Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7597">Borko Stefanović</a>

Borko Stefanović

Stranka slobode i pravde

Govori

Da.
Dakle, tema je to, poštovani građani i narodni poslanici, da u ovom trenutku građane Srbije može da prisluškuje tri ili četiri službe i od te tri – četiri službe ne postoji koordinacija ko koga sluša i zašto. Oni nastupaju ka sudskoj vlasti, ali ne ka izvršnoj vlasti na jednak način u punoj koordinaciji, pogotovo sada kada je gospodin Vučić dao ostavku, to je ogroman problem.
Postoje i nezvanični načini prisluškivanja, koji se rade bez odobrenja suda sa ciljem verovatno da se ostvare neke političke koristi, to je naravno van zakona i vi to znate. Ako može svaki građanin da kupi opremu za prisluškivanje, onda vam je jasno šta to znači konkretno. To je užasan problem i to predstavlja flagrantno kršenje prava građana Srbije, ne samo državnih funkcionera, već svakog građanina.
Dakle, u ovom trenutku mi čujemo kada nam se smenjuju generali u MUP da oni jedni o drugima ili o državnim funkcionerima imaju neke informacije do kojih su došli slušanjem. Kako je to moguće? Da li BIA to zna ili ne zna? Da li je BIA slušala ili nije? Nije. Znači oni u MUP se igraju. To su ozbiljni problemi.
Zato još jednom podvlačim, treba tu službu izmestiti, staviti pod rigoroznu kontrolu i Skupštine i Vlade i da se zna šta sud radi, a sud mora biti iznad toga apsolutno. Mi smatramo do duše, malo nam je nejasno ovo spuštanje, zamolio bih još jednom da objasnite. Drugo, ta stvar ne sme biti više van kontrole inače će krenuti ono što se, građani, danas dešava, da jedni o drugima dostavljaju informacije tabloidima, da se slušaju politički protivnici i da se to koristi za ucenjivanje. To, gospodo iz BIA, nije ono za šta ste napravljeni. To nije ono što je vaša funkcija i to nije ono što je vaš zadatak i ja znam da u BIA i u drugim službama bezbednosti rade časni i pošteni ljudi koji se stide takvih postupaka.
Nemojte dozvoliti političarima, kojim god, da na taj način bacaju ljagu na vašu profesiju i da vas dovode da budete topuz u rukama onih koji hoće na taj način da ostvare političku korist. U ovom trenutku, u tom segmentu imamo alarmantnu situaciju u Srbiji, užasnu situaciju. Imamo odvajanje potpunog policijskog vrha, imamo situaciju u kojoj nam tabloidi govore šta se dešava. Obaveštavaju se kriminalci da mogu da pobegnu iz zemlje.
Vraćam se.
Dakle, tema je vrlo interesantna kada se priča o BIA, šta se postiže ovim zakonom, kada se kaže - šta su te promene do sada donele; onda da se vratim na temu. To je meni nejasno. Kako to nije tema kada sve vreme pričam o BIA i drugim službama bezbednosti i šta ovaj zakon u stvari pomaže da oni budu do kraja nezavisni, da li je to ikome jasno ovde?
Mislim da nije dobro, nije korektno da slušamo definicije i referate, da nam neko objašnjava ovde kao đacima na času čemu služi služba bezbednosti. Razumem da neko mora nešto da kaže, ali ne morate baš svašta.
Ljudi, problem je jasan. Menjamo tri člana. Ustavni sud je rekao – u redu, precizirali ste šta su mere, svaka čast, ali čemu ove ostale promene, čemu one služe, zašto BIA ulazi u parnični, nije parnični bukvalno ali u parničarenje sa svojom državom? Gde to vodi i zašto se to radi?
Cilj nam je naravno da BIA bude nezavisan organ koja strogo profesionalno radi svoj posao, bez uticaja politike. Nažalost, ovo što gledamo ovih dana u Srbiji je upravo suprotna slika.
Hvala, gospodine predsedavajući.
Dobro, možete da nam držite predavanje. Ja mislim da su naša pitanja vrlo supstancijalna i jasna. Ne treba da pokušavate da ovu skupštinu predstavite kao esnafsku zajednicu bezbednjaka. Ona služi tome da od predloga zakona, koji su nam dostavljeni, pokušamo da napravimo nešto kad već vi niste u stanju.
Ako ste 24 spornih privatizacija uradili, ja sam zaista šokiran ovim što ste rekli. Poštovani građani, 24 sporne privatizacije su završene. Da li je iko u Srbiji čuo da je i jedna rešena do dana današnjeg? Šta ste uradili sa ATP „Vojvodinom“, na primer? Pa, morate pitati predsednicu Skupštine na primer. Ne pada vam na pamet. Pet predsedništva SNS ne možete da smenite direktora „Železnica“. O čemu pričate?
Narkotici? Naravno. Narkotike i narko-dilere treba iskoreniti iz srpskog društva ako je moguće. To nije politička stvar, ali vaš predsednik stranke, premijer Srbije je na konferenciji za štampu kritikovao učinak dosadašnje borbe protiv narko-dilera. Gledali ste to. Vi ne slušate svog predsednika ponovo.
Kažete da je Šarić rezultat dobrog rada BIA-e? Slažem se. Zašto onda menjate sada? Šta onda ne valja? Zašto onda ne ostavite stvari kakve jesu ako je sve u redu? Zašto gospodin Vučić ne nastavi da bude šef koordinacije ako je sve super, nego ode čovek. Pa menjali smo zakone da on bude izabran na tom mestu. Ljudi, tada smo vam govorili – ne može sve u rukama jednog čoveka. Evo, i on je shvatio, a vi i dalje ne razumete.
Sledeći put kada krenete da pričate o ovim stvarima prvo razmislite šta je vaš predsednik rekao, pa onda dižite glas. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.
Moja pitanja Vladi se odnose na nekoliko segmenata. Pre svega, voleli bismo da čujemo koji su konkretno rezultati istorijske posete Berlinu premijera Vučića, šta smo konkretno mi njima rekli, a šta su oni nama odgovorili, naročito po pitanju Kosova i Metohije. Nikako da čujemo ništa konkretno, sem uopštenih fraza o dobrim odnosima i budućem partnerstvu iskazanog sa jedne strane.
Drugo pitanje se odnosi na intervju, dakle, postavljam pitanje ministru privrede, gde je gospođa Miroslava Milenović, dosadašnja savetnica u ovom ministarstvu, inače jedini srpski finansijski forenzičar, dala intervju danas, u kojem kaže, citiram –FAP miriše na „Vršački vinograd“. Dakle, moje pitanje je šta se dešava sa FAP-om i sa investicijom najavljenom iz Finske? U pitanju je finska kompanija SISU. Zašto Vlada Srbije krije memorandum sa ovom finskom kompanijom i šta piše u tom memorandumu? Da li je tačno da je Vlada obećala ovom investitoru podsticaje samo na osnovu memoranduma o razumevanju? Dakle, kada će biti ispunjena i na koji način u zakonskom smislu investicija finske kompanije SISU u FAP, kada je premijer javno obećao, citiram – da proizvodnja kreće u septembru?
