Uvaženi gospodine predsedavajući, očekujem minut više za mene.
Dakle, ne odričemo se mi evropskog puta, ali neću uopšte u to da ulazim. Moja pitanja nisu bila nikakav literalni rad. Postavio sam vrlo konkretna pitanja ministru. Napravio sam određene komentare. Trudio sam se da budem pristojan, da ne izazivam te reakcije kod vas.
Sve privatizacije u naše vreme su bile tenderske. Sve privatizacije su kontrolisale, preko svog savetnika u Beogradu, ljudi iz Svetske banke u kojoj je ministar Vujović imao istaknuto mesto, a gospodin Siniša Mali je vodio komisiju Centra za tenderske privatizacije. Dakle, ako ustajete da to kažete, molim vas, prijateljski savet, morate prvo da razumete da ne kritikujete mene, nego kritikujete ljude koji vam sada sede u Vladi. Ako je to bilo pljačkaški, a tražim, mimo „Sartida“, za koga ne smete da kažete, recite mi jednu od 2008. do 2012. godine privatizaciju. Ne možete da mi kažete.
Nije to tema. Tema je ovo. Nemojte nas prozivati za to. Mi smo cenu platili dva puta na izborima. Kažete, kada ćete vi preuzeti. Mi smo preuzeli odgovornost. Nas su građani katastrofalno porazili, a vas su nagradili, ali su vas nagradili za obećanja, a nas su porazili za greške, jer je mnogo lako ne praviti greške kada ne radiš ništa. Gospodine Babiću, mislite o tome. Ono što je sigurno, u ovoj Vladi sedi gospođa Mihajlović, ministarka koja je bila savetnica gospodina Labusa, gospodin Vujović, jedan od osnivača G17, onda imate Ivicu Kojića, koji vodi kabinet gospodina Vučića, a bio je desna ruka Mlađanu Dinkiću, imate gospodina Sinišu Malog, direktor Centra za tenderske privatizacije koje su sprovođene pod okriljem Svetske banke. Evo, čovek vam sedi ovde.
Molim vas, dajte da vidimo šta ne valja u zakonu, pa o tome da pričamo. Nemojte ponovo svaku rečenicu – u prethodnom periodu, u prethodnom periodu. Hvala.

Prinuđen sam da se javim po članu 107. i članu 106. Gospodine predsedavajući Zakon o privatizaciji donet je 2004. godine.
Znači, zbog građana Srbije mi moramo to da preciziramo. Nemojte dozvoliti da se tako izbaci stvar, znači menjan je posle, ali je donet tada.
Druga stvar, ja sam postavio konkretna pitanja, i na konkretna pitanja nisam dobio odgovor. Ako ministar možda može u kasnijem nekom momentu da odgovori bar na deo ovih, ja bih bio zaista zahvalan.
Ne želim uopšte da ulazim u ovo blato i ovo valjanje šta je bilo, kad je bilo. Znači, mene zanimaju odgovori na ova pitanja. Mene zanimaju odgovori, dakle, molim vas ministre, kad već imam priliku, ako mi da predsedavajući to je pet sekundi, dakle, ovaj predlog nema odredbe kojom bi se omogućila kontrola pranja novca. I ovaj predlog ponovo ostaje nepokriven, a kontrola izvršenja ugovora nakon privatizacije. To je rekla gospođa Jelisaveta Vasilić, ona je članica Saveta za borbu protiv korupcije. Vi znate za tu njenu izjavu. Mene zanima na koji način će se vršiti ta kontrola?

Ovo je više potreba da vama kažem, predsednice, nego da odgovaram.
Imali smo priliku da čujemo kolegu koji je od 21 minuta, 19 i nešto proveo apsolutno i potpuno posvećeno pisanju političke optužnice protiv DS i potpuno van teme dnevnog reda i onda to tako ide i onda se očekuje da neko za dva minuta ovde ustane i odgovori na 21 minut neistina i besmislica, pri čemu ja moram samo dve stvari da kažem.
Katastrofalnu situaciju smo, kao što znate, zatekli 2000. godine. Tada, a umalo i do kraja je dotični gospodin bio u toj partiji do 04. jula te kobne godine kada je rekao da nema razlike u izdajništvu između Tomislava Nikolića, Vučića i Tadića, a i to mu nije bilo dovoljno, nego sada slušamo o tome šta sve ne valja u Vojvodini, koja, zamislite, vodi svoju ekonomsku politiku. To nema nigde u svetu. Ekonomsku politiku sprovodi Vlada Republike Srbije krajnje neuspešno.
Ako imate neke dokaze za bilo koga da je izvršio bilo koje krivično delo, obavestite o tome tužilaštvo ili stanicu policije i neka ljudi rade svoj posao. Lakše će biti i meni i vama da ne gubimo vreme na ovo, već da vidimo da li vi imate ikakvog kapaciteta i da li ste u stanju da bilo šta dobro u ovoj zemlji uradite.
Ja neću da trošim gram svoje energije na to da branim nekoga ako je počinio krivično delo i neću da izađem iz ove sale dok tu stvar potpuno ne utvrdimo, ali onda krenite i po opštinama gde držite vlast, pa pogledajte ko gradi puteve po Srbiji, čijim mašinama se to radi i koje stranke je taj čovek član i čija je desna ruka.

Možemo i mi da kažemo do kraja.

