Replika je u pitanju. Replika na odgovor ministarke.
Nije mi jasno šta je pravno-tehnički neispravno u ovom delu? To je obrazloženje koje sam ja dobio od Vlade. Opet kažem, ponavljam, neke amandmane sam ponovo, od strane naše tehničke službe, vraćeni su mi nazad, uradio sam u obliku koji je zadovoljavajući, adekvatan i ja mislim da je baš iz tog razloga Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je rekao da jesu u skladu sa pravnim sistemom.
Ali, opet ulazimo u pitanje šta je pravno-tehnički neispravno u ovom delu? Ja sam dodao samo tekst „reke Dunav i njegovih obala“ odnosno dela koji pripadaju Republici Srbiji. Ne znam šta je neispravno, pravno-tehnički neispravno u tom delu? Samo bih to hteo da znam, da ne bi opet napravi neku eventualno grešku, jer vi tvrdite da je to tako. Zahvaljujem.

U članu 14. smo, rukovodeći se bezbednosnim principima, ubacili tekst: „Čuvari moraju proći posebnu obuku koje će propisati nadležno ministarstvo kao i posebne sigurnosne provere.“
Čuvar u okviru čuvarske službe, koju formira upravljač, potrebno je da prođe sigurnosne provere, kao i obuku koju propisuje nadležno ministarstvo za tu poziciju.
Posebnu pažnju treba obratiti na visok nivo komunikacije čuvara, odnosno među njima, na koncentraciju i sposobnost da brzo i efikasno javlja o pojavi, recimo, požara, klizišta, krađe šuma, kontrolisati grupe posetilaca u nacionalnom parku, kontrolu transporta, građevinskog materijala za eventualnu ugradnju nelegalnih objekata, a za koje znamo da ih ima dosta unutar granica parka, prijavljivanje svih građevinskih aktivnosti u okviru granica za koje bi se naknadno utvrdilo da li su u skladu sa urbanističkim planom ili nisu.
Efikasnost čuvarskih službi se mora unaprediti i postavljanjem ulaznih i izlaznih kapija na granicama nacionalnih parkova gde je to moguće, na svim pristupnim putevima koji imaju mogućnost kretanja motornim vozilima.
Još jedno pitanje, pošto mi na prethodna dva nije odgovoreno od strane ministarke, pitam opet – šta je konkretno ovde pravno-tehnički neispravno, pošto je i ovaj amandman isto odbijen kao i prethodna dva i svi ovi ostali naredni koji će biti, takvo isto obrazloženje, samo bih voleo da mi konkretno kažete šta je pravno-tehnički neispravno u ovoj formulaciji koju sam ja predložio? Zahvaljujem.

U članu 15. smatramo da treba dodati tekst: „Ako takvi objekti narušavaju svojstvo nacionalnog parka, vlasniku objekta naložiti da objekat dovede u stanje koje neće narušavati svojstvo nacionalnog parka, ili ga ukloniti“.
Objekti koji svojim izgledom i funkcijom narušavaju svojstvo nacionalnog parka, a ne plaćaju naknadu za korišćenje istog, ili trebaju biti dovedeni u formu koja je zadovoljavajuća i koja će biti u skladu sa funkcijama nacionalnog parka, ili jednostavno trebaju biti uklonjeni.
Evidentan problem upravljanja nacionalnim parkovima predstavlja i izgradnja velikog broja nelegalnih objekata koji, osim ugrožavanja prirodnih i kulturnih vrednosti tog parka i same životne sredine nacionalnog parka, prouzrokuju i teškoće obezbeđivanja svih ostalih funkcija, recimo, komunalnih, na primer, vodosnabdevanje, kanalizaciju, čišćenje, električnu energiju i sve ostalo. Korisnici tih objekata su u dosta slučajeva vršili nelegalnu seču šuma za zagrevanje objekata, krivolov, prekomerno ubiranje lekovitog bilja koje je pod zaštitom i druge nelegalne aktivnosti i samim tim ugrožavali prirodne i kulturno-istorijske vrednosti nacionalnog parka.
Iz navedenih razloga, smatramo da bi trebalo usvojiti ovaj amandman, koji bi mogao da doprinese zaštiti prirodnih bogatstava nacionalnog parka. Zahvaljujem.