Ako nije sprovedena tenderska aukcija, prodaja paketa i imovine, kako je uopšte moguće i po kom pravnom osnovu da ovaj investitor uopšte ulazi u FAP na osnovu ličnog obećanja premijera i kakvu poruku premijer Vučić šalje u svet, naročito posle istorijske posete Berlinu, kada jedan investitor, budući vlasnik FAP-a, već ima unapred dato obećanje, čime se obesmišljava svaka licitacija i transparentnost postupka, koja po nama ne postoji?
Šta će se desiti ako posle ove posete premijera Berlinu neki investitor poželi da dođe u FAP da investira, a neko iz Vlade je već obećao diskreciono, bez ikakvog pravnog osnova, suprotno važećem Zakonu o privatizaciji, ovu kompaniju finskoj kompaniji SISU? Koliko uopšte vredi imovina FAP-a koju Vlada Srbije poklanja i koliko će biti novca iz budžeta uplaćeno?
Moje sledeće pitanje se odnosi na staro obećanje, a to je kada ćete, gospodo, staviti na uvid ugovor sa Etihadom? Takođe, kada će kompanija Kostolac-Usluge biti vraćena u okviru EPS-a, što je ministarka Mihajlović javno obećala tokom izborne kampanje i što se nikako nije desilo?
Takođe, pitamo i ministra prosvete Verbića – kada će najzad formirati nezavisnu komisiju za ispitivanje slučaja doktorata Nebojše Stefanovića? Da li je tačno da zgrada Megatrenda na Novom Beogradu nema upotrebnu dozvolu? Da li je tačno da zbog svega što se otkrilo u okviru ove afere ovaj univerzitet više ne može da ima akreditaciju i šta će ministar Verbić po tom pitanju konkretno da uradi?
Dakle, to su moja konkretna pitanja ministrima u Vladi Srbije. Hvala vam.
Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, ovo je jedna od onih tema u kojoj se poslanici Narodne skupštine mahom slažu. Dobro je da ćemo ovde imati zaista visok stepen jedinstva u podršci angažovanja pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama.
Žao mi je što i ranije nismo imali ovakvo jedinstvo u Narodnoj skupštini, ali bolje ikad, nego nikad.
Ja isto smatram da naša vojska učešćem u mirovnim operacijama ne radi samo to zbog sebe, već i zbog uticaja i zbog ugleda i diplomatije Srbije i zbog njene spoljne politike i smatram da i vaš plan koji je u skladu sa našim materijalnim mogućnostima, u proširenju učešća u mirovnim misijama je prilično realističan.
Naravno, tu nije stvar samo u benefitu za pripadnike vojske i za Ministarstvo odbrane, za državu Srbiju, već u nekim od tih misija postoji određeni rizik i voleo bih i o tome da se kaže nešto, zato što nije svaka od tih destinacija potpuno bez rizika za pripadnike oružanih snaga.
Mislim da biste kao ministar i to trebalo da i nama poslanicima, i građanima Srbije objasnite gde od tih konkretnih misija postoji rizik za naše pripadnike odakle taj rizik dolazi i koliko je realan, koliko je procentualno izražen?
Smatram da, a i DS je uvek bila pobornik angažovanja Vojske Srbije u mirovnim misijama. Mislim da smo u tome dali značajan doprinos. Drago nam je da to više nije tačka razilaženja između nas i vlasti u Srbiji. Isto tako, smatram da povećanje broja pripadnika angažovanih u mirovnim misijama, svakako je dobro za vojsku, za njenu operativnost, za sticanje znanja i iskustva.
Moje pitanje se odnosi na to kako se kasnije pripadnici mirovnih misija koriste u sastavu redovnih jedinica, kako se njihovo znanje iskorišćava, eto to da nam kažete preciznije.
Inače, smatram da naša vojska nije u sjajnoj situaciji, trenutno, da su budžetska sredstva nedovoljna, da nema nove opreme i to ste i sami govorili, da imamo problem od akumulatora do kerozina, da imamo problem ratnog vazduhoplovstva Srbije i sve su to stvari koje su dostigle svoju kulminaciju.
Vi znate da je vaš prethodnik, ministar Vučić najavljivao kupovinu određenih letelica u Ruskoj Federaciji, helikoptera. Dokle se otišlo sa tim, šta će biti sa tim planom koji je dosta na atraktivan način predstavljen u sredstvima javnog informisanja.
Mi sada imamo jednu tužnu situaciju da nam je broj pripadnika Vojske Srbije, a ako grešim ispravite me, oko 28.000, mislim na uniformisani deo. Od tog broja, tokom poplava je angažovano nešto preko 1.000 pripadnika ili možda grešim, ali složićete se, jedan manji procenat.
Znam da vojska mora da štiti državu Srbiju i znam da ne morate da dignete svu vojsku kada su poplave, ali moje pitanje je zašto nije angažovan veći broj pripadnika Vojske Srbije i više materijalnih sredstava tokom katastrofalnih poplava u Srbiji?
Inače, ovo za te poljske kuhinje, moram da kažem da mi je draga da, ako sam ja dobro informisan, vi ste ipak to uradili u Obrenovcu i tamo jesu postavljene. Vojska je angažovana ne samo na čišćenju, već i na pripremanju toplih obroka za stanovništvo Obrenovca. Meni je jedino žao što nije odmah urađeno, tako bi se izbegli mnogi problemi koji su kasnije nastali. Ovo je samo digresija, jer znam da se o tome govorilo tokom današnje rasprave.
Kada imamo raspravu o izveštaju o upotrebi naše Vojske u mirovnim misijama, gde manje-više ili u potpunosti svi poslanici Narodne skupštine, sve stranke u Narodnoj skupštini podržavaju tu aktivnost, ima samo par pitanja na koja treba odgovoriti. Mislim da narodni poslanici nekada koriste svoje vreme da objašnjavaju i definišu stvari koje su poznate. Čak smo čuli da su neki poslanici čitali iste podatke kao vi, dakle, statističke podatke - koliko imamo misija, koliko vojnika. Nije to suštinsko pitanje.
Glavno pitanje je - koliko je to realistično u uslovima suženog budžeta za odbranu, kakva je vaša projekcija za budućnost, da li će naš budžet, s obzirom da ćemo imati rebalans budžeta, moći da istrpi dalje angažovanje, koliko je to procentualno, koliko možemo da uštedimo, koliko možemo dobiti od UN? Meni lično nije to baš najjasnije. Dakle, to bi mogli malo više da preciznije objasnite da li ćemo moći u ovom obimu, kako ste projektovali, da nastavimo angažovanje naših pripadnika u mirovnim misijama i da nam odgovorite oko faktora rizika, pošto to interesuje naše sugrađane?
