Ako se u stavu 2. člana Predloga zakona predviđa da se postupak nastavlja, onda ta procena podrazumeva da je prethodno postupak bio prekinut, a to zakonodavac ovim nije predvideo. Prekidom postupka ostavlja se mogućnost za slučaj ako se postupak namirenja po Zakonu o hipoteci ne sprovede, da može izvršni poverilac da nastavi sudski postupak izvršenja. Pravno i procesno, smatramo da je pravilnije predvideti prekid postupka u situaciji kada prednost sprovođenja ima postupak po Zakonu o hipoteci. Zahvaljujem.

Član 23. po našem mišljenju bi trebao da se menja i da glasi – Odluke u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja su rešenje i zaključak. Naslov ovog člana su odluke u izvršnom postupku i postupku obezbeđenje, a ne ko donosi predmetne odluke. Stoga je potpuno nepotrebno navođenje suda, odnosno javnog izvršitelja u ovom stavu. Zahvaljujem.

Mi smatramo da u članu 52. stav 2. tačka 5) treba da se briše. Ona glasi - obračuni, ili izvodi iz poslovnih knjiga za potraživanje takse za Javni medijski servis.
Zakonodavac je ovim predvideo da taksa za pretplatu Javnog servisa da je verodostojne isprave i da se na osnovu njih može pokretati izvršni postupak. Taksa za Javni servis u iznosu koji je sada opredeljen smatramo da je previsok za naše građane u skladu sa situacijom, teškom ekonomskom situacijom u kojoj se sada naši građani nalaze i stav naše partije je da se onemogući prinudna naplata. Znači, samo prinudna naplata za Javni servis. Zahvaljujem.

Prilikom sprovođenja izvršenja izvršitelji moraju da vode računa o srazmeri između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstava i vrednosti predmeta samog izvršenja.
U praksi su česti primeri da izvršitelji zloupotrebe ovo načelo i na neki način blokiraju imovinu izvršnog dužnika koja je znatno veća od imovinske vrednosti pre nego što se iznose njegova dugovanja.
U suštini mi smo tu naveli da bi taj član trebao da se menja i glasi, odnosno taj stav 3. člana 60. – u rešenju o izvršenju ne navode se sredstva i predmet izvršenja već se izvršenje određuje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika u skladu sa odredbama člana 56. zakona.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, današnji dnevni red obuhvata devet predloga izmena i dopuna zakona o pravosuđu, sa namerom da se napravi što bolji pravni poredak u državi. Izdvojiću dva predloga zakona za koje smatram da imaju određene nedostatke, koje ću naravno, pokušati i amandmanima da unapredim.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, prvi put se koristi pojam javnobeležničkog saradnika. Smatramo da je pozitivno definisati taj status, međutim, trebalo bi preciznije odrediti i krug lica koja će obavljati poslove javnobeležničkog saradnika.
Nepotrebno je takođe sužavati krug lica koji mogu inicirati pokretanje disciplinskog postupka protiv javnih beležnika, pogotovo ako imamo u vidu da disciplinska odgovornost protiv osnovnih nosioca pravosudnih funkcija poput sudija, tužioca, advokata, mogu podnositi gotovo sva lica koja sa istim dolaze u kontakt.
Takođe smo mišljenja da predsedniku Komore ne treba produžavati mandat, jer mislimo da se zakoni trebaju jednako primenjivati i da niko ne treba tu biti izuzetak.
U Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju smatramo da treba da se doda novi član kojim bi se naznačilo da će izvršenje sprovoditi i sud ili javni izvršitelj. To je veoma bitno jer zakonodavac sadašnjim predlogom uvodi javni izvršitelj u nadležnost da izvršavaju gotovo sve izvršne predmete. Takvim načinom sudu se ostavljaju samo izvršenja iz oblasti zajedničke prodaje stvari, izvršenje na nečinjenja, trpljenja, vraćanja zaposlenog na rad, što predstavlja trivijalan broj predmeta u izvršnim postupcima.
Mišljenja smo da i ovaj Predlog zakona mora ostaviti mogućnost izvršnom poveriocu kao podnosiocu predloga za izvršenje da bira i naznači sam ko će sprovoditi izvršenje, sud ili izvršitelj. U ovom trenutku nepotrebno je omogućiti javnim izvršiteljima zakonom, nadležnost gotovo svim mogućim predmetima izvršenja.
U članu 13. ovog Predloga zakona, smatramo da se krši načelo jednakosti stranaka u izvršnom postupku. Izvršni dužnik mora da štiti svoja prava u izvršnom postupku ukoliko smatra da su mu ista povređena nezakonitim postupanjem recimo od strane izvršitelja. Zato smatramo da zahtev za izuzeće sudskog izvršitelja može biti dozvoljen pod istim uslovima koja važe i za sve sudije.
Taksa za javni servis u aktuelnom iznosu, previsoka je za građane. Ovim stavom nameće se obaveza plaćanja takse za javni servis, ne vodeći računa o teškom ekonomskom stanju u našoj državi i stav Srpske narodne partije je da se onemogući prinudna naplata taksi za javni servis.
Smatramo da je veoma bitno da izvršitelji prilikom sprovođenja izvršenja moraju da vode računa o srazmeri između visine obaveze izvršnog dužnika iz sredstava i vrednosti predmeta izvršenja. Česti su primeri da izvršitelji zloupotrebe ovo načelo i da na neki način blokiraju imovinu izvršnog dužnika koja je znatno veća od imovinske vrednosti njegovih dugovanja.
Nadamo se da ćete shvatiti suštinu podnetih amandmana i usvojiti ih, jer cilj Srpske narodne partije jeste da pomogne u donošenju boljih zakona za građane i takođe se nadam da ćete analizirati i amandmane podnete ispred ekonomskog kokusa. Zahvaljujem.

