Bilo bi lepo da to možemo da prekinemo ovako, ali ovaj stepen nepristojnosti i bezobrazluka koji vi tolerišete, gospodine predsedavajući, da čovek kome je izvor sve literature u životu "Kurir", a na televiziji Televizija Pink i koji veruje u ono što pročitaju ljudi iz vlasti i laži koje mu lansiraju, sada ustaje i ovde u ovom domu to nabija jednoj poslaničkoj grupi i jednoj stranci.
Gospodine Iliću, rekao sam vam sto puta, ne treba nama 10, 20, 30 kompanija. Vi imate samo jednu kompaniju, to je država Srbija, koju muzete 15 godina, gospodine Iliću. Rekao sam vam lepo prošli put. Pa, nemate vi kompanije, vi to radite mimo kompanija, mimo računa.
Prošli put smo vas pitali, izvolite, ko god je krao, neka ide u zatvor. Uporedite imovinu, istražite imovinu. Pa niste vi tako sigurni kao što se ovde predstavljate, ne vi lično.
S kojim pravom vi upirete prstom u bilo koga ovde? Ko god je u ovoj zemlji napravio dinar, platio porez i radio na pošten način, ima pravo da radi. Da li vi štitite interese krupnog kapitala, URS? To je sramotno šta dozvoljavate u ovoj Skupštini.
Treba da pričamo o katastrofalnom rebalansu budžeta, a kada ne znate šta da kažete, kada u ovoj zemlji niste u stanju da napravite pristojnu optužnicu, onda ustanete i upirete prstom u nekog i kažete – vaš predsednik ima firme. Šta je nelegalno u tome? Šta je nelegalno u bilo čemu?
Ovde malo pre pričaju – imate bogatstva. Ta bogatstva su mala koliko ste vi dali para da uđete na poslaničku listu. Zašto to ne kažete ovde? Da li vi mislite da mi u DS baš ništa ne znamo o vama? To je sramota. Ovo nemojte tolerisati, jer DS više neće učestvovati u ovoj raspravi. Hvala.

Član 106. je povređen u više navrata, od nekoliko prethodnih govornika zbog toga što su korišćeni izrazi i izvrtane reči i govoreno ono što niko sa ove strane rekao nije. Vi ste trebali da reagujete. Više puta su iznošene laži, neistine, ni na koji način dokazane stvari.
Ali, ja razumem tu situaciju. Razumem tu nervozu. Razumem da neko ovde nama spominje Velikog brata ko je navikao da sedi iza Velikog brata. Ali, to je Labudova pesma, gospodo. Vi ste na kraju vašeg neuspešnog političkog, a po građane Srbije, ekonomskog i finansijskog puta.
(Predsedavajući: Gospodine Stefanoviću, uzeo sam član 106. Molim vas, ne želim nikoga da opominjem, zaista želim da sarađujemo, ali član 106. kaže da "govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres".
Sada vi meni objasnite osnov?)
To pokušavam da objasnim. Ukazujem na povredu.
Govorili su poslanici, poimence, i predstavnici SNS-a, gospodin Šormaz, gospodin Ilić, gospođa Plavšić, o svemu sem o tački dnevnog reda o kojoj danas raspravljamo i iznosili su to kroz prizmu laži i potpunih neistina. Vi to niste trebali da tolerišete, plus uvrede koje su iznete.
I niko se nije vama obratio da ste vi dali novac za neko mesto, konkretno. Ali, postoje, kako pričaju ljudi, isti ti koji vama pričaju, te izmišljotine koje ovde iznosite na račun čoveka koji ovde nije prisutan i ne može da se brani. Ja sam spreman sa vama, velikim i siromašnim ljudima, da zamenim svu svoju imovinu u svakom momentu.
(Isključen mikrofon.)

Predsedavajuća, povređen je član 107. – dostojanstvo, samim tim što je izneto nešto…

Da, ali mogu se pozvati na isti član u slučaju kada je neko pozivanjem na taj član prekršio Poslovnik po osnovu tog člana. Ne možete mi reći pošto je on to učinio da sada niko drugi ne može da upotrebi taj član. Vi znate da smo to sto puta raspravljali i mislim da smo se ovde u Skupštini…

Mislim da je prekršen Poslovnik u tom smislu zato što je prethodni govornik, kome ste dozvolili, izneo neke stvari koje se mogu okarakterisati kao uvrede. Mada, posle kada sam slušao, razmišljajući o onome što je rekao uvaženi kolega Radenković, shvatio sam da on govori o Slobodanu Miloševiću i o svojoj stranci, tako da ipak hoću da kažem da nismo uvređeni time. Hvala.

