravite jedan nov, iako u obrazloženju zašto se predlaže ovaj novi zakon, tvrdite da ste zadovoljni sa još uvek aktuelnim zakonom, ali prosto imate potrebu da menjate određene članove, i to više od 50%. Dakle, ne znam zašto menjate, ako ste toliko zadovoljni tim zakonom, i da je to, u stvari, proizvelo tu potrebu da se napiše potpuno novi zakon i predloži parlamentu.
Dakle, skoncentrisala bih se na obrazloženje i jednog i drugog zakona jer, čitajući obrazloženja zakona, u mnogo čemu se slažemo. Liberalno demokratska partija se slaže sa svakim zakonom koji ima tu ambiciju da jača pravnu sigurnost. Faktički, vi ste to i naveli kao razlog za donošenje i jednog i drugog zakona.
Šta znači pravna sigurnost? Pa, to je kada vi zacrtate određene ciljeve, a konkretno u ovom zakonu, u vezi sprečavanja vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, osnovni cilj je taj da se spreči vršenje tih krivičnih dela, da se spreči recidiv, da imate jasnu evidenciju svih tih počinilaca krivičnih dela, osuđenih, da preduzmete određene posebne mere i da, u stvari, predvidite određene pravne posledice po ta lica nakon izvršenja, odnosno nakon odsluženja zatvorske kazne.
Kada to pogledamo, mi zaista nemamo ništa protiv toga da se vodi računa o tome ko je taj koji je izvršio krivično delo, ko je taj ko je potencijalni ponovni izvršilac i nismo protiv toga da se žrtve i potencijalne žrtve zaštite. Dakle, LDP jeste za te ciljeve koje ste vi naveli, LDP podržava zaštitu maloletnih lica od svake vrste nasilja, pa i od ove vrste nasilja gde ima se ugrožavaju polne slobode.
Tu bih se zaustavila oko toga da vas hvalim i da ističem šta je dobro u Predlogu zakona. Dakle, u Predlogu zakona ima dobrih razloga i dobrih ciljeva.
Šta je to što nedostaje ovom Predlogu zakona? Nedostaje jedna krucijalna stvar. Dakle, nedostaje nešto što, u stvari, predstavlja srž mogućeg pozitivnog okončanja jednog sudskog postupka protiv određenog izvršioca krivičnog dela, a to je postojanje zastarelosti i vi ovim Predlogom zakona niste izbegli tu mogućnost da neka krivična dela koja se tiču polnih sloboda maloletnih lica ne zastare. Prosto je to nedopustivo, jer mi smo svedoci toga da je bilo puno zastarelih krivičnih dela koja se tiču ugrožavanja i narušavanja polnih sloboda maloletnih lica.
Hajde da vas podsetim, to vam je postupak koji je vođen protiv igumana Ilariona. To je postupak koji je vođen protiv vladike Pahomija. Zar nisu to drastični primeri i strašni primeri? Jesu! Prosto su ta krivična dela zastarela, i krivično gonjenje i izvršenje krivičnih sankcija. Mi smo svedoci tome da se ponovo pokreće pitanje za neko novo, drugo krivično delo protiv polne slobode maloletnog lica koje je navodno izvršio isti taj vladika Pahomije, protiv koga je zastareo postupak.
Evo vam, recimo, slučaja koji vam daje dovoljno argumenata da razmislite da li treba ta nezastarelost da bude sastavni deo ovoga zakona ili ne? Po mom mišljenju, treba. Ako već niste spremni da promenite Krivični zakonik u tom smislu, hajde uradite ga u ovom zakoniku. Uradite to tako da sprečite bar tu mogućnost da ako se pokrene krivični postupak, da zbog raznoraznih razloga, da li zbog neznanja, da li zbog bahatosti, da li zbog političkih pritisaka i svih ostalih pritisaka može da se desi da tako strašno krivično delo protiv maloletnog lica negde u postupku zastari.
Vi ste, gospodine ministre, kao ministar, svesni toga u kakvom položaju se nalazi srpsko pravosuđe. Vi ste svesni toga kakve ste izmene za proteklih sedam meseci radili u tom pravosuđu, koliko su te izmene neznatne, tehničke prirode, bez nekog naročitog značaja, a to i Venecijanska komisija tvrdi. Vi ste svesni toga koliko je iznenadno vraćeno, potpuno nepredviđeno, vraćene su sve one sudije koje nisu izabrane 2009– 2010. godine.
