Poštovane kolege i koleginice, poštovani predstavnici Vlade i ministarstva, poštovani predsedavajući, pred nama je danas paket zakona i ja ću se bazirati na dva konkretna zakona.
Predlog zakona o oružju i municiji u kome pretpostavljam da je namera da se ova oblast što bolje uredi i definiše i u skladu sa takvom namerom predlažem amandmane ispred Nacionalne asocijacije za oružje Srbije i napominjem da je takođe njihov cilj preciznost, zaštita i ravnopravna zastupljenost svih korisnika oružja. U okviru ovakvog Predloga zakona primećujemo određena neslaganja u uvođenju nekih novih termina, o diskutabilnoj prepravci oružja za koje smatramo, osim što je finansijski nelogično, da kažem, da u nekom domenu doseže i do krivičnog dela o upotrebi signalnog oružja za koje smatram i neizostavnu opremu za planinare i izviđače, pa čak i u pozorištima, zatim o ukidanju trofejnog oružja gde se kao posledica javlja povreda prava bivših pripadnika bezbedonosnih službi, takođe u oblasti transporta za oružje koje se prodaje bez nabavne dozvole.
Smatramo da zakon tu nije potpuno usklađen sa aktima ostalih država, čak u nekim delovima je i nepotrebno strožiji i sadrži nekakav diskriminišući odnos između pravnog lica i fizičkog lica.
Hteo bih posebno da napomenem da sam očekivao da će ovaj zakon ili neki od narednih zakona sadržani i obuhvatiti oblasti poput cionih strelišta gde je, priznaćete, ipak potrebna preciznost u definisanju ne samo njihovih pravilnika već i samih zakonskih odredbi i želeo bih da vam skrenem pažnju na to da lovna privreda nije dovoljna iskorišćena iako smatramo da za to imamo dovoljno prirodnih resursa i da je neophodno kroz zakon da se to reguliše i da se podstakne primeren rad i prema podacima koji su meni prosleđeni lovna privreda kod nas ostvaruje nekih 50.000 evra godišnje na godišnjem nivou. U Mađarskoj je ta cifra deset puta veća i ide čak i do 500.000, dok u Austriji doseže neverovatnih 50 miliona.
Tako da bi možda trebali u nekim narednim trenucima razmišljati i o tom delu da ubacimo određene zakone. Kažem, iako ću glasati za ovaj zakon, ovaj Predlog zakona, još jednom bih pozvao kolege poslanike, kao i predstavnike Vlade da pažljivo analiziraju amandmane koje sam predložio i za koje smatram da mogu značajno doprineti predloženom Zakonu o oružju i municiji.
Što se tiče Predloga zakona o zaštiti od požara, mogu samo da izrazim žaljenje zbog načina na koji je došao u skupštinsku proceduru. Svi smo svesni tragedija koje su se desile i da kažem da je pohvalno što će terenska kontrola povećati parametre po pitanju propisanih tehničkih i bezbedonosnih uslova. Hvala vam na razumevanju.

Poštovane kolege i koleginice, poštovani predstavnici ministarstva, poštovani predstavnici Vlade, ceo koncept podnošenja ovih amandmana se odnosi na brisanje celog zakona i to se ne krije.
Generalno se slažemo da su potrebne mere štednje. Mere štednje jesu neophodne, ali način na koji se on protežira ovde i način predloga zakona ne možemo podržati.
Ako uzmemo u obzir da svi moramo snositi zajednički teret štednje i da je taj teret balast svima nama u daljem progresovanju ove naše države, smatram da bi trebalo prvo i osnovno uskladiti preplaćene državne funkcionere kojih ima čak i previše. Ukoliko uzmemo u obzir razne direktore raznih agencija, razne direktore određenih preduzeća, železnice itd, pa apsurdno je samo i pomisliti da neko može od njih imati veću odgovornost nego sam premijer. Apsurdno je pomisliti da oni mogu imati veće plate od samog premijera. Ako premijer nije dovoljno odgovoran, da li su oni u toj situaciji?
Imamo gomilu agencija koje imaju čak i veće budžete. Mislim da bi to trebalo ukinuti i smatraju i sami radnici, traže preispitivanje svih tih odluka, pa bih iskoristio ovu situaciju i zamolio Vladu da razmisli o tome.
Naravno, tu se pominje čak i članstvo u nadzornim odborima, nadzorni odbori u kojima sede ljudi koji nisu doprineli profitu tog preduzeća. Iz kog razloga primaju oni naknade u tom preduzeću? Smatramo da bi njima trebalo ukinuti naknade. Znači, ne ukinuti nadzorne odbore, već kada ostvaruju profit onda bi imali iz čega i da se plaćaju. Hvala.