Naime, u članu 15. stav 1. smo …

(Zoran Babić, s mesta: Pa ti ni ne znaš šta je anomalija, samo se pogledaj u ogledalo.)

Da ponovim u članu 15. stav 1. se pominje da javna preduzeća moraju najmanje 50% dobiti uplatiti u budžet Republike Srbije. Mi smo tu uneli izmenu „20%“. U vanrednim i neposrednim prihodima planirana je dobit od javnih agencija u iznosu od 1,6 milijardi dinara i deo dobiti javnih preduzeća u visini od osam milijardi dinara. Javna preduzeća koja imaju obavezu da do 30. novembra 2016. godine uplate u budžet 50% dobiti, iz ostalih 50% neće moći da izmire materijalne troškove i investiciono održavanje, te možemo očekivati povećanje cena usluga javnih preduzeća, što će im Vlada Republike Srbije odobriti.

Međutim, ukoliko im ona ne odobri, onda će se bilansi stanja i uspeha prikazati kao negativni, a zbog toga će biti proglašeni gubitašima.

Kako očekujemo da javna preduzeća budu sufinansirajuća, kada im se oduzima najmanje 50% profita. Ovo je veoma bitno zbog same egzistencije javnih preduzeća i ovakav pristup dovodi do toga da će građani na kraju sve to pokriti iz svojih džepova i zato se nadam da ćete veoma dobro razmisliti i dati adekvatan odgovor na naš amandman zašto nije usvojen.

Član 20. Predloga zakona o budžetu za 2016. godinu je, kao takav, podložan koruptivnom delovanju. Naime, privredni subjekti koji uzmu pozajmice iz budžeta i sponzorišu političku stranku u vlasti ili pojedince sad trenutno ili kasnije mogu očekivati i tražiti da Vlada donese odluku o otpisu njihovih potraživanja. U tom članu piše da Vlada može da odluči bez preciznih parametara o načinu donošenja takve odluke.

Postavlja se pitanje – šta će nam zakon uopšte, ako ljudski faktor donosi odluke? Ne vidim svrhu. Tako selektivnu moć odluke ne treba da ima nijedna vlada, ne samo ova, i bilo koja i bilo koja sledeća.

Moram napomenuti da obrazloženje sadrži više smernica od samog člana 20, a trebalo bi biti potpuno suprotno. Ovaj član se mora doraditi ili brisati. Zahvaljujem.

Mišljenja smo da što se tiče ovog amandmana, da svako povećanje je dobro i da mi podržavamo u suštini bilo koje vrsti povećanja koje će voditi ka nekom boljem životu. Međutim, potrebno je da plate i penzije vratimo u pređašnje stanje, pa tek onda da povećavamo plate i penzije. Na kraju krajeva, građane ne interesuje ko je na vlasti, ko je bio i ko će biti, njih interesuje samo da dobiju zarađeno i stečeno. Zahvaljujem se.