Uvaženi gospodine Arsiću, bruka pravosuđa je nešto sa čime smo suočeni danas. Kada odbijate da smenite gospodina Cvijana, kada dovodite 600 i nešto sudija sa članskom kartom SNS i vraćate ih u pravni život, kada dovodite sudiju koji je osuđen na sedam godina zatvora, a što i ne biste kada su takvi predsednici opština, šta fali, kakve to veze ima, samo neka su žuti otišli, tako vi razmišljate i to je tragedija ove zemlje.
"Agrobanka", tačno je što ste rekli, Vlada Republike Srbije, državni kapital, kontrola itd. Pogledajte spisak dužnika, gospodine Arsiću, mogu na papiru da vam donesem, da vidite spisak dužnika "Agrobanke".
Činjenica broj jedan, za vreme naše vlade je pokrenuta istraga u "Agrobanci". Ako ne verujete meni, pitajte gospodina Vučića.
Druga stvar, kada vidite spisak dužnika, ugrišćete se za jezik, gospodine Arsiću i nećete naći tu nikoga iz DS-a, ali ćete naći vaše finansijere, gospodina Stupara i ostale.
Zašto to ne kažete građanima? Što stalno vezujete tu banku za DS? Ta banka je skroz vezana za vašu stranku, ako ćemo pravo, i za SPS. Pogledajte spisak dužnika, dostaviću vam, budite pošteni, pa recite da li je tačno ili nije.
Nema smisla da bacate takve optužbe tako olako. Mislim da građani više u to ne veruju, zato što je stanje u pravosuđu, nažalost, užasno loše i dalje. Očekivali smo dobre i kvalitetne promene koje ste najavljivali, ali ih nema, mreža sudova, ništa, novi zakoni o pravosuđu, reče ministar u martu, a njih nema do dana današnjeg.
O čemu pričate? Dakle, 600 i nešto sudija sa članskom kartom SNS, amnestija plus, dakle, jednako je porast krivičnih dela za 50% u Srbiji.

Ja jesam spomenuo gospodina Cvijana, ali u kontekstu, dobro, nema konteksta, spomenuo sam gospodina Cvijana...

Prvo da probamo da razrešimo ovo sa "Agrobankom", gospodin Dušan Stupar, "Univerzal holding AD Beograd" – dug 632 miliona 397 hiljada 528 dinara; Dragoljub Vučićević, dug – milion 648 hiljada itd; Peđa Mališanović, Milan Antonić, Ljubomir Ćubić, Branimir Uzelac, a firme su impresivne, imate "Asprom", "Velefarm", "Dunavka", "Gradište", "Voćar Dragačevo", "Habitfarm", "Agrar trejd", "Azohem", "Vulić i Vulić" i "Lutra".
Samo mi recite gde ste ovde pročitali te optužbe koje ste izneli­­? Ja vam odgovorih za ovog vašeg finansijera, pod broj jedan, gospodina Stupara, a vi rekoste - nema ništa. Kako nema ništa sad?
Druga stvar, ja sam rekao za pravosuđe da svi znamo, uostalom, time ste se hvalili u predizbornoj kampanji, ja ne znam da li je to tačno, ja bih voleo da nije, jer mislim da je to sumrak pravosuđa, ako je 600 sudija u reformi odstranjenih ih pravosuđa ušlo u SNS…
(Veroljub Arsić, s mesta: Osam stotina.)
Dobro, nebitno, 800. Da li su vratili članske karte u SNS ili nisu, samo to pitam? Ako jesu, onda u redu, ispunjavaju zakonske uslove da se bave svojim poslom. Ali, je isto tako činjenica da mi kao opozicija s punim pravom smatramo da sa takvom strukturom ljudi koji su partijski opredeljeni, deklarisani, nema reforme pravosuđa i to je cela priča. Sve ostalo je mazanje očiju javnosti, i optužbe za nekoga ko je pre bio na vlasti. Hvala.