Poštovane kolege i koleginice, predsedavajući, ministre i ostali, samo jedna blaga ispravka Milan Petrić, molim vas nije Milan Perić.
U svakom slučaju u članu 2. koji se odnosi na stari član Zakona o radu član 3. pominje se – da je poslodavac dužan da Pravilnik o radu dostavi reprezentativnom sindikatu u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu.
Međutim, mi smo mišljenja da pravo na informisanje u samom procesu donošenja bilo kakvih dokumenata, bilo kakvih akata mogu učestvovati i ostali nereprezentativni sindikati, iako nemaju pravo glasanja, što znači da bi i oni mogli doneti eventualno neki dobar predlog i neku dobru sugestiju čak i poslodavcu i bilo je takvih slučajeva. Tako da smatramo da je pravo na informisanje možemo dati, izbaciti samo reprezentativnu reč, a staviti svi sindikati. Hvala puno.

Što se tiče člana 6. - pravilnikom se utvrđuje organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanje i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca.
Podnešeni amandman jeste da se izbaci ovaj deo – a može da, kako bi postala jedna vrsta obaveze poslodavca da se utvrdi taj broj izvršioca. Bili smo u situaciji ko zna koliko puta da se time manipuliše prilikom otkaza, da se kasnije utvrđuje ili smanjuje i umanjuje. Tako da smatram, pogotovu prema informacijama koje imam iz Inspekcija rada i Ministarstva za rad i zapošljavanje, da je to jedna od poluvarijanti u kojoj se mogu definisati drugačiji otkazi i dati radniku otkaz.
Naš doprinos u svemu tome jeste da u skladu sa mišljenjem svih predlagača ovog zakona, da se što bolje precizira zakon i same informacije koje proizilaze i tumačenje toga. Hvala.

U članu 52. piše lepo – promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zaključenja ugovora o radu ne može da utiče na uvećanje troškova prevoza koje je poslodavac dužan da naknadi zaposlenom u trenutku zaključenja ugovora o radu bez saglasnosti poslodavca.

Smatramo da, po ovom članu, ne treba ograničavati pravo na slobodu i ukoliko se neko kojim slučajem preseli i zasnuje porodicu ili nešto drugo, što su sporedni efekti svega toga, smatramo da bi ipak trebalo da mu se izađe u susret, jer to nisu neki veliki troškovi, to nisu toliko veliki slučajevi.

Ukoliko postoji, kako je to pravdano u ovoj situaciji, zloupotreba po toj situaciji, smatram da već uglavnom svako preduzeće ima svoju određenu vrstu kontrole koja može odmah da sankcioniše taj problem i treba takvu osobu kazniti, da se ne bi zbog takvih osoba menjao čitav jedan član zakona. Hvala.

U članu 66. piše – zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega započeto krivično gonjenje u skladu sa zakonom zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom.

Mi smatramo, iako ima elemenata nakon krivične prijave da se nastavi sa krivičnim gonjenjem, da jednostavno to još uvek nije dokazano i da tu može da se uđe u jedan problem. Šta ako se ta osoba ne osudi? Znam da u jednom preduzeću postoji situacija u kojoj se sedam godina ljudi tuže i zamislite štetu za poslodavca nakon toga, ukoliko mora da ih vrati nazad na posao, a da se jednostavno desi da oni ne budu osuđeni. Zamislite tu situaciju, koliki je to finansijski problem za poslodavca. Hvala vam puno.

Hvala.

Član 76, koji se inače odnosi na član 179a, sadrži određene mere za kažnjavanje u procesu nepoštovanja radne discipline i povrede radne obaveze. Te same mere nisu problem. Smatram da poslodavac ima pravo da kazni onoga ko ne radi svoj posao. Međutim, sam proces kažnjavanja se odnosi na to ako poslodavac smatra da to treba da uradi.

Kako mislim da u ovoj državi postoje dobri i loši sindikati, dobri i loši političari, tako postoje, složićete se i vi sa mnom, dobri i loši poslodavci. Ovde je sve u redu, sem što treba samo dodati jednu rečenicu – poslodavac može da izrekne jednu od mera iz stava 1. ovog člana ukoliko je sproveo dokazni postupak. Smatramo da se dokazivanjem postupka dokazuje krivica zaposlenog i da je to jedan od bitnih faktora ovoga i smatramo da je ovaj član u ovakvom obliku opasno oružje u rukama loših poslodavaca. Hvala.

