MILAN PETRIĆ

Srpska narodna partija

Rođen je 1976. godine u Beogradu.

Osnovnu školu završio u Beogradu. Srednju školu završio je u Grockoj. Studira Visoku poslovnu školu u Beogradu.

Zaposlen u JKP Gradska Čistoća Beograd. Sindikalnim poslom počinje da se bavi 1998.godine, prvo kao član Izvršnog odbora Nezavisnog sindikata JKP Gradska Čistoća. 2002. godine izabran za Generalnog sekretara istog sindikata. 2004 godine izabran za predsednika organizacije. 2005 godine izabran za predsednika granskog sindikata Javno komunalnih delatnosti Srbije.

Posle izlaska iz prethodne organizacije izabran 2007 godine za prvog predsednika Udruženih Sindikata Srbije „SLOGA“. Učestvovao u više aktivnosti u komunalnim aktivnostima na nivou Srbije.

Bio je narodni poslanik u X sazivu sve do juna 2016. godine.

Poseduje više diploma sa sindikalnih seminara.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Beograd
  • Beograd
  • 1976

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedmo vanredno zasedanje, 26.02.2016.

Poštovani predsedavajući, ministarko i predstavnici Vlade, povodom Predloga zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, drago mi je što sam imao mogućnost da na sastancima koje organizuje Ekonomski kokus predočim stavove SNP. Zamerku koju smo u tom predlogu imali odnosila se na vrednovanje radnih mesta.
Smatrali smo da nije isto vrednovati radno mesto vozača u ministarstvu, sa vozačem u Hitnoj pomoći, recimo. Napominjem da jednak naziv radnih mesta ne znači da je i rad sam jednak, zapravo, postoji dosta različitosti u uslovima rada koji utiču na sam rad.
Primedbe koje smo izneli uvažene su od strane ministarke, te smatramo da smo doprineli boljem predlogu ovog zakona i ravnopravnijem statusu radnika.
Drago mi je što je ovaj predlog zakona kompromis između sindikata i ministarstva, odnosno predlagača ovog zakona i pohvalno je što se ne zanemaruje značaj socijalnog dijaloga koji je veoma bitan u širenju prava radnika. Takvu praksu potrebno je praktikovati češće, slažem se po tom pitanju.
Izostavljanje državnih funkcionera iz ovog Predloga zakona za razliku od slovenačkog modela, smatramo nepotrebnim. Na ovaj način se samo učvršćuje njihova neprikosnovena pozicija, iako se njihove plate finansiraju od strane poreskih obveznika i na taj način im je omogućeno da ostanu u privilegovanom položaju u odnosu na ostale zaposlene u javnoj upravi, koji u suštini jesu nosioci posla.
Ukoliko težimo ujednačavanju plata, ne vidim ni jedan razlog da državni funkcioneri ne budu deo ovog zakona. Tu bih naveo jedan primer.
Da li mislite da je realno da premijer, bez obzira ko god tu funkciju obavljao, treba da ima manju platu od direktora javnog preduzeća ili direktora neke određene agencije? Želeo bih da mi razjasnite isto, kakav će efekat ovaj Predlog zakona imati na kolektivne ugovore u javnim preduzećima i da li nakon usvajanja ovog zakona možemo očekivati izmene Zakona o radu, recimo u članu 3. stav 1. koji se odnosi na pravo na kolektivno pregovaranje? Srpska narodna partija smatra da suština reformi javnog sektora nije smanjenje plata, dugotrajni proces ili komplikovana procedura, već briga za rezultate rada koji treba da doprinesu kvalitetnijim uslugama u kojima će građani sami uživati.
U okviru Predloga zakona o opštem upravnom postupku, podneli smo dva amandmana koji se odnose na bolju primenu ovog zakona i smatramo da se obaveštavanje građana mora vršiti putem preporučene pošte, da ne bi postojala nesigurnost po pitanju uredne dostave.
Takođe u članu 161. Predloga zakona koji se odnosi na predavanje žalbe drugostepenom organu, odnosno na ćutanju uprave, odnosno ostaje sporno šta se događa ukoliko drugostepeni organ ne reši stvar i na koji način će stranke ostvariti svoje pravo u daljem procesu?
Smatramo da amandmani koje smo podneli mogu pomoći ozbiljnijem sprovođenju ovog zakona i nadam se da će biti usvojeni.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije koju je predložio uvaženi kolega Branislav Blažić, po našem mišljenju treba usvojiti.
Navedenim opštinama, ukoliko u danu za glasanje izglasamo da dobiju status grada, može samo pomoći da dožive napredak u privrednom i ekonomskom smislu.
Takođe, se nadamo da će to na neki način i sprečiti odlazak mladih i stručnih ljudi iz naše zemlje. Zahvaljujem.

Šesto vanredno zasedanje, (Drugi rad dana), 23.02.2016.

Srpska narodna partija je mišljenja da se stav 4. i stav 6. člana 80. trebaju izbrisati, jer imajući u vidu da se Predlogom zakona kao novina uvedeni elementi korporativnog upravljanja u javna preduzeća kroz posebna znanja koja direktori tih ustanova moraju da poseduju.

Neophodno je da se konkursi za njihov izbor budu raspisani za sva javna preduzeća i ona na čijem čelu su direktori izabrani po trenutnom i važećem zakonu, a kojima je direktorsko mesto zagarantovano do kraja mandata.

