U članu 6. koji se tiče odlaska u penziju po navršenih 52 godine starosti i 30 godina rada u službi, mišljenja smo da bi tu trebalo dobrovoljnost imati ozbiljan kriterijum. Mislimo da po dobrovoljnom osnovu to bi bio dobar član zakona i da tu ne bi imali nikakvu primedbu.
Međutim, ovde smatramo da, pogotovo u situaciji u kojoj se nalazimo sada trenutno i sa ovim najavama koje se, nažalost, protežiraju u novinama i koje pojedinci protežiraju, mislsimo da to iskustvo koje je godinama ulagano u naše pripadnike Službe bezbednosti, Službe policije, mislimo da bi bilo izuzetno korisno, kako su i kolege u klupama preko puta objašnjavale prekjuče, mislimo da ta logistika koja je njima već, da kažemo, naučena i kojom oni vladaju da bi bila izuzetno korisna za ove situacije.
Takođe, ovaj amandman koji sam uložio je napisan – briše se. Inače, to je prvi amandman koji sam pisao – briše se. U suštini, nismo imali dovoljno vremena da se posvetimo tim problemima. Nakon kasnijih konsultacija koje smo obavili sa nekim pripadnicima službi policije, tu se nailazi na još jedan problem koji bih sada želeo ministru da predložim jer postoji mogućnost razdvajanja tih uslova. Ako, recimo, ostavimo uslov ili 52 godine starosti ili 30 godina staža, jer imamo situacije u kojima se u policiju pristupa sa 18 godina.
Imamo te određene radnike koji sa 30 godina navršavaju svojih 48 godina starosti i kao takvi opet ostvaruju onaj jedan od karaktera za odlazak u penziju. Želeo bih i o tome da razmislite. Možda je to razdvajanje, jedna dobra pozicija, možda je to rešenje za ovaj amandman koji bi dosta doprineo jer ukoliko je 30 godina stvarno puno za osobu da se bavi tim poslom, mislimo da sa svojih navršenih 48 godina i 30 godina staža može ostvariti jedan od uslova za odlazak u penziju. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege, predlog izmena i dopuna Zakona o policiji koji je danas na dnevnom redu je usklađivanje sa već donetim zakonima. Mislimo da ovakve usklađenosti iz zakonskih akata sistematski obezbeđuju pravni poredak države.
U članu 5. to usklađivanje se vrši sa Zakonom o oružju i municiji, a tiče se bezbedonosne provere. U članu 4. je dodat stav koji policijskim službenicima omogućuje da preduzme određene mere u cilju spasavanje ljudskih života, i to je u stvari usklađivanje sa tim zakonom, a zbog čega će Srpska narodna partija dati svoj glas danas ovim izmenama i dopunama Zakona o policiji.
Međutim, uočili smo par detalja u ovom zakonu, a koje bi želeli da izmenimo, a u cilju dobijanja kvalitetnijeg i demokratski orjentisanog akta sa preciznijom primenom. Smatramo da je iz tehničkog ugla nepotrebno da u članu 1. tekst sadrži reči: „evropskih integracija“, jer je već opisano prethodnim rečima: „međunarodna saradnja“. Ta definicija se ionako odnosi na čitav svet, a poznato je da bi trebalo da policijske službe sarađuju ne samo sa evropskim institucijama, već i sa svim državnim, a u cilju izvršenja svih svojih zadataka.
Sistemska reorganizacija koja se opisuje kroz član 3. može biti dobar potez, ukoliko se realizuje po današnjem tumačenju koje je izložio ministar.
Primena i upotreba specijalnih i posebnih jedinica mora biti posebno uređena i procena mora biti prethodno obrazložena, da ne bi došlo do zloupotrebe jedinica za svakakve upotrebe, poslove i zadatke koje dobija.
Pojam, svrhu i namenu potrebno je bliže opisati kroz određene pravilnike i druga niža akta u ovoj i u drugim srodnim oblastima.
U članu 6. se pominje obavezan odlazak u penziju po navršenih 52 godine starosti i 30 godina efektivnog rada. Možda bi čak trebalo razmišljati i o razdvajanju ta dva uslova. Možda je tu rešenje. Mišljenja smo da to ipak treba ostaviti na dobrovoljnoj osnovi, ukoliko se tim načinom ne krše odredbe iz drugih zakona u kojima je to već opisano.
Takođe, u te zaposlene je država dugo ulagala na razne načine, praveći od njih bedem sigurnosti i bezbednosti naše države. Proces formiranja specijalca trajao je od pet do deset godina – pet godina ako je učestvovao u borbenim dejstvima i 10 godina u mirnodopskim uslovima. Kao takvi, već formirani u svojoj nameni, smatramo da poseduju ogromno i vredno iskustvo na poljima svoje delatnosti. Takvo iskustvo bi u situacijama koje se, nažalost, kroz razne medije i od strane određenih pojedinaca, i ako uzmemo u obzir situaciju u okruženju, najavljuje, moglo bi biti od izuzetne važnosti. Njihova logistika o mogućim zadacima može biti presudna.
Jednostavno, smatramo da služba još može koristiti njihov potencijal, ukoliko još nisu spremni da je napuste. Iz tih razloga smatramo da dobrovoljnost treba biti parametar koji u ovom članu treba uzeti u obzir.
Nadam se da će ministar pažljivo analizirati važnost podnetih amandmana Srpske narodne partije i omogućiti nam da poboljšamo Predlog izmena i dopuna Zakona o policiji. Zahvaljujem.

