Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7597">Borko Stefanović</a>

Borko Stefanović

Stranka slobode i pravde

Govori

Moj amandman predlaže da se briše član 12, zato što postojeći član 37. Zakona o radu ne menja i ne treba da se menja na predložen način.
Zaposleni koji radi kod poslodavca na određeno vreme prinuđen je, kao što znate, da trpi najrazličitije ucene i kršenja svojih radnih prava od strane poslodavca, u nadi da će sa poslodavcem zaključiti ugovor o radu na neodređeno vreme, u slučajevima kada se radi o poslovima za koje je predviđena takva mogućnost ili da će poslodavac sa njim obnoviti ugovor o radu na određeno vreme. Kao što znate i to je vrlo česta situacija. Zaposleni se tako drži u stalnom strahu, a oblik rada na određeno vreme postaje sredstvo manipulacije poslodavca, što bi se posebno omogućilo produženjem vremena maksimalnog trajanja rada na određeno vreme na predložene dve godine.
Predloženim drastičnim izmenama oblika radnog odnosa na određeno vreme, Vlada je kao predlagač svoj predlog pravdala usklađivanjem sa direktivom
Saveta 99/70E3. Citirana direktiva sadrži potpuno drugačije uslove uređenja ovog oblika radnog odnosa, sa potpuno drugačijom namerom zakonodavca.
Ukoliko je cilj ovog odstupanja da se tobože privuku strane ili nove investicije, mi smatramo da se isti cilj postiže izmenama drugih propisa koje se tiču poreza i doprinosa na zarade i slično. Ovom izmenom se dodatno opterećuje zaposleni i podstiču zloupotrebe rada na određeno vreme od strane poslodavca, a državni budžet se nesmetano puni. Zaposleni u radnom odnosu na određeno vreme, kod poslovnih banaka klijent, nižeg reda, kao što znate, uslovno rečeno, jer se isti smatra kreditno nesposobnim, ne može da dobije i koristi čekove, nema pravo na korišćenje dozvoljenog minusa i svega što građanima Srbije u vreme ove teške ekonomske situacije omogućava da prežive 30 dana i više.
Na stranu što rad na određeno vreme može jedino da predstavlja izuzetak od pravila, a ne pravilo, rad koji je privremeni iz nekog objektivnog razloga, kako to terminološki i suštinski vidi Direktiva 90/70. Takođe, vaša predložena izmena predviđa, izmena premijera, da poslodavac sa nezaposlenim licem kojem do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina može zaključiti ugovor o radu na određeno vreme u trajanju ne dužem od pet godina.
Ovim se prvenstveno stvara jasna diskriminacija u odnosu na starost nezaposlenog lica ili lica koje se zapošljava, a to lice kome nedostaje još pet godina do starosne penzije, tj. ako ima oko 60 godina života, dovoljno je u dramatičnoj životnoj situaciji već što je nezaposleno lice u tim godinama. Ovim mu se dodatno stavlja na teret neizvestan radni odnos, čak i u slučaju da neki poslodavac ima potrebe za radom ovog lica, te želi da ga zaposli.
U mnogo čemu smatramo da ovaj predloženi stav malo podseća na lapot, ako hoćete da budem potpuno iskren. Mislim da je prema direktivi poslodavac dužan da zaposlene na određeno vreme zaposli o radnim mestima, kako bi im se osigurale iste mogućnosti dobijanja radnog odnosa na neodređeno vreme, kao i drugim zaposlenim. Predložena izmena ne sadrži čak ni ovu obavezu poslodavca. Dakle, smatramo da ovaj član apsolutno treba brisati. Hvala.
Da pokušam da objasnim kolegama među kojima ima nekih koji ne čitaju uopšte ono o čemu pričaju.
Dakle, mi upravo pokušavamo da zaštitimo prava radnika i pokušavamo da sprovedemo direktivu onako kako ona kaže, a ona kaže – da je bolje i za novoosnovane poslodavce se predviđa da se zasnuje odnos sa zaposlenim u trajanju od 36 meseci, bez navođenja razloga potreba za ovakvim oblikom angažovanja ili rada. Potpuno je nejasno zašto je predlagač uveo ovaj slučaj odstupanja od opšte pravila, da rad na određeno vreme može najduže da traje 24 meseca. Zašto niste stavili u skladu sa ovim što ove kaže, 36 meseci? To pokušavamo da vam objasnimo.
