Gospodine predsedavajući, morali ste reagovati u ovoj situaciji. Zašto? Zato što ja razumem gospodin Babić je čak u jednom momentu rekao – moramo da uvedemo neka pravila oko zloupotrebe svesne povrede Poslovnika. U redu, ali ovako izvrtati stvari, iznositi ovakve neistine o poslanicima DS i još na kraju reći da smo nemoralni i vi na to ne reagujete jer je nemoralan čovek koji ne poznaje…Zašto ste me isključili?

Gospodine predsedavajući, DS nikada nije vodila sektor zdravstva u Srbiji. Gospodin Babić to jako dobro zna. Gospodin Babić jedino što ne zna kada priča bivši režim priča o prethodnoj Vladi gospodina Vučića i time napada svog predsednika.

Čl. 103. i 104, a što se tiče reda na sednici, član 108.
Gospodine predsedavajući, vi ste do sada zaista pokazivali, do današnjeg dana, izuzetnu tolerantnost, ja to moram da kažem, naročito u odnosu na predsednicu parlamenta. Ali, ja hoću da vas zamolim par stvari, vezano za ovo što se malo pre desilo.
Metafora je uobičajena stvar i stilska figura u srpskom jeziku obilato korišćena od strane predstavnika SNS. O prolaznim vremenima, dahu, maratonskoj trci i ostalim stvarima nikada niko u ovoj Skupštini nije reagovao i ja mislim da je dobro da nije reagovao. Ako nam se oduzme i pravo na metaforu, a koleginica je govorila o „redu vožnje“, nema ničeg uvredljivog u „redu vožnje“. Šta više, „red vožnje“ je najčešće korišćena stilska figura od strane gospodina Vučića i gospodina Babića. Zašto tada niko nije reagovao? I nije se javila naša poslanica zato što je ministar govorio.
Inače, mislim da u ovoj situaciji, ja vas molim još jednom, evo, minut i 10 sekundi govorim, vi me slušate kada reklamiram povredu Poslovnika i ja to poštujem i zahvalan sam, ali vas molim da vi napravite neki unutrašnji kolegijum, potpredsednika Skupštine sa predsednicom, da se poslanicima, svim bez razlike, dozvoli uobičajena praksa kad reklamiraju Poslovnik da imaju pravo dva minuta da obrazlože povredu Poslovnika, što je normalno i uobičajeno bilo uvek do sada. To ne mora tako da bude, ali je bilo tako. Ja vas molim da se tako i nastavi, jer je inače već sužena mogućnost za opoziciju da kaže nešto. Ne govorim o minutima. Jer, zaista nešto što građani sve više primećuju i mislim da to ne ruši ugled DS već to narušava ugled parlamenta. Ovo je bila jedna takva situacija.
Znate, ja ne „dobacuvam“, već dobacujem sa mesta. Ali, dobacujem s mesta onda kada prosto ne mogu drugačije da doprem do predsedavajućeg, da mu objasnim da prosto stvari pišu i treba ih samo primeniti. Ali, nemojte ih primenjivati strogo po slovu Poslovnika….
(Predsedavajući: Ja vas molim da privodite kraju.)
… jer ako tako počnemo da radimo, neće niko moći ništa u ovoj Skupštini da obrazloži, a „red vožnje“, ako je postao problem, onda smo stvarno udarili u zid i mislim da onda izlaska nema. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, imamo set zakona iz oblasti pravosuđa koji su poslati u Skupštinu Srbije po hitnoj proceduri i naravno da oni regulišu za naš pravosudni sistem, za građane Srbije, za ostvarivanje njihovih prava, pa čak i za evropski put Republike Srbije jako važne segmente života koji su do sada u većoj ili manjoj meri bili neregulisani ili su bili regulisani na neodgovarajući način.
Tu se slažem potpuno sa vama, gospodine ministre. Mislim da je mnoge od ovih stvari trebalo uraditi ranije i mislim da ovde ima stvari, u ovih pet zakona koji se nalaze pred nama, u kojima ima vrlo pozitivnih, dugo očekivanih promena.
Takođe mislim da ova hitnost kojom je urađeno ovako nešto, možda nije bila neophodna u ovom trenutku. Tu se pridružujem kritikama određenih kolega koji su u tom pravcu govorili.