U članu 8, odnosno u članu 17. stav 4. Zakona o hipoteci posle reči „izjava“ treba se dodati zarez i staviti reči „uz obavezno prethodno, blagovremeno obaveštenje od strane poverioca ili vlasnika hipotekovane nepokretnosti lica koja po punovažnom pravnom osnovu ima državinu nad hipotekovanom nepokretnosti.
Kad predlagač briše član 6. ovog člana koji predviđaju izričitu saglasnost držaoca nepokretnosti za proveru hipotrekovane nepokretnosti onda je nužno bar predvideti obavezu da se držalac nepoketnosti obavezno obavesti o proveri, a u cilju obezbeđenja nekih poslovnih interesa ili poslovnih tajnih držaoca u okviru svoje delatnosti koja vrši u hipotekovanoj nepokretnosti, kao iz bezbednosnih razloga, recimo, ako je u pitanju proizvodnja nekih opasnih materija ili slično nešto tome. Hvala.

U članu 31. stav 9. Zakona o hipoteci reči „protiv njega nije dozvoljena tužna ili pravni lek“ trebalo bi obrisati.
Smatramo da je potrebno ostaviti mogućnost podnošenja tužbe Upravnom sudu protiv konačnog akta donetog po žalbi na prvostepeno rešenje katastra, jer podnošenje tužbe Upravnom sudu ne odlaže i ne sprečava automatski dalji postupak prodaje. Da bi se smatralo da vođenje upravnog spora odlaže realizaciju hipoteke, a na drugoj strani opet brisanje ove rečenice daje mogućnost da se kroz upravni spor od strane Upravnog suda proveri zakonitost oba rešenja, i prvostepenog i drugostepenog i time se ostvaruje puna zaštita prava stranaka u postupku realizacije hipoteke. Hvala.

