Dobro, izvinjavam se nije to ništa uvredljivo. Dakle, ja samo hoću da pitam – šta je problem? Umesto da vidimo šta se dogodilo drugima, da pratimo sve negativne strane tržišnog neoliberalnog modela koji je drugi upropastio, da uradimo nešto konkretno, evo, recimo za ovih 64 preduzeća.
Drugo pitanje, vrlo konkretno, rekao sam ministre šta bi recimo moglo da se uradi, žao mi je što kolega nije čuo ponovo. Molim vas, samo recite ovde glasno tim građanima, 92.000 radnika – šta ćete sa njima da uradite, kada potroše otpremnine ili kada većina njih ne bude u kupljenim preduzećima? Samo recite ovde glasno, hrabro, sa svom hrabrošću koju imate i verom u premijera, recite im ljudi šta ćemo s vama da uradimo? Hvala.

Evo, ja apelujem gospodine predsedavajući, da ovim završimo krug replika.

Evo, ja baš sada apelujem. Ne, neću dati.  Neću dati.

Dobro, dakle zaista, poštovane kolege iz različitih krajeva naše divne Republike Srbije, niko ovde ne dovodi u pitanje ni dijalekt kako vi kažete ni akcenat kako kažete niti bilo šta drugo u tom smislu, u pitanju je gramatika. Ja ne znam da li neko razume tu razliku. Ovako bi neko zlonameran, među kojima ja nisam, mogao da kaže u da u divnoj, fenomenalnoj, najlepšoj na svetu Vrnjačkoj Banji se vazduh kaže vazduh, a ne kaže se. Prema tome, nemojte svoje sopstvene komšije dovoditi u takvu neugodnu, nelagodnu situaciju. A, u ostalom može to i da se zamuti kada neko radi u javnom komunalnom preduzeću, pa onda iz tog javnog komunalnog preduzeća sa direktorske pozicije napravi hotel koji se zove „Trifun “ u Vrnjačkoj Banji, pa sada ne može da nam objasni odakle mu pare za to, ali to je sada već druga priča.

  Pa, doprineću.

Ja nisam na nivou obućarskih argumenta, ja idem na hotele. Razumete? Znači, to je ipak viši nivo, složićete se.

Molim još jednom, gospodine potpredsedniče, uvažene kolege narodne poslanike da se Predlog zakona o slobodi od straha stavi na dnevni red Narodne skupštine, da se usvoji u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da ono što se u Srbiji poslovično dešava već decenijama, da građani Srbije trpe pritisak i trpe snažan osećaj ugroženosti i straha od strane izvršne vlasti. Ovaj zakon, ako bi ga Narodna skupština usvojila, omogućio bi da se građani oslobode od straha, a da oni ljudi iz izvršne vlasti, ko god bio na vlasti, odgovaraju po Krivičnom zakonu u slučaju da sprovode određene akte, dela ili ih teraju da se suzdrže od konzumiranja svojih prava u određenom periodu.
Srbija je danas zemlja u kojoj izvršna vlast sprovodi strah i sprovodi pritisak na građane, a naročito na građane koji ne misle isto kao izvršna vlast. Srbija je danas država u kojoj se politički protivnici prebijaju na lokalnim izborima. Srbija je danas država u kojoj urednici medija, pod pritiskom izvršne vlasti, favorizuju isključivo izvršnu vlast i premijera. Srbija je danas zemlja u kojoj savetnik predsednika Republike vodi sudski postupak za rehabilitaciju Draže Mihajlovića, pa onda sud donosi odluku, gle čuda, slučajno, samo zato što je tu, ili možda baš zato što je tu savetnik predsednika u sali višeg suda. Srbija je danas država u kojoj ne možemo imati lokalne izbore bez pritiska na birače. Nekad u vidu koncentrata, doduše neuspešno, nekad u vidu batina, a nekad u vidu spavaćih soba i šporeta. Srbija je danas zemlja u kojoj izvršna vlast upumpava ogromne količine novca u njihove lokalne odbore koji su od reda posvađani. To im sve manje daje rezultate, ali to se dešava svaki dan.
Usvajanjem ovakvog zakona građanin bi bio zaštićen od bilo kakvih eventualnih poteza izvršne vlasti ovog režima, koji idu sa ciljem promene njegovog mišljenja, ponašanja ili konzumiranjem upotrebom svojih prava. Ovaj zakon je Srbiji potrebniji danas nego ikad. Danas u Srbiji o svemu odlučuje jedan čovek. Danas se u Srbiji o svemu pita jedan čovek. Danas u Srbiji građani ne smeju da kažu ono što zaista misle. Danas u Srbiji građani ne mogu da budu građani, nego mogu da budu isključivo podanici. Usvajanje ovog zakona bio bi važan, doduše prvi korak do onog punog zamaha donošenja slobode natrag u Srbiju, gde joj je i mesto. Hvala.