Razgovarajući sa ljudima koji se nalaze u praksi našeg pravosudnog sistema, postoji jedna realna bojazan da se ovim predlozima stvara dodatni haos i da se kroz multinomiju i kroz stvaranje novih propisa, kroz usitnjavanje regulative naše pravne prakse i života pravnog, stvara jedan sistem gde će se svaki detalj regulisati na način koji do sada možda nije bio, što u praksi stvara ogromne probleme, kao što znate.
Drago mi je da neki od ovih predloga zakona i izmena zakona koje ste dostavili Skupštini Srbije sadrže razjašnjenja u odnosu na pređašnju praksu i vrlo kratko ću pokušati i tih stvari da se dotaknem.
Ono što je takođe vidljivo, to je da danas imamo priliku sa vama da razgovaramo o ovim predlozima, ali takođe imamo priliku da razgovaramo sa ministrom koji je, moram da priznam, iako nerado, često u Skupštini Srbije i često u odborima Skupštine Srbije i u tom smislu vi zaista jeste politička operativna devijacija u odnosu na vaše kolege i meni je to drago. Ono što mi nije drago jeste da često razgovaramo o ovim stvarima „aposteriori“, dakle, nakon što se neki problemi dese. Ja smatram da vi vodite jedan jako važan sistem za Republiku Srbiju i njene građane koji bi trebao mnogo više da ide u korak i ispred događaja koji nam se dešavaju, naročito u pravosuđu.
Čuli ste ovde od strane poslanika, čak i većine, da imamo nekoliko miliona nerešenih predmeta. Ja znam da vi lično niste za to odgovorni, ali jeste pokazatelj bolesti našeg pravosudnog sistema, a kao što znate, očekivanja su bila ogromna, od toga koliko će se on reformisati i na koji način.
Žao mi je što nema nikakvog izveštaja o dosadašnjim rezultatima primene zakona koje ste dostavili. Žao nam je što i dalje nemamo, iako ste se danas delimično verbalno dotakli, dostignuća puštanja na slobodu pre vremena ljudi osuđenih na krivične sankcije, koja je prva stvar koju je vaša vlast uradila, usvajanje tog zakona i drago mi je da ste bar o tome govorili, ali mi nije drago što i dalje nemamo nikakav jasan prikaz toga kakve su finansijske uštede ostvarene novom mrežom sudova, na primer, ili kakve su, sećate se, prošli put smo o tome razgovarali i vi ste tada rekli da će u nekom periodu to biti dostavljeno Skupštini. Mi bismo zaista želeli da vidimo koliko je zaista uštede donelo to građanima Srbije i našem inače opterećenom budžetu.
Ono što je isto tako vidljivo, ne samo oko mreže, već mi, ministre, imamo evidentan rast kriminaliteta. Vaše ministarstvo je moglo da dostavi ne samo vezu između onih 2.500 ljudi koje ste pustili iz zatvora pre vremena, već i okret i pogled na ono što se sada dešava i koji su uzroci toga i kakva je neposredna veza između zakona koje nam dostavljate i trenutno vrlo loše bezbednosne situacije u Republici Srbiji.
Ne vidim objašnjenje koliko će realno uticati ovi predlozi zakona koji su, ponavljam, nepotrebno doneti po hitnom postupku, na ubrzavanje sudskih postupaka i plašimo se, uz blagi okret na ono što je juče raspravljano, da ulazimo u problem da će možda neki ljudi koji imaju više para moći da izbegnu služenje krivičnih sankcija u zatvorima a neki će moći kod kuće da ih služe. Tu je ostalo dosta nejasnih situacija, vi to vrlo dobro znate, barem meni, do koje mere i kako će to moći da se izbegne, arbitrernost koja je, nažalost, obeležila rad pravosuđa u toj oblasti u prethodnom periodu.
Ne bismo želeli da prisustvujemo i dalje situacijama u kojima narod priča o tome da neko ima pravo na nanogicu a neko mora da ide u Mitrovicu. To su stvari za koje ste i vi odgovorni da pokušate, u okviru vaših nadležnosti, podvlačim, da ne bude nerazumevanja.