U članu 18. odnosno u članu 34. stav 2. Zakona o hipoteci, posle reči „prodaje“ trebalo bi staviti sledeći tekst – sa tim što se prvo pristupa aukcijskoj prodaji, a ukoliko se nepokretnost ne proda na aukciskoj prodaji pristupa se prodaji putem neposredne pogodbe. Takođe, stav 4. u istom članu i celosti bi trebalo biti obrisan.
U članu 96. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđivanju predviđa se da se prodaja putem nadmetanja to jest aukcija odredi ako su u pitanju stvari veće vrednosti ili se može očekivati da se stvari prodaju po ceni većoj od procenjene. Ipak, treba dati prednost prodaji putem aukcije u odnosu na neposrednu pogodbu. Na ovom predloženom redosledu insistiramo jer prvo može da se pokuša sa jednom aukcijom, a tek ako ne uspe tek onda da se otvori mogućnost prodaje neposrednom pogodbom, sve to zbog mogućeg namirenja više vrsta hipotekarnih poverilaca. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, Zakon o hipoteci je potreban, a ove izmene i dopune ga samo potpunjuju i čine od njega jednu ozbiljnu celinu. U predloženim izmenama i dopunama, a kroz proširena ovlašćenja banaka, u određenom delu se izbegavaju odlasci na sud, a samim tim i troškovi koji su u tom procesu neizbežni, a sve to u cilju boljeg i bržeg ostvarivanja prava hipotekarnih poverilaca i sređivanja njihovih dužničkih odnosa.
Samim tim, ove izmene i dopune Zakona o hipoteci ubrzavaju realizaciju stečenih, tj. već utvrđenih prava. Međutim, Srpska narodna partija je mišljenja da bi ipak po pitanju pristupanja prodaje hipotekovane nepokretnosti moralo biti obavezno prvo pristupiti prodaji putem nadmetanja, odnosno aukciji, pa ukoliko prva aukcija bude neuspešna, tek onda pristupiti neposrednoj prodaji. To jeste i srž naših predloga amandmana, jer smatramo da je aukcija realno tržišno rešenje i da se tako mogu ostvariti veći iznosi potraživanja. Mi moramo iscrpiti mogućnost aukcija, prvenstveno zbog namirenja viših hipotekarnih poverilaca, iako je moguće čak i svih poverilaca. Nas treba da interesuju svi hipotekarni poverioci i smatramo da bi ovakvim načinom ove izmene i dopune Zakona o hipoteci dobile u stvari demokratski redosled.
Povodom člana 25. stava 5. Zakona o hipoteci, predlagač nije precizirao koji tačno od dokumenata iz stava 2. ovog člana, jer postoje tri tačke u dokumentima. Ako se misli samo na sva dokumenta iz tog člana, pa time i na pismenu izjavu hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke, a koju je dužan da da ukoliko je potraživanje isplaćeno u celosti, kako to jeste predviđeno tim članom, ispada da hipotekarni poverioci koji u stvari nisu namireni u celosti, već delimično, nisu dužni da daju navedenu izjavu po zakonu. Kako dalje zakonodavac predviđa, obaveza je katastra da na osnovu zahteva za brisanje nekog dokumenta, ne određenog, izvrši brisanje hipoteke, a paralelno ostaje mogućnost hipotekarnim poveriocima koji nisu u celosti namireni da ne moraju da pruže izjavu, tj. saglasnost o brisanju.
Postavlja se pitanje kako će primena ovog člana na katastar nepokretnosti, na osnovu kog i kojeg dokumenta dozvoliti brisanje hipoteke u situaciji kada postoji više hipotekarnih poverioca koji nisu namireni u celosti i samim tim ne moraju da daju saglasnost za brisanje? Smatramo da je ovo ključan deo i da bi ovo trebao biti predmet izmena i dopuna današnjeg zakona, a ako ne, eventualno nekog sledećeg, da imate u vidu.
Takođe, smatramo da treba ostaviti mogućnost podnošenja tužbe Upravnom sudu protiv konačnog akta donetog po žalbi na prvostepeno rešenje katastra, jer podnošenje tužbe Ustavnom sudu ne odlaže i ne sprečava automatski dalji postupak prodaje. Takođe, ne treba ukinuti mogućnost da se kroz upravni spor od strane Upravnog suda proveri zakonitost oba rešenja i ostvari puna zaštita prava.
Kako je uvaženi kolega Neđo Jovanović već pomenuo i primetio da je Zakon o hipoteci u koliziji sa Zakonom o notarima, mi smatramo da ste vi, ministre, ipak u pravu, bez uvrede, naravno, i da se izmene trebaju izvršiti u Zakonu o notarima, jer ste vi ipak ponudili bolje, pravednije i profesionalnije rešenje toga.
Inače Srpska narodna partija će svoj stav o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci izneti nakon rasprave o amandmanima. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, u članu 15. stav 1. trebalo bi da se menja i da glasi: - „društvo za osiguranje je dužno da za finansiranje sistema odbrane od grada 10% od uplaćene premije osiguranja useva i plodova koje su u skladu sa zakonom, uplatila registrovana privredna gazdinstva do 10 meseca za prethodni mesec, uplati na račun propisan za uplatu javnih prihoda, s tim da za taj navedeni procenat društvo za osiguranje ne sme povećati navedenu premiju osiguranja“.            
Ovim amandmanom smo želeli da predupredimo mogućnost da zbog navedene obaveze uplate određeni iznos iz naplaćene premije društvo za osiguranje, povećanjem premije za poljoprivrednike nadoknade ovaj iznos svoje obaveze.
Znate kako kažu, sve što zakon ne zabranjuje to je dozvoljeno, u suštini smatram da takve mogućnosti ne bi trebalo da ostanu otvorene mogućnosti, da bi trebalo definisati, da bi se sprečilo različito tumačenje ovog člana. Zahvaljujem.