Mi imamo jedan veliki broj sudija, vi to vrlo dobro znate. Imamo potpuno nesređeno pravosuđe. Imamo problem sa vođenjem krivičnih postupaka, kao što sam vam malo pre i napomenula. Šta se onda dešava? Dešava se to da vi smenite predsednicu Vrhovno kasacionog suda i onda za VD predsednika Vrhovnog kasacionog suda aminujete, postavite, podržite sudiju koji je bio predsednik Veća u jednom od tih postupaka protiv igumana Ilariona.
Dakle, zastareo je postupak koji je vođen protiv polnih sloboda u vezi maloletnog lica u postupku koji je vodio današnji predsednik Vrhovnog kasacionog suda i po funkciji predsednik Visokog saveta sudstva. Da li je to ta vrsta pozitivnih promena koje ste vi najavili? Da li je to ta reforma koju ste vi onako gromoglasno najavljivali, kada ste se tako negativno izjašnjavali na sve ono što se radilo u proteklih tri, četiri godine u vezi reforme pravosuđa?
Vi ste, gospodine ministre, govorili i o tome da žrtva treba da se zaštiti, da žrtva treba da bude u prvom planu. Podsetila bih vas da u vašem ministarstvu sedi jedan vaš službenik koji je javno promovisao oružje kojim je ubijen premijer Đinđić. Da li može, kažite mi da li je to prirodno, da u jednom ministarstvu pravosuđa i državne uprave sedi i radi čovek koji javno objavljuje oružje? Dakle, mi možemo samo da pretpostavimo da je to neka vrsta promocije i podržavanje svega onoga što se izdešavalo sa tim oružjem. Da li može takvo lice da bude deo tima Ministarstva pravosuđa?
Gospodine ministre, vi ste više puta pokazali na koji način vi mislite da radite, vodite, upravljate tim ministarstvom. Pokazali ste to kada ste javno demonstrirali ispred zgrade ovog parlamenta, dok je parlament zasedao, sa ekstremistima. Vi ste to pokazali i kada se javno niste ogradili od određenih ekstremističkih izjava u jednoj televizijskoj emisiji…
(Predsedavajući: Molim vas, vratite se na temu. Nije predmet ni ministar, ni…. Vratite se na temu, molim vas.)
To jeste predmet. Jer, radi se o tome, gospodine predsedavajući, da mi na dnevnom redu imamo jedan predlog zakona veoma osetljive prirode, koji zaista predstavlja jednu novinu za ovo krivično pravo u Srbiji, zato što imamo žrtve koje su inicirale svojom žrtvom da se ovaj zakon napiše i predloži u parlament.
Šta se onda dešava? Izostavljaju se ključne stvari iz ovog predloga zakona. Vi sada tražite od nas blanko podršku, tražite od nas da potvrdimo vaše neke političke poene koje mislite da dobijete time što ste stavili ovaj zakon na dnevni red parlamenta. Očekujete određene političke benefite, a pri tom da li zaista ozbiljno mislite, kada ste ovaj zakon predlagali, da ćete postići te ciljeve i te rezultate koje ste naveli u obrazloženju zakona? To jeste jako bitno pitanje.
Navodim vam samo neke primere. Šta je to što nama smeta kada se ministar pravde poziva na pravdu i zakonitost, kada se ministar pravde poziva na zaštitu žrtve, kada ministar pravde dođe i brani ovakvu vrstu zakona? To je ono što, u stvari, predstavlja tako neku malu razliku od onog što je proklamovano, a u stvari predstavlja jedan ozbiljan problem za srpsko pravosuđe i uopšte za sve pozitivne propise koji će nastati i koji nastaju radom u Ministarstvu pravde.
Liberalno demokratska partija ne može biti i neće biti sigurno protiv zakona koji će se boriti, koji će predstavljati jednu branu protiv takvih učinilaca krivičnih dela koji ugrožavaju svaku sigurnost maloletnih lica, pa i polne slobode i polnu sigurnost. Ne možemo biti protiv i nećemo biti protiv, ali kako da podržimo ovaj zakon kada vidimo da ima takve nedostatke koji, prosto, neće moći da daju one rezultate koji se očekuju od ovog zakona.