Prvenstveno mislim da se ovo odnosi na suštinu samo ovog zakona i smatram da ovo treba biti sastavni deo ovog zakona i to treba ubaciti kroz amandman, jer u suštini svrha ovog zakona jeste zaštita prirodnih i kulturnih vrednosti nacionalnih parkova, ne samo jednog, već svih ostalih. Prvo to.
Drugo, želim da ministarka potvrdi, da li i dalje ostajete pri stavu da su vaše pravne službe ili pravna služba, kako već, odbila iz pravno-tehničkih razloga ovaj amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo nije odbio? Tehnička služba Skupštine Republike Srbije nije odbila, a samo ste vi našli podatak da je zbog određene metodologije odbijen. Voleo bih, kao što je cenjena koleginica Goca Čomić objasnila, da mi kažete konkretno koji član sam ja prekršio iz zbirke propisa, odnosno pravilnika Narodne skupštine Republike Srbije. Zahvaljujem.

U članu 16. u stavu 1. tačka 10. smo pored svih nabrojanih organizacija sa kojima treba sarađivati lokalna zajednica, mesnim organizacijama, udruženjima građana smatramo da ipak treba stajati „državna uprava“ jer smatramo, ako su već sve nabrojane onda i ta državna uprava treba stajati u tom delu.

U stavu 1, vi sigurno znate da postoje u svim tim nacionalnim parkovima pored državnog vlasništva, državnih šuma, da postoje privatne šume. Tu se taksativno nabraja koje su to mere i aktivnosti koje se sprovode u poslovima zaštite i razvoja nacionalnog parka. Navodi se takođe je upravljač gazduje šumama u državnoj svojini upravlja šumama u nacionalnom parku, znači svim zajedničkim šumama. I tačno upravljač gazduje u državnim šumama u granicama parka, ali takođe gazduje i u samim privatnim šumama koje se nalaze u svim tim granicama na svoj toj teritoriji. Takve šume su obično u vidu enklava, što znači manje privatna površina pod šumom, unutar veće površine u državnom vlasništvu. Njime se takođe vrše stručno-tehničke mere koje se inače koriste u šumarstvu.

Odličan primer za to može biti Nacionalni park Tara, gde pored gazdovanja nad šumama u državnom i privatnom vlasništvu unutar nacionalnog parka stručne-tehničke mere gazdovanja sprovode se i na šumama u državnom i privatnom vlasništvu zajednički. Znači, treba i obratiti posebnu pažnju na taj deo, jer i privatne šume podilaze pod nacionalni parkovi i trebate posebno obratiti pažnju na to. Zahvaljujem.

U članu 21. stav 1. trebao bi glasiti ovako po našem mišljenju – specijalizovane organizacije pravna i fizička lica koja su angažovana na korišćenju resursa nacionalnog parka moraju imati odgovarajuće licence za obavljanje takvih poslova ili ukoliko ne postoje licence moraju proći posebnu obuku o ne narušavanju drugih prirodnih resursa tokom radova.
Ovim članom zakona se navodi da upravljač može angažovati specijalizovane organizacije pravna i fizička lica u skladu sa zakonom za određene poslove koji su potrebni koji koriste resurse nacionalnog parka kao što su radovi iz oblasti šumarstva, lova i ko zna čega još. Naravno, po dobijanju saglasnosti ministarstva.
One specijalizovani organizacije, odnosno pravna i fizička lica koja su unajmljena, koja su angažovana u korišćenju resursa nacionalnog parka. Moraju imati odgovarajuće licence za obavljanje takvih poslova ili ukoliko ne postoji takva mogućnost za dobijanje tih licenci, smatramo da moraju proći posebnu obuku samo da ne bi narušili trenutno određena blaga nacionalnih parkova. Takvu obuku mogu sprovoditi stručna lica za datu oblast, zaposlena u nacionalnom parku ili određeno nadležno ministarstvo koje može takođe organizovati takav vid obuke. Zahvaljuje.

U članu 23. u stavu 2. ovog člana taksativno se nabraja koje sve organizacije i udruženja imaju po jednog člana koji ulazi u sastav saveta korisnika nacionalnog parka.
U ovom nabrajanju, po našem mišljenju, treba dodati i jednog predstavnika privatnih šumovlasnika sa teritorije, ali samo sa teritorije nacionalnog parka, s obzirom da procenat šuma u privatnom vlasništvu u granicama nacionalnog parka, uopšte nije zanemarljiv, što se može videti kroz članove ovog zakona, 3, 4, 5, 6. i 7.
Takođe, u stavu 3. ovog člana navodi se da, ukoliko na teritoriji nacionalnog parka postoje vojni kompleksi i objekti u savet korisnika se imenuje i jedan predstavnik Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Po istom principu i mi smatramo da treba takvo učešće i uzeti i član i predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.
Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice, pretpostavljam da Predlog izmena i dopuna Zakona o hipoteci je samo izjednačavanje sa Odlukom Ustavnog suda objavljenom u „Službenom glasniku“.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Po Poslovniku.)

