U članu 23. koji govori o angažovanju žandarmerije, helikopterske jedinice i SAJ, u stavu 6. se pominje reč „u maksimalnom kapacitetu njihovog angažovanja“. Mi smatramo da je to višak, te dve reči, dakle „maksimalni kapacitet“ i da treba da se obrišu iz ovog teksta, jer angažovanje jednog ili dva odreda dovode do broja ljudi oko hiljadu, otprilike 400 po odredu i ne znam koja bi akcija bila potrebna da se angažuje toliki broj ljudi. Zahvaljujem.

U članu 24. u stavu 1. tačke 3), mi mislimo da treba dodati dopunu „i odlučuje“. Znači, da učestvuje i odlučuje u izradi kadrovskog plana, kao i u utvrđivanju programa stručnih obuka i usavršavanju u saradnji sa organizacionom jedinicom, nadležnom za upravljanje ljudskim resursima.

Mislimo da je ovo baš apsolutno u korist policije i njihovog rada i samog ovog zakona, jer se više tiče odlučivanja Direkcije policije i onemogućava mešanje ostalih institucija van policije u njihov rad. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege, u okviru ovog Predloga zakona o oglašavanju primetili smo da postoji nekoliko po nama nedovršenih detalja u navedenom zakonu. Recimo, u članu 5, koji govori o opštim pravilima oglašavanja, odnosno o zajedničkom utvrđivanju posebnih poslovnih pravila prenosioca oglasnih poruka u toku ili nakon programskog sadržaja, zašto to važi samo za elektronske medije?
Tvrdimo da bi trebalo da važi i za štampane medije, kao i za oglašavanje na internetu i na njegovim kanalima, jer ako se pozivamo na nužnost objektivnog informisanja, to treba da važi za sve vrste medija.
Član 10. govori o zabranama podsticanja ugrožavanja zdravlja i bezbednosti građana i on je odlično formulisan. Tu nemamo nikakvih zamerki. Međutim, postavimo samo jedno pitanje – ko će i kako navedeno kontrolisati? Dosadašnji zakoni koji su se bavili ovom ili sličnim tematikama nisu u potpunosti obezbedili sprečavanje ovakvih pojava. Primer, već više od godinu dana nam deluje brutalno ekonomsko-propagandna kampanja u kojoj jedan proizvođač toalet papira, umesto da pozdravlja reciklažu papira kao vid zaštite životne sredine, objašnjava kako je reciklažni papir štetan po zdravlje, a za razliku od njegovog, kako ga on naziva, prirodnog. Niko od regulatornih tela do sada nije reagovao na ovakvu i slične takve situacije.
Dalje, u članu 24. se zabranjuje oglašavanje mleka, druge hrane i pića za odojčad do šest meseci starosti, kao i pribora za korišćenje. Nejasno je ko je tu uopšte ugrožen i da li neko misli da će ukoliko se ne oglašava mleko i hrana za odojčad do šest meseci, te bebe piti zdravije mleko i jesti zdraviju hranu. Pretpostavljam da postoje određene institucije koje se bave kontrolom kvaliteta hrane, pogotovo hrane za bebe, pa ukoliko proizvođači ispunjavaju određene standarde, ne razumem zašto svoj proizvod ne bi mogli oglašavati i reklamirati. A, ukoliko postoji taj proizvod koji škodi bebama, odnosno koji je štetan po bilo kom osnovu, smatramo da ga treba zabraniti u prodaji, a ne samo kroz oglašavanje.
Stav SNP je da svaki proizvod koji ne ispunjava standarde, pogotovo zdravstvene, treba sankcionisati, a da svima koji ispunjavaju standarde treba dozvoliti da kroz oglašavanje učestvuju u tržišnoj utakmici.
Član 35. stavlja Javni servis u podređen položaj u odnosu na komercijalne televizije, po našem mišljenju. Do sada niko nije kontrolisao ili merio vreme direktno ili skrivenog komercijalnog programa po satu emitovanog programa. Poznato je da neki emiteri skoro polovinu svog sadržaja posvećuju baš komercijalnom programu, ne obazirući se na trenutno postojeća ograničenja. Postavlja se pitanje – da li nam je potrebna promena zakona ili njegova potpuna primena?
Nadamo se da će primena člana 45, odnosno zabrana sugerisanja da učestvovanje u igrama na sreću rešava gotovo sve životne probleme u našim životima uticati na prenosioca oglasnih poruka, u ovom slučaju Državnu lutriju Srbije, da redefiniše svoje TV spotove.
Sponzorstvo je iz ugla primaoca finansijske ili neke druge podrške privlačenje sredstava i to je definicija. Kako se sponzorstvom ne smatra i situacija u kojoj pružalac medijskih usluga učestvuje u finansiranju medijskih usluga ili programskih sadržaja? Zašto se sadržaj iz, recimo, oblasti kulture ne može sponzorisati?
Prema kojim kriterijumima je, takođe, određeno da sadržaj alkohola do 20% nije opasan, kao onaj sa većim sadržajem alkohola od toga? Zašto se baš nivo alkohola ispod 20% smatra bezopasnim? Kako dokazati da je za maloletnika i jedan viski opasan, a da nisu dva, tri ili četiri piva?