Recimo, Norveška. Norveška ima samo 10 posto recidiva, a nema poseban zakon. Norveška nema ni posebnu evidenciju svih osuđenih učinilaca ove vrste krivičnih dela. Mi se pozivamo na iskustva drugih država koje imaju i posebne zakone i imaju i evidencije svih tih učinilaca krivičnih dela. Međutim, mi pre svega trebamo da vodimo računa o tome koji su uslovi u kojima mi živimo, kakvi su to uslovi sa kojima mi raspolažemo, počevši od toga kakvo nam je pravosuđe pa nadalje, kako se zakoni primenjuju, kakav je doprinos Vlade i ministarstava što se podzakonskih uredbi tiče? Sve je to potrebno da bi, u stvari, nastao jedan dobar zakon. Ako vi već na početku imate takvu vrstu nedostatka, šta onda drugo da očekujete kada dođe do primene ovog zakona?
Kod Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, vi ste već mogli da pokažete tu vašu ambiciju i nameru da zaista promenite nešto u vezi krivičnih dela protiv polne slobode. Mogli ste, recimo, da ubacite jednu tačku koja bi se odnosila na oduzimanje imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela, recimo, prostitucije, podvođenja. To su ta krivična dela protiv polnih sloboda. Mogli ste i to da ubacite kao jednu dobru volju da zaista znate šta to znači krivično delo protiv polne slobode, da zaista imate nameru da zaštitite žrtvu.
Ova dva zakona jedan drugi bi u stvari dopunili i ova dva zakona bi u stvari dali, normalno u tom poboljšanom vidu, daleko bolje rezultate od onoga što se može očekivati sa postojećim tekstovima zakona.
Dakle, gospodine ministre, na žalost mi smo se osvedočili u proteklim par meseci da se vi nekako iscrpljujete u tim zakonima koji, na kraju krajeva, ne znače neke značajnije izmene poboljšanja ili promene u postojećem stanju, a da pri tom nekako čuvate taj status kvo bez ozbiljne ambicije da se taj status kvo i promeni. Radi se o tome da se pravosuđe ne menja. Pravosuđe se vratilo u prethodno stanje, valjda ste sada zadovoljni sa tim stanjem. To pravosuđe predstavlja u stvari jedan olupani brod koji ni sam ne zna u kom pravcu se kreće, a očigledno da i vi niste baš zainteresovani za to. S obzirom, odakle, iz kog šinjela proizilazi cela ta politička grupacija koju vi danas predstavljate, a vi dobro znate da ste nekada bili SRS. Kako možemo očekivati neku značajniju promenu i malo više ambicija da se taj brod ne nasuče, a taj brod koji sam rekla, zove se srpsko pravosuđe.

Hvala gospodine predsedavajući. Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici ja sam gospodine ministre zaista očekivala da ćete vi da poslušate moj savet. Po onom principu da je jutro pametnije od večeri nakon što ste prespavali da ste zaista shvatili da ovaj zakon treba da povučete iz procedure ali na žalost niste to učinili pa evo nas nastavljamo danas da raspravljamo o ovom članu 4. Predloga zakona.
Ako je sam zakon pravni nonsens ovaj član 4. je vrhunac tog pravnog nonsensa. Srpski rečeno to je glupost. Zašto se ovde radi o pravnom nonsensu? Ovaj član 4. ima neke stvari potpuno iracionalne kada se pogleda onaj plan i program koji ste vi izneli zašto ovaj zakon donosite.
Postavila bih pitanje da li se ovde zaista radi o javnom interesu ili se negde u pozadini javlja određeni pojedinačni ili grupni interesi? To je jedno pitanje jer iz ovog člana 4. proizilazi da nešto tu ne valja i to ozbiljno ne valja.
Vi u ovom članu 4. baratate sa bespravnom gradnjom, sa gradnjom na tuđem zemljištu, sa prenosom prava vlasništva na zemljištu bez konverzije iako je predmet ovog zakona samo legalizacija objekata, odnosno upis prava vlasništva nad objektima a ne i na zemljištu. Vi u ovom članu imate i eksproprijaciju u privatnom interesu. Imate problematične dokaze koje ni jedan sud ne može da prihvati u dokazivanju prava vlasništva.
Gospodine ministre ovaj član 4. direktno vređa dostojanstvo parlamenta jer predlažući ovaj član 4. vi u stvari zaista kršite ne samo ljudsko dostojanstvo nego sva utvrđena prava koja građani Srbije imaju u vezi privatnog vlasništvo, u vezi prava na život, na građenje, na imovinu.