Dobro, nastaviću posle.

Kao što sam već napomenuo, pretpostavljam da je Predlog izmena i dopuna Zakona o hipoteci u stvari samo usklađivanje sa Odlukom Ustavnog suda, koji je imao zamerku i odbio odredbu da na član 31. stav 7. Zakona o hipoteci, koji glasi – i protiv njega nije dozvoljena tužba ili pravni lek.
Moram vam napomenuti da je Srpska narodna partija pre nekoliko meseci, kada je taj zakon bio u skupštinskoj proceduri ovde na dnevnom redu, uložila istovetni amandman i da taj amandman nije usvojen, pa bih iskoristio priliku da skrenem pažnju ministru i ostalim kolegama da ipak pažljivo analiziraju amandmane koje narodni poslanici podnose.
Predlog izmena i dopuna Zakona o PDV-u predstavlja osmu izmenu i dopunu ovog zakona od 2004. godine do danas. S tim u vezi, dovoljno je napomenuti da je Zakon o PDV-u već pretrpeo dve izmene i dopune samo u 2014. godini, a da se u roku od nepunih godinu dana podnosi novi zakonski predlog o izmenama i dopunama ovog zakona. Očigledno je da je reč o zakonu koji je u svom inicijalnom donošenju 2004. godine bio nepotpun, nekompletan, nedorečen i sadržao je u sebi brojne logičke, formalne i ostale suštinske nedostatke, koji su uslovili da u periodu njegove primene pretrpi sedam izmena i dopuna.
Zakonski predlog izmena i dopuna koji je danas pred nama predstavljao bi osmu izmenu i dopunu, što nameće pitanje elementarne, logičke, formalne, kao i suštinske prirode ovog zakona i pre svega, imajući u vidu to da bi zakon trebalo da bude jedan od nosećih stubova uređenja fiskalnog sistema naše države.
Ovako učestalim dorađivanjem zakona izaziva se potpuno suprotan efekat, a privredni subjekti se osećaju prilično nesigurno na duži rok, odnosno funkcionišu između sadašnje i neke buduće izmene i dopune ovog zakona. Učestale izmene i dopune zakona imaju negativan efekat i na sam rad Ministarstva finansija i poreske uprave. Ne zaboravimo da postoji određeni period adaptacije svih dokumenata na koje se odnose ove nove donesene zakonske norme.
Ono što se nameće samo po sebi zasigurno je da nakon ovog Predloga zakona, ako bude usvojen, postoji mogućnost da postoji neki deveti, deseti ili ko zna koji po redu novi zakonski predlog izmena i dopuna ovog zakona.
Takođe, u ovom zakonskom predlogu se posebno ističu tri novine: oporezivanje stranih lica i uvođenje instituta poreskog punomoćnika za strano lice, proširivanje baze poreskih dužnika u skladu sa propisima o izvršenju i davanju posebne, odnosno povlašćene poreske stope od 10% za ugostiteljske smeštajne kapacitete i za prevoz putnika.
Srpska narodna partija pozdravlja uvođenje oporezivanja stranih lica, jer se time praktično sprovodi reciprocitet sa evropskim zakonodavstvima i, što je još bitnije, proširuje baza poreskih dužnika. Verujemo da ovi poreski prihodi mogu biti izdašni i uvođenje poreskog punomoćnika je potpuno logičan sled, jer oni bolje poznaju domaće zakonodavstvo i lakše će utvrditi odgovornosti i sprovoditi sankcionisanje prilikom eventualnog kršenja propisa. Takođe, ovako postavljen sistem smanjuje mogućnosti izbegavanja oporezivanja putem PDV-a stranim licima koji su osnovani od strane domaćih subjekata.