Mišljenja smo da je trebalo u ovaj Predlog zakona uvrstiti i oglašavanje energetskih pića, jer su u kombinaciji sa alkoholom veoma opasna materija. I, SNP će u danu za glasanje izraziti svoj stav o ovom zakonu. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsednici Vlade, poštovane koleginice i kolege, SNP načelno može podržati donošenje novog zakona o policiji, ali postojeći Predlog zakona po našem mišljenju nije dovoljno reformski u skladu sa potrebama našeg društva, naroda i policije.
Ponuđeni predlog poboljšava određena rešenja iz prethodnog zakona, uvodi određene nove institute, definiše neke odnose na novi i jasniji način, ali u celini se više bavi funkcionisanjem policije i njenim upravljanjem nego njenom reformom. Takođe, kao što je izražen nedostatak reformskog i demokratskog kapaciteta ovog zakona u smislu zaštite društva od policije kao i zaštite same policije od politizacije, ovaj zakon ne rešava pitanje zaštite policije, a posebno njenih pripadnika kako u smislu obavljanja poslova i zadataka tako i u smislu zaštite njihovih osnovnih prava radnog i materijalnog statusa kao i opremanja i uslova rada.
Ako uzmemo u obzir specifičnost policijskog posla a preventivne delatnosti koju policajac svakodnevno sprovodi ovaj predlog zakona trebao bi sadržati veći opseg zaštite policajaca na terenu a sve zbog boljeg postizanja transparentnosti u radu. Pohvalno je što je postignut kompromis između ministra kao predlagača ovog zakona i sindikalnih organizacija u policiji o slobodnom sindikalnom delovanju u okviru posebnih i specijalnih jedinica. Međutim, čak i predviđena poboljšanja i dalje uvođenje ljudskih resursa u rad policije više su način kako da MUP vodi tu oblast i kako da kadrovski upravlja policijom nego kako da pripadnici policije imaju jasno definisan, siguran i obezbeđen status iz koga bi se moglo očekivati njihov bolji rad, veća i jasnija odgovornost.
Mišljenja smo da je potrebno da se organizacije kao i ovlašćenja tih organizacija, odnosno posebnih jedinica uređuju ovim zakonom, a ne nižim aktima, odnosno pravilnicima, jer izmene pravilnika podložnije su promenama gotovo svakodnevno.
U članu 34. koji govori o promenama, želeli bismo da znamo ko od organizacionih jedinica ili uprava sprovodi i primenjuje, da li svaki policijski službenik ili funkcionalna sredina primenjuje POM prema ukazanoj potrebi i ko konkretno daje saglasnost i odobrenje za to.
U članu 50. smatramo da se pod pojmom – policijsko opažanje i opserviranje na mala vrata uvodi mogućnost neustavnog i nezakonitog u ovaj predlog zakona. Ovakvo postupanje je pre i bez odobrenja nadležnog državnog organa, zadire u osnovna ljudska prava koja su zaštićena Ustavom i ostalim zakonima. Čak je i sam član kontradiktoran, jer se u stavu 3. kaže da se ovako dobijeni podaci ne mogu koristiti u postupku, dok u stavu 1. traži se osnov za ovakvu primenu i kaže se da se to radi u svrhu prikupljanja podataka za podnošenje predloga nadležnom organu, a i sam taj predlog je deo postupka.
Inače, predmetna tendencija u ovom predlogu jeste da se ostane što duže u prostoru kada radom policije rukovode nadležni organi, što je osnov zloupotrebe proizvodnosti u radu, a posebno što su takva postupanja uvek na štetu građana i njihovih prava. Ne može biti ovakvih postupanja bez odobrenja i odluke nadležnih državnih organa, dok se u članu 52. opravdano daje policiji pravo snimanja javnih mesta u predviđenim situacijama. Mi smo amandmanom predvideli da se ovo ne samo poboljša i da se razjasni, da se dobijeni snimci ne mogu u druge svrhe koristiti.
Naime, ovakva snimanja sticajem okolnosti uvek obuhvata veliki broj ljudi u najrazličitijim situacijama od kojih mnogi nemaju nikakve veze sa osnovom osnivanja. Često su na snimcima privatni detalji života naših građana, kao i mnogih javnih ličnosti, te bi se svako curenje, odnosno korišćenje ovih snimaka u bilo koje druge svrhe, osim onih za koje je to predviđeno, trebalo sprečiti.
Takođe, upotrebu poligrafa smatramo veoma specifičnom policijskom radnjom i rezultati ne bi smeli da budu iznešeni u javnost. U slučaju iznošenja, može doći do kršenja ljudskih prava, iz domena zdravlja, jer se radi o medicinskoj metodi koja je zasnovana na biološkom, psihofizičkim osnovama.
Srpska narodna partija će na predstojeći predlog predložiti amandmane, a sve u cilju poboljšavanja ovog predloga, ali ostaje pri stavu da je našem društvu potrebnija prava i suštinska reforma policije. Hvala.