U članu 16. stav 1. tačka 3. trebala bi se promeniti i trebala bi da glasi – angažovanje izvršilaca za delovanje na gradonosne oblake – strelaca na lansiranim stanicama, njihovu obuku, uniforme i legitimaciju.
Takođe, u stavu 2. mislimo da je potrebna promena u – visini mesečne naknade za rad strelaca i smatramo da ne treba biti veća od 50%. Smatramo da je sadašnjih 20% izuzetno mala.
Smatramo da je važno da u nadležnosti Republike, a u oblasti odbrane od grada, uđe i obaveza obuke strelaca, i takođe, potrebo nam je zbog značaja posla koji obavljaju, obezbediti adekvatnu uniformu i legitimaciju radi samog raspoznavanja.
Visina od 20% koja je trenutno regulisana, smatramo da je niska i smatrao da je 50% prosečne zarade u Republici Srbiji, jednostavno adekvatno i da bi stimulativno moglo uticati na kvalitet izvršenja usluga. Hvala.

U članu 21. smatramo da na kraju teksta u stavu 4. treba dodati reči: „nakon stupanja na snagu ovog zakona“. Ukoliko bi ostala predložena odredba iz predloga faktički bi došao do retroaktivnosti njegove primene i pojedinci preduzetnici, koji su po propisima koji su važili pre ovog zakona izvršili radnje koje se ovom odredbom inkrimišu, našli bi se na udaru kazni. Jer, ovako definisanim članom 16. predviđa se mogućnost novčane kazne za preduzetnike ukoliko ne uklone prepreke ili građevinske objekte koji su postavljeni na zaštitnoj zoni radarskog centra ili lansirne stanice.
Međutim, šta je u situaciji ako je to učinjeno pre donošenja ovog zakona, potpuno legalno prema tada važećim određenim podzakonskim aktima i propisima koji su tad važili? Da li se onda zakon primenjuje retroaktivno i da li će se kažnjavati privrednici zato što su poštovali zakonske odredbe pre donošenja ovog zakona? Mi samo smatramo da ovako dodat tekst, nakon stupanja na snagu ovog zakona, štiti privrednike od različitosti tumačenja i retroaktivne primene kažnjavanja. Hvala.

Kroz ovaj amandman smo želeli u članu 2. ovog zakona da preciziramo najvišu visinu takse za izdavanje legitimacije. Smatramo da je ova visina koja je navedena ovde od 1.500 dinara primerena finansijskim mogućnostima zaposlenih u privatnom obezbeđenju, obzirom da se njihova primanja kreću oko granice minimalne zarade u Republici Srbiji.
Ovaj amandman je odbijen. Međutim, iako je odbijen, ja bih opet zamolio da ministar pri određivanju visine takse uzme u obzir i teško finansijsko stanje i standard tih osoba kojima je obaveza da poseduju pomenutu legitimaciju. Hvala.

Srpska narodna partija smatra da ovako postavljeni rokovi stvarno nisu realni i da je u ovom smislu zakon nesprovodiv. Iz tog razloga smo predložili da se rok produži do 1. januara 2017. godine. Drago nam je što su članovi Odbora za odbranu i unutrašnje poslove predložili poslanicima da prihvate amandman kojim se omogućuje realnije sprovođenje ovog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, u članu 7. stav 2. Predloga zakona po našem mišljenju treba dodati jednu rečenicu: „Predsednik suda će zameniti sudiju u odlučivanju po prigovoru ukoliko se prigovor odnosi na predmet koji vodi taj sudija.“
Obrazloženje da po osnovnim principima odlučivanje po pravnim lekovima o višim instancama, tj. po drugostepenom odlučivanju, predviđeno je da ne može odlučivati po pravnim lekovima na predmete koji je taj isti sudija vodio, odnosno donosio odluke. Smatramo da sudijska odluka po podnesenom prigovoru može biti pristrasna, pa samim tim i negativna po podnosioca ovog prigovora i smatramo da je ovakva formulacija potrebna ovom članu da bi se moglo pozvati na nju. Hvala.