Poštovane kolege i koleginice, predsedavajuća, ministri i ostali, moram da napomenem da sindikati, stručna javnost, studenti, nevladine organizacije su uvek bile za zajedničko rešenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu. To pravo ukidanjem javnih rasprava nije uskraćeno. Samim tim i pravo izražavanja stavova.
Zastupanje stavova samo političke koalicije koja je trenutno u vlasti nije trenutna opcija što se pokazalo i godinama unazad. Znamo da su sve političke opcije bile takve i imale toliku većinu i nikada te odluke nisu bile potpuno pozitivne. Nepotrebno je stvarati situaciju u kojoj je radnik obavezan da ostvaruje profit samo poslodavcu. Stub društva nije samo politička stranka, parlament, Vlada ili neko drugi. Stub društva je baš taj radnik sa platom, zadovoljan i zaštićen radnik. Dokle god se on bude smatrao teretom ovog društva, društvo će biti nestabilno.
Nemojmo Zakon o radu upoređivati sa drugim u veoma naprednim državama od naše, nažalost, jer one su prvo obezbedile platu, pa su im onda uskraćivale određena prava. Tako da stepen zadovoljstva kod njih je daleko iznad nivoa ovog koji mi trenutno uvodimo ovde.
Ako postoji mogućnost dajte i vi to nama, jer sva dosadašnja obećanja nisu napunila džepove radnicima i nisu pospešila privredu a ne verujem da će ovaj način imati prosperitet u privredi. Zato moj glas kao jedinog sindikalca u ovom parlamentu ne može ići u korist političkih partija, bez obzira kako se ta politička partija zvala i na kojoj je poziciji. Samo može biti za boljitak radničkog statusa, jer ja nisam politički poslanik, već narodni poslanik. Položio sam zakletvu i planiram da sve ono što je tamo napisano, s obzirom da sam jako ozbiljno shvatio, planiram da se ponašam u skladu sa tom zakletvom.
Za sve ostale koji planiraju da glasaju za ovakav zakon o radu samo toplo preporučujem da spreme objašnjenje svim svojim prijateljima, komšijama, rodbini, sinu, ćerki da ukoliko im se desi da dobiju otkaz da im objasne iz kog razloga je to bilo dobro i pozitivno za njih.
Ovakav zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu u celini se sveo po mišljenju svih sindikata na čisto ostvarivanje političkih ciljeva. Zašto ja kao jedini predstavnik radnika kažem da zakon nije dobar? Zato što se radniku ukidaju stečena prava, zbog institucione diskriminacije pravo o radnom odnosu, zbog mogućnosti kršenja ličnih i porodičnih prav, zato što se radnici pretvaraju u jeftinu radnu snagu, zbog mogućnosti, široke mogućnosti zloupotreba, zbog manipulacija radnim mestom od strane lošeg poslodavca, ali napominjem lošeg poslodavca, jer su svima date iste mogućnosti, ovo ću malo ozbiljnije objasniti, zato što se poslodavcu recimo omogućuje da da otkaz zaposlenom zbog ponašanja koje predstavlja krivično delo. Međutim, to mu se daje bez utvrđivanja o postojanju ili ne postojanju krivičnog dela, kao i mogućnost da izrekne meru zaposlenom ukoliko poslodavac smatra, pazite, naglašavam, smatra da je povredio radnu obavezu, opet bez ikakvog postupka utvrđivanja odgovornosti.
To su mane, taj član 179. je osnova smera ovog zakona da li je zakon dobar ili loš. Sve se u suštini svodi na taj jedan član koji je problematičan, baš zbog ovoga što sam sada objasnio. Pobliže ću objasniti u okviru amandmana sve ostalo. Voleo bih da mi samo neko odgovori na pitanje, a tu su gospoda iz ministarstva – u kom članu Zakona o radu se precizno omogućavaju nova radna mesta i nova zapošljavanja? Ja taj deo nisam našao, suprotno tome omogućavaju se samo otkazi poslodavcima, a ne nova zapošljavanja. Veoma je važno da javnost vidi danas ko uopšte pokušava da zaštiti stečena prava, a ko im ih umanjuje.
Da ne bude da sam kritičan po svemu što je predloženo u ovom zakonu. U ovom zakonu naravno da postoje i dobre stvari, o tome smo raspravljali i na odboru, juče, naravno kolega je pomenuo, zarade su na veoma lep i normalan način definisane. Međutim, ja bih se u potpunosti složio da država treba da prelomi celu situaciju, jer smatram da pošto smo država svi mi, znači, ne samo Vlada, ne samo parlament, ja smatram da bi trebalo da izađemo na jedan referendum i onda ćemo znati ko ima većinu po ovom pitanju.
Osvrnuću se na kratko, samo kroz jednu rečenicu i na Zakon o PIO i da postavim samo jedno pitanje. Kako se uopšte ovaj Zakon o PIO uklapa u obećanje prethodnih Vlada i kako uopšte on omogućava nova zaposlenja ako se produžava radni vek svim zaposlenima? Hvala vam puno.