Treća stvar, da li se u mirovne misije šalju pripadnici Vojske Srbije na osnovu jasno predviđenih kriterijuma, testova i provera ili postoji tu možda i neko zaobilaženje i favorizovanje određenih pripadnika, nedaj Bože, pa onda neki idu a neki ne idu, iako ispunjavaju uslove? Vi znate da se o tome u Vojsci priča. Voleo bih da to nije tačno i da ipak postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih se ljudi angažuju.
Ono što je takođe dobra stvar to je da imamo neke misije gde imamo veći broj pripadnika, a negde je naše prisustvo simbolično. Isto tako, postavlja se pitanje da li će Vojska Srbije biti angažovana i pitana naša država da se angažuje u delovima svetu gde tu nosi i određeni politički rizik stavljanja na određenu stranu u okviru političkog sukoba velikih sila koji postoji? Kakvo je vaše mišljenje o mogućnosti takvih događaja u budućnosti?
Naravno, ono što mislim da najviše interesuje građane Srbije i da ponovim još jednom, kažite nam, ministre, u kojoj meri ćete moći da nabavite novu opremu, u kojoj meri ćete moći da ojačate borbenu gotovost srpske vojske, u kojoj meri ćete moći da obnovite bar donekle ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušnu Dakle, pokušajte to da nam kažete, znajući koliki je budžet opredeljen za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije, koji, slažemo se i vi i ja, apsolutno nije dovoljan i nije dovoljan i zašto nije dovoljan i da li to podrazumeva smanjivanje administracije, smanjivanje plata u Vojsci Srbije i da li je to nešto što, nažalost, možda pripadnici Vojske mogu da očekuju? Mislim da je ovo dobra prilika da to kažete ne samo poslanicima, već i javnosti.
Dakle, moje glavno pitanje je šta mi kao građani da očekujemo u smislu opremljenosti, organizovanosti i obnavljanja resursa Vojske Srbije i ono pitanje oko misija konkretno što sam postavio? Hvala.
Gospodine ministre, hvala na odgovoru. Mogu da kažem da ste u većem delu odgovorili na moja pitanja, samo ima par stvari koje ipak bih ponovio.
Dakle, vi ste lično izjavili da je bilo angažovano 1.200 pripadnika Vojske. Sada nam kažete da je bilo 15.000 pripadnika angažovano, pri čemu to vešto prikazujete kao angažovanje pripadnika Vojske Srbije na raznim poslovima, kojima se oni inače bave.
U okviru odbrane od poplava i katastrofalnih posledica, vi ste rekli da je bilo 1.200 pripadnika Vojske. Samo u Smederevsku Palanku je došao jedan kamion sa šest pripadnika Vojske i jednim pukovnikom unutra.
Odgovaram na ono što je ministar rekao.
Dakle, to mi nije jasno. Da li ste vi u pravu od dve nedelje ili ste vi u pravu od danas. Ono što mi je drago što ste potvrdili da postoji normalna selekcija, ali primećujem kada pričate o amfibijama, da su neke prodate do 2012. godine, a posle ništa nije prodato, nego je sve bilo idealno. To je moj neki laički zaključak. Zašto su prodate?
Hoćete da mi dozvolite da odgovorim ministru na ono što mi je rekao. Nemojte kršiti Poslovnik.
Dakle, možda je amfibijama istekao rok trajanja, možda su bile zrele za staro gvožđe, to treba da nam precizirate, ili su bile idealne, nove i operativne, pa ih je neko kao takve prodao. Što jeste po meni prekršaj, ali to treba precizirati, slažete se sigurno sa mnom.
Mislim da Vojska Srbije ima jedan veliki problem kojeg ste se vi delimično dotakli u vašem odgovoru, a to je budžetski problem. Vaš odgovor, po meni, nije dovoljan kada kažete – imali smo vežbu, koja je sama po sebi dokaz da je vojska u redu. Vi znate da imamo mi i „Orao“…
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Stefanoviću.)
… imamo mi i G-4 avion, ali imamo mi i MiG-29 i MiG-21 koji su već u vrlo lošem stanju i teško funkcionišu i ne mogu da polete.
Moje pitanje – kada ćete ispuniti obećanje koje je dao tada ministar Vučić, sada premijer, oko remonta ili kupovine novih sredstava. To vi nama recite. Da li ovaj budžet ili novi rebalans, koji planirate, omogućava tako nešto.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, imamo ovde tri zakona koja, kao što su neke moje kolege govorile danas, a ja sam siguran da se vi negde slažete, su zaista doneti potpuno neobjašnjivo po hitnom postupku.
Nije nam jasno, voleo bih da nam odgovorite zašto je moralo ovako biti urađeno, zašto nije bilo temeljnije rasprave o svemu što se ovde predlaže, a što nije beznačajno i zbog čega ova vlada koju vi danas predstavljate ima taj manir u poslednje vreme da bez bilo kakve javne rasprave dostavlja zakonske predloge u Skupštinu.
Ne razumem takođe potrebu da od svih ministara u Vladi Srbije, od svih obećanja, najava i svega ostalog, uvek se ministar Ljajić nađe kao ministar koji, čini mi se, agilno donosi regulativu iz svoje oblasti, a one silne najave i ogroman broj zakona, koji treba da dođe, nikako da ih ugledamo.
Mi se često družimo sa vama, vezano za promenu propisa koje su mogle da se, bez ikakve ljutnje to kažem, ostave možda za mesec ili dva kasnije.
To je meni neobjašnjiva stvar. Voleo bih ako možete, da se na to osvrnete.
Ova regulativa koja postoji ovde je dosta jasna i precizna, vi ste se zaista potrudili, a moram da kažem da ima značajnog napretka, naročito, vezano za Zakon o zaštiti potrošača.
Taj zakon je nov, ali ima jednu manjkavost koja je po meni značajna i koju vi znate, a to je nedostatak definisanja mogućnosti kolektivne zaštite potrošača kroz kolektivne tužbe.
To je nešto o čemu niko od kolega danas nije govorio, a to je jedna od osnovnih stvari, a ako hoćete, u evropskom zakonodavstvu omogućava potrošačima da kroz kolektivnu tužbu dođu do ostvarivanja svojih prava i nadoknade štete.
Ovaj zakon to nema u sebi, zato što je ta odredba neustavna i proglašena neustavnom od strane Ustavnog suda, ne znam pre kog vremena.
Opet imamo sličnu situaciju kao kod nekih drugih ministara koji su ovde dolazili, da se oslanjaju na promenu nekog drugog propisa da bi moglo da se uradi nešto što je njihov domen, resor, što treba da predvidi za ostvarivanje prava i interese građana Srbije.
