Vođenje sednice, gospođo predsedavajuća, morali ste ministra da upozorite da narodni poslanici da bi se izjasnili o ovom zakonu moraju da čuju ekspoze. Molim vas da zamolite ministra da još jednom pročita ovo što je napisao, kako bi mogli čuti. Sve moguće vidove koncentracije sam pokušao da iskoristim, ali nisam uspeo da shvatim nijednu rečenicu. Radi se o veoma važnom zakonu, radi se o pravima radnika. Mi smo veoma ozbiljno pristupili ovom zakonu, predložili amandmane. Možda smo mogli čuti odgovore na neka pitanja u ovom izlaganju. Međutim, nismo to mogli. Ne znam da li su poslanici vladajuće koalicije koji su aplaudirali razumeli šta je ministar hteo da kaže, ali ja iskreno priznajem da nisam mogao da razumem.
Hvala i molim vas, zamolite ministra da još jednom pročita pažljivo šta je pročitao.

Poštovani predsedavajući, obraćam se vama, a vezano za član 106. Ovde imamo raspravu koja u delovima nema nikakve veze sa tačkom dnevnog reda. Ovde ispred Skupštine se okupljaju ljudi koji su došli da protestuju vezano za…

Poštovani predsedavajući, javljam se po članu 108. koji se tiče vođenja reda na sednici. U prethodnom periodu ste dozvolili šefu poslaničke grupe SNS i ministru da pričaju o stvarima koje nemaju veze sa današnjom sednicom i sa dnevnim redom, o paljenju Skupštine koje se dešavalo 2000-te godine, kako kaže šef poslaničke grupe i kako je govorio gospodin Vulin – o pljačkaškim privatizacijama.
Da li je nama zabranjeno da kažemo da je pljačkaška privatizacija bila u vreme Mire Marković, čiji je član bio gospodin Vulin? Da li je nama zabranjeno da kažemo da se ispred Skupštine ipak okupljaju neki ljudi i da ovo nije 2000-ta godina, nego je 2014. godina, iz nekih drugih razloga?

Ovog puta nisam siguran da je Poslovnik prekršen, ali pitaću vas – da li je moguće da je moje poimanje skupštinskog rada, govorim o članu 108. i 27. o zakonu o kome raspravljamo, samo vas pitam jedno predsedavajući, molim vas da mi date odgovor, da li vam je poznato da je bilo kojoj zemlji sveta u Srbiji nekada, ministar policije branio Zakon o radu? Hvala.

Poštovana predsednice, član 107. Poslovnika.
Predsedavajuća čini mi se da niste pažljivo slušali …

Dakle, ovakvu situaciju smo imali u novembru mesecu prošle godine. Na ovakvu situaciju su reagovali iz raznih međunarodnih organizacija, između ostalog i Jevrejske zajednice u Srbiji.

Predsedavajuća, molim vas da se uozbiljite. Prethodni govornik je izgovorio …

Prethodni govornik je rekao da je neko u Srbiji prethodnih godina učinio genocid.

Znači da je učinjen genocid, a genocid prema definiciji …

… Međunarodni zločin potpunog ili delimičnog uništavanja naroda nacionalne ili etničke ili rasne grupe i taj izraz se koristi sa pijetetom i u određenim momentima prema ovoj definiciji.
Vi ste dopustili da prethodni govornik kaže da je neko učinio genocid i niste ga opomenuli, niste mu izrekli opomenu i još sa mnom polemišete šta ste trebali da uradite.
Smatram da je prethodni poslanik povredio dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Smatram da ste vi prekršili Poslovnik jer ga niste opomenuli. Ovakav slučaj u Narodnoj skupštini smo već imali.
Molim vas da se poslanik izvine, da ga vi opomenete ili da se vi u ime narodnih poslanika poslaničke grupe izvinite.

Da.

Pošto je malo vesela atmosfera, rekao bih prethodni govornik nije spomenuo samo prvu damu, zaboravio je na Brajan.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što su moje kolege iz NDS danas rekli, mi ne možemo da podržimo ovakav zakon o radu. Rekli smo i zbog čega je to tako. Zato što ovaj zakon ne omogućava nova zapošljavanja već on omogućava lakša otpuštanja zaposlenih radnika u Srbiji. To je svima jasno.
Ne bih se bavio optužbama koje su danas ovde izrečene na prethodnu vlast, jer je ovoj Vladi za sve kriv neko pre njih. Nikako da uzmu u svoje ruke državne poslove, već se vade na druge.
Međutim, tužna je činjenica da prema podacima kojima raspolaže Svetska banka, Srbija spada na poslednje mesto prema ceni rada, ne samo u Evropi nego i u svetu, najnižoj ceni rada.
Dakle, cena rada u Srbiji po satu je 115 dinara, ispred nas je i Rumunija kada se preračuna kurs na današnji dan u Rumuniji je cena rada 1,14 eura, u Brazilu 1,15, u Litvaniji 1,76 itd. Dakle, Srbija je nažalost gospodine Babiću na poslednjem mestu po ceni rada u svetu.

Da, ali gospodin Babić dobacuje.