U članu 5. pročitaću formu koju smo predložili – pravo zakupa nemaju lica koja imaju dospele, a ne ispunjene obaveze za PIO i ostale poreze, vezano za poljoprivredu.
Jednostavno, ovim amandmanom smatramo da bi zaštitili sve one koji marljivo ispunjavaju svoje dužnosti ka državi i ispunjavaju sve poreske obaveze i obaveze finansijskog karaktera, dok sa druge strane smatramo da one ostale ne treba stavljati u istu trku, jer bojim se da bi ovi koji imaju mogućnost da ispunjavaju sve obaveze da bi izgubili tu trku sa ostalima koji je ispunjavaju obaveze i ostavljaju finansijska sredstva za neke druge stvari.
Mislim da je veoma logično da se ovaj amandman usvoji, jer ćemo tu zaštiti one poljoprivrednike koji poštuju državu. Hvala.

Pa, inače, u starom članu je raspodela prihoda bila od izdavanja. Državna zemlja je iznosila 30% u Srbiji, 30% u Vojvodini, 40% opštini. Znači, 60 ukupno u Republici, a 40 lokalnoj samoupravi, odnosno opštini, kako već nazivamo sad.
Ovo je sada forma koja je predstavljena, ona predstavlja da će sve to se beležiti kao prihod Republike Srbije. Međutim, mi ovde nigde nismo našli način i obavezu kojim će Republika vratiti lokalnim samoupravama iznos i ni veličinu iznosa, visinu iznosa, odnosno o kojoj se radi.
Znači, samo to, demantujte me ako nisam u pravu. Zahvaljujem.