Postavila bih vam pitanje da li zaista mislite da je dovoljno da se ima tašna i mašna i da se izađe sa ovakvim Predlogom zakona? Očigledno da ništa drugo i nema u pozadini ovog zakona što se tiče stručnosti. Možda ima nečeg drugog ali stručnosti definitivno nema. Jedan ovakav zakon će imati takve ozbiljne posledice po građane Srbije da se zaista dovodi u pitanje interes onoga koji predlaže zakon i pri tom se dovodi u pitanje da li je onaj koji je predložio zakon svestan šta je time učinio.
Gospodine ministre vi ovim članom, dakle samo ovim članom, da su svi ostali članovi ovog zakona najpametniji, najkonzistentniji, najkorisniji vi bukvalno rušite ceo jedan pravni sistem, jednu kompleksnu građevinu pravnih institucija. Dovodite u pitanje čak i postojanje Zakona o eksproprijaciji jer ako ovim zakonom promovišete eksproprijaciju u privatnom interesu šta drugo radite nego da dovodite u pitanje postojanje tog zakona koji eksproprijaciju dozvoljava samo u javnom interesu.
Ako dozvoljavate da se promovišu dokazi kao što su vam uplatnice za neke komunalne usluge, za plaćenu električnu energiju i slično, kako mislite da u stvari reformišete pravosuđe i sve pravosudne zakone a onolika je povika na reformu koja je započeta od strane prethodne vlasti?
Samo ovim članom 4. direktno pokazujete u kojoj meri imate nameru da modernizujete Srbiju, u kojoj meri mislite da napravite distancu prema određenim pojedinačnim interesima koji nisu jednom bili dominantni prilikom donošenja određenih zakona. Pretpostavljam da će ovaj zakon pre ili kasnije stići u ovaj parlament gde ćemo ponovo raspravljati o njegovim merama.
Uopšte nemam dilema oko toga da će skupštinska većina ovaj zakon usvojiti, ali tada kada ovaj zakon bude došao na izmene, ponovo ću vas pitati da li znate šta radite? Da li znate u čijem interesu to radite jer očigledno da ne radite u interesu građana Srbije?

Pogrešno me je protumačio prethodni govornik, tako što se izjašnjavao o mom obrazloženju zašto mislim da je taj amandman problematičan.  Takođe, imenom me je pomenuo.

Gospodine predsedavajući, član 27. i član 107.
Vi morate pažljivo da pratite diskusije svakog pojedinačnog poslanika, kao i odgovore drugih poslanika na prethodna izlaganja. U tom slučaju, možete da procenite da li postoji ili ne postoji razlog za repliku. U ovom slučaju se upravo radilo o tome, da se pogrešno protumačilo nešto što sam rekla. Upravo se radi o tome da sam tvrdila da postoji jedan zakon, Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, koji regulišete gradnju na tuđem zemljištu, na mala vrata da se vlasti ne dosete…
(Predsedavajući: Nemojte sada repliku, molim vas. Završite obrazloženje po osnovama povrede Poslovnika)
Ovim amandmanom se uvodi nova vrsta rešavanja ove problematike. Samo da završim.
(Predsedavajući: Ne, idete na repliku.)
Gospodine predsedavajući, imam utisak da na ovaj način onemogućavate da se kroz jednu zdravu diskusiju utvrdi šta je to pogrešno rađeno sa celim zakonom i, konkretno, sa ovim članom. Samo na osnovu argumentacije argumentacija može da se proceni i od strane javnosti koliko smo u pravu kada tvrdimo da je ovaj zakon, u celini, jedna glupost i da su rešenja koja su predviđena ovim zakonom …

Hvala vam gospodine predsedavajući, član 27. i član 28. stav 2. Poslovnika. Dakle, ova skupštinska većina ima ambiciju da izglasa ovaj problematični i glup zakon, a pri tom osam meseci ova većina nije u stanju da nauči član 128. stav 2. da kada izađe iz sale mora da ponese svoju poslaničku karticu sa sobom i ne sme da ostavi u elektronskom sistemu.
Dakle, gospodine predsedavajući, kad god primetite tako nešto, a ne reagujete po Poslovniku, u tom slučaju vi kršite, konstantno krešite ovaj Poslovnik. Nije dovoljno samo da se nakrive kartice. Kartice moraju da se ponesu sa sobom. Izvolite, ovo nije pačija škola. Ovo je parlament. Prvo pročitajte član 128. stav 2. i onda ga naučite. Nije problem, ako hoćete mogu da vam i čitam, ali mislim da umete da čitate.
(Narodni poslanici dobacuju sa mesta.)