Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice.
Srpska narodna partija smatra da ovaj Predlog zakona o rudarstvu i geološkom istraživanjima i pored toga što izgleda pretrpano treba usvojiti. Ovaj zakon reguliše dve velike ključne stvari.
Prva stvar su licence, što znači da onaj ko radi projekat, odnosno revidira projekat mora imati licencu. Po Predlogu zakona o licenci bi izdavalo ministarstvo na osnovu predloga komisije od sedam članova što je dobro i to bi trebalo bude prva aktivnost ministarstva.
Smatramo da u tom delu zakona koji se odnosi na licence ima dosta pozitivnog pomaka u odnosu na prethodni zakon.
Takođe i odnos članova koji bi činili Komisiju za izdavanje licenci, dosta govori da će struka biti zastupljenija.
Inače, komisiju čine dva člana iz ministarstva i pet članova iz strukovnih udruženja poput saveza, inženjera i tehničara, Akademije inženjerskih nauka Srbije i ostale.
Drugo izuzetno bitna stvar u zakonu jeste renta koje od države uzimamo od pojedinaca koji koristi te rudnike. Oni sada iznose za vrste uglja, uljnih škriljaca iznosi 3% za naftu i gas, 7% za radioaktivne sirovine 2% i ostalo.
Interesantno je da ovaj zakon takođe u velikoj meri ide u prilog kamenolomima. Oni su pošteđeni nepotrebne procedure, jer su do sada važila ista administrativna pravila, kako za kopove, tako i za kamenolome.
Jedan od noviteta u ovom zakonu jeste depozit za rekultivizaciju, koji je i pre postojao, međutim niko ga do sada nije poštovao. Posebno bih skrenuo pažnju na poštovanje pratećih propisa, i apelovao bih na ministarstvo na izradu istih tih propisa u roku. Smatramo da svi prateći propisi koji proizilaze iz ovog zakona, moraju da budu izrađeni što pre, najdalje u roku od dve godine kako to zakon predviđa, da bi se omogućila potpuna primena ovog zakona.
Ukoliko ima potrebe, treba angažovati i strukovno udruženje na izradi pomenutih propisa. Takođe, moram napomenuti da je SNP uložila amandman, jer su iz opisa o strateškim sirovinama, po nama ne opravdano izostavljeni olovo i cink.
Potrebno je reći da se u zoni Kopaonika nalazi veliko rudno ležište poznato još od srednjeg veka i veoma je bogato navedenim rudama. Zbog situacije u svetu, treba razmišljati o njihovoj aktivaciji, u budućnosti, dok bi u ovaj zakon njih uvrstiti i omogućiti što lakše dobijanje potrebnih dozvola.
Moramo napomenuti da su kazne predviđene za član 155, a koji se odnosi na branjenje prava zaposlenih, krajnje preterane i da to ne priliči jednom demokratskom uređenju države.
Šta ako državni predstavnik bude stalno nezadovoljan sa minimumom rada i ne dozvoljava štrajk u svom preduzeću i na koga se u tom slučaju ove kazne odnose? To je pitanje koje postavljam.
Mislim da toj odredbi uopšte nije mesto u ovom zakonu.
Srpska narodna partija je mišljenja da prirodne resurse i rezerve ne treba posmatrati samo kao potencijal za stvaranje ličnog bogatstva, već kao potencijal za razvoj naše države.
Zato ponavljam da ipak treba uz malo prepravke usvojiti ovaj zakon, jer on uvodi minimalni red i nadam se da će što brže u vremenskom periodu doživeti dovoljan broj dopuna. Hvala.

