Poštovani predsedavajući, ministarko i predstavnici Vlade, povodom Predloga zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, drago mi je što sam imao mogućnost da na sastancima koje organizuje Ekonomski kokus predočim stavove SNP. Zamerku koju smo u tom predlogu imali odnosila se na vrednovanje radnih mesta.
Smatrali smo da nije isto vrednovati radno mesto vozača u ministarstvu, sa vozačem u Hitnoj pomoći, recimo. Napominjem da jednak naziv radnih mesta ne znači da je i rad sam jednak, zapravo, postoji dosta različitosti u uslovima rada koji utiču na sam rad.
Primedbe koje smo izneli uvažene su od strane ministarke, te smatramo da smo doprineli boljem predlogu ovog zakona i ravnopravnijem statusu radnika.
Drago mi je što je ovaj predlog zakona kompromis između sindikata i ministarstva, odnosno predlagača ovog zakona i pohvalno je što se ne zanemaruje značaj socijalnog dijaloga koji je veoma bitan u širenju prava radnika. Takvu praksu potrebno je praktikovati češće, slažem se po tom pitanju.
Izostavljanje državnih funkcionera iz ovog Predloga zakona za razliku od slovenačkog modela, smatramo nepotrebnim. Na ovaj način se samo učvršćuje njihova neprikosnovena pozicija, iako se njihove plate finansiraju od strane poreskih obveznika i na taj način im je omogućeno da ostanu u privilegovanom položaju u odnosu na ostale zaposlene u javnoj upravi, koji u suštini jesu nosioci posla.
Ukoliko težimo ujednačavanju plata, ne vidim ni jedan razlog da državni funkcioneri ne budu deo ovog zakona. Tu bih naveo jedan primer.
Da li mislite da je realno da premijer, bez obzira ko god tu funkciju obavljao, treba da ima manju platu od direktora javnog preduzeća ili direktora neke određene agencije? Želeo bih da mi razjasnite isto, kakav će efekat ovaj Predlog zakona imati na kolektivne ugovore u javnim preduzećima i da li nakon usvajanja ovog zakona možemo očekivati izmene Zakona o radu, recimo u članu 3. stav 1. koji se odnosi na pravo na kolektivno pregovaranje? Srpska narodna partija smatra da suština reformi javnog sektora nije smanjenje plata, dugotrajni proces ili komplikovana procedura, već briga za rezultate rada koji treba da doprinesu kvalitetnijim uslugama u kojima će građani sami uživati.
U okviru Predloga zakona o opštem upravnom postupku, podneli smo dva amandmana koji se odnose na bolju primenu ovog zakona i smatramo da se obaveštavanje građana mora vršiti putem preporučene pošte, da ne bi postojala nesigurnost po pitanju uredne dostave.
Takođe u članu 161. Predloga zakona koji se odnosi na predavanje žalbe drugostepenom organu, odnosno na ćutanju uprave, odnosno ostaje sporno šta se događa ukoliko drugostepeni organ ne reši stvar i na koji način će stranke ostvariti svoje pravo u daljem procesu?
Smatramo da amandmani koje smo podneli mogu pomoći ozbiljnijem sprovođenju ovog zakona i nadam se da će biti usvojeni.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije koju je predložio uvaženi kolega Branislav Blažić, po našem mišljenju treba usvojiti.
Navedenim opštinama, ukoliko u danu za glasanje izglasamo da dobiju status grada, može samo pomoći da dožive napredak u privrednom i ekonomskom smislu.
Takođe, se nadamo da će to na neki način i sprečiti odlazak mladih i stručnih ljudi iz naše zemlje. Zahvaljujem.

Srpska narodna partija je mišljenja da se stav 4. i stav 6. člana 80. trebaju izbrisati, jer imajući u vidu da se Predlogom zakona kao novina uvedeni elementi korporativnog upravljanja u javna preduzeća kroz posebna znanja koja direktori tih ustanova moraju da poseduju.

Neophodno je da se konkursi za njihov izbor budu raspisani za sva javna preduzeća i ona na čijem čelu su direktori izabrani po trenutnom i važećem zakonu, a kojima je direktorsko mesto zagarantovano do kraja mandata.