Davanje posebne poreske stope za ugostiteljske smeštajne kapacitete i prevoz putnika koji se odnosi na domaći, gradski, međugradski i međunarodni prevoz je diskutabilno, jer se u grupi posebnih poreskih stopa nalaze osnovne životne namirnice, lekovi, đubriva, komunalije, ulaznice za koncert, pozorište, bioskop i da ne nabrajam sve ostalo.
Logički, uslugama smeštaj prevoza nije baš mesto u ovoj grupi. Međutim, zarad razvoja turizma u Republici Srbiji, ima smisla da se ova grupa nađe na spisku povlašćenih poreskih stopa.
Smatramo da posle izvesnog perioda, na primer, nakon tri, četiri, pet godina, ovim uslugama treba ukinuti beneficirane stope PDV-a i da treba da budu oporezovane redovnom poreskom stopom PDV-a.
Zbog svega navedenog i zbog čestih promena i propisa i indirektnim stvaranjem pravne nesigurnosti, Srpska narodna partija jednostavno ne želi da privreda ispašta, te bi stoga bilo celishodnije da se donese potpuno, nov sveobuhvatan zakon o PDV-u. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, smatram da udžbenik i udžbenički komplet moraju da sadrže elektronski dodatak zbog poboljšanja kvaliteta samostalnog rada učenika. Zato udžbenik i udžbenički dodatak moraju da sadrže elektronski dodatak.
Iz tih razloga u članu 2. stavu 4. mi smo predložili da se reči -po pravilu zamene rečima - mora da. Da to postane obavezujuća opcija, jer, moram postaviti pitanje – šta znači - po pravilu? Na koje se to pisano pravilo mi pozivamo?Svaki zakon mora biti precizan, pa samim tim moramo i znati i dati do znanja o kom pravilu, na koje se pravilo pozivamo i koje je to pravilo obavezujuće u pisanoj formi. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, član 3. stav 1. menja se i glasi – predmet prodaje može biti nepokretnost koja je u knjižnom vlasništvu Republike Srbije. Nešto slično kao što je koleginica pričala, zbog sigurnosti pravnog posla i kasnijih posledica poput navedene nemogućnosti uknjiženja kupca, obavezno je prethodno izvršiti postupak uknjiženja, što osim pravne sigurnosti posla ima uticaj i na postizanje same cene, što je opet u interesu države kao savesnog domaćina.
To takođe ima reperkusiju na činjenicu izostanka jedinstvenog katastra nepokretnosti u Srbiji, što bi da postoji uveliko olakšalo sveg pa i ovu nameru da se zakonom definišu posebni uslovi prodaje nepokretnosti u svojini države.
Takođe, u članu 3. stav 2. smatramo da treba u celosti da se briše. U tom stavu se provlači pokušaj države o izbegavanju odgovornosti u slučaju prodaje ne uknjižene nepokretnosti. Takvim primerom budući kupac se stavlja u nezavidan i diskriminatorski položaj da ne može uknjižiti kupljenu imovinu. Kakav je onda to uopšte podstrek za buduće potencijalne kupce?
Takođe se implikuje da određena predmetna stvar nepokretnost ima manjkavosti što, ako se ne pokaže poštovanjem, pre svega, principa dobre namere, može biti predmet potencijalne tužbe zbog skrivenih namera, bez obzira na klauzulu od oslobađanja odgovornosti. Zahvaljujem.

