Možete li samo da mi obezbedite da govorim?

Član 88. Poslovnika – otvaranje sednice i učešće na sednici i ja neću da vam kažem kako ste prekršili Poslovnik. Zaključite vi to sami. Zahvaljujem.

Niste me pitali da li želim da se izjasni Skupština.

Uvažene dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, malopre sam se javio za povredu Poslovnika i zatražio sam od vas da mi date obrazloženje. U stvari, bili ste u obavezi da mi date obrazloženje po povredi Poslovnika koju ste učinili, ako ste zaključili koja je to povreda Poslovnika. Znači, pozivam se na član 103, niste mi dali to obrazloženje…

Samo vas molim da ja iskoristim moje vreme koje imam, ili hoćete da mi oduzmete reč? Ako se bavite time da oduzimate svima reč, nije problem, ja ću da se isključim.

Rekao sam vam, član 103.

Tako je, niste mi dali obrazloženje gde ste povredili Poslovnik i kako ste povredili Poslovnik.

Da, ali ste dužni da date obrazloženje za to.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege, i tako ceo dan: „Trla baba lan da joj prođe dan“. Ja u prethodnom vremenskom periodu nisam siguran da opet ovde dajemo kvalitet koji će da poboljša zakon, nego uporno pričamo o onome šta bi trebalo, a šta ne bi trebalo. Opet sve to iz jednog neznanja, iz onog što se kaže da nema dovoljno prakse na terenu.
Mene pre svega zanima da li se neke kolege sećaju ko je vodio ministarstvo do 2012. godine i kako je to funkcionisalo? Sećam se nekih kampanja Turističke organizacije Srbije koje su propagirale turizam u samoj Srbiji, u samoj Srbiji se reklamirale, a Turistička organizacija Srbije nije davala sebi za pravo da izreklamira zemlju van granica zemlje kako bi dovukla strane turiste.
Sada je veliko pitanje šta mi hoćemo ovim amandmanima o kojima kolege pričaju? Da, treba da se zaštiti svaki domaći turista, ali i treba da se dovede svaki strani turista. Ne možemo mi sada da pričamo o pooštrenom kažnjavanju i da gasimo privredne subjekte kod nas u državi zato što postoje pojedinačni slučajevi. Za pojedinačne slučajeve treba da bude odgovorna i Turistička organizacija Srbije i JUTA koja treba da kaže – zatvoriti agenciju ako se tako nešto desi i ne dati više mogućnost da radi. Ovo nije rešenje, ovo koje ovaj amandman predlaže. Znači, ovim rešenjem treba da se bave ljudi koji imaju posla u turizmu.
Ja razumem gospodina Ljajića, koji ima jedno veliko i super ministarstvo, što ne može da bukvalno sve zakone, a sačekali su ga mnogi zakoni koji u prethodnom vremenskom periodu nisu odrađeni na pravi način, sačekali su ga i ovi zakoni, pošto Zakon o turizmu niko nije predlagao, jer mi obično radimo to sve u minut do dvanaest, pa kad se nešto desi – e, trebalo bi to da uradimo.
Pitam kolege – što to nismo ranije odradili? Nemojte sada da samo kritikujemo ovaj zakon koji je sad trenutno pred nama, nego dajte da vidimo zašto to nije odrađeno već, a ja mislim da ne bi trebalo ni time da se bavimo jer jednostavno neko nije radio svoj posao.
Konkretno što se tiče ovih kazni, mislim da su zadovoljavajuće, s tim što bih ministru skrenuo pažnju da turistička organizacija treba da se bavi više promocijom Srbije u inostranstvu nego promocijom Srbije u samoj Srbiji. Zahvaljujem.

Neću dalje zato što sam zadovoljan odgovorom gospodina Ljajića kolegi. Podržavam taj odgovor.

