Na žalost ni ovaj amandman nije prihvaćen ili sam možda sa preterano optimizma mislila da će se barem prihvatiti oni amandmani koji se odnose na radnike i koji se odnose na zaposlene. Naime, zbog niza nesporazuma i sporova koji su bili u prethodnom periodu između, pre svega sindikata i Ministarstva rada, odnosno resornog ministra, apsolutno sam smatrala da je potrebno da se poslovi ministarstva preciziraju i da se dopune setom poslova koji su vezani za određene sfere delovanja. Tu je naročito važno bilo da se spreči diskriminacija sindikata koju morate da mi verujete na reč u prethodnom periodu je postojala, ali i da se uredi sistem reprezentativnosti. Osnovni cilj ulaganja mog amandmana je bio upravo ovo.
Međutim, utvrđenim poslovima i nadležnostima Ministarstva rada što je za mene pogotovo bilo zaista zapanjujuće jeste činjenica da se socijalni dijalog i Socijalno - ekonomski savet niti jednom jedinom rečju ne pominju. Valjda zbog toga što Srbija nije visoko konfliktna država, što u Srbiji nije situacija ovakva kakva jeste, pa nam onda socijalni dijalog u tako dobrim prilikama nije bio ni potreban.
Koliko je socijalni dijalog i Socijalno – ekonomski savet bitan, informisaću samo one koji ne znaju, da je još daleke 1957. godine u EU oformljen evropski, ekonomski i socijalni komitet i da on i dan danas radi, da broji 344 člana i da se ne može zamisliti da i jedan zakon koji se odnosi na radnu i socijalnu sferu, ili zaštitu životne sredine donese, a da se prethodno ne dobije mišljenje i saglasnost ovog komiteta. Ono što je bitnije i značajnije, mišljenja koja nisu obavezujuća ni u EU ovog komiteta u 95% slučajeva se uvažavaju.
Mislim da ne treba da govorim koliko je bitan socijalni dijalog da je on osnov bezkonfliktnog rešavanja sporova od Republike preko lokalne samouprave do preduzeća. Nadam se da će bez obzira na odbijanje ovog amandmana nova Vlada raditi drugačije, da će ozbiljno shvatiti potrebu širenja i jačanja socijalnog dijaloga, a da Socijalno – ekonomski savet kao do sada neće biti jedan paravan evropskih integracija.

Poštovane koleginice i kolege, poštovana potpredsednice, o ovoj temi ću diskutovati na jedan potpuno drugačiji način. Pokušaću da u ovaj parlament i među poslanike vratim život, odnosno da vratim onu problematiku sa kojima se danas radnici i građani Srbije susreću.

U tom kontekstu ću i podsetiti Vladu da se ona suočava sa ogromnom odgovornošću i velikim problemima, koje će je u narednom periodu neosporno pratiti.

Zbog toga moram da podsetim, mislim da građani i radnici Srbije to znaju, ali izgleda da moram da podsetim, pre svega poslanike, da danas u Srbiji je preko milion nezaposlenih, da se ne otvaraju nova radna mesta, da su stale investicije, a da ono što jeste možda i najporaznije za sve nas, da je Srbijom zavladala apatija. Kada ovako pričam, mnogi mi kažu da onako volim da dramatizujem, ali moram da podsetim da dolazim iz jednog drugog miljea i iz jednog drugog okruženja. Pošto naši političari, zatvoreni u svoje uske krugove, vrlo često, a to je ono i što je najviše poražavajuće, potpuno izgube odnos sa realnošću i sa stvarnošću.

Zato ću da vas podsetim, to je jedan od poslanika i pomenuo, da su predviđanja da će štete od suše u poljoprivredi biti veće od dve milijarde, što opet ukazuje na to, a moram i na to da vas podsetim, da je danas 10.000 dece, korisnika narodnih kuhinja, pa da li se onda mi u narednom periodu suočavamo i sa problemom nedostatka hrane.