U medijima je nedavno izašao tekst o rušenju, upravo, vikendica u zoni zaštite. Zašto se to baš radi u ovom trenutku sada i nekoliko dana nakon što će se omogućiti legalizacija vikendica u određenim zonama zaštite?
Da li to znači da će se srušiti i vikendice građanima, a nakon usvajanja ovog Predloga zakona, odnosno baš ovog člana 5. stava 1. tačka 4) koji će omogućiti da nekim ljudima koji su bili u vlasti, odnosno bili nekada ili nekima koji su sada u vlasti, odnosno onima koji su imali prednost da grade na ovim atraktivnim i zabranjenim lokacijama, bez straha od posledica? Takođe, smatramo da je ovaj član u suprotnosti sa članom 35. Zakona o zaštiti prirode.
Iz tih razloga smo baš predložili da se u članu 5. stavu 1. tačka 4) u zagradi gde stoji - osim vikendice i drugih objekata za odmor, stavi - uključujući i vikendice i druge objekte za odmor. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
U članu 6. u stavu 4. mišljenja smo da treba precizirati datum satelitskog snimka u 2015. godini. Mi smo tu stavili datum baš poslednji dan u 2015. godini, 31.12.2015. godine. Mislimo da to ima dvostruko dejstvo, jer naime, na tom snimku se može videti da li je bilo i dogradnje određenih objekata za koje je podnet zahtev za legalizaciju, naravno, nakon podnošenja zahteva. Tako da, što kasniji snimak, ipak smatramo da ide u prilog boljoj primeni ovog zakona. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, Predlog zakona o trgovačkom brodarstvu, prava je šteta što se za ovako obimnu kodifikaciju za koju je godinama unazad postojala realna potreba ostavilo tako malo vremena da se odradi. Prava je šteta što je Srbija, zbog potrebe da se zakon što pre donese, propustila priliku da donese jedan zaista kvalitetan, besprekoran i primenljiv zakon, i to najpre koji bi trebao biti usaglašen sa samim sobom, a onda i sa svim propisima kojima je ova primena obuhvaćena.
Država je okruženje, ako mislimo na bivše članice Jugoslavije koje su se našle pred istim izazovom, shvatajući o kakvom se poslu radi, nisu se usudile da se uhvate u koštac sa ovim problemom, već su usvajanjem neophodnih propisa rešavale to na jednostavniji način. Pored svih napora koji su očigledno učinjeni u usaglašavanju sadašnjeg teksta, Predlog zakona i dalje je ostao prepun nejasnoća, nedoumica, suprotnosti, pogrešno i nedovoljno definisanih pojmova, pogrešnih prevoda, čak i pogrešno unetih i nedovoljno shvaćenih evropskih propisa koje je Srbija u obavezi da unese u svoje zakonodavstvo, što će se vrlo brzo pokazati kroz primenu u praksi.
Ta nedoslednost i neusklađenost vidi se iz samog naziva Zakona o trgovačkom brodarstvu, a u Predlogu zakona se brodari i brodarstvo ne pominju ni jednom.
U suštini mogli bi da stavimo amandmane na većinu članova zakona uz manje ili veće primedbe, ali je pitanje šta bismo tada dobili, jer bi ovakav Predlog zakona najverovatnije trebalo povući iz procedure, uraditi ga iznova uz konstantno učešće predstavnika privrede.
U Zakonu o potraživanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o izgradnji međudržavnog mosta preko reke Drine sa pratećim putnim objektima na lokaciji Ljubovija-Bratunac smo primetili da nisu definisani iznosi troškova za treću budžetsku godinu, iako je to navedeno tim sporazumom, da nije uopšte utvrđena odgovornost nadležnih organa ugovarača u postupku izrade tehničke dokumentacije, pribavljanje saglasnosti uvoza, izvoza, opreme i materijala, da nisu utvrđeni rokovi početka završetka radova i najbitnije nije urađeno, a to je definisanje obaveza Republike BiH po osnovu finansiranja, jer je neuobičajeno i neprihvatljivo da sve troškove snosi samo jedna ugovorna strana, a to je u ovom slučaju Republika Srbija.
U Predlogu zakona o ozakonjenju objekata, Srpska narodna partija kao glavnu primedbu vidi tzv. taksu za ozakonjenje koja je u formi poreza istovetna za sve gradske i opštinske uprave. Takvim načinom smatramo da se uskraćuje mogućnost finansiranja budžeta gradskih i lokalnih uprava, pa postavljamo pitanje – da li se taksa za ozakonjenje plaća na ukupnu neto površinu objekta ili samo na razliku nelegalnih kvadrata i kako definisati plaćanje prema predloženom cenovniku? Nacrt zakona nijednim članom ne precizira i ne razlikuje stambene objekte sa legalnom kvadraturom od objekata koji su nelegalni u potpunosti. Kako očekujemo da opština izgradi infrastrukturu ako nema sredstava te naknade? Zašto država dobija deo sredstava u iznosu od čak 30%, ako nije ništa uložila u komunalno opremanje? Šta je sa zajedničkim prostorima u objektima za koje se ne zna ko je investitor, ukoliko vlasnici stanova plaćaju taksu za ozakonjenje? Ko plaća naknadu za ozakonjenje tih prostora? U taj deo ulaze i hodnici, stepeništa i podrumske prostorije. Ukoliko je investitor pravno lice koje je otišlo u stečaj, fizičko lice koje je preminulo, sa kim onda treba sklopiti ugovor?
Želim da skrenem pažnju i da broj zaposlenih u opštinama ne prati broj zahteva za gradnju i ozakonjenje ili za popis nelegalnih objekata. Treba omogućiti lokalnim samoupravama sa povećanim obimom zahteva da prime nove radnike, kako bi se ti rokovi ispoštovali.
Predlog zakona u ovakvom obliku smatramo da stavlja u nepovoljan položaj opštine i investitore. U Novom Sadu, na Kopaoniku, Zlatiboru zemljište je veoma vredno i ulaže se u infrastrukturu. Kako sada stavljamo opštine i gradove koji više ulažu u infrastrukturu gde je urađena sva potrebna mreža i one koji to ne rade? Cena takse u svakom slučaju je ista u svim tim situacijama i smatramo da tu duboko zadiremo u samoovlašćenja lokalnih samouprava.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice, u cilju boljih zakonskih rešenja u članu 12. u stavu 1. dodajemo tačku 7) koja bi glasila: „Povećavanje proizvodne aktivnosti u zemlji. Ukoliko već razmatramo kriterijume kroz koje definišemo načine ulaganja, smatramo da doneta tačka doprinosi preciznosti i pomaže privrednom razvoju. Mišljenja smo da bi prioritet povećanja prirode, odnosno povećanje proizvodne aktivnosti u zemlji samim tim mogao dovesti do novih zapošljavanja, odnosno do novih radnih mesta. Zahvaljujem.