Ono što se tiče Zakona o pravobranilaštvu, mi sada imamo situaciju da suštinski menjamo naziv organa. Neke moje kolege su o tome pričale, ali, ne vidim da se tu nešto drugo menja. I dalje mi nije baš najjasnije, niti opravdanje za hitnost, niti neki dodatni motiv, osim što se menja naziv organa. Dakle, on se više ne zove na jedan način nego na drugi.
Imamo sličnu situaciju oko posredovanja i medijacije. Zakon o medijaciji je donet 2005. godine, sada imamo Zakon o posredovanju. Medijacija je ružna reč, stranog porekla, nije srpska, pa smo sad to promenili. Vi znate da od 2005. godine taj sistem realno nije zaživeo i nije dao rezultate i tu se, pretpostavljam, slažete sa mnom. Zaista bih voleo da mi vidimo da ovaj problem zaživi, jer ako ne zaživi, naši sudovi će nastaviti da budu zatrpani predmetima i neće biti u mogućnosti da rešavaju probleme koje tište građane.
Vanparnični postupak po zakonu koji danas delimično menjamo je regulisan zakonom još 1972. godine. Ja sam pažljivo pročitao sve zakone i video sam da se iz terminologije izbacuju mrski termini – organizacije, društveno-političke zajednice i slično, ali i dalje mislim i smatram da je bolje bilo da ste doneli novi zakon već sada. Ne verujem i ne vidim, znajući da imate dobar tim oko sebe, da je to bio prevelik pravnički izazov, realno.
S druge strane, moram da priznam da sam navikao da često prateći ogromna očekivanja građana od toga šta ćete ne vi lično, nego vaša vlast uraditi, onoga što se realno desi u Skupštini, da postoji izuzetna diskrapanca.
Takođe, drago mi je da je ovim definitivno revidiran stav vladajuće većine u odnosu na to kada su bili opozicija, zato što ste tada tvrdili da je uvođenje privatnih izvršitelja neustavno i to je bilo 2010. godine, postojala je i pravna aktivnost tadašnjih radikala, sadašnjih naprednjaka i govorili ste da su to strašne stvari, da to mora da ide pred Ustavni sud itd.
Mislim da je dobro da ste predvideli vraćanje mogućnosti odlaganja izvršenja, zato što to jeste stvaralo brojne probleme i stvaralo je u nekim slučajevima nepremostivu prepreku za građane i mislim da je normalno i u skladu sa Ustavom stavljanje mogućnosti odlaganja izvršenja, ali takođe sve ovo što ste drugo predvideli ne vidim toliko neke značajne izmene osim dodatnog preciziranja terminološkog, itd, itd.
Mislim da je dobro što su mesno nadležni izvršitelji postavljeni, dakle govorim o izvršiteljima sad, dobro je što je izbegnuta opasnost da tamo gde nemamo osnovni sud ne može da prati nove promene Zakona koje ste predvideli, ali ono što me zabrinjava kao i te izvršitelje koji sada se jagme i čekaju ko će se pre dohvatiti naplate potraživanja u odnosu na komunalno nenaplative iznose jeste kako će oni biti određivani.
Ja sam video da je ovde predviđena opcija bila, ili još uvek nisam siguran, tu mi je ostalo malo nejasno, znam da ćete vi pojasniti da li se oni sada rangiraju na osnovu prezimena ili će biti na kraju kompjuterski određivano, ko će preuzeti predmete. Mislim da je ovaj prvi sistem vrlo loš, zato što onda neko ko se preziva recimo Šešelj ili Šešum, neće nikada doći na red, a onaj ko se preziva ne znam Alimpić, Aligrudić, ili ne znam kako će biti verovatno favorizovani u tom smislu, ali vi ste tek na „B“, kolega, pa sam hteo da napravim dva ekstrema.
Prema tome, verujem da ćete vi to pojasniti meni. Ovo pitam iz očigledno nedovoljnog razumevanja tog dela.
Važno je da se izvršitelji više ne gledaju kao uterivači dugova, ali smatram da smo svi zajedno zakasnili sa pokušajem da se to ne desi, ali mislim da to još uvek postoji.