Izvinite, gospodine predsedavajući, molim vas, članovi 103, 104, 106. i 107. su povređeni tokom prethodnog izlaganja po povredi Poslovnika. Niste reagovali po članu 103, kada je kolega očigledno zloupotrebio Poslovnik i imao repliku na moje izlaganje. Onda ste povredili 106. i 107. zato što ste rekli, kao predsedavajući, citiram – ja ga ništa nisam razumeo. To stvarno nije korektno što radite. Dozvoljavate kolegi Babiću da ovde replicira i priča o svemu, samo ne o onome što je bio Predlog zakona o zašiti od straha, spominje nenadležni organ, ustavno definisan, doduše, Pokrajine Vojvodine, koji nema nikakve veze sa zakonima, to biste vi bar morali znati, ako ne zna kolega Babić, Pokrajinska skupština donosi odluke, a ne zakone, to je prvo. Drugo, onda se krećemo o pitanju ko je izjednačio koga.
Mi, za razliku od vas, možemo da kažemo šta nije bilo dobro u prošlosti. Vi nemate prošlost. Vi imate samo sadašnjost koju izjedate i rasturate ovu zemlju. Vaš odgovor na sve to da njemu dozvolite da ovde drži predavanje o nečemu što nije uopšte bilo reči o tome u sali, a drugo, da kažete da vi ne razumete narodnog poslanika, sa nipodaštavanjem prema narodnom poslaniku. Našta to liči ovde?
Malopre ste dozvolili da jedan poslanik ovde viče na nas zato što je Janko Veselinović dao izmene i dopune zakona. Šta je sledeće? Onda se pitate šta će nam Zakon o slobodi od straha. Evo zašto. Zato što možete da nas postrojite ovde na kraju. To nije korektno što radite. Četiri člana Poslovnika ste prekršili. Naravno da ćete da kažete da nema osnova, vi to ništa ne razumete. Ali razumećete, budite sigurni.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospođo potpredsednice Vlade, uvažene kolege, zakon o kojem danas raspravljamo jeste zakon koji se u velikoj meri oslanja na regulative EU i deo je našeg ukupnog zakonskog usklađivanja sa pravnim tekovinama EU. Samim tim predstavlja i jedan civilizacijski, pravni i društveni iskorak koji naša Republika preduzima u našem procesu uključenja u EU u nekoj budućnosti.
U svakom slučaju, taj deo i taj segment koji se odnosi na stručnu obradu ovoga predloga zakona koji smo pogledali zaista je urađen na jedna dobar način, zato što se vidi da su ljudi iz struke zaista pisali i tu zaista, ponovo kažem, postoji veliki broj odredbi koji vrlo detaljno regulišu ovu oblast. Naravno da tu ima i određenih, po nama, nedostataka na koje ću ja pokušati kratko da ukažem.
Prvi nedostatak, po nama, je u tome što suštinski mi mnoge zakone usvajamo koji jesu u skladu sa tekovinama EU, a u praksi se ne primenjuju. Nikada do sada nismo imali neki sveobuhvatni izveštaj Vlade da čujemo kako taj proces ide u Republici Srbiji.
Takođe, ono što smo odmah primetili, a i druge kolege su o tome govorile, da su ove kaznene odredbe u samom zakonu jako male, često uvredljive i rekao bih potpuno nerealne, a pogotovo za ljude koji su avio prevoznici. Dakle, ovako male kaznene odredbe i ove kazne od nekoliko desetina hiljada dinara su, nadam se, ministarka, da se slažete, zaista neadekvatne.
Čak, što sam čuo, neki ljudi se šale ovde, i što ima veze sa vašim resorom, mada ne mislim da ste vi direktno odgovorni za sve to, odmah da se ogradim, da su nam pruge i putevi toliko loši, da nam preostaje samo vazdušni saobraćaj. Da bi došli do tog vazdušnog saobraćaja, moramo nešto reći i oko naših aerodroma, o kojima su do sada neke kolege ovde vrlo nadahnuto govorile, naravno, u formi futura i u formi – uradićemo, biće gotovo, završićemo, što jeste moj predlog da uđe kao ustavna odredba u buduće promene Ustava, vezano za vašu vlast, jer osim rečenica koje počinju sa: „uradićemo“, „napravićemo“, „završićemo“, vi nikakvog drugog rezultata, na žalost građana Srbije, nemate.
Tako da, sva ta priča i hvalospevi o „Er Srbiji“, koja jeste povećala broj putnika, jeste povećala broj destinacija i jeste kompanija koja uspešno posluje, to su činjenice, to stavljam sa strane i to neće biti predmet moje kritike, ali svakako će biti predmet kritike to da mi pored aerodroma Beograda imamo tri potencijalna aerodroma u centralnoj Srbiji koji suštinski nijedan nije u funkciji. Niko od njih ne obavlja poslove kako je to prvobitno bilo planirano. Neki od tih projekata su početi davno, devedesetih, osamdesetih, sedamdesetih godina, a neki su početi 2008/2009. godine, poput Aerodroma „Ponikve“, tj. Aerodroma „Morava“, da budem precizan. Međutim, tu se i dalje ništa ne dešava.
Mislim da nije korektno reći da ste vi počeli taj projekat, pa ćete ga i završiti. Ponovo taj futur – vi ćete to završiti. Međutim, za ove tri godine, koliko ste na vlasti, tu se malo šta uradilo. Štaviše, mnogi od tih projekata su zaustavljeni. Za neke od tih aerodroma su i donacije koje smo dobili vraćene. Dakle, to je istina.