Gospodine ministre, šta je čekao Zakon o radu do sada, zašto ga nije usvojila prethodna Vlada ako ste hteli da stvorite uslove za strane investicije? Zašto baš sada u sred jula?
Da ne budem maliciozan, da volite jul, ne, nego zato kada su radnici na odmoru, ne mislim da su na moru, jer nemaju para da plate more, već su verovatno negde na selu, pomažu roditeljima ili obrađuju dedovinu. Zašto u julu i to bez dogovora sa socijalnim partnerima bez sindikata? Zašto preko vikenda u roku od 24 sata po hitnom postupku? Zašto ste jutros čitali ekspoze ili kako već možemo nazvati onako da ga nismo mogli razumeti. Ispostavilo se na kraju da možemo vrlo razložno, jasno da govorite, istine sa govorom iz 1994. godine, jer je pre 20 godina napravljena vaša prethodna stranka.
Odnos prema sindikatima nije ono sa čime se možete pohvaliti. Odnos prema radnicima nije ono sa čime se možete pohvaliti gospodine Vulin. Dakle taj odnos jeste kao da su radnici neki višak, neki teret, a tek penzioneri, tek su oni teret za državu. Tek su oni pojeli državne pare prethodnih godina.
Gospodine Vulin, znate da penzioneri primaju dvadesetak hiljada dinara penzije. Prosečna penzija je 20 hiljada, a prosečna plata 24 hiljade. Da li ste pokušali da se stavite u poziciju jednog penzionera koji treba da preživi od prvog do prvog sa 20 hiljada?
Dobar deo penzija je u rasponu od 12 do 20 hiljada. Da li ste se stavili u poziciju penzionera ili radnika sa 20 hiljada koji treba da prehrani svoju porodicu od 1-og do 1-og sa 12 ili 20 hiljada? Vi ovim zakonom, gospodine Vulin, uzimate im još od te plate linearno svima. Na bazi toga što ćete nekome uzeti minuli rad, gospodine Vulin, zato što je neko, pre neki dan jedna gospođa me srela u Novom Sadu i pitala - da li je tačno da ću ja zato što sam zbog potrebe posla radila u više škola, predavala sam fiziku, imala više poslodavaca u narednom periodu imati manju platu zato što sam pre dve godine došla da radim u novu školu i da li se meni neće priznati minuli rad? To pitaju i lekari koji su premešteni iz jednog doma zdravlja u drugi.
Gospodine Vulin, nije Zakon o radu glavna stvar zbog čega strani investitori ne dolaze u Srbiju, zbog čega je zaobilaze? Šta kažu ljudi koji treba da ulože u Srbiju? Nabrojaću nekoliko primedbi koje imaju zbog čega ne dolaze u Srbiju, zbog čega ne ulažu. Kaže Miloš Đurković, predsednik Američke privredne komore u Srbiji – najvažnije je regulisanje propisa vezanih za nekretnine, poštovanje prava intelektualne svojine, juče je bila rasprava u Skupštini o poštovanju prava intelektualne svojine, zatim, Gabor Bekeri, potpredsednik Saveta stranih investitora – zakonodavstvo je netransparentno i nepredvidivo, često se menjaju zakoni, teško ih je čitati.
Citiram: „Kada investitori ulažu novac u zemlju, oni žele da na dugi rok imaju predvidive ekonomske uslove“, ne pominju nigde Zakon o radu. Kaže Vlada, treba da podstakne ekonomski rast zemlje i u isto vreme da vodi računa o interesima svojih građana i nađe ravnotežu između toga. Andreas Hajvenhaver, trgovinski savetnik pri ambasadi Austrije kaže – glavni problem je previše birokratije, sporo pravosuđe, sistemska korupcija, ne pominje Zakon o radu. Dmitar Polovina kaže da su problem loša infrastruktura, loš poslovni ambijent, ne pominje Zakon o radu.
Vi govorite da ćete Zakonom o radu dovući strane investitore, valjda da imamo još nižu cenu rada, valjda da se spustimo ispod ove cene rada, valjda da ljude platimo još manje od ove cene o kojoj ste govorili. Zar mislite da ćete na taj način privući strane investitore? Bili bi vrlo srećni ako bi ovaj zakon rešio to pitanje.
Uložili smo amandmane, pokušavajući popraviti ovaj zakon. Međutim, bez drugih sistemskih zakona koji rešavaju ova pitanja, nema nama oporavka, nema nama zapošljavanja. Gde ćete zaposliti ljude koji će biti otpušteni prema ovom zakonu o radu? Da li ste postavili nekad pitanje, kada kažete 350 hiljada ljudi je otpušteno prema ovom prethodnom zakonu koji sada menjamo, a koliko bi hiljada ljudi još bilo otpušteno da je postojao ovaj liberalniji zakon? Možda 500 hiljada ljudi. Dakle, lakše bi otpuštali poslodavci. Kako mislite da ćete sprečiti otpuštanje donošenjem liberalnijeg zakona za poslodavce? Tu nešto nije u redu. Valjda strožije uslove za poslodavce? Tek onda sprečavate smanjenje nezaposlenosti.
S druge strane, ako kažete da ćete time…

Rekao je. Da li možete da mi date repliku?