Vi ne znate više na šta se pozivate. Dakle, niti se pozivate na ono što pišete na šta se pozivate, a ono što je najgore u celoj ovoj situaciji, ta ironija nepotrebna, ako je ovaj zakon i ako ovaj amandman koji sam ja predložio nije u skladu sa radnicima, sa njihovim interesom, sa njihovim pravima, sa njihovom zaštitom, pozivam vas, i vas lično i ministra, da odemo zajedno sada ispred da se obratimo radnicima, pa da im vi kažete kako su ovi naši amandmani loši, a kako je vaš zakon odličan.
Evo, ja mislim da bi to bilo baš korisno i lepo pošto čujem da nas zovu ispred da izađemo. Ja ću svakako izaći, a vas pozivam kao dokazanog socijalistu iz Pokreta socijalista da zaštite radnike. Hvala.
Nije mi jasno zašto je Odbor doneo takvo mišljenje. Mi smo predložili da se član 32. briše zato što smatramo da predloženim izmenama ovog zakona kojim se uređuje godišnji odmor uvodi se pravilo da se on može koristiti u više delova i to prvi deo dve nedelje, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine, s tim da je propisano pravo zaposlenog da godišnji odmor koristi u dva dela. Briše se odredba po kojoj zaposleni ima pravo na naknadu štete ukoliko krivicom poslodavca ne iskoristi godišnji odmor, već se sada predviđa da ima pravo na naknadu samo ako mu poslodavac ne omogući da iskoristi odmor pre prestanka radnog odnosa.
Iz razloga ostavljanja pravne praznine zakonskog uređivanja situacije u slučaju uskraćivanja ovog prava, prosto smatramo da je u toku radnog odnosa menjanje odredbi, koje se tiču prava na godišnji odmor, ne utemeljeno. Srazmeran deo godišnjeg odmora pripada i zaposlenom za svaki mesec i dan rada, pa je primena ove odredbe diskutabilna u slučajevima kada je neizvestan trenutak prestanka radnog odnosa, a zaposleni je iskoristio godišnji odmor u celosti ili više od srazmernog dela.
Pravdanje vaše Vlade koja je predložila uvođenje i skraćivanje prava na naknadu štete zaposlenom, koji krivicom poslodavca ne iskoristi godišnji odmor, da je to iz razloga usklađivanja sa Konvencijom MOR-a broj 132, je ništa drugo do selektivno usklađivanje po kriteriju šta mi više odgovara da zaštitim poslodavca.
Institut naknade štete koju poslodavac učini zaposlenom je institut preuzet iz propisa koji uređuje obligacione odnose i nije isto što i takozvana novčana naknada, kao zamena za neiskorišćeni godišnji odmor. Kako je to Konvencija MOR-a definisala.
Kako god, pošto će ovo ukidanje vladajuća većina svakako da usvoji, praksa će kroz primenu važećeg Zakona o obligacionim odnosima zadržati primenu da zaposleni može pozvati na naknadu štete koju mu poslodavac učini uskraćivanjem prava na godišnji odmor. Dakle, on će i dalje po ovom zakonu imati to pravo.
Ponavljamo da i godišnji odmor i institut radnog prava nastao iz međunarodnih propisa i medicinskih razloga, zaposleni koji bude prinuđen da radi bez godišnjeg odmora, svakako će biti ugrožena psihička i fizička stabilnost, koja će prouzrokovati dalja profesionalna i druga oboljenja, koja će biti dovoljan osnov za naknadu štete po Zakonu o obligacionim odnosima.
Dakle, ovim članom Vlada neće u praksi postići mnogo, već će samo stvoriti konfuziju u pravnom sistemu i koliziju sa normama obligacionom prava.
Nije niko pobrkao nikakav amandman. Mi ne govorimo o tome o čemu pričate vi, dakle o institutu kada se koristi pravo iz godišnjeg odmora. Dakle, ni jednog momenta niko nije pričao o tome, od šest meseci, ili od mesec dana. Govorimo o dalekosežnim posledicama usled skraćivanja određenih prava na osnovu predloženih stvari, koje je Vlada predložila. Ukazujemo na to da će se ovim uskraćivanjem mogućnosti nadoknade štete po Zakonu o radu stvar preseliti u Zakon o obligacionim odnosima, stvoriće se dodatna pravna zbrka i ni na koji način ne vidimo benefit u tom smislu, a ne u smislu kada će se godišnji odmor koristiti.