U ovom slučaju, to je Zakon o parničnom postupku. To može da znači nekoliko stvari, ili ne postoji koordinacija sa Ministarstvom pravde ili Ministarstvo pravde nema vremena da se bavi Zakonom o parničnom postupku koji je odavno najavljen, ili vi prosto morate ovu stvar da regulišete, zato što je to evropska pravna tekovina i ako hoćete, nešto što život pritiska.
Šta sada mi da radimo? Dok se ne promeni Zakon o parničnom postupku, ako sam ja dobro razumeo, stvar je u tome što su odredbe o kolektivnoj tužbi loše formulisane u Zakonu o parničnom postupku, te kao takve odredbe su odbijene i odbačene kao neustavne.
Moguće je kroz organizaciju i kroz kolektivne mere Ministarstva, a vi znate da to postoji kao opcija, ali ona se pokazala kao nedovoljno nepreciznom i nešto što ne odgovara potrebama, pre svega, organizacija koje okupljaju i štite prava potrošača, a koje su razvijene u svim evropskim zemljama. Tu je samim tim i pitanje redistribucije i nadoknade štete između onih koji su pogođeni i samih organizacija.
Sve su to stvari koje sada nisu izvodljive, u ovom zakonskom predlogu koji, osim toga, nema nekih značajnih zamerki, bar da ja kažem sa moje strane.
Smatram da je ovo stvar od velikog značaja, da ljudi koji pokušavaju da se zaštite od značajnih kršenja prava potrošača oko namirnica koje ne odgovaraju svom sirovinskom sastavu, oko masovnih tehničkih problema koji postoje u tehničkoj robi, oko zaštite vezane za račune za struju koje smo gledali, a kao što su kolege govorile, ništa živo se posle nije desilo da javnost zna, niti je bilo ko odgovarao, ni za onakve račune za struju, ni za maltretiranje koje je priređeno građanima Srbije.
Ovako kada nemate mogućnosti kolektivne tužbe, postavlja se pitanje ko će to da plati, koliko korisnika, oštećenih građana će moći da plati sudsku taksu, da uđe u proces samostalno, da tuži i da isteruje pravdu. U srpskim sudovima, poslovično, nažalost, neefikasnim, zatrpanim, nerešenim predmetima, iako su najavljivane reforme pravosuđa.
Imamo endemski rast crnog tržišta i imamo užasne nedostatke naših inspekcijskih službi. Nedostaci su u broju izvršitelja, okviru njihovih nadležnosti, jedne situacije u kojoj ti ljudi, iako rade 48 sati dnevno, kao premijer, ne mogu da pokriju sve ono što treba da pokriju kao inspektori u našoj državi.
Bez jasne, dobro definisane, motivisane i organizovane i brojne inspekcijske službe, nema demokratije u Evropi. Ne možete ostaviti nekome ko uporno krši prava građana ili u ovom slučaju prava potrošača, svest da on sam to promeni, zato što on misli da to tako treba ili ne treba. Treba da postoji efikasna inspekcijska služba, nema je sada ministre i vi to znate i to je ogromna šteta.
Mislim da vi kao ministar biste trebali sada u ovom trenutku, po meni, da kažete nešto oko rešavanja problema kolektivnih tužbi, tj. nemogućnosti da se one primene. Ja znam da vi vrlo dobro znate u čemu je tu problem. To i jeste glavna zamerka, po meni, ovom nacrtu i mislim da bi mogla da se otkloni sadejstvom, koordinacijom između dva ministarstva i da se ta stvar već jednom reši, da ljudi mogu normalno, organizovano da dođu do svojih prava.
U Srbiji u poslednje vreme, da budem precizan, u poslednje dve godine građani su pokazali visok stepen samoorganizovanja u zaštiti svojih prava, što znači dve stvari. Jedna je dobra, jedna je loša. Dobra stvar je da građani imaju svest o svojim pravima, da uče ubrzano kako da se izbore za ta prava nekada pred sudom u Strazburu, a nekada na nasipima sa vrećama peska. Ona druga loša stvar je da država nije organizovana na nivou kako su građani u stanju sami da se organizuju i to je porazno za državu Srbiju. To jeste rezultat višedecenijskog zapostavljanja ne samo donošenja regulative, već njegovog pre svega sprovođenja.
Javašluk, neefikasnost, nerad. Jednostavno, država nam grca u ogromnim problemima. Kada na to dodate neefikasnu državnu upravu, kada na to dodate spore sudove, kada na to dodate javašluk u policiji onda imate ovo što imate danas i to je ta siva slika naše realnosti.
Moram da se osvrnem na to. Mislim da je veliki problem sprovođenje zakona u praksi zbog ovoga. Mislim da je to suočavanje sa negativni završetkom jedne dobre ideje.
Mislim da ste vi, ministre, u stanju da povežete niti između institucija, što nije jednostavno, da biste uopšte omogućili da ovaj propis zaživi. Bez instituta kolektivne tužbe, njegovog omogućavanja, ovo će ostati samo papir i ništa više od toga.
Hteo sam da vas pitam i stvari koje se tiču onoga što jeste ogroman problem punjenja našeg budžeta, a to je rast sivog tržišta, crnog tržišta, kako god hoćete. Drago nam je da ste ovde i uvek se odazovete i dođete u Skupštinu lično, što mislim da je dobra stvar. Mogli biste da nam bar kratko kažete šta vi u vašem resoru u domenu onoga što vi radite planirate da se ta stvar nekako reši. Šta je bilo sa pokušajima uticaja na tržište, na marže, na sve ono o čemu ste i vi vrlo detaljno u javnosti pričali, što jako opterećuje naše građane? Na žalost, ne vi lično, ali često je odgovor iz Vlade bio – to je stvar tržišta, mi ne možemo da se mešamo.
Sećate se da je bilo neuspešnih pokušaja sa SOS marketima. To se dosta neslavno završilo. Mene kao građanina zanima, ili ako hoćete kao demokratu, da li vi imate neki plan ili neku viziju, pošto sam primetio da ste se potrudili u svom resoru da uradite što više za kratko vreme bez traženja opravdanja u tom smislu sa žaljenjem jer ste deo režima i ja moram da pohvalim to? S druge strane, ovaj nedostatak, čini mi se da je i vama jasno, ne znam zašto smo to izbegli u dosadašnjoj raspravi, mora da se reši.
Imamo objedinjavanje dva regulatorna tela. To je dobro. Isto tako, nismo čuli šta to konkretno znači za budžetske uštede. Čuli ste stvar koja se tiče ovoga fonda, fondacije Agencije za nacionalni domen, to je skandalozno. Koliko još ima agencija koje troše državne, naše, građanske pare i da niko nema kontrolu na šta ih troše, na kakva putovanja, koje plate? Mislim da morate pokušati da to rešite. Ja znam da su to Augijeve štale i da bi se to očistilo, neko će morati kao Herkules da se ponaša, što reče gospođa Pak. Ali, bojim se da je naš „Herkules“ zauzet u verbalnom ratu sa OEBS, tako da ćete morati vi, ministre Ljajiću.