Jedino će na taj način biti zadovoljen uslov da na čelo javnih preduzeća u Srbiji dođu profesionalci koji zadovoljavaju uslove koje treba da ispuni direktor jedne takve ustanove, odnosno javnog preduzeća.

Usvajanjem ovog amandmana konačno se staje na put direktorima izabranim po partijskoj funkciji i ja smatram da bi ovaj amandman trebalo da bude usvojen. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, s obzirom da smo samo pre dva meseca imali ozbiljne izmene zakona kroz Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, smatramo da je veoma neozbiljno da se opet taj zakon menja i dopunjuje, i to opet po hitnom postupku. Treba imati u vidu da predlagač sada dopunjuje zakon kroz 18 članova, što ukazuje na ozbiljne propuste i prilikom donošenja zakona, kao i prilikom donošenja prethodnih izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Posebno skrećem pažnju na ključne izmene koje su predložene u čl. 2, 4, 5, 13, 14. i 15. kojima se daju široka ovlašćenja i praktično diskreciono pravo Vladi i nadležnom ministru, što uvek ostavlja prostor za politizaciju i koruptivne radnje.
Takođe, članom 1. se predlaže da poreska uprava, umesto kvartalno, polugodišnje objavljuje spisak najvećih poreskih dužnika, što je svakako korak unazad u smislu transparentnosti. Članom 7. se predlaže povećanje granice tolerancije za neuredne poreske obveznike. Ovakvo rešenje destimuliše poreske dužnike da ulože dodatni napor kako bi izmirili svoje obaveze prema državi, a svakako destimulativno utiče na poreske obveznike koji uredno izmiruju svoje obaveze.
Predlog zakona o javnim preduzećima predstavlja bolju verziju važećeg zakona, imajući u vidu da je predloženim zakonom najzad predviđena kontrolna funkcija praćenja, realizacije programa poslovanja i razvojnih planova javnih preduzeća na tromesečnom nivou, kao i da je dosta učinjeno u pogledu transparentnosti poslovanja i postupku izbora direktora preduzeća.
Međutim, činjenica da je u Predlogu zakona direktorima, koji su izabrani po starom zakonu, omogućeno da nastave svoju funkciju do isteka mandata smatramo neprihvatljivim. Zbog toga smo uložili amandman kojim ćemo svim javnim preduzećima omogućiti da dobiju novo poslovodstvo, a za koje se novim zakonom traže specifična znanja i veštine.
Sada je prilika da se raskrsti sa praksom da javna preduzeća u Srbiji budu partijski plen kroz postavljanje partijskih direktora i celokupnog poslovodstva, koji su sigurni u svoje pozicije, osećaju se bogom danim i nepromenjivim, uprkos katastrofalnim rezultatima koji se ogledaju u višemilionskim gubicima, a koje finansiraju građani.
Primetno je odsustvo detaljnijih kriterijuma kojima bi se obezbedilo da se za direktore javnih preduzeća biraju lica koja su stručno i profesionalno osposobljena. Takođe, nisu navedeni ni precizni kriterijumi za ocenjivanje istih lica.
Interesantno je rešenje da se suspenduje direktor ukoliko je protiv njega pokret predkrivični ili krivični postupak za krivična dela protiv privrede i pravnog saobraćaja, ali ne i za krivična dela protiv službene dužnosti, poput mita, trgovanjem uticajem i drugih.
Donošenje zakona, samo po sebi, neće puno toga promeniti. Svi prethodni zakoni su bili bolji od onih koji su doneti pre njih, a javna preduzeća nikada do sada nisu doživela pravu i iskrenu reformu. Sve prethodne vlade su kao problem naglašavale broj zaposlenih u javnim preduzećima. Srpska narodna partija broj zaposlenih u javnim preduzećima ne vidi kao suštinski problem, već je problem što su ona odraz partijske strukture u trenutnoj podeli karata, kao i partijsko zapošljavanje.
Javna preduzeća nemaju problem ni sa kvalifikacijama zaposlenih, ali je problem u tome što mnogi od njih samo formalno ispunjavaju uslove radnih mesta, poput našminkanih sistematizacija za one koji su već viđeni za to radno mesto. Zbog toga uspešne i kreativne pojedince nije moguće nagraditi, a neuspešne je nemoguće sankcionisati. Celokupna masa za zarade uspešnim preduzećima pojedu sistematizovani partijaši. Javna preduzeća su najčešće neaktivna, troma i neorganizovana, nesvesna da predstavljaju servis građanima putem usluga koje pružaju na celoj teritoriji države po pristupačnim cenama. Zbog toga ne možemo očekivati njihov veliki profit, ali možemo očekivati veću efikasnost, efektivnost i ekonomičnost. Zbog toga je važno da na njihovom čelu budu uspešni menadžeri sa preduzetničkim duhom, svesni uloge koju preduzeće, na čijem čelu se nalaze, ima u društvu i da su servis svim građanima i da postoje upravo zbog njih.