Član 103.
Zašto ste prekršili član 103? Zbog toga što je prethodni govornik ustao i pozvao se na član 106, kako ste lepo primetili, 107, izvinjavam se, i onda je dva minuta i nešto iskoristio da replicira meni, znajući da sada ne mogu njemu da odgovorim na sav taj helijum koji je izbacio ovde, a ja kada vam kažem da je 103, 103. i vi znate da je to kršenje člana 103. Trebali ste odmah prekinuti gospodina Babića, zamoliti ga da sedne ili da traži repliku, ako ima osnova. Pošto nema osnova, ovako možemo do sutra, razumete, ko se prepoznao. Niti sam rekao da je neko u Vladi, a da je bio član stranke. Sada vi samo recite da nije, pa da se cela Srbija smeje, a bio je. Treća stvar, ime mu nisam izgovorio, a vi sada dajte repliku, pa ću se onda ja prepoznati u tome, pa ću vas moliti da mi date reč.

Gospodin je pogodio 50% u nabrajanju partija, ali to sada nije važno. Mnogo je važnija stvar kad se neko uvredi zbog spominjanja helijuma i kaže da mi koristimo govor mržnje…

Da, ali u širem smislu.

Jel mogu da kažem ili ne mogu?

Samo da preciziram upotrebu reči „helijum“. Helijum je plemenit gas koji se koristi za uspavljivanje ili omamljivanje, u ovom slučaju čitavog srpskog društva. I ne postoji nikakva veza između tog gasa i imenica koje je uvaženi kolega naveo. Njegovo prepoznavanje u tim imenicama govori o njemu, a ne o onome šta sam ja hteo da kažem.
Što se tiče ovoga ostalog, vi ste i pored svega toga, i sada, prethodnom govorniku, dozvolili da se nastavi sa ovim traktatom optužnice protiv cele političke organizacije, bez i jednog jedinog validnog dokaza, pa čak i da smo sudnica, a nismo, i da čovek prosto ne može da veruje šta se ovde sve izgovara.
Sada će neko ustati i reći – daj da se vratimo na tačku dnevnog reda. A kako da se vratimo na tačku dnevnog reda kada se ja uporno osećam kao jedini pripadnik opozicije, kao neko ko nekog vređa i mrzi. A lepo sam mu rekao da ih obožavam i da samo nastave da pričaju to, da narod vidi ko ste. Da narod vidi koliko ste šuplji i prazni. I kad vam neko to kaže, vi ćete reći da je to uvreda. Vaša retorika, vaša politika je šuplja i prazna.

Jel to uvreda, da je retorika i politika šuplja i prazna? Jel to veća uvreda nego reći da je neko kriminalac?

Ne,  naše vreme tek dolazi.

Bez ikakve želje da ulazim u polemiku, član 6. predsedavajući, kao što i vi vrlo dobro znate, apsolutno ne želim da ulazim u sadržinskom smislu ono šta je kolega govorio, ali ono što je neoboriva činjenica je da je kolega, koliko – sedam minuta, osam minuta, neprekidno u kontinuitetu kršio Poslovnik i pored vaše četiri usmene opomene, da se vrati na temu, on je nastavio i čovek ispričao do kraja šta hoće.
Dakle, vi ste kršeći član 106. postupili tako da ste njemu dozvolili da kaže sve do kraja šta je hteo iako ste ga usmeno pokušavali da vratite na temu, ali ste apsolutno morali da mu date opomenu. Apsolutno i sad kada neko sa ove strane tako nešto uradi, ne bi stigao ni do prve krivine. Siguran sam u to. Sigurno ne bi stigao. Onda na kolegijumu kažete - svi ste vi isti. Pa nismo isti.
Evo vam dokaz da nismo isti. Da ste sada dali gospodinu Martinoviću opomenu, kao što je zaslužio, jer se bavi isledničko-tužilačkim poslom, u Skupštini Srbije, naravno bez ijednog dokaza, razumem najsvežiji pripadnik SNS u Skupštini, ali morate reagovati.
Ne možete dozvoliti da čovek, očigledno po zadatku i po instrukciji želi da nas sve vrati, kako kaže Radulović, u blato, međusobnih rasprava oko toga ko je šta radio, koje godine.
Amandman stoji i plače jer čeka da ova Vlada nešto uradi na tim područjima. Čeka amandman da ga usvojite ili da ga odbijete, pa pokažete kakvi ste. Ne, sada je tema šta je Janko Veselinović i da li je Janko Veselinović.
Ja znam da smo u očima nekih od vas svi kriminalci, ali pokušajte barem da se ljudski ponašate, ne zbog opozicije, nego zbog ljudi koji ovo gledaju i očekuju da nešto uradimo. Hvala.

Iskoristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Ja bih samo zamolio kolege kada raspravljamo o ovom amandmanu da se ne koriste izrazi… Razumem, dozvoljeno je, naravno, ali mislim da nije zgodno da se priča o sitnim političkim poenima. Opozicija pokušava da politički profitira na stvarima koje se tiču struke…

O amandmanu i hoću da kažem.

Dakle, svaki amandman, svaki akt koji podnosi bilo koji narodni poslanik je politički akt i sve što se u ovoj Skupštini radi, ovo nije inženjerska komora niti lekarska komora. Struka je u službi dobrih rešenja, a ne da se sada ovde govori, ima razne struke. Ima struke koja kaže da ne treba uopšte dojiti, ima struke koja kaže da žena treba da sedi kući i da ne radi ništa sem da sedi kod kuće.
Znači, nemojte vi o struci, neki ovde prisutni. I onda kažu – to je politička stvar. Ja ne razumem. Ako se napada amandman, neka se kaže šta nije dobro u njemu, osim da se kaže – struka kaže da se do te godine doji, a ostalo je stvar zloupotrebe zle opozicije. To je besmislica.