U okviru člana 15. u st. 1, 2. i 3. predlažemo da se umesto reči: „osam“, zameni rečju: „petnaest“.
Obzirom da se ovaj zakon poziva na Zakon o vanparničnom postupku, kao dopunski zakon u pogledu pravila koji se reguliše postupanjem po prigovorima i žalbama u ovom zakonu, pa kako je u Zakonu o vanparničnom postupku rok od 15 dana za žalbu predviđen, pravično je i procesno logično odrediti isti rok i u ovom zakonu za izjavljivanje žalbe, tj. ostaviti dovoljno vremena da se pravno neuka stranka nađe advokata ili pravnu pomoć. Doduše, stranka, ako smatra, može i smanjiti taj rok, tako da to nije nepotrebno odugovlačenje. Suština je da neka neuka stranka ima dovoljno vremena da se snađe u pravnom protokolu sa kojim se pretpostavljam, prvi put u svojoj istoriji susreće. Hvala.

U okviru amandmana koji smo podneli na član 30. u stavu 1. na kraju rečenice treba dodati tekst – u slučaju povrede prava na suđenje u razumnom roku učinjenom u vanparničnim postupcima, postupcima koji nemaju utvrđenu vrednost spora, kao i u krivičnim postupcima u kojima je zaprećena kao maksimalna novčana kazna u visini do 500.000 dinara i kazna zatvora u trajanju do pet godina.
Zatim, u istom članu u stavu 2. predlažemo da se menja i da glasi – novčano obeštećenje priznaje se u visini od 700 evra do 7.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS po predmetu u slučaju povrede prava na suđenje u razumnom roku učinjeno u krivičnim postupcima u kojima je zaprećena kao maksimalna novčana kazna u visini od 500.000 dinara i kazna zatvora u trajanju od preko pet godina.
Dodali bi i novi stav 3. – novčano obeštećenje u slučaju povrede prava na suđenje u razumnom roku učinjenom u parničnim postupcima u kojima je utvrđena vrednost spora utvrđuje se u procentu od 10% od utvrđene vrednosti spora.
Smatramo da visina obeštećenja treba da bude šire regulisano i sa tim da je paušalni maksimalni iznos do 3.000 evra relativno nizak. Skale naknade obeštećenja treba zasnivati i određivati u visini prema vrstama postupaka u kojima dođe do povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Ne može biti isti raspon naknade za obeštećenje za povredu prava na suđenje u razumnom roku za npr. vanparnični postupak uređenja međa i za višemilionski postupak naknada štete ili krivični postupak u kome je zaprećena kazna preko 10 godina zatvora. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, vrlo je važno što je oblast privatnog obezbeđenja konačno uređena zakonom iz 2013. godine. Ovako značajnu oblast sigurno nije trebalo tako dugo ostaviti po strani i van pravnog normiranja jednim sistemskim zakonom.
Obzirom da se radi o činjenici da je veliki broj zaposlenih ima pravo nošenja i upotrebe oružja, u tome je i značaj uređivanja ove oblasti veoma ozbiljan. No, kako to često biva u našem pravnom sistemu ostavljaju se nerealno kratki rokovi za ostvarivanje i sprovođenje tog zakona. Onda se obično pribegava izmena i dopunama što je i danas ovde slučaj. U vezi ovog predloga zakona Srpska narodna partija smatra da je on potreban jer je važno sve obaveze iz osnovnog teksta zakona izvršiti.
Smatramo da su sada postavljeni nerealno kratki rokovi. Ovako kako je dat rok do 1. januara zakon se ponovo neće sprovesti jer potrebno je da 46.000 ljudi prođe kroz sve obuke za nekih 20 dana, recimo, gde su i kapaciteti osoba koje drže te obuke, kako da kažem ograničene. Mi u SNP smatramo da je primereniji rok do 1. januara 2017. godine i da je to sasvim dosledno vreme u kome se može završiti ta situacija i da se u toj situaciji može obaviti veliki posao, da se može završiti da ne bi došli u situaciju da menjamo te rokove i da menjamo ovaj zakon u ovom delu.
Takođe, smatramo da trebamo definisati najviši iznos takse za legitimacije do nekih, da kažem, 1.500 dinara, s obzirom da su zaposleni u privatnom obezbeđenju sa veoma niskim primanjima, koja su oko iznosa minimalne zarade u Republici Srbiji. Vodeći računa o toj činjenici treba isključiti svaku mogućnost za nejasnoćom u vezi utvrđivanja te takse da bi se ona menjala ili uvek povećavala.
Zato smatramo da bez ovih amandmana koji su podneseni Predlog zakona neće moći da se u tako kratkom roku sprovede i da treba precizirati i visinu takse, a od stava Vlade prema našim amandmanima, zavisiće i naš stav da li ćemo podržati ovaj zakon ili ne. Hvala.