Mislim takođe da u okviru Predloga zakona u pravobranilaštvu, izvinjavam se što se vraćam na to, mi iz DS-a ćemo tražiti kroz amandman, a ja vas unapred obaveštavam šta je naša namera da ovu komisiju koja će se formirati, komisija za sporazumna rešavanja sporova, da u okviru nje postoje dva predstavnika Ministarstva finansija i tri predstavnika Ministarstva pravde, zato što smatramo da je u pitanju osetljiva oblast, potrebno je više znanja i stručnosti i u redu je da ljudi iz finansija znaju stvari koje se tiču finansija, ali i ljudi iz Ministarstva pravde tu definitivno mogu da pomognu, recimo, u proceni mogućnosti uspeha u sporu i kvalifikovanije mogu dati ministarstvu nadležnom, ljudi iz ministarstva nadležnog za pravosuđe.
To će biti naša namera.
Mislim da je vama jasno da ovih pet zakona koje ste dostavili, da su neophodni Srbiji, da oni možda kasne, da oni možda nisu sveobuhvatni.
Imamo mi nekih zamerki. Smatramo ako sve ostane u ovom obliku, ne možemo glasati za, ali takođe smatramo da su ovi zakoni kako su predstavljeni neophodni Republici Srbiji.
Naša zamerka se odnosi, pre svega na to zašto niste dublje, jače, bolje, više krenuli u reformu koju dugo najavljujete, zašto se toliko ide u novu produkciju normi u našem pravosudnom sistemu, zašto najzad naše pravosuđe i ljudi koji rade u okviru pravnog poretka ne mogu da se suoče sa sigurnošću koju ste obećavali, zašto i dalje nemamo ništa ovde što će značajno da preokrene katastrofalni položaj našeg pravosuđa i pad koji nažalost postoji i koji, vaša veličanstvena pobeda, nije uspela da zaustavi.
Dakle, silna razočarenja i stvari koje su na mnogo višem stepenu očekivanja i nade od strane građana, nego što može pet važnih zakona da promeni, donetih po hitnom postupku na način koji ne ostavlja previše materijala ovde, niti da se nečim dičite vi, a niti da mi nađemo previše grašaka sa druge strane.
Ono što su greške treba ukazati, a ono što su predlozi, a naša osnovna zamerka, mislim da je koleginica Martinović rekla sve što se tiče ovih pet zakona, ali smatram da kada neko u ovoj skupštini govori o dnevnom redu ili „redu vožnje“ nije veći prekršaj nego neko ko govori o „glavi u pesku“, pa da te stvari izbegnemo i da ubuduće pričamo o zakonima ili o onome što u njima valja ili o onome što u njima treba popraviti i dopuniti.
Verujte da smo mi ovo zaista detaljno pregledali i nejasno nam je zašto se neke stvari parcijalno menjaju, nejasno nam je zašto niste doneli nove zakone, nejasno nam je zašto se Zakonom o parničnom postupku, koji je toliko bitan i dugo se najavljuje, opet menja u jednom delu, iako smo čuli da će uskoro biti novi zakon ovde predstavljen. Nejasno nam je zašto ceo naš pravosudni sistem od tužilaštva, pravobranilaštva, beležnika, advokata, ljudi koji se bave svakodnevnim problemima građana, stalno čeka kada će se završiti reforma, stalno čeka neke korenite promene, stalno čeka novo prilagođavanje, a mi smo ovde imali neke stvari koje ili samo usavršavaju ono što je bilo loše ili uvode neke nove stvari koje su trebale daleko pre da se uvedu, ali bez nekog velikog domašaja.
Ne vidim u ovome ništa ekstremno dobro, ne vidim ni ekstremno loše, odmah da se razumemo, ali smatram da hitnost nije opravdana i smatram da vaše Ministarstvo ima mnogo više kapaciteta i smatram da treba hitno da se formira komisija parlamentarna za stanje u srpskim zatvorima i to i dalje nije urađeno.
Ima tu puno stvari koje moramo uraditi zajedno, a sa druge strane, ja sam čuo vaše izjave oko stanja u srpskim zatvorima gde ste se poredili sa Italijom i to je dobro zato što je njihovo stanje gore, ali isto tako vi znate da bi naši zatvori bili puniji za preko dve i po hiljade ljudi da ih niste pustili.