Takođe, mislim da smo bili suočeni sa obećanjem ukidanja mnogih agencija. Evo vam primer. Imamo sada nešto što je već rađeno i tokom prethodne Vlade u kojoj ste vi bili takođe ministar, a to je da se par agencija spoji, ali da se broj zaposlenih i troškovi ne smanjuju. Imamo sada sličnu situaciju. Ovo ne govorim o funkcionalnoj opravdanosti. Smatram da funkcionalno jeste opravdano, ali da li je opravdano da imate taj broj zaposlenih, ovakvo trošenje na određene stavke koje čini mi se nisu dovoljno transparentne.
Suočeni sa ovim primerom, za koji mi je drago da je došao iz jedne od stranaka koje čine većinu, zaista čovek treba da se upita šta se tu dešava. Takođe, iskoristiću vaše prisustvo, iako znate da sam vrlo pozitivan bio prema vašem dosadašnjem radu u svim vladama u Srbiji, da vas pitam za ovaj slučaj doktora Božovića koji je konkurisao u vašem ministarstvu. Znate o čemu se radi. Ne bih išao u detalje. Samo ću reći da je u pitanju doktor elektrotehnike koji je imao prosek preko devet. Nije primljen kod vas, a navodno je primljen neko iz vaše partije koji je filozof po profesiji.
Mislim da bi bilo zgodno da kada već navodno postoji organizovana medijska hajka na Vladu, evo vi bar taj segment raščistite ovde pred narodnim poslanicima. Mislim da bi bilo korisno. Molim vas ako možete da odgovorite oko crnog tržišta koje na žalost raste, siva ekonomija koja raste u Srbiji i da odgovorite oko omogućavanja kolektivnih tužbi za naše građane. Hvala.
Uvaženi gospodine predsedavajući, uvaženi dragi gosti, predstavnici nezavisnih institucija ove zemlje, uvek je zadovoljstvo razgovarati s vama i naš stav o vašim izveštajima ste čuli. Mi smatramo da ovi izveštaji zaslužuju podršku DS. Naravno da u njima postoje uslovi i padovi u razvoju našeg društva, u svakom segmentu koji vi pokrivate. Nikada nije bila idealna situacija u ovoj zemlji.
Žao mi je samo što se neke stvari iz godine u godinu jednostavno ne menjaju i žao mi je što vi koji časno obavljate svoj posao i borite se protiv nevolja ovog društva i nedostatka sluha od strane državne vlasti, čini mi se, iz nekih periodičnih izveštaja, prosto konstatujete stvari koje nikako da se reše. Pre svega, stvari koje se tiču, kako ste vi lepo primetili, apsolutnog nereagovanja javnih preduzeća na vaše intervencije, nedostatak izveštaja od strane Vlade ovoj Skupštini, itd. Imamo problema u državnoj upravi koji su već endemske prirode i ne mogu da se promene na način kako su do sada pokušavale sve vlade da promene. Mislim da tu nema nikakvog napretka. Imamo ovaj užasan primer koji ste naveli sa solidarnim porezom za žene u trudnoći, koji takođe nije moguće rešiti na ovaj način, što se pokazalo kroz praksu.
Ono što jako treba da zabrine, a o tome su kolege pričale, jeste uporno spominjanje političke volje, što su malo pre i poslanici vladajuće većine rekli, da postoji politička volja, da se ona primenjuje snažno, da imamo agresivno zapošljavanje, agresivno primenjivanje političke volje i meni je žao što to u poslednje dve godine uglavnom ide preko leđa građana.
Mislim da ste potpuno u pravu i da politička volja mora da postoji oko donošenja zakona, ali oko izvršenja zakona ne treba da postoji nikakva politička volja već da institucije rade svoj posao.
Moram da vam kažem da sama činjenica da vi vašim radom, izjavama, načinom borbe za nezavisnost institucija koje predstavljate zaista ulivate poštovanje svima nama. Činjenica da ste nas sve nervirali dok smo bili na vlasti, a da nervirate i sada naprednjake, pokazuje da fenomenalno radite posao, uprošćeno rečeno. To samo znači da vi zaista radite svoj posao i u tom smislu vam treba odati svako priznanje.
Nije u pitanju samo hrabrost, poštovani građani, ovi časni ljudi primenjuju zakone, primenjuju Ustav, primenjuju norme koje treba građaninu da daju slobodu i da ga izvuku ispod pritiska svake izvršne vlasti. Svaka vlast teži tome da bude autoritarna, a ova naročito. I zato treba da budemo jako oprezni. Mi, građani, gledamo u vas najčešće u situaciji kada sistem i institucije nisu u mogućnosti da izvrše ono što je zakonom i Ustavom garantovano svakom našem građaninu. Zato je vaša uloga nemerljiva i zato smo iz mi iz DS ponosni što smo učestvovali delom u formiranju institucija koje vi danas predstavljate, naravno, sa ogromnim manjkavostima na koje nismo bili imuni.
Meni je drago da se stvari kreću u dobrom pravcu. Imaćete našu apsolutnu podršku što se tiče broja zaposlenih, ljudi koji vam pomažu u vašem radu, omogućavanju normalnih uslova rada, oko smeštaja, oko troškova i svega ostalog. Smatram da na pitanjima slobode i prava ne sme da se štedi. U tom smislu, zaista imate našu punu podršku.
Drago mi je da se vaš izveštaj, gospodine Jankoviću, dotakao i tabloidizacije srpskog društva, neprirodne, od strane vlasti, instruisane povezanosti tabloida i istraga koje se sprovode. Takođe, mi danas živimo u jednoj državi u kojoj ste vi jako lepo to primetili imamo inflaciju raznih strategija, planova, akcionih planova, nacrta, čuda božijih koji se iznose pred građane Srbije od strane Vlade koja suštinski i konkretno ne može ništa da promeni. To imamo mahom u pravosuđu, imamo u borbi protiv korupcije, imamo na drugim mestima. Imamo nebrojeno strategija. Odmah da budemo jasni – i mi smo ih donosili. Ali, one služe samo za to da zauzmu medijski prostor u trajanju od 25 minuta.
Isto tako, imamo jednu stvar koju vi niste mogli obuhvatiti u vašem izveštaju jer je on limitiran kalendarski, kako ste vi lepo objasnili, a to je pojava cenzure i autocenzure u Srbiji. To je jedna stvar koja nije nova za naše društvo, ali njen pojavni oblik, u svoj brutalnosti koji i sada gledamo ovih meseci i nedelja, jeste nova stvar za naše društvo. I to je nešto što treba svakog da zabrine. Time se, naravno, narušava jednakost građana, jednakost političkih subjekata u političkoj borbi, guše institucije i sloboda i nezavisnost medija, itd, da ne idem ponovo u zaista loše primere, gde premijer vas naziva „tzv. nezavisne institucije“ i komentariše vaše plate. To smo pokušali 2012. u ovoj Skupštini njemu da objasnimo, kada se glasalo o guvernerki Narodne banke Srbije. Nekako mi je čudno da su vaša primanja pod lupom a ne i primanja u Narodnoj banci Srbije, koja su višestruko veća od vaših, pa i u vreme štednje? Čini mi se da je to nečasno.
