Hvala gospođo potpredsednice, poštovani gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovde se postavlja koja je razlika između programa i mera. Programa koji predlaže LDP i to programa za prevenciju od osipanja učenika i mera za prevenciju osipanja učenika, koji predlaže Vlada u članu 25. ovog Predloga zakona.
Amandman LDP sa ovim programom koji tražimo je odbijen sa obrazloženjem zato što član 25. predviđa mere. Kada se samo razmisli šta to znači – program, onda možemo zaključiti da je program nešto što predviđa neku dugoročniju strategiju. To je neko gledanje u budućnost i to je rešavanje problema za neki duži vremenski period.
Kada pogledamo šta to znači – mera, jasno je da je to neko ad hok rešenje i da je to neko iznuđeno rešenje koje nema tu snagu da na neki duži vremenski rok zaista i onemogući to osipanje učenika.
Srbija ima jako puno nepismenih, ima jako puno funkcionalno nepismenih građana, ima jako malo onih sa VSS. Zar nije logičnije i pametnije da se napravi neka strategija koja će onemogućiti da se olako odustane od školovanja? Imamo previše marginalizovanih učenika, imamo previše siromašnih učenika, imamo previše siromašnih đaka i dece.
Oni su upravo taj deo populacije koji će možda da prestane da se školuje, koji će ostati do kraja svog života negde na marginama društva i dalje siromašni i nesposobni da sebe pomere sa te pozicije društvenih gubitnika.
Dakle, ako razgovaramo o osnovnom obrazovanju, onda moramo imati u vidu i tu činjenicu da bi trebalo daleko više napora da se uloži i u ovaj segment funkcionisanja osnovnog obrazovanja, a to je da se na svaki mogući način zadrže učenici u školama, pa makar oni bili i Romi i makar oni bili iz raznih marginalizovanih grupa, kao što su siromašna deca. Podsećam vas da mi danas imamo sigurno 200 hiljada dece negde na ivici gladi, dakle ekstremno siromašne dece.
Ironija je sudbine i zaista je apsurdno da mi danas ovde raspravljamo o osnovnom obrazovanju, o zakonu koji ima neki cilj pred sobom, a to je da unapredi to osnovno obrazovanje i uopšte da unapredi obrazovnu strukturu građana Srbije, a pri tom se u praksi u stvarnosti dešava nešto sasvim drugo, a to je da se lažiraju ispiti, da se dovodi u pitanje ta neka matura koja je u toku. Zaista smatram da je potrebno da se utvrdi svačija odgovornost, pa i odgovornost onih koji su na vrhu hijerarhije ovog lanca jednog osnovnog obrazovanja i edukovanja učenika, a na vrhu je upravo ministar, odnosno Ministarstvo obrazovanja.
To uopšte nije naivno. Vi gospodine ministre imate objektivnu odgovornost. Ovde se ne radi o tome da li ste vi znali ili niste znali. Vi ste prosto morali da predupredite sve ono što se dešava danas, a skandalozno je u vezi lažiranja te male mature.
Dakle, to je ona objektivna odgovornost. Nažalost, Srbija ima jako iskustvo sa utvrđivanjem pravih uzroka raznih skandala i afera, koje potresaju ovo društvo. Jedan od veoma ozbiljnih skandala i afera je afera indeks od pre nekoliko godina, 88 osoba je optuženo u toj aferi. Niko od tih 88 nije odgovaralo za različite oblike korupcije koja im se stavljala na teret.
Dakle, postoji mogućnost da čak i postupci zastare i štaviše neki od tih ljudi su napredovali, neki su postali dekani Pravnog fakulteta u Kragujevcu, neko je postao savetnik predsednika Republike i delilac odlikovanja i ordenja.
Dakle, da li se mi na ovaj način odnosimo prema svim skandalima koji predstavljaju samo neki vid javnog otpora prema svemu onome što ova vlast loše čini? Ako ti skandali postaju javni, javnost ima uvida u te skandale, ali javnost nema mogućnost da reaguje i da učini bilo šta da bi se dobio jedan epilog koji se podrazumeva ako se radi o ozbiljnim korupcionaškim aferama. I ovo je korupcionaška afera. Ne verujem da je neko iz altruizma uradio to što je uradio, lažirao te ispite.
Očekujem odgovornost. Kao što su mnogi poslanici danas izrazili to očekivanje, a ta odgovornost zaista mora biti jasno utvrđena i jasno pokazana i na jasan i pravičan način završena. Dakle, ne radi se samo o krivičnoj odgovornosti. Potrebno je da se utvrdi svaka odgovornost, jer dosta je bilo više da naši učenici, naša generacija koja će predstavljati one ljude koji će u budućnosti ovu Srbiju da razvijaju, da je vode itd, snose najveće posledice trenutne nesposobnosti ove vlasti.
Razmislite malo o tome. Nije sve jedno da li ćete neke mere propisati ili ćete neki program utvrditi, da napokon i to osnovno obrazovanje bude svima dostupno, a ne samo onima koji se mogu školovati, a ne pripadaju onima koji su najviše ugroženi u ovom društvu.