U članu 21. smatramo da ovako treba da glasi član zakona – Razvojna agencija Srbije dužna je da vodi evidenciju o novom ulaganju i ulaganju od lokalnog značaja.

Po nama je evidencija pre svega obaveza Razvojne agencije Srbije, a ne lokalne samouprave i u ovakvoj formi i obavezi se prebacuje na stranu lokalnih samouprava koje nemaju način da obezbede finansijska sredstva za vođenje evidencije. Siguran da će im to doneti nove administrativno tehničke troškove, bez mogućnosti prihodovanja.

Mislim da bi o ovome ipak trebali da razmislite. Hvala.

U članu 27. stav 2. mi smo predložili neko drugo rešenje za koje mislimo da je relevantno zajedno sa tim predstavnicima koji su predloženi. Ono bi glasilo ovako: „Nadzor nad radom agencije vrši nadzorni organ koga čine po jedan predstavnik Privredne komore, jedan predstavnik Ministarstva privrede, jedan predstavnik Stalne konferencije opština i gradova“.

Mislim da je potrebno proširiti to telo koje bi vršilo nadzor, pogotovo nad samom realizacijom ulaganja, jer se baš u tom segmentu dešavaju najveće nepravilnosti. Takođe, mislim da će ovakva formulacija pomoći dosta u stručnoj definiciji ovog predloga zakona.

U članu 1. imamo određene promene, u daljem tekstu, da ne čitam sve, trebalo bi opet da stoji – sporazumno finansijsko restrukturiranje.