Moje mišljenje je da vi jako dobro nosite taj teret, svo troje i smatram da, ako mogu da vas zamolim u ime građana Srbije, ne samo onih koji glasaju za DS, nego svih građana Srbije, da istrajete u toj borbi, da očuvate hrabrost, da očuvate nezavisnost institucija koje predstavljate, jer time čuvate slobodu svih građana. Ako vi padnete, uslovno rečeno, onda zaista više ništa ne stoji između samovolje akta nekog dela državne uprave i građanina koji se oseća apsolutno bespomoćno u svom životu u ovoj državi.
Imamo strašnu situaciju u našem društvu. Mediji su i pod cenzurom, ali su i urednici i novinari u nekom modelu autocenzure. To ide jedno s drugim, ne može se odvojiti i nikad se nije u istoriji sveta odvajalo. Kako to izgleda u praksi, mogli smo da vidimo. Nisu to „tamo neki sajtovi koji su skidani“, nego su skidani i blokirani sajtovi. Dok danas razgovaramo, sajt „Peščanika“ je blokiran, zato što tamo piše nešto što je vrlo nezgodno po jednog ministra u Vladi, a to je da je, kako tamo piše, izgleda plagirao doktorat. Imamo i neke druge sajtove koji su govorili negativno o izvršnoj vlasti koji su bili duže ili kraće vreme blokirani i imamo neke blogove i natpise koji su skidani tokom vanredne situacije i to je pokazalo zaista nervozu našeg režima i jednu situaciju koja je, nažalost, dovela čak do toga da uđemo u verbalni sukob, i medijski sukob, sa organizacijom kojom treba uskoro da predsedavamo, što mislim da nije zabeleženo u ovoj zemlji od 1999. godine, kada smo poslednji put ušli u sukob sa OEBS-om. Vi dobro znate šta se posle desilo. Ja to ne prizivam, niti smatram da će se desiti sada, ali je vrlo simptomatična situacija.
Prosto smatram da je za prava građana Srbije najopasnija stvar otuđena vlast, osiljena vlast koja misli kada se suoči sa opravdanom kritikom, a po meni je svaka kritika opravdana koja ima zrno argumenta u sebi, bilo to na društvenim mrežama ili u medijima ili u Skupštini Srbije, ona poseže za starim oprobanim receptom.
Ja ću moj prst da uperim u međunarodnu zajednicu ili u zaveru koja stoji na putu našeg prosperiteta i napretka, i uperiću prst u snage i one koji rade protiv nas u dogovoru sa nekim. Naravno, uvek su to neke neodređene stvari.
Naravno da je neophodno da ova država najzad otkrije i kaže ko je pričao o visokim pećima, hiljadama leševa, ko je dizao paniku, kako se taj zove, ko je taj čovek, da nam objasne zašto su ljudi zbog toga što su pisali na Fejsbuku bili privođeni, pri čemu ako ima elemenata za krivično delo, onda moramo to primeniti i na štampane medije. Moramo da vidimo kako su izgledale sednice našeg štaba za vanrednu situaciju. Ko je širio paniku na sednicama tog štaba. Ko je ovlastio novog šefa odbrane Šapca da sam sebi lupi pečat da je on šef štaba? Ko je ovu situaciju iskoristio, u stvari za političke poene? To nije tema. Tako je.
Ali, ono što jeste tema, vraćam se, ono što jeste tema nažalost građana Srbije, to je da mi imamo, zaista problem u Srbiji, ogroman, da imamo rast nasilja u porodici, kako ste vi rekli 40 žena je izgubilo život, ubijeno je u Srbiji tokom prošle godine, imamo problem nefunkcionisanja državne uprave, u velikoj meri, ne svuda, imamo problem nedostatka rada ispekcijskih službi, kako ste lepo primetili.
Naše iinspekcijske službe su razvaljene. Ne postoji snažna demokratija bez jakih inspekcijskih službi. Naše inspekcijske službe i njihovi izvršitelji mogu se izbrojati na prste jedne ili dve ruke. Njihova ovlašćenja su sužena, moćnici su moćniji od svake inspekcije, od svakog poreznika prijatelj vlasti, tajkun blizak vlasti ne mora da plati porez u ovoj zemlji. Mi imamo užasnu situaciju.
Ova država ne samo što imamo ekonomski problem, imamo operativan, sistemski, funkcionalni problem, i mi imamo problem gušenja slobode i prava građana. Imamo problem, kao što i vi znate, i verovatno imate već puno pritužbi, da nam danas građani u Obrenovcu dobijaju jedan hleb i paštetu i stoje u redu satima.
Zašto? Zato što je problem da se dovezu vojne poljske kuhinje i da se ljudima naprave obroci da mogu ljudi da jedu. Onda se ministar Gašić setio juče, a trebao je toga da se seti mnogo, mnogo ranije.
To su stvari na koje će građani da vam ukazuju. To su stvari koje su neobjašnjive, neobjašnjive potpuno.
Dakle, nije samo netrpeljivost države i samovolja, nego je i neefikasnost, nego je ignorisanje, nego je princip baš me briga. To je postojalo i za vreme prethodnih vlada, to postoji nažalost, i sada. Siguran sam da građani birajući političke predstavnike žele uvek bolje. Žele uvek napredak. Žele promenu na bolje, žele da se stvari koje nevaljaju izmene. Ali, na žalost, građana Srbije toga danas u Srbiji nema.
Danas u Srbiji imate medije na kojima ne mogu ili retko, govorim o elektronskim, da gostuju predstavnici opozicije, danas imamo takve situacije u kojoj novinar se boji da pita nešto.
Imate situacije u kojima novinar ne vodi emisiju nego vodi premijer. Imate situaciju u kojoj niko ne sme ništa da kaže, jer ako kaže on je deo zavere koja hoće da obori ovu narodnu vlast koja je dobila ogromnu podršku.
To je opasnost. Nebitna je politička pripadnost. To jeste gušenje sloboda.
I u tom smislu vaš sledeći izveštaj, na moju žalost, gospodine Jankoviću, počeće sa ovakvim aktima nepočinstva i gušenja slobode i prava građana koje smo videli poslednjih meseci a koji nisu mogli da stanu u ovaj izveštaj. Meni je žao i znam da će tako biti.