Što se tiče „Er Srbije“, to je posebna priča kojom će se jednog dana neku u budućnosti baviti, kada se svi ugovori otkriju koje ste zaključivali kao vlast, kada se vidi šta se sve krije iza tog divnog pokrivača koji se zove krovni sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ono što se već sada zna, to je to da „Er Srbija“ ne plaća u punom iznosu ni aerodromske takse, ni gorivo, da imaju potpuno subvencionisane cene na 50%, da su zbog toga favorizovani na tom tržištu i da je to razlog zašto ostvaruju prihod. Takođe je i jedan od jako značajnih razloga da su građani Srbije platili dugove JAT-a i da mi pokrivamo svake godine iz budžetskih izdvajanja ono što oni naprave u negativnom saldu. To su činjenice. Ko je tome kriv, zašto je to tako, videće se jednog dana.
Dakle, pre nego što krenete da pričate o hiljadama putnika, odgovorite nam na ovo. Ne vi lično, ministarka, nego ovi, ne znam dal su sa vaše strane ili nisu, to sad nije jasno.
Ono što me je jako zaintrigiralo odmah na početku u članu 4, moram da kažem, može se čak reći u jednoj poluozbiljnoj formi. Dakle, u članu 4. se kaže – naziv člana i član 13. se menjaju i glase: „Zabranjene, uslovno zabranjene i opasne zone“. To su zabranjene zone leta i, poštovani građani i poštovani narodni poslanici, mislim da bi ovde bilo korektno da se stvari malo više definišu u jednom delu Republike Srbije koji se odnosi na deo Šumadije koji se zove Bajčetina. Znači, mislim da ste ovde morali i dužni bili predsedniku da ovu stvar malo detaljnije regulišete, oko zabranjenih ili opasnih zona leta, a znamo da Bajčetina to jeste. Mogli ste to zakonski sada preciznije da postavite, a ne da o tome odlučuju Direktorat i ostala tela.
Član 133. - aerodromske naknade su oslobođeni domaći i državni vazduhoplovi na letovima posebne namene i operator aerodroma određuje visinu aerodromske naknade na način kojim se neće diskriminisati pojedini korisnici aerodroma. Namerno sam pročitao član 133. kao pisanu potvrdu onoga što nažalost nemamo u praksi, baš po pitanju „Er Srbije“ kao prevoznika. Po pitanju „Vizera“, to znamo kako se završilo. Onaj bivši direktor je pravio sa njima dogovor. Ministarka, mislim da vam je jedan od mojih kolega upravo o tome pričao, neću da se ponavljam. Čovek je dao mogućnost za smanjenje taksi i čovek otišao u zatvor, a ovde vidite da može. To je nekonzistentnost, broj 28.
Član 53. i član 189. menja se i glasi – zdravstvena sposobnost vazduhoplovnog osoblja iz člana 188. stav 1. utvrđuje se zdravstvenim pregledima koje obavljaju lekari iz zdravstvene ustanove, to je u redu, ovlašćeni lekari i ovlašćene zdravstvene ustanove obavljaju zdravstvene preglede, vrše ocenu zdravstvene sposobnosti i izdaju lekarska uverenja pod uslovima koje propisuje Direktorat.
Sad, znajući da imamo i da smo imali nedavno tu nesreću, ne mi, nego uopšte ceo svet na Alpima, i da se tu došlo do toga da taj čovek nije imao adekvatno zdravstveno uverenje, tj. da je doneo neko uverenje i da cela Evropa sada kroz svoje regulative tu stvar precizira, neću da kažem zaoštrava, nego precizira, mislim da možda u članu 53. ovog Predloga je možda ministarka bilo potrebno staviti da Direktorat nema baš ovlašćenje da samostalno kroz svoje pravilnike, ili kako već, određuje tu stvar, nego da piše u zakonu šta konkretno na zdravstvenom pregledu mora da se prođe u okviru zdravstvene ustanove. To je predlog, ne morate da se složite.
Ova formulacija kako stoji je u redu po meni, samo smatram da je treba dopuniti pa reći – šta će u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi, Zdravstvenom vazduhoplovnom centru osoba po pitanju, dakle, članovi osoblja morati da završe kao pregled na pozitivan način. Rokovi postoje, sve postoji i nemam ništa protiv, samo mislim da, neću da koristim reč trend, ali u senci nedavnih užasnih događaja na nebu iznad Evrope mislim da bi ova stvar bila veoma korisna.
Sada, ono što mi se takođe ne sviđa, to je za postupanje po zahtevu za drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti plaća se taksa Direktoratu. Mislim da je to nepotrebno, ne razumem zašto mora da se plaća taksa Direktoratu koji, inače, dobra sredstva prihoduje. To građani znaju, ako ništa po platama ljudi koji su tamo.
Član 199a - trajanje smena u toku radnog dana, trajanje neprekidnog rada i dužina dnevnog odmora kontrolora letenja određuje se propisom Direktorata. Takođe, razumem sve, razumem kakva je praksa bila do sada, ali baš zato smatram da je to trebalo da se precizira u samom zakonskom tekstu. To je što se tiče toga.
Naravno, neću više uzurpirati vreme. Zamoliću ministarku ako može da odgovori na neka od ovih pitanja i predloge koje smo u tom smislu dali, naravno, sa željom da Srbija bude, ne samo regionalni lider u transportu robe i putnika, da Srbija ne bude samo regionalni, već evropski lider u avio saobraćaju i da Srbija kroz ovaj Predlog zakona pokuša da izbegne situaciju koja se kroz tekst zakona nameće, plašim se, a to je da se teret, tj. prtljag tranzitnih putnika na slabiji način kontroliše, kako je sada predviđeno, u odnosu na ono kako je bilo ranije. Možda sam ja laik, u stvari ne možda, nego jesam, ali smatram da bi bilo korektno to da objasnite, jer ovo ide direktno na ruku „Etihadu“, tj. njima, zato što žele preko Surčina, kao što i rade, da mahom vrše tranzitni saobraćaj za aerodrome u zapadnoj Evropi. Hvala.