Sam pojam tog finansijskog restrukturiranja u osnovi predstavlja skup određenih kratkoročnih, dugoročnih i ekonomsko-finansijskih mera u cilju uspostavljanja likvidnosti, solventnosti i rentabilnosti.

U daljem tekstu ne dobijamo ništa ako izostavimo taj deo „sporazumni“, jer se može dobiti utisak, jer određeni ljudi ne čitaju ceo tekst, da se radi o običnom restrukturiranju. Moguće je da se tumačenja zakona dovedu pod znakom pitanja, a i same zakonske odluke da se drugačije protumače. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Član 3. Predloga ovog zakona je tipičan primer loše urađenog predloga zakona, jer sam tekst člana 3. uvodi pojmove nedorečenosti i logičke konfuzije, što bi upravo sa ovim članom trebalo biti eliminisano, po našem mišljenju, kako je i sam predlagač imenovao, kao značenje izraza.

Mišljenja smo da samo striktnim pojmovima, razgraničenjem i jednostavnim, ali jasnim definicijama Predlog ovog zakona može doprineti da bude utemeljen. Ovakva formulacija u članu 3. odnosno, u tački 1. povlači i brisanje člana 4. Zahvaljujem.

Naime, u članu 15, koji je inače, ako se usvoji, povlači brisanje člana 16, smatramo da treba dodati dva jako bitna parametra za procenu institucijalnog posrednika. Ja ću ih sad pročitati.

Pod tačkom 3. da nije osuđivan i da se u periodu imenovanja od strane institucionalnog posrednika protiv njega ne vodi nikakav sudski postupak.

Pod tačkom 4. da u periodu posredovanja, sve do okončanja,postupa u skladu sa kodeksom struke i pravnim normama kojima se definiše ova materija.