Takođe, apelovao bih na gospodina Šabića, da zaista učini koliko god je moguće, i ako je on u tom smislu bio vrlo kooperativan, da najzad vidimo taj ugovor sa Etihadom, koji nam je obećan nebrojeno puta da će biti dostavljen javnosti, i ugovor sa Fijatom. Slažem se, obećano je do kraja predizborne kampanje, ona je davno završena, ugovora nema. Želimo da vidimo šta će biti i šta je posledica tog ugovora, kakav je, da li postoji veza sa Aerodromom Beograd, da li smo mi nešto nekome dali, a što do sada nismo znali. Mislim da je to opravdano i da to spada u domen vašeg posla. Žao mi je što smo vam pisali, što smo tražili, i do tog ugovora još uvek nismo došli. Hvala vam.
Gospođo predsednice parlamenta, uvaženi ministre, govorim kao ovlašćeni predstavnik i to vreme koristim.
Ovo je jedan od dva amandmana koji su potpuno istovetni, kao što znate, i oni su u stvari usmereni na to da se daju podsticaji i povraćaj sredstava za zapošljavanje lica mlađih od 30 i starijih od 50 godina. Pokušali smo da utičemo na Vladu kroz ove amandmane u istovetnom tekstu za oba zakona koja vi predstavljate u Skupštini Srbije i branite sa nadom da možemo imati viši stepen razumevanja u situaciji kada zaista postoji u velikoj meri neregulisani odnosi na tržištu.
Vašim zakonskim predlozima se dalje uvodi nejednakost među činiocima u tržišnoj utakmici samim tim što oni poslodavci koji su zapošljavali radnike i plaćali sve doprinose regularno i nikoga nisu zapošljavali na crno, kao što znate, ovim merama će definitivno biti dovedeni u neravnopravan položaj. Kada bi to bio prvi zakon, ni po jada, već ko zna koji je po redu.
Smatramo da kroz ovaj amandman imamo mogućnost da damo određenu olakšicu i da taj teret poslodavca bude oslobođen za jasno ciljane grupe poslanika koji imaju ispod 30 godina i iznad 50 godina znajući da su ovo najugroženije grupe u našem društvu. Ljudi koji najteže dolaze do posla su ljudi iznad 50 godina i mladi koji imaju najviši procenat nezaposlenosti danas u Srbiji.
Žao nam je što nadležni odbor nije prihvatio ni ovaj amandman, kao ni one pre toga. žao nam je što je vaše obrazloženje istovetno kao i za prethodni koji je odbijen, a on kaže otprilike da se amandman ne prihvata zato što procenti povraćaja doprinosa opredeljeni predloženim rešenjem garantuju ravnopravan tretman svih nezaposlenih bez obzira na godine starosti. Nisam siguran kako je to moguće i kako je izvodljivo kada znamo da u svetu, a i kod nas bi trebalo da postoji nešto što se zove pozitivna diskriminacija i koja treba da se odnosi upravo na ljude koji su ugroženi.
Naš amandman upravo pokušava da jedan deo tih nepravdi otkloni i žao mi je što opet nailazimo na zid nerazumevanja i pokušaja da se predstavi da će olakšice, koje se daju poslodavcima, biti takve da garantuju jednakost svih građana. Neki građani prosto danas u Srbiji nisu jednaki ili ako hoćete, ponukani sinoćnom sednicom, neki građani su jednakiji od drugih. Imali smo priliku da to gledamo to sinoć, a imamo priliku da to gledamo svaki dan u Srbiji gde građanin koji je mlad i koji završi fakultet i srednju školu ili zanat, što je sve ređe u našoj državi, i građanin koji ima preko 50 godina koji ostane bez posla jako teško mogu doći do bilo kakvog zaposlenja.
U današnjoj srpskoj privredi, koja je na ivici potpunog kolapsa i propasti i zastoja u fiskalnom sistemu sa endemskim deficitom koji nikako ne možete da popunite, sa stalnim žalosnim rastom nezaposlenosti u Srbiji, sa situacijom ogromne prezaduženosti imamo jasno targetirane ili, kako to premijer kaže, jasno opredeljene ciljne grupe u društvu koje u ovoj situaciji su u mnogo težoj situaciji.
Nije mi jasno kako je moguće da Ministarstvo finansija i Vlada Srbije kažu da povraćaj sredstava koji je jasan linearni procentualno izražen za sve poslodavce, i procenat se razlikuje od 65 do 75% daje potpunu jednakost građana kada znamo i vi i ja da nijedan poslodavac pre će se opredeliti za nekoga ko u suštini ili već radi tamo na crno, kako ste sami predvideli, ili će se opredeliti za nekoga ko nije u ovim godinama i neće ga na bilo koji pozitivan način diskriminisati.
Naš amandman to pokušava da otkloni. Nije nam jasno i dalje zašto je problem za ljude koji imaju preko 50 godina, a koji su žrtve tranzicije u Srbiji i koji su masovno ostajali bez posla i za vreme naše vlasti, a i za vreme ove vlasti, u značajnom broju, zašto tim ljudima ne omogućiti da se izvrši povraćaj svih plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u potpunosti? Zašto kada ista i slična pravila primenjujemo kod subvencionisanja i davanja sredstava za strane direktne investicije, kada dajemo značajne povoljnosti za strani kapital u Srbiji? Zašto ne napravimo jedan iskorak u Srbiji koji će potvrditi solidarnost srpskog društva, potvrdiće razumevanje za probleme ugroženih socijalnih grupa i potvrdiće da je država svesna ko je najugroženiji u našem društvu?
Nisam zadovoljan obrazloženjem, nisam zadovoljan jednim očiglednim neshvatanjem šta ovo u suštini znači i drago mi je da su i mnogo kolege i iz NDS takođe uvidele da ovo jeste značajan problem.
Ovaj zakon nije sveobuhvatan reformski zakon, ali on ima kapacitet da ovu konkretnu oblast bliže uredi. Žao nam je što ovu priliku propuštamo od strane Vlade koja nikada ne propusti priliku da propusti priliku. Imamo zaista veliki problem, armiju nezaposlenih koja je svakim danom sve veća, imamo više penzinera nego zaposlenih. U ovom trenutku zaista ako napravite ovakvu linearnu situaciju koja je, ponavljam, to sam vam rekao i ranije, podložna zloupotrebama od strane poslodavca, koja je takođe mera ili deo mera koje dovode u neravnopravan položaj ljude koji postoje na tržištu i funkcionišu na tržištu.
Nismo dobili nikakav konkretan odgovor koji bi mogao na bilo koji način to da otkloni, osim što je vaša tvrdnja da će mere koje ste predložili izbeći te situacije i dovesti do agresivnog zapošljavanja. Molim vas da pojasnite šta je agresivno zapošljavanje. Znam da nije vaš resor direktno, ali vidim da se vokabular zapatio, pa sada i u komunalnim službama i lokalnim samoupravama kojima vladate imate agresivno odnošenje smeća i agresivno iseljavanje Obrenovčana. Zanima me da malo taj pojam preciziramo ako je moguće.