Što se tiče člana 1. i izmene člana 89. Zakona o Ustavnom sudu, koji se faktički dopunjuje, predlog je opravdan u suštini. Jedino što mi ovde vidimo da bi moglo da se izmeni jeste da bi se rok mogao skratiti, umesto prikazanih četiri meseca, na dosadašnjih dva. To je jedina izmena koju mi tražimo. Hvala.

U okviru ovog člana imamo jednu ispravku koja se tiče u stavu 9. i odnosi se, pročitaću - uz zahtev za izdavanje privremene građevinske dozvole iz ovog stava kao dokaz o odgovarajućem pravom investitor može dostaviti i saglasnost vlasnika zemljišta.

Mi ovde tražimo da stoji ipak „mora“, zato što smatramo da je saglasnost vlasnika zemljišta izuzetno bitna. Tu, naravno, dodajemo novi član u okviru projekta „Beograd na vodi“, insistirati da arhitektura kompleksa poštuje graditeljsku tradiciju nasleđenog urbanog tkiva grada Beograda. Smatramo da postoji mogućnost da se dramatično naruši prostorna silueta grada i ipak smo za to da se zadužbina Luke Ćelovića ipak na neki način sačuva i tražimo da se u tim ponuđenim rešenjima za objekte kompleksa prati duh u urbanoj, okolnoj strukture i onog reprezentativnog objekta. Zahvaljujem.

Po tom članu imam dve izmene. Traži se ukidanje člana 15a, jer za svaki od objekata je neophodno izdati i jedinstvenu građevinsku dozvolu, koja obuhvata kompletno definisan objekat, znači njegovu namenu, površinu, spratnost, opremu i tehničke karakteristike. Mislim da se građevinskom dozvolom može definisati i etapnost gradnje, jer se neće narušiti kompletno definisan objekat.

Ovim bi se osiguralo da se svaki od objekata kompleksa gradi u skladu sa važećim zakonom i regulativom i samim tim da bude tretiran ravnopravno u odnosu na sve druge objekte na teritoriji Beograda, odnosno na teritoriji Republike Srbije.

U drugom delu 15b tražimo samo jednu malu stvar, znači da se briše definicija „međunarodnim“, jer direktno upućuje na primenu propisa blisko-istočnih zemalja, jer opšte je poznato da je investitor iz tih krajeva. Primenom propisa sa ovog područja odustaje se od evropskih propisa i standarda u gradnji, čime postoji mogućnost narušavanja budućeg funkcionalnog korišćenja objekta. Znači, pitanje osiguranja objekta koji nisu po evropskim standardima, pitanje klimatskih uticaja na ugrađene materijal, stabilnost objekta i tako. Zahvaljujem.

U ovom članu se govori o iznosu od šest hiljada dinara za subvencije po hektaru. Mi smo mišljenja da treba više ukinuti podsticaje po hektaru, već treba uvesti podsticaje po proizvodu. Mislim da je to pravednije, jer nigde u svetu ne postoje podsticaji po hektaru i nigde u razvijenom svetu se ne podstiče subjekat, već sam proizvod. Moramo uvesti kategorizaciju poljoprivrednih proizvoda koji se subvencionišu, jer nije isto hektar maline ili hektar pšenice. To ne može biti nikad isto.

Naše poljoprivrednike treba podstaći da proizvedu što veću količinu proizvoda i što boljeg kvaliteta, a samim tim će se i proizvođači truditi da proizvedu što veću količinu robe.