Mislim da je ovo jako bitno i da bi o ovome trebalo ozbiljnije razmisliti.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, poštovane kolege i koleginice pred nama su danas tri zakona koji se mogu smatrati ozbiljnim aktima u svojim sferama.
U Predlogu zakona o ulaganju pominje se obrazovanje Razvojne agencije Srbije. Dobro je što je shvaćeno da postojanjem Razvojne agencije Srbije i SIEPA može doći do dupliranja poslova, ovlašćenja, dužnosti i ostalog. Takođe, u tom zakonu u članu 23. mislimo da je investicioni program deo odluke investitora, odnosno ulagača i samo ulagača. Mislim da bi to trebalo biti osnovno pravilo i on ima veliki primat u tome. U tom istom članu se pominje mogućnost da lokalna samouprava dobije status suinvestitora. Pitamo - ako već postoji takva mogućnost, da li taj lokalni organ samouprave, kao privredno lice, a opet u statusu suinvestitora, podleže poreskim obavezama?
Takođe, drugi zakon koji je ovde na dnevnom redu jeste Predlog zakona o Sporazumu o finansijskom restrukturiranju, po našem mišljenju predstavlja pokušaj dizanja nivoa likvidnosti privrede sa akcentom na mala i srednja preduzeća, kao i na privrednike. Smatram da ove dobre namere koje je predlagač imao nisu baš toliko dobro implementirane u ovaj predlog zakona. Naime, po nama bi zakon više ličio na skup pojedinačnih ekonomsko-pravnih obzervacija, a ne na sređen i uređen zakonski akt. Takođe, ovaj predlog vidimo i kao jedan od uslova sklopljenog aranžmana sa MMF-om.
Trećim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika predvideli ste pripajanja dela nadležnosti od Agencije za privatizaciju. Data su veća ovlašćenja ALS-u i logično je da njenom nazivu se doda i sprovođenje stečajnih postupaka. Naime, u raspravi sam čuo da to jeste namera, ali u nekom kasnijem periodu.
Obzirom da je prioritet ostvarivanje, odnosno otvaranje stečajnih postupaka, namirenje stečajnih poverilaca, sumnjamo da će proširenjem nadležnosti doći do povećanja troškova i smatram da će se postići suprotan efekat po pitanju samih troškova, a i da se otvara negativna mogućnost koju neki mogu zloupotrebiti kroz nova partijska zapošljavanja.
Neophodno je insistirati na stručnim i moralnim kvalitetima stečajnih upravnika, jer nam navedeni podaci u obrazloženjima o velikom broju pokrenutih disciplinskih postupaka – 234, izrečenih disciplinskih mera – 148, novčane kazne u visini od 11.620.000 u odnosu na ukupan broj licenciranih stečajnih upravnika koji iznosi 738, upravo govori o velikoj stopi kriminala baš u toj oblasti.
Predložena rešenja navedenog instituta i imenovanja stečajnog upravnika u praksi bi mogla izazvati više štete nego koristi. U slučajevima stečaja preduzeća sa većinskim društvenim i državnim kapitalom, regulisanje početnih troškova stečaja padaju na teret samog stečajnog upravnika, i to svi znamo. To pitanje je ostalo neregulisano u samom Zakonu o stečaju, a upravnik te troškove može nadoknaditi samo u poodmaklom vremenu ili tek po okončanju postupka stečaja.
U dosadašnjoj praksi, za ove specifične stečajne postupke, takva nerešena pitanja lakše je otklanjala, kao stečajni upravnik, Agencija za privatizaciju, pošto je ista mnogo moćnija, finansijski, naravno, pa je iz svojih fondova mogla da izdvoji sredstva za takve stvari.
Takve finansijske mogućnosti, koje bi se prenele na ALS, mislimo da će samim tim sistemom taj proces usporiti, a ne ubrzati ga. Mislimo da je to nešto o čemu treba posebno da razmislite.
Međutim, i pored pitanja načina regulisanja početnih troškova stečaja, pojaviće se po usvojenom Predlogu zakona i problem optimalne radne snage neophodne za savladavanje iznenadnog povećanog obima stečaja, čak novih 188 postupaka, a do sada je rađeno, ako se ne varam, do 136.
Ovo pokazuje da je ne održivo obrazloženje predlagača da neće trebati nikakvo finansijsko, a kadrovsko pojačavanje ALS-u, zbog proširenog obima posla. Stoga postavljam pitanje – kako je moguće da preuzete radnike, pretpostavljam da je 61 radnik iz Centra za stečaj, a u Agenciji za privatizaciju, ALS sada zaposli na 188 novih predmeta, ako znamo da je ta ista grupa do sada obrađivala do 136 predmeta?
Na sve to predlagač predlaže da se u više gradova u Srbiji otvore novi centri, odnosno područne jedinice ALS-u…