Naravno nemam iluzije da vi u suštini nemate problem protiv ovoga. Vi razumete i političku motivaciju, ako hoćete, humanu motivaciju ovakvih amandmana. Samo ne razumem zbog čega je problem usvojiti ovu meru, ali da ne bude odgovor ovog tipa koji smo dobili, nego ako možete zaista da nam pokažete. Znam da imate mogućnosti i znanja za to, zašto bi ovakva mera na bilo koji način bila nepovoljna po funkcionisanje i budžetskog sistema i naših fondova i svega onoga što imamo, ako hoćete i deficita i svega ostalog. Voleo bih to da čujem, a mislim da građanima Srbije je jako značajno, ne demagoški osvrt na to zbog čega struktura stanovništva koje želi da radi i da se zaposli do 30-e godine i od 50-e godine ne može biti u pozitivnom smislu zaštićena kroz prihvatanje amandmana DS.
Mislim da je važno da građani razumeju da ova mera koja se sada ovako predlaže, ona nažalost omogućava situaciju da neko ko je, to je možda teorijski tačno, možda neće biti u praksi, slažem se sa vama, to ste rekli i prošli put, ali da neko ko zaista jeste imao radnike koje je zapošljavao i plaćao za njih sve doprinose sada te ljude prosto može da pusti niz vodu zato što će dobiti potpuno plaćen aranžman za recimo 10 plaćenih radnika. Nije mi jasno na koji način ste to omogućili. Mi kroz naš amandman to onemogućavamo.
U svakom slučaju, zadržavam pravo da se javim još po osnovu ovlašćenog predstavnika. Hvala.
Mislim da nije dobro posegnuti za argumentom koji postavlja pitanje, zašto diskriminacija, pa makar i pozitivna? Vođeni tom logikom, uvaženi kolega, možemo da se pitamo zašto deca idu u školu sa sedam godina? Zašto se ide sa 18, odnosno postaje punoletan? Zašto građani, muškarci idu sa 65 godina u penziju? Zašto ne idu sa 66 godina?
Znači, niste u pravu. Život vas demantuje. Postoje neke stvari koje su i praksom i naukom dokazane da su neke prirodne granice. Ako vam to smeta, sada smo razgovarali, vi ukinite potpuno, dajte svima olakšice u nekom trajanju od nekoliko godina, pa kada zaposli čoveka, ne mora da plaća doprinos, ako je to problem.
Mislim da vam nije dobar argument.
Uostalom, šta je bivši režim, a šta nije, to više stvarno, možda ove vaše tvrdokorne pristalice zanima, ali generalno smatram da svaki vaš argument tog tipa i svaki vaš nastup jako puno donosi DS.
Nastavite tako da radite. Zato što nemate ključan odgovor šta ćete vi da uradite najzad, šta ste uradili za ove dve godine, šta planirate da uradite da ovu nejednakost, koju ste možda zatekli, a možda i niste, možda ste je vi prouzrokovali devedesetih godina, šta ćete učiniti da ona nestane?
Isto tako, kako su ljudi otpuštani tada, otpuštaju se i sada. Ista preduzeća koja su grcala u dugovima i problemima tada, grcaju u dugovima i problemima sada i ista stvar se dešava u mnogim segmentima i još gore.
Moje pitanje, uostalom, poslušajte reči vašeg premijera – bacite taj retrovizor u smeće, gledajte kroz dvogled, ali niste skinuli one poklopce na dvogledu, gledate, ali ne vidite i morate skinuti ono da vam nije mrak. Ne znam kako da vam objasnim.
Ne verujem da sam čuo ovako nešto.
Mala poduka za kraj – vi možete da kažete, nema para u budžetu, ovo će se, kako kaže ministar, regulisati nekim drugim propisima, možete da kažete, ovo je samo mali korak na putu naše veličanstvenosti, ali ne možete da kažete zašto neko do 30-e da ima povoljnosti, ili neko preko 50 godina. Od svih argumenata, nažalost, a na našu sreću, ponovo ste izabrali najgore. Hvala.
Ali, imam pravo na repliku?
Dobro, vrlo čudno ekstenzivno tumačenje.
Moram da kažem nemojte se vi, odnosno bavite se vi procentima i dalje, sjajno to radite. Mislim da će ove građane jako da obraduje koje treba agresivno zaposliti. Znači, nije bio problem u agresivnoj borbi protiv korupcije, nego sam tražio da mi objasnite kako se to agresivno zapošljava ili agresivno iznosi smeće u Beogradu, ili agresivno isteruju Obrenovčani iz Slavije? To je moje pitanje bilo. Niko korupciju nije spominjao. Ja znam da vi drugu reč ne znate, ali uzmite neki rečnik.
Ovo je zakon gospodine Babiću. Ovo je zakon, kao i svaki drugi. U sebi ima mogućnosti da postoje numerička, vremenska odrednica za ostvarivanje nekog prava ili za uskraćivanje nekog prava. Da niste u pravu, pogledajte vama omiljeni Krivični zakon, tamo piše naprimer, koliko godina neko ide u zatvor. Razumete? Tako je, da nema te diskriminacije onda bi svi išli u zatvor neograničeno.
Inače, oko ovih procenata, zaista, moram da kažem, vi gospodine Babiću, u redu dve godine ste pričali sada ste ušli u treću godinu vaše priče koja je jednaka kao i pre dve godine. Dajte građanima Srbije malo šanse da vas upoznaju, što vas više upoznaju to će biti gore po vašu opciju. Razumete, zato se ja radujem da vi pričate što više, pričajte što više slobodno. Meni je žao što niste mogli ni u Šapcu da se iskažete duže od tog dana, jer sam siguran da biste vi to bolje uradili, i siguran sam da bi građani videli vaše sposobnosti u odbrani od poplava sa komandnog mesta, ne ovako kao mi ostali. Hvala.
Gospodine predsedavajući, povredili ste član 106. i 107. Prethodi govornik je, naravno da je govorio potpuno van tačke dnevnog reda, a 107. zbog toga što je uvredio dostojanstvo i uvredio narodne poslanike.
(Predsedavajući: Gospodine Stefanoviću, vi ste na direktno pominjanje imena gospodina Babića, dobio je pravo na repliku i govori je u replici, tako da nije govorio o tački dnevnog reda.)
Morate mi dozvoliti da objasnim. On je otišao skroz i govorio o Savi i Šapcu. Dobro, dakle član 107. zbog toga što gospodin Babić zna ili bi morao da zna, da ne može paušalno ovde pred vama u vašem prisustvu da govori o svim poslanicima koristeći „neki u toplim sobama“ jer on je bio u Šapcu, a mi ostali smo, on implicira, „bili u toplim sobama“, pa ste dozvolili da kaže…..