  Član 11. Mi zapravo ne brišemo član, već podržavamo rešenje koje je trenutno aktuelno, jer ukoliko ovim članom omogućimo prodaju poljoprivrednog zemljišta možemo doći u situaciju da veliki proizvođači, kako ih nazivaju „tajkuni“ preko svojih eksponenata dođu do jeftinog zemljišta koje će prodavati po višestruko višim cenama stranim proizvođačima koji imaju velike subvencije od svojih država.         
To se može negativno odraziti na konkurentnost domaćih proizvođača koji nisu spremni na ovako neravnopravnu utakmicu na svom tržištu, obzirom da nemaju isti nivo subvencija. Može dovesti do likvidacije malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstva koji neće moći da izdrže takvu vrstu pritiska pa će doći u situaciju da rasprodaju zemlju tim strancima.
Nakon primene SSP, baš ovaj član, baš ovog zakona može omogućiti domaćim ili stranim manipulatorima da trguju poljoprivrednim zemljištem, rukovodeći se isključivo profitom. Zato smatramo da je prethodno rešenje prihvatljivije i tražimo u ovim izmenama i dopunama da se ovaj član izbriše.
Zahvaljujem.

Naime, u ovom amandmanu u stavu 3. koji se tiče zapisnika o terenskoj kontroli mi tražimo da se podnošenje primedbe u roku od dva dana koje je sada trenutno predloženo poveća na pet radnih dana. Ipak, smatramo da je rok od dva dana prekratak jer u suštini sve ono što se nalazi u tom zapisniku o terenskoj kontroli kasnije će biti predmet sankcionisanja ili ne sankcionisanja, pa smatramo da osobama koje nisu toliko naučene o tom zapisniku da bi trebalo povećati vremenski period na pet dana. Zahvaljujem.

Naime, u članu 17. koji se tiče podnošenja poreskih prijava, poreskih bilansa, rok od 60 dana je smanjen na rok od 10 dana. Smatramo da je to baš prekratak rok. Pretpostavljamo da bi 30 dana bio adekvatniji rok za podnošenje toga. Mislim da stečajni upravnici mogu stići u tom roku podneti sve to i samo da vas podsetim da je u Zakonu o stečaju taj rok isti i jeste 30 dana. Nadam se da ćete razmisliti o tome.