Evo, ja sada neću reći da sam zadovoljan odgovorom ministra Ljajića, iz jednog prostog razloga, zato što sam kod kolege, uvaženog kolege, koji je ispred vas govorio, primetio izraz destinacija.
Ovo je zakon Republike Srbije i ja vas molim da mi nađete gde to vuče koren izraz destinacija, može odredište da bude, znači i, kao takav, zakon može da se kaže turističko odredište. Turistička destinacija nije, prosto moguća i molim vas da u tom smislu ne uvažite ovaj amandman, jer mi ipak smo poslanici Republike Srbije i glasamo za zakon Republike Srbije.
Znači, iza toga bi, takođe da kažem da tj. da uputim jednu molbu vama i vašem ministarstvu, ako možemo da dobije informaciju, pošto je dosta tih trgovinskih sudova, trgovinski sudovi u stečaju odlučuju o mnogim hotelima u mnogim banjama i tu leži najveći problem. To nije problem ministarstva samo, to je problem cele države.
Svi mi to znamo, kao što zna i uvaženi kolega Nikolić, zna koliko je hotela prodato u samoj Sokobanji na vrlo čudan način se sad skoro još jedan hotel i sve to iz stečaja. Tako da Trgovinski sud u Zaječaru ima pune ruke posla za malo para. Mislim da treba preispitati na koji se način prvostečajni upravnici, na koji način te hotele sređuju, onda ulažu ogroman novac svih građana Srbije, budžetskih korisnika, a onda iza toga se to proda na volšeban način na nekim licitacijama, ne zna se ni kako ni kome. To je problem koji postoji u turizmu, nema veze ni sa ovim ministarstvom, ni sa ovom Vladom, ni sa ovom Skupštinom, to je jednostavno problem gde postoji ta stečajna mafija koja godinama radi posao i sad su prešli da kupuju hotele po banjama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Uvažena ministarka, kolege narodni poslanici, moram da kažem da ako već donosimo ovde ove amandmane, prvo drago mi je da je ovaj amandman usvojen, ali ako već donosimo ove amandmane i ako donosimo zakone treba i da se poštuju, ako predlagač ovog amandmana, je nadam se zadovoljan, što je Vlada prihvatila amandman i drago mi je zbog kolege iz „Zelenih Srbije“.
Međutim, mora da se vidi šta se dešava sa ekološkim taksama koje su strogo namenske što se tiče lokalnih samouprava, a ja konkretno imam u Zaječaru problem sa tim da je 92 miliona bivši gradonačelnik Boško Ničić svojevremeno otpisao, određenim fabrikama u Zaječaru ekološku taksu, upoznati ste nadam se sa tim, mi smo slali kao opštinska i lokalna samouprava, da bi se ženskom rukometnom klubu obezbedilo 40 miliona dinara.
Znači, kompenzovao je prihod gradskog budžeta koji mora strogo namenski da se troši za kontejnere, za svest građana da se razvije o ekologiji itd, potrošio je za rukomet, tj. samovoljno je doneo odluku bez odobrenja Ministarstva i o tome niko ne vodi računa. To su stvari koje moramo da sagledamo i moramo u narednom vremenskom periodu da znamo da i kolege iz DS kad već podržavaju takve ljude koji uzimaju od gradskog budžeta da bi zadovoljavali rukometnu, tj. neke dečačke snove iz mladosti da finansiraju rukomet moraju da znaju da amandmane ako predlažu i ako se usvoje amandmani Vlade i Odbora itd. i ova Skupština i ovaj dom, moraju da znaju da moramo i da poštujemo.
Molim gospodina Božovića da svog koalicionog partnera opomene da nije trebao da troši ekološku taksu u svrhe rukometa, a vas molim kao ministarku da izvidite o čemu se radi, i ako možete evo, ja vam ovo upućujem kao jedno poslaničko pitanje da me obavestite o tome šta je Ministarstvo preduzelo povodom trošenja ekološke takse od 92 miliona, gde je grad uskraćen za 92 miliona prihoda, a to usmereno na rukometni klub od raznih fabrika, imate u spisima koje su to. Zahvaljujem.