Sada, da li ćemo mi predložiti brisanje ili ćemo predložiti nešto što se tiče dopune samog člana, to je već na slobodi narodnih poslanika, kako će i šta da obrazloženje.
Mi smo predložili da se briše član 36. zato što predloženi izmene člana 74. Zakona o radu je vrhunac nebrige države za određene grupacije zaposlenih u specifičnim delatnostima, kao što je nastavno i vaspitno osoblje u vaspitno-obrazovnim ustanovama.
Smatramo da ovim predloženim brisanjem odredbi člana 74. Vlada je i zaposlene u obrazovanju i nastavi svrstala u isti status sa drugim zaposlenima. Ovo može biti jedno vrlo realno od prinuđenih tumačenja propisa. Propisima koji uređuju oba zapošljavanja zaposlenih u vaspitno-obrazovnim ustanovama do sada se uređivao drugačiji režim prava na godišnji odmor, a u skladu sa potrebama njihove delatnosti.
Ovim izmenama sekretari po vaspitnim i obrazovnim ustanovama prvi dan po usvajanju ovog zakona će pohrliti u resorno ministarstvo po mišljenje povodom primene ove odredbe, odnosno da li po ovom pitanju za njih važi da kažemo – njihov propis, kao leks specijalis ili krovni zakon za sve zaposlene kategorije, i to biste možda mogli da ovom prilikom objasnite kada smo već podneli ovaj amandman koji, kako čujemo nije ni u skladu sa Ustavom. Hvala.
Hvala gospodine predsedavajući.
Naš amandman traži da se član 37. briše, zato što predložene izmene člana 75. ZOR je više nego flagrantan primer Vlade Republike Srbije da poslodavcima omogući nesmetano uskraćivanje zaposlenima pravo na godišnji odmor. Zašto?
Pre svega, nije jasno zašto se detaljno pojašnjavalo u kom trenutku poslodavac može da dostavi odluku zaposlenom o korišćenju godišnjeg odmora, pa da čak taj trenutak bude i tik neposredno pre korišćenja samog odmora. Ovo u praksi znači da zaposleni neće moći uopšte da planira svoj odmor, jer poslodavac svoju najavljenu odluku da će udovoljiti zahtevu zaposlenog može do dana uručivanja zaposlenom i pet puta da promeni. Svi znamo da svako pravo počinje da teče od trenutka dostavljanja odluke o tom pravu, od strane ko je nadležan za njeno donošenje. Uvođenjem napredne tehnologije u primeni elektronskog dostavljanja rešenja o godišnjem odmoru je uvođenje još jedne fantastične mogućnosti, izvrgavanja pružanja prava zaposlenom za korišćenje godišnjeg odmora.
U ovoj siromašnoj zemlji pitanje je koliko zaposlenih ima mogućnost da priušti elektronsku komunikaciju od mesta prebivališta i da li uopšte umeju da koriste. Ovo može biti još jedan vid diskriminacije građana Srbije.
Smatramo da član 44. treba da se briše. Moram to da objasnim, ima nekih predloga za koje smo smatrali da su veoma diskriminatorski, a ovo je taj član. Jednostavno, nepopravljiv je.
Ima nekih koji smo pokušali da popravimo našim predlozima i jasno je da je ovaj predlog članom 44. predviđena je dopuna člana 102. stav 2. zakona, tako da, ako poslodavac ne može da obezbedi odgovarajući posao zaposlenom kod koga je utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima i zaposlenog sa invaliditetom.
Ovaj zaposleni se smatra viškom i dobija otkaz po tom osnovu, što se može uvrstiti u vid diskriminacija osoba sa invaliditetom i koliziji sa odredbama propisa o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji propisuju postupak i način nalaženja svakog načina da radnik angažovan na ovaj način bude zaštićen.
Ovom dopunom se jasno nije vodilo računa odredbama drugih zakona i opet bi se stvorila pravna konfuzija kao kod nekih drugih članova na koje smo ukazivali. U primeni ove odredbe se nije izvršilo upućivanje na navedene druge propise.