Naime, u članu 20. smatrana da stopa poreza na prihode nepokretnosti trebalo bi da iznosi oko 10%. Obzirom da se ovde pre svega misli na prihode od izdavanja nepokretnosti koji je trenutno najveći deo subjekata ne prijavljuje, mislimo da bi bilo adekvatno da se smanji ta visoka stopa koja je predviđena zakonom od 20% na 10% jer smatramo da ne trebamo stimulisati ljude da se ne prijavljuju, već suprotno. A za one koji to ne prijavljuju smatramo da bi trebalo izmisliti neke sankcije koje bismo snosili zbog neprijavljivanja poreza.
Mislim da je najbolje da poreska stopa bude niža kako bi građani u što većem obimu mogli da prijave sve te prihode kao poreska osnovica o perspektivi kasnije razmišljati o korekciji ove poreske stope. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, Zakon o zaštiti zemljišta deluje dobro napisan, međutim, u okviru tog zakona SNP ima jedno rešenje. Smatramo da je i više nego neophodno da svaka kompanija čija investicija prelazi 20.000 grla stoke na jednom lokalitetu, u obavezi je da poseduje i postrojenje za preradu otpada. Podsećam da osnivanjem postrojenja utiče se na povećanu potrošnju električne energije, tople vode, kao i da povećava uvoz đubriva, odnosno sve to zajedno pogoduje privredi lokalnih samouprava, s jedne strane.
S druge strane, ponuđeno rešenje, povezano sa najavama da kompanija „Tenis“ planira investiciju od tri miliona svinja na tov. U tom slučaju šta se dešava sa otpadom, na koji način bi se on deponovao i gde? Jer, shodno njihovom planiranju tova od tri miliona komada mi ćemo se suočiti sa 36.000 metara kubnih otpada. Ne treba da vam pominjem koliko je to štetno za zemljišta, a pogotovo i za okolinu.
Iz navedenih razloga smatram da je amandmansko rešenje izuzetno potrebno i realno je da ga prihvatite. Zakon o poljoprivrednom zemljištu kroz član 11. jasno omogućava prodaju poljoprivrednog zemljišta sa strancima, SNP se protivi tome i tražim od Vlade da sledi primer članice EU Mađarske koja je kroz Ustav zaštitila svoja prirodna bogatstva, u konkretnom slučaju, kao što je ovde zemljište. Ima tu još primera, naravno, Poljska, Hrvatska, Slovačka, mnoge zemlje ni nakon ulaska u EU, koje su bogatije od nas, nisu pristale da prodaju svoju zemlju strancima.
Svako zemljište je neotuđiva državna teritorija, a poljoprivredno zemljište je prirodno dobro, čak i prirodno bogatstvo vrednije od svega. Tvrdnja da je SSP nemoguće raskinuti, koje sam čuo i danas ovde, jer su potpisale 28 članica ponaosob, nisu tačna. Nedavno je tzv. država Kosovo, kao teroristička tvorevina potpisala SSP sa EU, bez izjašnjavanja država članica, a Evropska komisija članica ratifikovala taj sporazum, tako da moram naglasiti da SSP nije nama sveto pismo, nama je Ustav sveto pismo i prema tome treba da se ophodimo.
Stav SNP da pre donošenja zakona o poljoprivrednom zemljištu moramo pristupiti ozbiljnijoj agrarnoj reformi, u kojoj bi učestvovali svi relevantni činioci poljoprivrede. U okviru samog zakona ponudili smo nekoliko rešenja za koja smatramo da bi u praksi bila primenljiva.
Tražimo da prava zakupa zemljišta nemaju lica koja nisu ispunila sve poreske obaveze prema svojoj državi i da tek po ispunjavanju svih svojih obaveza mogu tražiti svoja prava. Nepopularno je favorizovati pravna lica koja ne poštuju pravni sistem naše države, tako da smatramo da takve osobe treba sankcionisati a ne davati im neke mogućnosti. Tvrdimo da član 10. ne treba menjati, jer trenutna definicija raspodele prihoda od izdavanja državne zemlje je potpuno adekvatna. Prema tumačenju ponuđene izmene člana ne vidim ni jednu obavezu Republike da određena sredstva vrati lokalnoj samoupravi. To se ne sadrži u zakonu, po našem mišljenju i po našem tumačenju mislim da je to samo na bazi obećanja, nije dovoljno stabilno.
Mišljenja smo da pravo prvenstva zakupa na period od 30 godina ne treba ostaviti samo za pravna lica uz investicioni plan i da član 7. bi trebalo definisati sadržinu i metodologiju investicionog plana kao i ko i kako kontroliše ispunjenost i realizaciju investicionog plana koji je i osnovni uslov za prvenstvo zakupa.
Tražimo da na zemljištu koje se daje investitoru i u zakup, po osnovu broja grla stoke, da se gaje samo kulture namenjene kao komponente za stočnu hranu. Pitanje je kako će se novi zakon odraziti na dalju depopulaciju srpskih sela, obzirom na to da se predloženo zemljište koje nije predmet zakupa poslednje tri godine, bude ustupljeno na korišćenje bez naknade. Pitanje je i koji će stav komisije za dodelu i dogovor sa investitorima, gde se opet otvara, po nama, prostor za korupciju.
Novi zakon o poljoprivrednom zemljištu treba naglasiti poseban značaj plodne zemlje, kao granična i prirodna bogatstva ili prirodnog dobra od opšte društvenog značaja nad kojim niko ne može da ima neograničenu svojinu.
Da završim, poljoprivredno zemljište je stvar suvereniteta nacionalnog dostojanstva i političke odgovornosti. Nadam se da ćemo se tako svi ophoditi prema njemu. Zahvaljujem.