Inače, ovaj član i isti takav se odnosi na naredni član, tako da sledeći neću obrazlagati. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, u okviru Predloga zakona o budžetu za 2016. godinu postavljam pitanje – da li će umanjenje subvencija u poljoprivredi uticati na stimulaciju proizvodnje domaćeg mleka i stočarstva ili će se stvoriti suprotan efekat jačanjem uvozničkog lobija mesa i mleka, što bi kao posledicu imalo urušavanje ionako polunapuštenih sela u Srbiji?
Subvencije u železnici su povećane više nego u privredi. Izražavamo nadu da će se to povećanje usmeriti na revitalizaciju železničke infrastrukture, obezbeđivanje neobezbeđenih pružnih prelaza i šinske signalizacije.
Pitanje je opet - koja percepcija je navela predlagača da umanji subvencije za poljoprivredu, hirurški precizno prepolovi subvencije za kulturu, a tzv. ostale subvencije poveća? Šta se sadrži pod ostalim subvencijama?
Neki od bitnih nedostataka po nama u budžetu su nepotpuna transparentnost i knjiženje rashoda javnih preduzeća, nepostojanje jedinstvenog registra zaposlenih u javnom sektoru.
U okviru projekta „Beograd na vodi“ Srpska narodna partija insistira da arhitektura kompleksa poštuje graditeljsku tradiciju nasleđenog urbanog tkiva grada Beograda. Građena sredina je okvir naše sadašnjosti i što je još bitnije naše budućnosti i u predloženoj formi projekat smatramo da narušava prostornu siluetu grada. Neshvatljivo je da za poslovnu zgradu kompleksa „Beograd na vodi“ se izabere zadužbina Luka Ćelovića, kao jednog od simbola tadašnjeg uspona evropske Srbije, a da se ponuđenim rešenjima za objekte kompleksa ni u jednom detalju ne prati duh okolne urbane strukture i ovog reprezentativnog objekta.
Primedbu imamo i u članu 15b, gde smatramo da treba brisati reč „međunarodni“. Definicija „međunarodni“ direktno upućuje na primenu propisa bliskoistočnih zemalja, jer je opšte poznato da je investitor projekta iz tog regiona, i primenom propisa sa ovog područja, odustaje se od evropskih propisa i standarda u gradnji, čime se narušava buduće funkcionalno korišćenje tog objekta, odnosno pitanje osiguranja objekta koji nisu po evropskim standardima, pitanje klimatskih uticaja na ugrađene materijale i stabilnost samog objekta.
Srpska narodna partija smatra da Predlog zakona izmena i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju treba dodatno izmeniti. U članu 7. ovog predloga pominju se subvencije u visini do šest hiljada po hektaru. Nismo nigde našli primer u svetu da se podstiče subjekat, već sam proizvod. Ionako niske subvencije do šest hiljada dinara po hektaru mogle bi se svesti do dve, tri hiljade po hektaru, jer će se ukupan budžet za subvencije deliti sa brojem hektara.
Postavljamo pitanje – da li su svi poljoprivrednici dobili ovogodišnje subvencije? Napominjemo da nije isto proizvesti hektar maline ili hektar pšenice sa istom visinom subvencija. Mi moramo naše poljoprivrednike podstaći da proizvode što veću količinu proizvoda, što boljeg kvaliteta, pa samim tim će se i proizvođači truditi da proizvode što veću količinu robe. Da bi to izveli, moramo uvesti kategorizaciju poljoprivrednih proizvoda koji se subvencionišu, a potom je potrebno uraditi i reonizaciju poljoprivredne proizvodnje, odnosno definisati reone u Srbiji u kojima dominiraju određene poljoprivredne kulture, pa tek onda na osnovu toga izvršiti subvencionisanje na bazi potencijala i količine izvoza određenog proizvoda. To je ono što smatra SNP da bi trebalo ovaj predlog zakona da sadrži.
Takođe, ovim zakonom bi trebalo da se spreče zloupotrebe ljudi koji se ne bave poljoprivredom, već šta oni rade? Registruju poljoprivredna gazdinstva, nakon toga licitiraju zemlju, uzmu subvencije po hektaru i na kraju izdaju zemlju koju su izlicitirali u podzakup.
Takođe, napominjemo da je našim poljoprivrednicima potreba kreditna podrška u nabavci mehanizacije i opreme i to treba ugraditi u ovaj predlog zakona.
Naglašavam da postoje tri oblasti koje čine snagu jedne države. To su: energija, NIS, koji smo prodali, i pitanje je šta će biti sa EPS-om, informacije, „Telekom“, koji čeka prodaju, čemu se SNP oštro protivi, i hrana. Jedino je poljoprivreda ostala kao jedini sektor privrede gde još imamo pun ekonomski suverenitet i zato smatramo da mora postojati ozbiljna agrarna strategija i čvršći dogovor sa poljoprivrednim proizvođačima.
Mišljenja smo da je svrha Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama povećanje nameta radi punjenja budžeta. Takođe, ovaj zakonski predlog, u slučaju da bude prihvaćen, može negativno da utiče na kupovnu moć potrošača, što će za posledicu imati i umanjenje profita proizvođačima.

Kratko vreme za obrazlaganje, samo da završim, molim vas. Ostale primedbe ću predložiti u okviru amandmana. Zahvaljujem.