Stanje u našim zatvorima je katastrofalno, ne u svim, ali u većini je zaista loše i prebukirano je i ne vidim, ne mogu da ne primetim da znajući praksu dosadašnju, pri čemu ne elaboriram nijednu vladu, ni jedne organe sudova, pravosuđa, jer mi smo do sada imali toliko zloupotreba da je izuzetak postao pravilo.
Zato zaista mislim da ste i vi ministre, znajući za vaše znanje i za vaš tim, mogli ovu skupštinu da „počastite“ sa sveobuhvatnijim pravosudnim paketom od ovoga koji ste nam dostavili. Mogli ste vaše pravne bravure, verbalno da iskažete o nečemu sadržajnijem, mogli smo ovde da razgovaramo o nečemu sistemski uređenom, a dobili smo bez ikakve loše namere, ne sa vaše strane, nego od nekih kolega vrlo interesantne, nekada i smešne komentare gde vi kao ministar pravde, čovek koji ima znanje, treba da sluša od nekih poslanika iz većine, čak ne iz naprednjaka, o tome šta znači koji termin, šta znači šta ovde što piše, tako da mi često imamo trostruku ulogu predlagača zakona.
Isto tako molim da pokušamo i tu praksu u budućnosti da izbegnemo, jer nama je dovoljno kad nam vi kao nadležni predlagač to objasnite, a druge kolege ako su već u okviru ovog naprednjačkog mora od 208 poslanika, onda neka nađu neki drugi način svoje aktivnosti, a ne da ponavljaju ono što ste vi rekli i podvlače termine koje smo već čuli.
Da ne govorim o tome da smo čuli neke izlive objašnjavanja o javnom beležništvu sa osvrtom na naš romantizam i fenomenalno stanje pre Drugog svetskog rata, verovatno bazirano na serijama Mir-Jam i „Montevideo, Bog te video“, pa ljudi misle stvarno je tako bilo u staroj Jugoslaviji, a bogami nije bilo, ako već priča o autoritarnom režimu.
Meni je žao što socijaldemokratske kolege i druge stranke sa levice nekako ništa ne primećuju, ćute. Valjda misle - dok smo u vlasti, toplo je, pa šta nas briga ko šta ovde priča.
Naše pravosuđe je u problemu, tu se slažemo. Treba puno da radimo svi zajedno da ono bude u boljem stanju.
Ministre, nije mi jasno iz kojih razloga, sem da objasnim vašom izuzetnom temeljnošću, zašto neke stvari ne idu malo brže i ne idu sadržajnije? Shvatite ovo kao pozitivnu opasku. Ne razumem zašto čekamo na neke važnije zakone, nove zakone da dođu u Skupštinu? Zašto ovde razgovaramo o nekim stvarima koje su potpuno normalne, koji su mogli biti stavljeni u paket od 10 zakona, ako hoćete. Ovako bi mogli da ih rešimo mnogo, mnogo brže.
Voleo bih da čujem od vas određeni odgovor ili bilo što i zbog toga ću i završiti ranije, uz molbu da pokušamo da svi zajedno rešimo ono što se dešava danas u Srbiji, i u smislu ugrožene bezbednosti, i u smislu nefunkcionisanja našeg pravosuđa, i u smislu nepripremljenosti tužilačkog sektora za promene koje su nastupile, i u smislu stalnih kritika, nerazumevanja, i u smislu toga da i dalje imamo nerešenu situaciju.
Još uvek ponavljam sa predsednicima sudova da nemamo jasnu situaciju sa stranačkom pripadnošću, da nemamo jasnu situaciju sa time šta kako će se posredovanje u praksi sprovoditi, koliko će ljudi to zaista da koriste, koliko će biti ohrabreni, koliko će predsednici sudova imati mogućnost i zaista nedvosmislenu, nezavisnu želju da nikoga ne favorizuju, koliko ćemo imati mogućnost da se, kako ste vi rekli, stvara kartel u okviru ljudi koji se bave, recimo, privatnim izvršiteljem, jer se stvara kartel. On se donekle razbija odredbama koje vi predlažete, ali mi nije jasan deo oko toga ko će dobijati koji predmet. Da li će neko ko se preziva Šešun ili Šešelj dobiti ili će neko ko se preziva Babić uvek dobijati iste predmete? To je prva stvar.