Završavam, samo da završim rečenicu.
… postavlja se pitanje – gde tu logika kada Agencija za privatizaciju u svojoj organizaciji ima te centre i racionalnije je mogla da obradi sve te nove stečajeve? Srpska narodna partija će zbog svih navedenih argumenata, nakon amandmanske rasprave, doneti stav o ova tri zakona. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice, danas su pred nama, pored odluka tumačenja konvencije, dva predloga zakona koji uređuju dve ozbiljne oblasti.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu je veoma bitno urediti, što preciznije, a zarad bolje primene na samom terenu. Gledajući ko je sve učestvovao u izradi ovog dokumenta, siguran sam da su uloženi maksimalni napori da se napravi kvalitetan predlog zakona.
Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti je zakon koji uređuje oblast u kojoj su se naši radnici, radeći u inostranstvu na raznim poslovima, susretali sa raznim problemima. Bitno je da svakom ko želi da radi da se pruži mogućnost zapošljavanja ili u državi ili van nje. Takvim načinom se i privreda oporavlja. Takvim načinom se izlazi iz krize. Kada se pruži takva mogućnost za takvim zapošljavanjem, onda se moraju zaštiti njihova osnovna radna prava. Radni status naših zaposlenih u inostranstvu je nestabilan. Neophodno je da se zaposleni osećaju sigurno i da je njihov radni status definisan, jer će to siguran sam uticati na kvalitet pruženog rada.
Smatramo da će ovaj Predlog zakona, takođe, uticati i na smanjenje sivog tržišta radne snage. U tom sivom tržištu naši radnici su se posmatrali samo kao roba, pa su se samim tim prema njima tako i ophodili, a što je prouzrokovalo niz neprijatnih i naravno katastrofalnih situacija.
Drago nam je što će ova oblast napokon biti uređenija i što će osobe koje su iskorišćavale takve situacije snositi zakonske posledice. Međutim, pričajući o rešenjima datim u ovom Predlogu zakona, smatram da period upućivanja zaposlenog na privremeni rad bi se trebao produžiti na period duži od 12 meseci, jer postoje projekti koji traju duže od navedenog roka.
Mislimo da će ovaj zakon omogućiti bolju evidenciju zaposlenih van naše države. Takođe, mislimo da se drugim podzakonskim aktima treba pratiti i kontrolisati primena ovog zakona.
Srpska narodna partija pozdravlja ideju o donošenju ovog zakona, kao i svaku ideju koja povećava zaposlenost naših građana, kao i set svih zakona koji poboljšavaju pravni poredak naše države. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, posle člana 1. dodaje se novi član 2. koji glasi – nacionalni parkovi su područja posebnih prirodnih vrednosti i svojstava od ekološkog, naučnog, kulturnog, istorijskog, obrazovnog, zdravstveno-rekreativnog i turističkog značaja, koje karakteriše prisustvo reprezentativnih, bioloških, geomorfoloških, geoloških i hidroloških promena i procesa staništa i vrsta od posebnog značaja i pripadajućih kulturno-istorijskih vrednosti.
Srpska narodna partija smatra da bi trebalo definisati nacionalne parkove po njihovim svojstvima da bi imao razgovetno tumačenje. Ovakvom definicijom mi utvrđujemo sadržaj nacionalnih parkova, što smatramo veoma bitnim.
Tražimo da se ovaj amandman usvoji zbog preciznije forme postojećeg. Inače, ovaj amandman je odbijen od strane Vlade pod izgovorom da je pravno-tehnički neispravan. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je doneo izveštaj koji sadrži da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Mene sada ovde zbunjuje situacija da li je moguće da ima nekoliko različitih mišljenja povodom ovog amandmana, obzirom da je ovo čista definicija? Inače, nije prvi put da se sva obrazloženja za amandmane, pogotovo predstavnicima opozicije, pišu istovetno. Meni su svih sedam amandmana odbijeni pod istim izgovorom, namerno ne kažem obrazloženje, jer smatram da je to samo izgovor za neusvajanje.
Inače, pozivam kolege i koleginice da usvoje ovaj amandman da bi imali preciznu definiciju nacionalnih parkova, jer ona ne postoji u zakonu. Zahvaljujem.

U stavu 1. ovog člana, navodi se da je jedna od funkcija Nacionalnog parka Đerdap zaštita flore i faune, kulturno istorijskih spomenika i ostalih znamenitosti koje se nalaze na teritoriji nacionalnog parka.
Takođe, u istom stavu 2. se navodi koji lokaliteti pripadaju Nacionalnom parku Đerdap, gde se ističe i Nacionalni park Đerdap da obuhvata i deo Dunava. Međutim, ovde se ništa ne navodi da nacionalni park ima zadatak i zaštitu Dunava kao sastavnog dela svoje teritorije.
Zaštita reke Dunav i njenih obala koje pripadaju Republici Srbiji, smatramo da moraju ući u plan upravljanja JP Nacionalni park Đerdap, i zaštita reke Dunav i njegova obala treba da se obavlja u saradnji sa drugim javnim preduzećima koja gazduju ovom rekom, npr. JP „Srbijavode“ i EPS.
Samo bih zamolio, ako nije problem, da mi se objasni, pošto je pod istim razlogom odbijen, iz pravno-tehničkih razloga odbijen ovaj amandman, samo da vidim koji su to pravno-tehnički razlozi da, eventualno, ako sam ne znajući napravio grešku da je ne ponovim ponovo. Zahvaljujem.