Povodom Predloga zakona o sticanju prava svojine na zemljište, objektima, vodovima Privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika Železara Smederevo, postavljamo pitanje – da li ćemo za svako preduzeće u poslovima koji su više birokratskog karaktera donositi poseban zakon?
Srpska narodna partija će u danu za glasanje izraziti svoje mišljenje. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, pokušaću da u svom izlaganju obuhvatim sva tri zakona, odnosno predloge izmena i dopuna Zakona o zaštiti životne sredine, o zaštiti prirode i o upravljanju otpadom.
Energetski sistemi u Srbiji su i dalje bazirani na dotrajalim kapacitetima i prljavim tehnologijama, tako da najvećim delom koriste neefikasan ugalj slabog kvaliteta, lignit, čije spaljivanje u termoelektranama stvara zagađenje koje škodi zdravlju građana direktnim oštećenjem njihovog respiratornog sistema ulaskom u krvni i limfni sistem.
Prema Izveštaju Alijanse za zdravlje i životnu sredinu, srpske termoelektrane na ugalj znatno doprinose industrijskom zagađenju vazduha i s njim povezanim lošim zdravljem u Evropi. HIL je procenio da emisije sumpor-dioksida, azot-oksida i lebdećih čestica koje dolaze iz srpskih elektrana na ugalj mogu biti uzročnik 2.100 preventivnih smrti svake godine i dolaze do zdravstvenih troškova od 1,8 do skoro neverovatnih 5 milijardi evra.
Interesantno je da retko ko spominje komunalni otpad kao način za rešavanje ekoloških problema, uz istovremeno dobijanje električne i toplotne energije. Zaboravlja se da nije sav otpad smeće, već samo onaj deo koji se ne može ponovo upotrebiti. Mnoge evropske prestonice komunalni otpad su odavno prepoznale kao značajan energetski resurs. Nemačka, recimo, ima 6.000 postrojenja za dobijanje toplotne i električne energije iz komunalnog otpada, dok je u Srbiji izgrađeno samo nekoliko objekata koji imaju tu namenu.
Iskorišćavanje komunalnog otpada za toplotnu i električnu energiju može da smanji u ukupnoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji i taj program smatramo jednim od najprofitabilnijih sektora u savremenom svetu.
Inače, nažalost, svi znamo da je Srbija u svetskom vrhu po broju obolelih od kancerogenih bolesti. Osim posledica NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom, uzroci se nalaze i u sveprisutnom nuklearnom otpadu kojeg ima u blizini velikih gradskih centara. Da li postoji karta opasnih mesta sa lokacijama gde se nalazi nuklearni otpad, za koje država tvrdi da je privremeno uskladišten i da li te deponije imaju status državne tajne?
Napominjem da je član nemačkog Bundestaga iz stranke SPD, naš kolega Mihail Miler, nedavno izneo podatak da Nemačka ne planira da svoj nuklearni otpad smešta tek negde u kontejneru u dvorištu, nego u onim zemljama koje su iz ekonomskih razloga spremne da to prihvate, kao što su pojedine zemlje Balkana.
Povodom predloga o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu, smatramo da se tu radi o pukom usklađivanju sa propisima EU, koji kontrolišu ovu oblast. U delovima Predloga zakona vrši se usklađivanje sa čl. 27, 30. i 37. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i oni se uglavnom odnose na neograničen uvoz proizvoda iz EU koji može negativno uticati na našu poljoprivrednu proizvodnju. Mišljenja smo da je trebalo uvesti količinska ograničenja, zbog mogućnosti neograničenog uvoza poljoprivrednih proizvoda.
Domaća i pravna fizička lica su se sa ovim Predlogom zakona potpuno izjednačila sa stranim fizičkim i pravnim licima, što dovodi do zaključka da strana lica, nakon usvajanja ovog zakona, ostvaruju ista ovlašćenja kao i građani Srbije.
U okviru Predloga zakona o potvrđivanju Izmena i dopuna Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala, mišljenja smo da razlozi za prihvatanje Izmena i dopuna Konvencije su sledeći: Konvencija će svakako biti aktivirana i za nas obavezujuća, kada je usvoji dve trećine zemalja članica MAEM; u našoj zemlji, nadležnost u nuklearnoj sigurnosti ima agenciju za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost, te nije potrebno formirati neko novo administrativno telo; izmenama i dopunama Konvencije neće se zahtevati neki novi troškovi u budžetu; tokom otpreme utrošenog nuklearnog goriva, reaktora RA iz Instituta u Vinči za Rusiju, a u okviru i sa nadležnosti javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije, sprovedene su sigurnosne i bezbedonosne mere koje odgovaraju zahtevima izmenjene i dopunjene Konvencije.
Srpska narodna partija će kroz glasanje izraziti svoje stavove o predložnim zakonima. Zahvaljujem.