Jedino će na taj način biti zadovoljen uslov da na čelo javnih preduzeća u Srbiji dođu profesionalci koji zadovoljavaju uslove koje treba da ispuni direktor jedne takve ustanove, odnosno javnog preduzeća.

Usvajanjem ovog amandmana konačno se staje na put direktorima izabranim po partijskoj funkciji i ja smatram da bi ovaj amandman trebalo da bude usvojen. Zahvaljujem.

Šesto vanredno zasedanje, 22.02.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, s obzirom da smo samo pre dva meseca imali ozbiljne izmene zakona kroz Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, smatramo da je veoma neozbiljno da se opet taj zakon menja i dopunjuje, i to opet po hitnom postupku. Treba imati u vidu da predlagač sada dopunjuje zakon kroz 18 članova, što ukazuje na ozbiljne propuste i prilikom donošenja zakona, kao i prilikom donošenja prethodnih izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Posebno skrećem pažnju na ključne izmene koje su predložene u čl. 2, 4, 5, 13, 14. i 15. kojima se daju široka ovlašćenja i praktično diskreciono pravo Vladi i nadležnom ministru, što uvek ostavlja prostor za politizaciju i koruptivne radnje.
Takođe, članom 1. se predlaže da poreska uprava, umesto kvartalno, polugodišnje objavljuje spisak najvećih poreskih dužnika, što je svakako korak unazad u smislu transparentnosti. Članom 7. se predlaže povećanje granice tolerancije za neuredne poreske obveznike. Ovakvo rešenje destimuliše poreske dužnike da ulože dodatni napor kako bi izmirili svoje obaveze prema državi, a svakako destimulativno utiče na poreske obveznike koji uredno izmiruju svoje obaveze.
Predlog zakona o javnim preduzećima predstavlja bolju verziju važećeg zakona, imajući u vidu da je predloženim zakonom najzad predviđena kontrolna funkcija praćenja, realizacije programa poslovanja i razvojnih planova javnih preduzeća na tromesečnom nivou, kao i da je dosta učinjeno u pogledu transparentnosti poslovanja i postupku izbora direktora preduzeća.
Međutim, činjenica da je u Predlogu zakona direktorima, koji su izabrani po starom zakonu, omogućeno da nastave svoju funkciju do isteka mandata smatramo neprihvatljivim. Zbog toga smo uložili amandman kojim ćemo svim javnim preduzećima omogućiti da dobiju novo poslovodstvo, a za koje se novim zakonom traže specifična znanja i veštine.
Sada je prilika da se raskrsti sa praksom da javna preduzeća u Srbiji budu partijski plen kroz postavljanje partijskih direktora i celokupnog poslovodstva, koji su sigurni u svoje pozicije, osećaju se bogom danim i nepromenjivim, uprkos katastrofalnim rezultatima koji se ogledaju u višemilionskim gubicima, a koje finansiraju građani.
Primetno je odsustvo detaljnijih kriterijuma kojima bi se obezbedilo da se za direktore javnih preduzeća biraju lica koja su stručno i profesionalno osposobljena. Takođe, nisu navedeni ni precizni kriterijumi za ocenjivanje istih lica.
Interesantno je rešenje da se suspenduje direktor ukoliko je protiv njega pokret predkrivični ili krivični postupak za krivična dela protiv privrede i pravnog saobraćaja, ali ne i za krivična dela protiv službene dužnosti, poput mita, trgovanjem uticajem i drugih.
Donošenje zakona, samo po sebi, neće puno toga promeniti. Svi prethodni zakoni su bili bolji od onih koji su doneti pre njih, a javna preduzeća nikada do sada nisu doživela pravu i iskrenu reformu. Sve prethodne vlade su kao problem naglašavale broj zaposlenih u javnim preduzećima. Srpska narodna partija broj zaposlenih u javnim preduzećima ne vidi kao suštinski problem, već je problem što su ona odraz partijske strukture u trenutnoj podeli karata, kao i partijsko zapošljavanje.
Javna preduzeća nemaju problem ni sa kvalifikacijama zaposlenih, ali je problem u tome što mnogi od njih samo formalno ispunjavaju uslove radnih mesta, poput našminkanih sistematizacija za one koji su već viđeni za to radno mesto. Zbog toga uspešne i kreativne pojedince nije moguće nagraditi, a neuspešne je nemoguće sankcionisati. Celokupna masa za zarade uspešnim preduzećima pojedu sistematizovani partijaši. Javna preduzeća su najčešće neaktivna, troma i neorganizovana, nesvesna da predstavljaju servis građanima putem usluga koje pružaju na celoj teritoriji države po pristupačnim cenama. Zbog toga ne možemo očekivati njihov veliki profit, ali možemo očekivati veću efikasnost, efektivnost i ekonomičnost. Zbog toga je važno da na njihovom čelu budu uspešni menadžeri sa preduzetničkim duhom, svesni uloge koju preduzeće, na čijem čelu se nalaze, ima u društvu i da su servis svim građanima i da postoje upravo zbog njih.
Povodom Predloga zakona o sticanju prava svojine na zemljište, objektima, vodovima Privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika Železara Smederevo, postavljamo pitanje – da li ćemo za svako preduzeće u poslovima koji su više birokratskog karaktera donositi poseban zakon?
Srpska narodna partija će u danu za glasanje izraziti svoje mišljenje. Zahvaljujem.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39