Drugo, kompjuterski. Ne znam da li je ikada išta nažalost, u našem pravosuđu funkcionisalo na osnovu kompjuterske tehnologije? Voleo bih da tako zaista bude i ako je to urađeno, i sama ta stvar je dobra i pozitivan iskorak, ali, ponavljam, nekako se stalno bavimo onom čuvenom višnjom na vrhu torte, a slabo se samom tortom bakćemo u našem radu.
Pozivam vas da pređemo na ono što je fundament pravosuđa i da se te stvari najzad regulišu u nekom jasnijem smislu. Hvala.

Trideset minuta, ministre, ne može se odgovoriti sve što ste rekli u dva minuta, a onda se tu još gospodin Babić pojavio. Moram da vam kažem, zaista bez zle namere ovo kažem, zaista se izvinjavam, govorili smo i o jednoj i o drugoj stvari i došlo je do lapsusa i ne treba to da zamerite, kao što ne treba da zamerite onu političku devijaciju. To nije nikakva uvreda, kao što ja ne zameram to da vi nas gajite. Nismo mi biljke, a i ne treba niko da nas gaji, sem građana Srbije. Ono što je činjenica, sami ste rekli, da u radu privatnih izvršitelja ima puno problema. O tome sam govorio, a naravno da sam govorio o javnim beležnicima i o tome kako će se određeni predmeti dodeljivati.
Da ne idem sada u tom pravcu, smatram da je vrlo loše ako vi kao ministar pravde, bez obzira što razumem pozadinu, kažete – dok je Republike Srbije, biće i reforme pravosuđa. Znate, imate mnoge uređene demokratske sisteme u svetu koju su imali poslednju reformu pre stotinak godina, možda i više, i savršeno dobro funkcionišu. Znači, ono što vi sada najavljujete građanima Srbije je da će se putanjom puža, „naprednjačkog puža“ nastaviti reforma reforme i da će naši unuci dočekati kraj onoga što ste vi, tu je sad problem, najavljivali da ćete odmah da rešite, a davali ste silne rokove građanima Srbije.
Moje jedino pitanje je bilo – što i vi neki rok ne date? Sve vaše kolege su dale, pa čak i ministarka o kojoj se glasalo iz Bodruma, a koja se zove Kori Udovički i sedi u vašoj Vladi.
(Zoran Babić, sa mesta: Pa šta?)
Pa šta? Onda njoj to recite ko je za nju glasao iz Bodruma.
Inače, u Novom Sadu, završavam, nije bilo načelnika policije, nije bilo ni u Nišu, ministre, i neću da pričam ko je kriv, ali hoću da kažem da su oni postavljeni i u Nišu i u Novom Sadu, ali i u Nišu i u Novom Sadu imamo rast krivičnih dela, kao što znate, i apsolutno ništa nije pomoglo, nažalost, jer imamo opštu nesigurnost u društvu. Hvala.

Volim kada vi to kažete na taj način, kao da manje boli.
Gospodine ministre, nisu samo navijači problem. Jesu veliki problem i juče smo podržali odredbu, da ne bude zabune. Sećate se? Vrlo smo afirmativno o njoj govorili sa žaljenjem što ranije nije doneta. Meni je malo to zanimljivo jer zvučite kao ja kada sam bio student Pravnog fakulteta, pa kada znam jedno pitanje najbolje onda se živo unesem u njega i pričam o njemu o svakom detalju, nadajući se da me ostala dva neće zakačiti. Naravno, bez rezultata jer ta dva uvek dođu na red.
Što se tiče ovoga, nisam govorio gospodine, koji ste govorili malopre, iz SNS o tome da se prebacuje odgovornost. Nikakvu odgovornost nisam spominjao, niti ko je kriv. Samo sam poučio da ne kritikujete gospođu Kori Udovički, koji je vaš ministar u Vladi i koja, vidim, stalno kasni na posao. Vozi decu. Puštate preko vaših tabloida. Napadate ženu, a ona je tada birana za guvernera iz Bodruma, kako kažete. Ne pitajte nju i mene nego pitajte recimo gospodina Vesića, gospodina Selimovića, koji sada radi za vas, celu tu ekipu koja je sada vrlo bliska vašoj stranci. Ne znam zašto sada to nas pitate.