Na član 10, je li tako? Izvinjavam se, nisam čuo.

Zahvaljujem.
Naime, u članu 10. u stavu 6. koji govori o saglasnosti oba roditelja za zaključenje predmetnog ugovora za osobe koje nemaju poslovnu sposobnost da zaključuju sami ugovore, smatramo da treba da se izmeni iz više razloga.
Prvo, takva osoba samostalno ne može ni da zaključuje po zakonima o Porodičnom zakonu i Zakonu o obligacionim odnosima, nema pravo. Drugo, lice koje nema potpunu poslovnu sposobnost pri zaključenju ugovora mora da zastupa zakonski zastupnik koji je određen već sudom. On može biti jedan ili dva roditelja u pitanju.
Treće, u situacijama kada sportista nema oba roditelja, znači kada je jedan roditelj umro ili je frapantan primer, ne znam, na odsluženju zakonske kazne van naše države ili je u mirovnoj misiji negde van naše države gde ne postoji mogućnost da se dođe od njega ili ko zna koji još drugi razlog, smatramo da dete ne treba da trpi, da je dovoljna saglasnost jednog roditelja.
Četvrto, objektivno nije potrebno da se ovakva vrsta ugovora overava u skladu sa zakonom, jer po našem mišljenju povećava troškove te organizacije. Znamo u kakvoj smo teškoj materijalnoj situaciji na republičkom nivou, da kažemo. I smatramo da ovo rešenje koje smo mi ponudili ovde, da ono sasvim dovoljno omogućava da se ugovori istovremeno potpisuju i sportski i roditelji koji vrše roditeljsko pravo, koji su već određeni sudskim procesima i koji imaju ovlašćenje da to rade. Zahvaljujem.

Naravno, ministar nije u negativnom kontekstu ništa rekao, ali sam bih hteo jedno dodatno pitanje da postavim – da li smatrate da ta deca kojima roditelji iz razloga koje sam malopre naveo, nisu u državi, jednostavno nemaju mogućnost da se pojave u državi, da li mislimo na njih i da li možemo njima da obezbedimo barem da jedan roditelj koji je u mogućnosti da potpiše, da on potpiše? A ne da bude neophodno da oba roditelja potpišu, jer jedan je trenutno van njegovih mogućnosti da dođe i da prisustvuje tom potpisivanju ili iz nekog drugog razloga.
Eto samo to. Uglavnom, ceo naš amandman se svodi samo na taj deo. Znači samo konkretno na taj deo, na tu stvar da drugi roditelj nije u mogućnosti zbog nekih drugih stvari, viših zakonskih ili recimo evo naveo sam primer, u mirovnoj misiji je van naše države i nije u mogućnosti da se kontaktira sa takvom osobom. Zahvaljujem.