U svemu tome, evo nisam dugo, a volim za sebe da kažem da sam poslanik pripravnik, ali ovaj period koji sam provela u parlamentu, provela sam ga slušajući prepucavanja, da upotrebim taj izraz, između Demokratske stranke i Srpske napredne stranke. Zato moram da podsetim da se od toga ne živi, da to neće doneti nikakav boljitak ni građanima, ni radnicima Srbije.

Sada bih malo prešla na neke konkretnije stvari. Pre svega, u ovakvoj situaciji, ekonomskoj i socijalnoj, u Srbiji potpuno, apsolutno ne postoji socijalni dijalog, a Socijalno-ekonomski savet apsolutno ne radi. Veliku odgovornost za takvo stanje u socijalnom dijalogu ima prethodna Vlada kojoj je Socijalno-ekonomski savet služio isključivo kao paravan za potrebe evropskih integracija.

Sada, pomno analizirajući, detaljno analizirajući Predlog zakona o Vladi i ministarstvima, ponovo sam se suočila sa činjenicom da ni nova Vlada nije uradila nikakav pomak na ovom planu, jer u Predlogu zakona koji se odnosi na nadležnosti Ministarstva rada i socijalne politike i zapošljavanja, apsolutno se ne pominje socijalni dijalog i ne pominje se rad Socijalno-ekonomskog saveta.

Moram da podsetim da dijalog između Vlade, radnika i poslodavaca je nešto što dovodi do beskonfliktnog rešavanja problema, a u situaciji kada nas, negde od 1. septembra, niz problema i ogromni problemi očekuju, mislim da je ovo potpuno neodgovorno od strane buduće Vlade, odnosno predlagača zakona. Iz tog razloga podnela sam amandman u vezi sa ovim što sam prethodno rekla.

Pored toga, podsetila bih da u predizbornim najavama partija koje danas čine većinu i koje će oformiti Vladu, bilo je puno obećanja o reindustrijalizaciji. Čitajući i proučavajući, prateći rad Ministarstva finansija i privrede, niti "i" ne postoji od industrije. Apsolutno mislim da je bilo potrebno da se formira posebno ministarstvo industrije, s obzirom na ogromnu problematiku koja nas u ovom segmentu čeka, a podsetiću vas i na to da je Vlada Republike Srbije preuzela brigu o Železari Smederevo, o metalskom kompleksu, o nizu fabrika tekstilne industrije i da se najveći broj ovih preduzeća nalazi u restrukturiranju i u ogromnim problemima koji će doći na red počev već 1. septembra.

Upravo iz tih razloga podnela sam i amandman koji se odnosi na opis nadležnosti Ministarstva finansija i privrede i smatram da apsolutno mora biti izdvojena industrija, kao što je to, u krajnjoj liniji, urađeno i sa turizmom, gde je veliki segment vrlo dobro razrađen, posvećen turizmu, dok industrije nema ni u tragovima. Apsolutno ne umanjujem značaj potrebe razvoja turizma, ali isto tako mislim da je industrija ta koja zaslužuje posebno izdvajanje i fokusiranje.

Na kraju, vrlo kratko, malo specifično, jedna od primedbi koje se odnose na Ministarstvo finansija i privrede, to je primedba na status Direkcije za mere i dragocene metale koja se nalazi u sastavu Ministarstva finansija i privrede. Po mom uverenju, a verujte mi da sam dobro upoznata u rad ove direkcije, Organizacija za meteorologiju treba da bude i mora da bude posebna organizacija državne uprave. Razlozi su, pre svega, multidisciplinarnost meteorologije, njeno prožimanje kroz sve aktivnosti u državi i poslovi organizacije za meteorologiju usko su povezani, ne samo sa jednim ministarstvom, nego i sa Ministarstvom odbrane, unutrašnjih poslova, saobraćaja, trgovine, industrije, zdravlja, poljoprivrede, zaštite životne sredine. Kada se nalazi u sastavu jednog ministarstva, ne postoji mogućnost da se udovolji zahtevima koji se od nje očekuju. Sve do 2007. godine ova organizacija jeste bila zavod, 2007. godine promenjena je u direkciju. Hvala.