Nisam govorio ko je odgovoran, sudovi neka to utvrđuju. U tom smislu se slažem.
Završavam. Zaista nije bilo nikakvih teških reči, niti je bilo ko uvređen ovde. Vi to, čini mi se, malo kao i gospodin Vučić, predsednik Vlade, vidite stalno neke bodlje i neprijatelje gde ih nema. Imate aikido sa zamišljenim neprijateljem, protivnikom. Problem je što građani žive sve teže, a nemate nijedan odgovor, pa šta ćete drugo, nego prethodni period, žuti, lopovi i takve slične stvari koje zaista više, čini mi se, nikog ne zanimaju. Mislim da smo ovde zaista pokušali argumentovano da pričamo i fokusirali smo se na ono što ne valja, što smatramo da nije dobro, ali smo pohvalili apsolutno sve što je bilo dobro u ovom zakonu. Koleginica Martinović se zove. Mislim da je bila vrlo sadržajna rasprava, tako da tu zaista nije bilo nikakvih problema.
Na kraju, naravno, i ta mora sva. Imate mora koja imaju visok stepen saliniteta, pa se brzo isuše. Ima onda jedno drugo ime, ali ga ja neću upotrebljavati. Hvala.

Gospođo predsednice Skupštine, član 106. i 107. Mislim da niste reagovali u dve situacije.
Prethodni govornik je potpuno skrenuo sa tačke dnevnog reda i to vrlo široko. Član 107. zbog toga što je par puta, čini mi se tri puta, navodeći konkretne primere nejasnih ugovornih odnosa koje ovaj režim sprovodi u Srbiji, rekao da neko ko to dovodi u pitanje mrzi ovu državu i mrzi ovaj narod. Dakle, ako preispitujete ugovore koji nisu transparentni, ako kažete da ova Vlada kasni u svemu što je najavljivala, ako kažete da ugovor i pored obećanja gospodina Vučića nije stavljen na uvid, ako kažete da je zalepljen znak od „Mercedesa“ na „Ikarbusov“ autobus, a ne da je proizveden autobus, vi mrzite ovaj narod i ovu državu.
Ne morate reagovati, nadam se da se slažete i da su takve stvari prejake da se kažu na taj način. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, prvo mislim da je jako važno da shvatimo svi da opozicija u ovoj skupštini ima 20 minuta i 20 sekundi. Od toga mi pokušavamo da objasnimo amandmane, a vi uporno sužavate, ne vi lično, ali i gospođa predsednica, prostor uopšte za opoziciju da kaže bilo šta u ovoj Skupštini. Čak tih 20 minuta i 20 sekundi je teško da izdržite.
Kako mislite da iko, a vi znate, dugo ste u Skupštini, gospodine generale, kako mislite da neko objasni amandman a da ga ne stavi u neki kontekst? Znači, jedino da čitamo, sričemo slova od napred i od nazad.
Kada se priča o amandmanu neophodan je određeni kontekst, inače ćemo svi samo čitati amandman. To je sužavanje parlamentarnog prostora opozicije. To znači da opozicija ne sme ništa da kaže.
Ako nije tačno, dozvolite nam. Kao što ste uveli neprihvatljivu praksu, tu je vinovnik te prakse, da kada se reklamira Poslovnik, predsednik parlamenta prekida poslanika kad misli da može da ga prekine, pre dva minuta, pre isteka, što je moguće, ali vas molim da to ne radite. Dozvolite opoziciji nešto da kaže.
Prema tome, ovaj amandman je u skladu sa politikom Vlade, koja je za sve dala neki rok i taj rok je prekršila već sada. Ovaj amandman je ništa naspram vaše efikasnosti da rešite životne probleme ukidanjem automobila i pomeranjem radnog vremena.
Isto tako možete i privatizaciju čas posla da rešite ako ustanete pre nego što ste legli, u 05.20. To je ono što mi pokušavamo da objasnimo. Ako ćemo svi da damo rokove, hajde onda da damo rok i za ovo. Šta je tu loše? Svi hoćemo da sačuvamo te radnike, ali vaši poslanici malo pre kažu da je to korov koji smo mi zalivali, da su radnici korov koji smo mi zalivali.