U članu 11. smo dali nekoliko rešenja, uglavnom zbog toga što pokušavamo da izbegnemo zloupotrebe koje bi mogle da se dese u cilju plaćanja tih obaveznih naknada.
Pokušaću da uprostim što više mogu, a iz onog ugla iz kojeg mi vidimo kako stoji stanje tih stvari. Recimo, ako ugovor sportista sklopi na tri godine, karikiram, u toku te dve godine prva sportska organizacija ulaže u njega prilično, u finansijskom smislu, u organizacionom smislu i sve ostalo, zatim formira ga kao sportistu, formira od njega jednog kvalitetnog, ako ima sreće. Međutim, treće godine zbog nekih određenih razloga ili recimo smanjenje budžeta, koja se dešavaju u poslednje vreme često, oni nisu u mogućnosti da isplate i da prate te ugovorne odredbe koje su u zakonskoj obavezi i recimo dođu u situaciju da tri meseca tom sportisti ne daju platu.
Naravno, taj sportista iz normalnih razloga raskida ugovor, odlazi u drugu sportsku organizaciju. Nakon odlaska u drugu sportsku organizaciju, koja ga inače dobija bez ikakve naknade, postoji mogućnost da ode i u treću sportsku organizaciju. Šta se dešava tada? Ta treća sportska organizacija drugoj sportskoj organizaciji daje sve moguće nadoknade. Znači, faktički druga profitira, dok prva ostaje bez ikakvih finansijskih mogućnosti da prosperira i ako je ona najzaslužnija zato što je napravila tog spotristu i formirala ga kao sportsku ličnost i napravila neki kvalitet od njega.
Mislim da se u ovom našem amandmanu sastoje preciznija rešenja za rešavanje takvih situacija i mislim, ako ne preciznija, bar, u najmanju ruku, najmoralnija. Zahvaljujem se.

U članu 12. u stavu 1. smatramo da je nepotrebno propisati da se predmeti i ugovori moraju overavati u skladu sa zakonom, jer za tu vrstu ugovora mi smo ipak mišljenja da ta forma nije baš potpuno neophodna. Dovoljno je da se isti overe kod nadležnog organa Nacionalnog granskog saveza, kao što je bilo i do sada, jer bi se, kako smatramo, ipak izbegli nepotrebni troškovi overe kod javnog beležnika ili kod suda. Eto, to je naše mišljenje.

U članu 21. u stavu 1. se govori o osiguranju sportista. Smatramo da je propisana obaveza osiguranja samo vrhunskim sportistima i vrhunskim sportskim stručnjacima nepravilna. Ova obaveza trebala bi da se propiše na sve sportiste i sve sportske stručnjake u sportskoj organizaciji, pri čemu bi se samo suma osiguranja odredila u posebnom iznosu za vrhunske sportiste i sportske stručnjake, kao što je to naloženo u stavu 2.

Ne mogu da ne napomenem da mnoge osiguravajuće kuće u današnje vreme daju izuzetno povoljne i finansijski minimalne uslove za takve stvari. Mislim da možda postoji neka mogućnost da se i to uzme u obzir. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Vrlo kratko ću. Nadam se da će ministar uspeti u tome da izgura stvar do kraja da svi sportisti dobiju svoje zasluženo osiguranje i da se u Zakonu o sportu više ophodimo prema sportistima ne samo prema klubovima. Zahvaljujem.