Postavlja se praktično pitanje u kom postupku, pod kojim kriterijumima će poslodavac moći da donese odluku da se osoba sa invaliditetom otpušta kao višak, verovatno kao organizacioni, a da je to tako, da je odluka poslodavca zakonita.
Sa druge strane, kako će zaposleni dokazati da je takva odluka poslodavca nezakonita i da je poslodavac imao mogućnost da mu obezbedi rad na drugom odgovarajućem poslu.
Dakle, zbog toga što ste ovakvu odredbu doneli, za koju mislimo da treba da izbrišete, vi stvarate takav sistem i takvu situaciju koja ide potpuno kao i druge odredbe koje ste predložili u korist, pre svega poslodavac, a onemogućavate ljudima koji su na ovaj način pogođeni da uopšte dokažu, kao što ni poslodavac ne može da dokaže, zašto je čoveka otpustio, a ima invaliditet.
Moram da reklamiram 27. i 107. zbog toga što se implicira napad na nečiji život, a kada se govori o dahijama na Adi Huji, onda to nije, koje su tamo srpski ustanici sve od reda pobili.
Ovo je pitanje hortikulture, u suštini. Mada, aleja je i širi put ili ulica, ukrašena sa obe strane. Mislim da treba da budu srećni oko toga „ukrašena sa obe strane“, a ne da se bave proročkim delatnostima, koliko nikad niko neće imati.
Vikali su oni i ranije – nikad, niko, nikad, dođite, čekamo vas i ostale stvari pa znamo kako ste ovu zemlju i u kom pravcu odveli.
Mislim da vi kao predsedavajući sada nepotrebno dovodite, možda ne želeći naravno, ovu situaciju kada smo taman lepo krenuli po amandmanima, dokazujući koliko ova vlast greši pravi štetu, a sada pričamo o hortikulturi, o tome koliko je neko jak, pri čemu kolega ima stalno tu potrebu da pokaže. Kada ima potrebu, tu nešto ne štima.
Ne.
Zamislite vi da nije bilo rata, sankcija, zamislite vi da niste potrošili 45% bruto društvenog proizvoda, zamislite vi da niste 200.000 ljudi isterali iz zemlje, zamislite vi da za ove dve godine niste 50.000 ljudi otpustili, zamislite vi da 6 milijardi evra niste zadužili Srbiju za dve godine, zamislite vi da ste nešto uradili, umesto što samo pričate o nama. Zamislite vi, kada shvatite da ste vlast, bićete u opoziciji, jer nikako da shvatite da ste vlast. Kada shvatite, tada ćete najzad otići u opoziciju. To je ono što je strašno.
Ne razumem ovakav pokušaj da nekome ko je davao više se spočitava što je davao više. To nigde u Evropi ne postoji, nigde. Ne verujem da u svetu postoji. Vi koji smanjujete prava i licima sa invaliditetom i trudnicama i porodiljama, recimo, u Beogradu i svim drugim ljudima i ukidanjem 13 penzije, vi koji ćete sada smanjiti penzije i plate, vi sada ustanete i nama spočitavate što smo ih podizali. Pa, da li vi slušate sebe? Pa, jeste krivi smo, krivi smo zato što su bile više plate i penzije, nego za vaše vreme. Krivi smo. Vi to pokušajte da objasnite tim radnicima napolju, lepo sam vas molio da izađete sa mnom zajedno da im objasnite kako je divan zakon. Niste izašli. Ja sam izašao.
Što niste išli tamo da im objasnimo što je super zakon, i ministar je mogao sa nama? Ima tamo ljudi koji sigurno ne vole Demokratsku stranku. Ja ne bežim od odgovornosti naše stranke. Ali, ovo nije stranačka stvar. Ovaj zakon će pogoditi sve u Srbiji, ne samo članove stranaka. O tome mislite. Hvala.
Član 106.
Zašto? Znam da ste se menjali tog trenutka, gospodine predsedavajući, ali prethodni govornik apsolutno ništa nije govorio o amandmanu, apsolutno ništa nije govorio o tački dnevnog reda i pričao je o kikirikiju, znajući da su oni sadili pečurke u Smederevu dok su bili na vlasti, znajući da se u ovoj zemlji sipao benzin u plastične flaše dok su bili na vlasti. Sad ja moram da reagujem… Nijednu reč nije rekao o amandmanu.