Kratko ću, da ne bih zadržavao, ovo je već nekoliko dana da mi imamo maratonske sednice.
Upravo ste ponovili u članu 11. ono što ja tvrdim. Znači, prodaje se fizičkom licu, to može biti i stranac, nigde se ne zabranjuje da se prodaje strancu. Tako da upravo ste potvrdili ono što sam rekao.
Što se tiče SSP, možda ga vi lično danas niste pomenuli, ne mogu pratiti baš sve, međutim neke kolege određene su ga pomenule, tako da sam u tom kontekstu i to rekao. Bez obzira u tom periodu kada je potpisivano to, ako se ne varam vi ste bili u koaliciji, konkretno stranka kojoj vi pripadate i osoba koja je to potpisala lično, bili ste u koaliciji.
Ali, otvaramo jedno političko pitanje koje želim da izbegnem, samo kažem taj SSP može da se raskine. Znači, samo ako postoji volji određena i sa jedne i sa druge strane, jer se taj SSP odnosi na našu državu. Tako da 28 članica, nema tu nešto puno da se pita, mi smo ti koji pokrećemo stvari. Znači, mi možemo jednog trenutka da kažemo ne EU za one stvari koje su loše po nas. To je moje mišljenje i mislim da bi u tom smeru trebalo Vlada da razmišlja.
Opet pominjem nisam dobio kako se Republika obavezuje da će povratiti sredstva lokalnoj samoupravi. Ako sam to predvideo, ja se izvinjavam, ali mislim da nisam video nigde ni u jednom članu da postoji mogućnost, da postoji obaveza Republike da vrati određena sredstava, jer se sve završava u Republičkom fondu. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, ministri, poštovane kolege i koleginice, Zakon o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis je podelio javnost.

Jedan strana traži da se dve medijske kuće skinu sa budžeta Republike Srbije zbog uticaja političkih struktura na uređivačku politiku, dok druga strana, brani građane od novih troškova i protivi se taksi. Bilo je tu i političkih obećanja za rešavanje ove situacije.

Ono što je zanimljivo napomenuti je da su tokom plaćanja TV pretplate postojale dve grupe korisnika, oni koji su izmirivali ovu obavezu i oni koji nisu. Oni koji su izmirivali ovu obavezu nakon ukidanja TV pretplate uvideli su da se ponovo stimulišu oni koji to nisu radili. Iz toga proizilazi sumnja u realizaciju ovakvog zakona.

Takođe, ovakav predlog zakona dovodi u nezavidan položaj i EPS, jer ukoliko se zna da je naplata bila 25%, uzimam uzorak iz 2013. godine, da li je u tom slučaju EPS u obavezi da iz svojih sredstava namenjenih u ostalih 75% i na koji način će to biti namireno ukoliko on to ne odradi?

Matematičkim prikazima dolazimo do enormno velike sume na godišnjem nivou, čak 18 miliona evra. Zato smo uložili amandman na član 5. da se reč fakturisan zameni rečju naplaćeni.

U Srbiji postoji veliki broj ljudi koji ima potpisane ugovore sa kablovskim operaterima i svi operateri u svojim standardnim paketima nude programe dva medijska servisa pa građani sa pravom postave pitanje – da li dva puta plaćaju iste TV kanale?

Javni servis je dužan da ima nezavisnost uređivačke politike i SNP smatra da ne sme biti političkog uticaja i kontrole uređivačke politike i nadamo se da neće biti povećanja visine taksi, barem dok je na snazi Zakon o smanjenju plata i penzija.