Po nama je, što se tiče člana 123. stava 2, nelogično da se trenerima Republike Srbije na navedenim takmičenjima na kojim je reprezentacija, čiji su bili treneri, osvojila neku od medalja dodeljuje samo novčana, jednokratna pomoć, a da im se ne dodeljuje nacionalno sportsko priznanje.
Uspeh jedne reprezentacije, pogotovo u kolektivnim sportovima, u velikoj meri zavisi upravo i od trenera, a ne samo od sportista. Smatramo da je korektno da imaju isti status kao i sportisti.
Ja se nadam da ćete vi ipak razmisliti malo, jer našim amandmanom predviđamo da se u nekoliko disciplina samo dodeljuje dodatno nacionalno sportsko priznanje, i to su vaterpolo, rukomet, košarka, odbojka i fudbal. Ako državi ne predstavlja problem da dodeli nacionalna sportska priznanja, recimo timu od 20 sportista, kako je to onda problem da učini za jednog trenera? Ovde pričamo o grupi od pet ljudi i smatramo da to uopšte ne opterećuje budžet. Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre i predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, SNP podržava ideju zašto voljom organizovanošću sportske delatnosti. Takođe smatramo da treba što više učiniti na polju suzbijanja korupcije u sportu, da treba razdvojiti huligane od navijača i treba omogućiti da bavljenje sportom bude dostupnije kako građanima, tako i njihovoj deci, jer sport je jedan od načina da ih odvojimo od interneta i igrica.
Očekivao sam bolje rešenje u ovom Predlogu zakona o sportu po tim pitanjima, jer u pomenutim primerima nismo zagrebali ni površinu. Ukoliko budete u mogućnosti da se ozbiljnije bavite ovim problemima, SNP vam stoji na raspolaganju.
Takođe sam mišljenja da se ovaj predlog trebao više baviti samim sportistima. Iako idejno podržavamo ovaj Predlog zakona uočili smo par članova koje bi izmenili, a sve u cilju poboljšanja radnih uslova i postizanja boljih sportskih rezultata. Odredba da oba roditelja moraju dati saglasnost za zaključenje ugovora licu koje nema potpunu poslovnu sposobnost je nepotrebna, jer lice tako već ima određenog zakonskog zastupnika, odnosno roditelje ili saradnika.
Kako ćemo to primeniti ukoliko sportista nema oba roditelja ili ako je jedan preminuo ili nije utvrđeno očinstvo ili je na izdržavanju kazne ili je na radu u inostranstvu? Takođe nije potrebno da se ova vrsta ugovora overava u skladu sa zakonom zato što bi podrazumevalo da ih overava javni beležnik ili eventualno sud, jer bi to odužilo proceduru i stvorilo nepotrebne troškove.
Takođe postavlja se pitanje – kako i ko utvrđuje visinu naknade za transfer? Da li se naknada za razvoj prilikom prelaska sportiste u drugu sportsku organizaciju ne obračunava, odnosno ne obračunava ukoliko sportista ima status profesionalnog sportiste ili zaključuje profesionalni ugovor? U tom slučaju je moguća zloupotreba, a sve u cilju izbegavanja plaćanja ove naknade.
Neosnovano je propisano da sportske organizacije nemaju pravo na naknadu ako je ugovor sa sportistom raskinut krivicom sportske organizacije. Moguće su situacije u kojima je jedna sportska organizacija koja je vremenom mnogo ulagala, samim tim i doprinela razvoju tog sportiste, u kasnijem periodu zapadne, bez obzira na razloge u finansijske probleme zbog kojih ne mogu ispunjavati ugovorne obaveze, u tom slučaju ona bi izgubila pravo na navedenu naknadu, dok bi druga sportska organizacija dobila već formiranog i očigledno perspektivnog sportistu i to bez ikakve naknade. Prilikom kasnijeg odlaska tog sportiste u treću sportsku organizaciju druga bi naplatila naknadu tog transfera i tim načinom profitirala, dok bi prva ostala uskraćena iako je upravo ona formirala tog sportistu.
Ovim predlogom je propisana obaveza osiguranja samo vrhunskih sportista i vrhunskih sportskih stručnjaka, što smatramo nepravilnim. Po nama, ova obaveza bi trebala da se propiše za sve sportiste i sve sportske stručnjake, sportske organizacije, pri čemu bi se sama suma osiguranja odredila u posebnom iznosu za vrhunske sportiste i sportske stručnjake.
Nelogično je da se trenerima Republike Srbije na navedenim takmičenjima na kojima je reprezentacija čiji su oni treneri osvojila neku od određenih medalja dodeljuje samo novčana nagrada, a da im se ne dodeljuje nacionalno sportsko priznanje. Uspeh jedne reprezentacije, naročito u kolektivnim sportovima, što sam siguran da dobro poznajete, u velikoj meri upravo zavisi od trenera, odnosno selektora, pa je nelogično da treneri dobiju samo jednokratnu novčanu pomoć, a sportisti nacionalno sportsko priznanje.
Takođe u članu 18. koji govori o prelasku maloletnih sportista u drugu sportsku organizaciju, a zbog razloga koji nisu povezani sa bavljenjem sportskih aktivnosti, već zbog same promene prebivališta mislimo da je podložno manipulaciji. Moguće je da će roditelji maloletnog sportiste kada procene da bi njihovo dete recimo zbog napredovanja u viši rang ili boljih finansijskih uslova mogli po izgovoru promene mesta prebivališta da svoje dete prepišu drugoj sportskoj organizaciji. To može dovesti do nove beogradizacije, novosadizacije ili kako bi mi već nazvali, ali tako bi manje sredine ostajale bez sportista.
Srpska napredna partija će izraziti svoj stav nakon amandmanske rasprave. Hvala.