Ali, nijednu reč kolega nije rekao o amandmanu. To je suština.
Dali smo amandman na član 47, tj. ja sam, sa predlogom izmene ovog člana i sa konkretnim predlogom i rešenjem. Nismo saglasni da se ukine povećanje zarade za rad u smenama, već predlažemo da se uvećanje za rad u smenama izdvoji u posebnu tačku 2a) zakona, kako bi se uvećanje za rad u smenama odvojilo od uvećanja za rad noću. Ovo je iz razloga zato što se u praksi često dozvoljavala i izigravala pravilna primena ovih odredbi, tako da zaposlenom poslodavac nije pružao puno pravo na ukupno uvećanje zarade po dva osnova, i po osnovu uvećanja za rad u smenama od 26% plus uvećanje za rad noću od 26%, u slučaju ako noćni rad zaposleni radi u smenskom režimu rada.
Predloženim izmenama omogućeno je poslodavcu da uopšte ne isplaćuje zaposlenom uvećanje zarade za rad u smenama. Jasno je da rad u smenama nije i ne može biti isto što i rad u jednoj smeni. Potreba zaposlenih, koji rade noću i u različitim smenama, drugačija je od onih koji rade u samo jednoj smeni. Oni nikako ne mogu, po našem mišljenju, imati istu zaradu, ali to očigledno Vlada ne smatra i ne doživljava na pravilan način, čim je ovu izmenu predložila i kojom se faktički ukida rad u smenama.
Ukidanje obračuna minulog rada za svaku punu godinu, rekli smo puno o tome, ostvarenu u radnom odnosu ne samo kod poslednjeg poslodavca je suštinski uvedeno da bi poslodavac uštedeo i na taj način značajno oštetio radnike, a o čemu smo dosta govorili tokom prethodnih amandmana. Hvala.
Opraštam vam gospodine Arsiću tu duhovitost, zato što želim da dam čistu peticu vašem poslaniku koji je sjajno uradio domaći zadatak. Ja ću imenovati zemlju kada vi jednog stručnjaka za radno pravo imenujete, a da nije gospodin Babić.
Druga stvar, takođe hoću da kažem da ste morali reagovati, jer očigledno prethodni govornik nije slušao. Razumem zašto nije slušao, zato što je morao da piše literarni rad, ali čuo bi da mi predlažemo detaljnu izmenu ovog člana, ne tražimo da se briše.
On je rekao, citiram – kao što sve brišete. Nije tačno. Pogledajte amandman. Imamo detaljan predlog. To sam vrlo jasno objasnio kroz obrazloženje ne želeći da idem u sve detalje koje smo predložili da se promene u samom amandmanu.
Dakle, ponovo ljudi pričaju mimo amandmana i onda se ljute kada spomenemo aleje. Mislim da to nije korektno i da pokušaju da se vrate u suštinu ako znaju šta je to. Hvala.
Povređen je član 106. i 107.
Prethodni govornik je pričao o drugovima i drugaricama i Edvardu Kardelju. Vi ste ga pustili da priča o tome i tek na kraju se dotakao suštine amandmana. Vidite onda kako se nepotrebno pravi tenzija.
Znate, i ne bi meni smetalo to drugovi i drugarice i Edvard Kardelj, ne bi. Ali, mi smeta kad neko kaže da smo mi, misleći na nas demokrate nekad bili žestoki liberali, a sada smo nešto drugo. A, ne vidi šta je on bio, a šta je sada. Kada vidiš prvo deblo u svom oku onda pričaj o trunu u tuđem. Mi smo bar stranka koja je znala da život nije statična stvar i da je Berlinski zid pao i da je pao 1988/89. godine i da ratovi nisu bili potrebni.
Ali, da vi kao predsedavajući dozvolite ovo propitivanje ideološko i prišivanje Edvarda Kardelja nama, zato što smatramo da je ovaj zakon vrlo štetan i mnogo gori od Đinđićevog zakona. Vi sada pričate o tome da mi treba da pričamo ovde svi o nekim amandmanima. Mislim da to nije dobra praksa i molim vas da ovako nešto ne dozvolite, već da se vratimo na suštinu i raspravljamo o onome šta je ko predložio, a ne šta je ko ideološki, jer to nije zgodno za ljude koji to potežu. Hvala.