Povodom predloga Zakona o privrednim komorama, moram napomenuti da u eri opšte decentralizacije svih oblika organizovanja upravo se centralizuje sistem organizovanja komora. Efikasnost postojećeg sistema se ogleda u lošoj organizaciji unutar samih komora, lošoj kadrovskoj politici, nepostojanju prave saradnje između komora, velikom uticaju politike na rad i odlučivanje o samim komorama.

Po važećem Zakonu PKS treba da bude već dokazani privrednik, regionalne privredne komore i Privredna komora Beograd gube samostalnost pripajanjem PKS i mogu da se organizuju samostalno ukoliko za to imaju uslova, a to je velika retkost ili da prestanu da postoje. Uvodi se i obavezno članstvo koje je do sada bilo dobrovoljno i naravno obavezno plaćanje članarine. Mi to vidimo kao novu mesečnu materijalnu obavezu eventualnih preduzeća i to u uslovima otežanog poslovanja i SNP je mišljenja da o ovako ozbiljnom predlogu zakona je trebala da se izjasni srpska privreda kroz javne rasprave.

Danas je na dnevnom redu i dug „Srbijagasa“ NIS-u, u visini od 23,4 milijardi dinara. Taj dug bi bio isplaćen iz budžeta republike novcem poreskih obveznika. Takvim načinom će se anulirati sve ovogodišnje uštede ostvarene smanjenjem plata i penzija. Da li takav scenario možemo očekivati i za druga javna preduzeća?

Potrebnu je napraviti realnu reviziju poslovanja javnih preduzeća da bi se izbegle ovakve situacije da građani, odnosno radnici plaćaju loše poslovanje ili kadrovsku nesposobnost vođenja preduzeća? I koja je garancija da se sledeće godine neće desiti ista ovakva situacija, jer već smo na granici neke prezaduženosti?

S obzirom na kratku minutažu, ne mogu izneti analizu svih predloženih zakona, a ima ih 17 danas, pa ću pokušati amandmanski da ih popravim. Hvala.

Mi imamo dodatak da se ubaci novi stav, gde bi trebalo pisati - U predlogu za izvršenje mora se naznačiti da li će izvršenje sprovoditi sud ili javni izvršitelj.

Naime, ovo obrazloženje direktno je vezano sa članom 4, gde predlažemo brisanje tog člana. Zakonodavac ovim predlogom zakona uvodi javne izvršitelje, koji su se do sada zvali privatnim izvršiteljima, u nadležnost da izvršavaju gotovo sve izvršne predmete. Izvršenje na osnovu izvršnih isprava, odnosno presude iz parničkih predmeta i izvršenje na osnovu verodostojni računa, poput računa faktura pravnih lica, čine najveći broj predmeta izvršenja, što donosi ogromnu finansijsku pogodnost javnim izvršiteljima. Sudu su ostavljena samo izvršenja iz oblasti zajedničke prodaje stvari, izvršenje o nečinjenju, trpljenju i ostalo, što čini trivijalan broj predmeta u izvršnim postupcima.

Na osnovu postojećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju ostavljena je mogućnost izvršnom poveriocu kao podnosiocu predloga za izvršenje da bira i naznači sam ko će sprovoditi izvršenje, da li će sud ili izvršioci. Smatram da takvu mogućnost treba ostaviti i u ovom predlogu zakona.

Takođe, što se tiče toga što su naknade za sudske izvršitelje, kao i licima zaposlenim u sudovima daleko manja u odnosu na naknade koje naplaćuju javni izvršitelji, ovako rešenje koje predlažemo pogoduje izvršiteljima, izvršnim poverenicima slabijeg imovinskog stanja. Zahvaljujem.

Naime, u članu 12. smatramo da predlagač gotovo bez ikakve potrebe koristi množinu u ovom slučaju. Pri tome, treba istaći da u drugom stavu ovog člana koristi jedninu. Dakle, predlagač nema konstantni pristup čak ni okviru ovog člana, što mislimo da treba da se izmeni. Zahvaljujem.