Jeste, jeste. Tu se gospodin Babić malo zaboravio.

Ne, hoću da kažem, ja se javljam zbog toga što… Evo, 28 sekundi, molim da mi se računa.
Dakle, javljam se samo zbog toga što je DS spominjana u pežorativnom smislu, njena agregatna stanja. Znate, to se danas više puta ponavljalo, pa je sada gospodin Babić rekao.
Ja se ne bih javljao inače i ne vidim čemu potreba sada na kraju da gospodin Babić izaziva ove replike, ali agregatna stanja postoje, recimo, on je pravilno to rekao, tečno, čvrsto, gasovito, ima i plazma, kao dodatno, što niste spomenuli. Ali, imamo, recimo, agregatno stanje na Andrićevom Vencu. Tamo je predsednik postupio po Ustavu i nije šef partije i to je dobro. Međutim, to njegovo agregatno stanje, koje je drugačije u odnosu na vaše, svaki dan se vidi u tome što kritikuje ministra Stefanovića zbog nekog auta, pa kritikuje ministarku Mihajlović, pa vaši opštinski odbora u kojima ima od tri do pet struja, pa se tuku međusobno. Koje je to agregatno stanje? Kada ćete vi građanima Srbije da vratite agregatno stanje normalnog života i da im vratite plate i penzije koje ste smanjili, da im pokažete ta radna mesta o kojima pričate, a koja oni ne vide?