Član 6. stav 1. po našem mišljenju treba da se menja i glasi: „Cena po kvadratnom metru predmeta prodaje utvrđuje se u skladu sa tržišnom vrednošću utvrđenoj od strane ovlašćenog sudskog veštaka“. Načelno prodavac, odnosno država u ovom slučaju, određuje vrednost, a na osnovu kretanja cene kvadratnog metra iste ili slične nepokretnosti u vreme oglašavanja odluke o prodaji iste. Uloga Poreske uprave počinje i završava se u određivanju skale poreza koji treba platiti po osnovu ove vrste pravnog posla, odnosno kupoprodaje, a ne da poreska uprava određuje tržišnu vrednost.
Smatramo da je ovo loše rešenje jer proširuje ovlašćenja Poreske uprave koja nisu u okviru njihove nadležnosti. Podsećamo da je Poreska uprava organ koji konstatuje zatečeno stanje na tržištu i eventualnu skalu minimalne, odnosno maksimalne vrednosti date nepokretnosti, početnu donju cenu vrednost nepokretnosti ukoliko se ide na licitaciju, vrši registraciju poreskih obaveznika, poresku kontrolu, redovnu i prinudnu naplatu poreza, brine i izbegavanju dvostrukog poreza itd.
Iz pomenutog smatramo da bi utvrđivanje cene po kvadratnom metru predmeta prodaje trebalo prepustiti sudskom veštaku. Mišljenja smo da bi njihova vezanost za stručno područje mogla da utiče na preciznost, a samim tim i na visinu cene predmeta prodaje. Takođe, oni su obavezani i drugim aktima koji snose čak i krivičnu odgovornost za samu realizaciju tog procesa. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege, povodom zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije, citiram: „Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je prodaja nepokretnosti u državnoj svojini, radi ostvarivanja dodatnih prihoda budžeta Republike Srbije, bez povećanja poreskog opterećenja za građane i privredu, a sve u cilju makroekonomske stabilnosti i sprovođenja mera fiskalne konsolidacije.“
Čemu onda u naslovu posebni uslovi? Koji su to posebni uslovi, a da ti uslovi već nisu definisani već nekom određenom postojećom regulativom, recimo, radom direkcije koja upravlja državnom imovinom, Zakonom o obligacijama i ostali? Prvo treba definisati te posebne uslove i njihovu osnovanost. Kako to da prodaja obuhvata i nepokretnosti koje nisu uknjižene na Republiku Srbiju? Da li to znači da će kupac legalno kupiti i neuknjižen objekat? Neophodno je pre prodaje uknjižiti objekat zbog sigurnosti pravnog posla i kasnijih mogućih posledica. Takođe smatram da bi uknjiženje objekata uticalo na samu visinu cene.
Takođe smatram da poreska uprava konstatuje zatečeno stanje na tržištu, možda i skalu vrednosti date nepokretnosti ili u slučaju licitacije početnu donju cenu vrednosti nepokretnosti. Uloga poreske uprave počinje i završava se u određivanju skale poreza koji treba platiti po osnovu ove vrste pravnog posla, odnosno kupoprodaje, a ne da poreska uprava određuje tržišnu vrednost. Po nama, to nije potrebno.
Problem vidimo i u članu 8, gde se primećuje da ne postoji usklađenost i koordiniranost podataka od države i mogućnosti lakog i jednostavnog dolaska do ove vrste informacija od državnih organa i institucija po osnovu odgovarajućeg ovlašćenja, a da ne sprovodi svojevrsni pravni postupak i proceduru za koju smatramo da je, po nama, gubitak vremena. To ne utiče na efikasnost državnih organa.
Takođe, dobija se utisak da se kroz članove 3. i 10. ozakonjuje izbegavanje odgovornosti. Takav stav koji državu oslobađa odgovornosti može dovesti do potencijalnih tužbi zbog skrivenih namera. Mislimo da i postupak određivanja cene nepokretnosti nije potpuno do kraja definisan. Zbog svega navedenog, razumećete da imamo rezerve na ponuđena rešenja.
Na Predlog zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru Srpska narodna partija nije uložila nijedan amandman jer smo protiv ovakvog načina utvrđivanja broja zaposlenih. Da bih bio precizniji, nismo ni protiv smanjivanja broja zaposlenih tamo gde to opterećuje poslovanje preduzeća. Međutim, ovaj zakon bi trebalo da sadrži preciznije kriterijume i jasnije uslove za sprovođenje i realizaciju samog tog zakona. Koja je garancija da će biti otpuštanje partijskih kadrova iz javnog sektora? Mi to ne vidimo nigde, obzirom da je to osnovna ideja donošenja ovog zakona.
Takođe, davanje ovlašćenja ministrima da utvrđuju kvalitet rada pojedinaca u preduzećima, po nama, nije ipak logično rešenje. Ministri nisu dovoljno upoznati i dovoljno stručni sa radom svih zaposlenih u delatnostima kojima rukovode i konkretno mislim da ministarstvo kojem rukovodi ministar za vanredne situacije, javnost je potpuno upoznata sa tim nemilim događajem u toku poplava.
Takođe takvo mišljenje imamo i za nekoliko lokalnih samouprava. Mnogi parametri za zapošljavanje po preduzećima određuje se po starom šematskom principu po broju stanovnika. To je, uglavnom, osnovi princip koji se koristi. To ne može biti čak ni osnovni kriterijum za zapošljavanje, jer se mora uzeti u obzir specifičnost te lokalne samouprave same, koje se to tiče, znači turistička, industrijska ili bilo koja bezbednosna kao što je kolega pričao, ili bilo koja druga.
Primerno u određenom JKP u Beogradu zaposlenost se kreira prema broju stanovnika, a zamislite koliko građana Srbije, ne samo građana Beograda, i stranaca prolazi kroz našu prestonicu. Zamislite taj obim posla koji je potreban tom radniku. Iz navedenih razloga smatramo da polurešenja koja su predstavljena nisu adekvatna ni potpuna da bismo ih podržali.
Povodom Predloga zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost, mišljenja smo da se vrši neophodno usaglašavanje sa Zakonom o platnim uslugama koji uskoro stupa na snagu i zbog toga je predviđeno, pretpostavljamo, da navedeni predlog zakona se usvoji po hitnom postupku i takav način možemo podržati. Zahvaljujem.

U članu 1. smatramo da reč „evropskih integracija“ je višak u suštini, zato što je već opisano u prethodnoj reči međunarodnih institucija.
U svakom slučaju mislimo da ne treba davati tome neki prioritetni značaj i smatramo da zadaci ne bi trebalo tako da se kvalifikuju. Smatramo da je prethodna formulacija, da se odnosi na čitav svet i da nema potrebe za nekim posebnim davanjem značaja na tom delu. Hvala.