U članu 6. nakon stava 3. mišljenja smo da treba dodati i stav 4. koji glasi – informacije o stanju i fazi rada bilo kog predmeta u MUP-u predstavljaju informacije od javnog značaja i moraju se dati na zahtev institucija i građana.

Tu se pozivam na stav 1. ovog člana gde piše – rad ministarstva je javan i bez dopune ovog dela koji smo mislili i ceo član 6. po nama gubi smisao jer bez dodatka ovog stava se radi o delimičnoj subjektivnoj doziranoj i nepotpunoj, nekorektnosti u radu.

Javnost u radu je jedna od osnovnih načela i dostignuća savremenog sveta i ona ne može biti floskula pogotovo u ovako osetljivim pitanjima.

Prihvatanje ovog amandmana pokazalo bi da ministarstvo nije imalo nameru da manipuliše javnošću u radu, već se radilo o preciznosti izreke.

Iskoristiću i vreme samo da dodam, a u nekoj varijanti bi se nadovezao na prethodno tumačenje prethodni stav kolege Vladimira Pavićevića koji je govorio o navodnom plagijatorstvu u određenim amandmanima i neću iskazivati negativnu emociju, već suprotno, reći ću da mi je jako drago što određeni stavovi Srpske narodne partije, koji su iskazani kroz amandmane, su inspiracija za mnoge kolege koji ih kasnije nadovezuju i nadograđuju nekim određenim stvarima, pogotovo u varijantama određenih amandmana koji se usvajaju i jedan savet ne samo trenutno ministru policije, već mnogim drugima, da u slučaju usvajanja istovetnih amandmana ipak obrate pažnju samo na vreme podnošenje amandmana i onda ćemo znati ko je stvarno podneo a ko je plagirao, možda je plagiranje suviše ozbiljan izraz, ali ne mogu da ga izbegnem, ko je plagirao ili kopirao te amandmane. Zahvaljujem se.

U članu 14. zakon ispravno daje ministru posebno pravo da zahteva posebni izveštaj o stanju određenih predmeta, ali isto tako ispravno da se u skladu sa samoproklamovanim načinom dati javnosti pravo da zna koji su to predmeti na koje je ministar tražio poseban izveštaj.

Deo koji se dodaje glasi: o slučajevima iz stava 1. javnost mora biti informisana u godišnjem izveštaju o radu ministarstva. Naime, ako je zbog povećanog interesovanja javnosti, ili bilo kog drugog razloga, bilo opravdano dati ministru ovo pravo, kao oblik informisanja, ili kontrole rada za koji je, naravno odgovoran, mora postojati mehanizam koji sve to stavlja pod kontrolu, a najbolja kontrola to znamo da je ipak kontrola javnosti.

Javnost ima pravo da zna koji su to predmeti za koje se ministar posebno interesovao i tražio poseban izveštaj, jer bi se tome koji su to predmeti znalo onda koji je motiv tog samog interesovanja.

Poznato je da postupanje pripadnika MUP-a može biti i drugačije u takvim slučajevima, kada postoje posebna interesovanja za neke predmete i kada se zahtevaju posebni izveštaji. Ako bi se o svim tim predmetima izvestilo u predviđenom godišnjem izveštaju, otklonila bi se sumnja javnosti i pripadnika MUP-a, da bi se takvi posebni izveštaji tražili u cilju kontrolisanja predmeta i postupanja.

Sigurno je da predlagač nije imao suprotnu nameru od ovoga što je upravo kroz i izlaganje rečeno i da će rado prihvatiti ovaj amandman ako bi se korenspondovao sa načelom da onome kome se daju posebna prava pripadaju i posebne odgovornosti. Zahvaljujem.