Dakle, ja moram da odgovorim.
Agregatna stanja, izvinjavam se, su u tome što ljudi ne vide nijedno stanje boljitka, a vide samo stanja propasti, siromaštva i bede svakim danom što je više ova nesposobna Vlada sa jednim neodgovarajućim i nesposobnim premijerom na čelu ove države.

Imam još 15 sekundi.
Evo, završavam. Ja molim da pokušate da pričate o onome što radite ili što hoćete da radite, pokušajte da nam date neke rezultate.

Član 104. i 107, gospodine predsedavajući. Mislim da je i prethodna govornica vrlo precizno definisala ono u čemu je bila povreda Poslovnika.
Ja moram da iskoristim ova dva minuta da vam kažem gospodine predsedavajući, da ja vas odlično razumem kada vi kažete da ne odobravate omalovažavanje ili uvrede prema drugim poslanicima.
Međutim, meni je jako žao gospodine predsedavajući, zato što ta konstatacija uvek dolazi nakon uvrede ili nakon preteških reči koje se ovde čuju od strane većine.
Dakle, ja vas molim da to što pravilno konstatujete upotrebite onog momenta kada dođe do takve situacije a ne nakon te situacije, jer onda ne bi bilo potrebe za pozivanjem na povredu Poslovnika, a ovo je bila i povreda poslanika a ne samo Poslovnika.
Nije normalno, nije kolegijalno, nije parlamentarno, nije demokratski, nije zakonski i ustavno, ako hoćete, da se ovde govori za poslanike opozicije da nemaju određeni stepen inteligencije, jer vi znate šta onda ide posle toga?
I mi znamo da gospodin Đukanović vešto koristi metafore i sve ostalo i niko ništa nije kriv i niko nije direktno pozivao, a onda ljudima razbijaju glave. Ta grupacija je ovu zemlju vodila u ratove, i „Sablja“ je bila kada je ubijen premijer i vanredno stanje, a ne zato što se nekom ćefnulo da to uradi.
Nije mi jasno zašto se poslanik Arsić, koga poštujem, toliko uzbudi, recimo, kad god se spomene „Sablja“. Zašto? Šta vam to toliko smeta? Zato što znate da građani to podržavaju. Eto, to vam smeta.
Nemojte dozvoliti da u žaru rasprave neko kaže za poslanicu uvaženu koja je bila žrtva nasilja.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Kada je bila žrtva nasilja?)
Bila je žrtva nasilja. Vi više i ne znate šta vam ljudi rade po Srbiji.

Nemate više ni evidenciju.