Vi sebe međusobno ne slušate šta pričate. Kada neko iz opozicije to pokuša da objasni kroz ovaj amandman, da proces privatizacije mora imati kraj i da ovo ne može da se desi na način kako ministar Selaković kaže - veštačko produžavanje rokova je zavaravanje građana koji tamo rade. Slažemo se s ministrom. Šta je onda problem da se ovaj rok uvaži? Zato što je od opozicije. Mi pomažemo Vladi jer joj dajemo duži rok nego što ona sama hoće da uradi. Ovo je jedina Vlada u Evropi koja odbija duži rok, čime pokazuje da ova vlada ne veruje u ono što priča i obećava građanima. To je istina. Hvala.

Uvažena gospođo predsednice, s obzirom na to da je ekspoze mandatara bio ovoliko opširan i pun detalja i stvari na koje bi trebalo odgovoriti i s obzirom na činjenicu da ga nismo dobili prvi put u proteklih sedam godina u pisanom obliku, što je i razumljivo, jer bi verovatno potreban kamion da ga donese u Skupštinu, mi molimo, po članu 97, da se udvostruči pravo na raspravu poslaničkih grupa, da bi svaka poslanička grupa imala mogućnost zaista na ovako opširan ekspoze da da adekvatne odgovore kroz vreme koje je za to omogućeno.
Takođe, imajući u vidu da je zakazan i miting ispred Skupštine u znak podrške ovom veličanstvenom momentu, treba omogućiti poslanicima SNS da tamo prisustvuju bez bojazni da će nam vreme proći uzalud. Hvala vam.

Gospođo predsednice, ovde se ponavlja jedna stvar, članovi 105, 106. i 107.
Naime, dozvoljavate, čini mi se, a ne biste trebali da poslanici koriste institut povrede Poslovnika da repliciraju. U ovom slučaju čak nije bilo ni to, nego smo ponovo imali ponavljanje nekih elemenata iz ekspozea, potpuno nepotrebno, potpuno nam nije jasno zašto se ovo dešava, kada smo već satima slušali istu stvar.

Po članu 104.

U celini.
Kakve to veze ima da li je u celini ili stav?

Nije tačno. Gde ste vi prepoznali, osim što ste uvredili poslanike, sad malo pre, gde ste prepoznali da je neko replicirao malo pre? Kome je replicirao? Ja vama ukazujem …

Vi upadate meni.
Objasnite mi gde je bila replika? Ukazujem vam da ste dozvolili poslanicima da zloupotrebljavaju Poslovnik i vi ste ga zloupotrebili sada malo pre. Niko nikome nije replicirao. Nemate prava tako da se ponašate da bi neko ovde aplaudirao. To nije način kako se vodi sednica Skupštine.

Reklamira povredu Poslovnika 106. i 103. Vi predsednice, zaista, moram da vas zamolim jednu stvar. Prvo, oduzeli ste vreme poslaničke grupe. Dakle, uskratili ste poslanici pravo da govori. To je prva stvar.
Druga stvar, svi vaši prethodnici na tom mestu su dozvoljavali narodnim poslanicima kada ukažu na povredu Poslovnika da obrazlažu u vremenu koje je to Poslovnikom predviđeno. Vi iz nekog razloga, ne znam kojeg, možda ćete nam vi reći, uporno prekidate poslanike kada obrazlažu povredu Poslovnika.
Podsećam vas, svi vaši prethodnici su dozvoljavali da u okviru vremena predviđenog Poslovnikom obrazlažu povredu koju smatraju da je učinjena. Vi ne morate sa tim da se slažete, ali ste dužni da kada poslanik završi, kažete šta vi mislite o tome ili da kažete, najčešće – ja nisam prekršila Poslovnik i da li hoćete da se glasa o tome.
Molim vas, zaista kao apel. Pustite poslanike da kažu u tom vremenu koje je predviđeno u čemu je povreda, pa onda kad završe vreme, onda vi kažite šta o tome mislite. Uz to vas molim da dozvolite poslanici Jekov da završi svoj govor, pardon, Ćiriću, zato što imamo sigurno još tri minuta vremena poslaničke grupe. Hvala.