Samo sam hteo da dodam, pošto sam zaboravio, a vidim i gospođu Božović da je tu pa  mi je odletela misao. U pravu je kolega iz „Zelenih Srbije“. Znači, jeste, to je ukinuo Mlađan Dinkić u nekom prošlom vremenu. Ja se nadam da danas kolege iz DS ne podržavaju ovo i pošto su ovaj amandman podneli, to znači da ne podržavaju ovakvo pljačkanje lokalnih budžeta, kao što je to bilo konkretno u slučaju u Zaječaru. Molim gospođu Božović, kao državnog sekretara, da se to stvarno ispita.
Grad Zaječar je ostao uskraćen za 92 miliona prihoda, što je otišlo na ženski rukometni klub, gde su se plaćale igračice od sedam do 30 hiljada evra mesečno. Znači, neko je finansirao rukometni klub, a sve novcem iz ekologije. To je prosto neshvatljivo, ali je tako. Zato vas molim da se obrati pažnja na to i da date odgovor. Hvala.

Kada sam diskutovao malo čas, pričao sam o tome da mi je drago da su Vlada i nadležni odbor usvojili ovaj amandman, tj. vaš predlog amandmana. Ovo što sam izrekao, izrekao sam kao predsednik Skupštine, na osnovu zaključaka radne grupe Skupštine grada Zaječara i podnete krivične prijave od grada Zaječara prema bivšem gradonačelniku Zaječara Bošku Ničiću koji je 92 miliona umesto ekološke takse, nemojte to da branite molim vas, jer to niko ne može da brani, imam uvid u sve papire i ako hoćete, iskopiraću ih i dostaviću ih i vama, usmerio u drugom pravcu.
Ja sam tražio odgovor od nadležnog ministarstva, ne ode vas, od gospođe Božović i gospođe ministarke, da mi kažu šta su preduzeli u vezi sa tim. Naime, 92 miliona je mnogo para za jedan grad kao što je Zaječar. Umesto da tih 92 miliona ode u kontejnere, u čišćenje kanala od poplava, otišlo je u rukometni klub.
Znači, ne rasplinjavam diskusiju ni u jednom smeru osim u smeru amandmana i podržavam ovaj amandman koji su podneli kolega iz „Zelenih“ i gospodin iz vaše poslaničke grupe. Amandman je i usvojen.
Ja samo kažem da treba svi da poštujemo zakon i amandmane i zakone koje ovde donosimo. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, prvo na početku hoću da kažem, to sam govorio i na odboru, da ovaj problem datira iz 1946, 1947, 1948. godine. Znači, on ne datira ni od pre dve godine, ni od pre tri godine, ni od pre šest meseci itd, itd.
Kolega koji je govorio iz druge poslaničke grupe, moram da vam kažem, pre svega, da se osećam kao i mnoge druge kolege ovde uvređenim, pre svega, zato što sam ja predsednik skupštine jednog grada i moram da vas informišem da je u prethodnih godinu dana, od kada postoji ta skupština grada u Zaječaru, održano 77 sednica, za godinu dana je održano 77 sednica, gde su doneti svi novi propisi u skladu sa Zakonom koje je propisala ova skupština. Pre toga je godišnje održavano po četiri sednice, kao i u svakoj drugoj opštini, gradu, gde se zakažu sednice, priča se na po tri meseca, samo da istekne rok i posle te priče mi imamo situaciju da nikome nije jasno šta se u lokalnim samoupravama dešava.
Pitao bih onog, koji sada kritikuje grad Beograd, kako grad Beograd može to da uradi, ako je u maju mesecu formirana nova vladajuća garnitura u Beogradu, kako može to da uradi za šest meseci?
Reći ću vam šta sam ja zatekao u Zaječaru. Nije bilo, gospodo, regulacionih planova. Znači, regulacioni planovi nisu postojali u gradu Zaječaru, verujem i u većini lokalnih samouprava u ovoj državi. Šta ćemo sada sa time? Opet ovde politički da se preganjamo. Da li je..