Poštovani predsedniče Vlade i uvažene kolege narodni poslanici postaviću par pitanja predsedniku Vlade gospodinu Dačiću i ministru Obradoviću.
Svedoci smo da je u Srbiji došlo do porasta svih oblika krivičnih dela, teških razbojništava, oružanih pljački, ubistava i da je to najverovatnije posledica odluke koju je vaša vlast donela, da se 4.000 kriminalaca i ljudi na izdržavanju zatvorskih kazni pusti ranije na slobodu.
Moje pitanje vama je da li postoji uzročno posledična veza u ovom slučaju i da li je iko u ovoj zemlji osuđen za krivično delo korupcije i davanja mita ili primanja, osim čoveka koga je predsednik Republike abolirao nedavno?
To je dovelo do opšte nesigurnosti građana Srbije. Vi ste istovremeno i ministar policije, a danas smo imali situaciju u Novom Sadu sa kojom ste upoznati, da je direktoru jednog javnog preduzeća koji je inače iz vaše vladajuće koalicije u Novom Sadu, gospodinu Bokanu bačena bomba pod službeni automobil u sred radnog vremena, u prepodnevnim satima, u sred bela dana u Novom Sadu. U gradu za koji vi ministre i premijeru Dačiću znate da nažalost nema načelnika policije preko tri godine.
Smatramo da bi bilo dobro da i vi danas nama ovde kažete ko su narko bosovi koji su postrojavali vrh policije i da li taj vrh policije predstavljate vi kao bivši ministar unutrašnjih poslova i sadašnji i gospodin Veljović kao bivši direktor policije i sadašnji?
Što se tiče situacije koju već danima imamo sa katastrofalnom aferom vezano za testove za malu maturu, začuđujuća je i fascinantna upornost ministra Obradovića i frekventnost koju ponavljate da tu ne postoji nikakva osnova. Ono što smo zapamtili mi iz DS da ste rekli, da Ministarstvo prosvete nije i ne može biti odgovorno za ovu situaciju. Kao što smo vam prošli put pokazali kopije testova iz srpskog i dokazali da je taj test nažalost bio neregularan, tako vas pitamo za vašu odluku koju ste vi potpisali?
Inače, ova odluka je od 31. marta ove godine. U toj odluci pod tačkom 5), ministre Obradoviću, vi koji kažete da niste odgovorni, kažete – za sprovođenje konkursa u skladu sa zakonom, Pravilnikom o upisu, uputstvom za sprovođenje propisa itd, odgovorni su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Dakle, vi ste potpisali da ste odgovorni.
(Predsednik: Vreme)
Zanima me – da li ovi i slični problemi u našem školstvu, koje je nažalost u katastrofalnom stanju, mogu izazvati kod vas i premijera Dačića osećaj da se neki potezi povuku, za koje vidim da vas podstiče i prvi potpredsednik Vlade, gospodin Vučić. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedniče.
Gospodin premijer nam je rekao jednu stvar koja je zaista duboko zabrinjavajuća, znajući da je Ministarstvo pravde i ministar pravde nama rekao da, dao nam je čak i zvaničan papir, pitanje amnestije ne može Ministarstvo pravde da odredi već samo Ministarstvo unutrašnjih poslova. To je još jedno pitanje efekta amnestije na vršenje krivičnih dela i na povratnike. To je još jedan dokaz kakav vi ping-pong igrate u Vladi, a i sa svima nama, nažalost.
Bilo bi dobro, kada ste rekli da treba pitati predsednika Nikolića za onu ozbiljnu optužbu koju je izneo na policijskom sletu u Novom Sadu, mogli ste odmah vi da ga pitate. Stajali ste pored njega i ne znam šta vas je sprečavalo. Mogli ste da kažete – predsedniče Nikoliću, da li ste vi to mislili na mene i Veljovića ili na nekog trećeg. Mislim da je jako važno da se ovde kaže da čovek kome je podmetnuta bomba danas, gospodin Bokan, je od strane SNS sumnjičen za krađu izbora na lokalnim izborima u Novom Sadu, a sada postoji krivična prijava. On je sada u vlasti sa SNS u Novom Sadu i jedan je od plejade katastrofalnih kadrova koji su postavljeni u Novom Sadu.
Nije u tome stvar, nego je čoveku neko danas, u 10,00 sati, pre podne, ispred kafića stavio bombu pod službeni auto, a nemamo načelnika policije u Novom Sadu tri godine. Mislim da je fer da malo date precizniji odgovor šta će policija sa kojom nekad, kažete, imate veze, a nekad nemate veze da učini po ovom pitanju.
Inače, ako nije u stanju policija, onda vas molim da vi kao premijer otpustite ministra policije, pošto očigledno ne zna da radi svoj posao.
Ono što nikako ministar Obradović da razume je da postoji razlika između odgovornosti i krivice. Vi, kao ministar obrazovanja, ste odgovorno lice. Potpisali ste papir, 31. marta, da ste vi odgovorni. Vaše ministarstvo i vi lično ste potpisali zajedno sa gospodinom Kostićem.
Nemojte da pričate o političkom kontekstu, jer činjenica da ste vi ministar je čist politički kontekst. Vi kao ministar ste političko biće i politička funkcija je ministar prosvete. Normalno je da mi pokušavamo da dokažemo, ne da li je štampar ili štamparica, kako se zove, ukrao/la testove, nego pokušavamo da dokažemo da ste u silnu nevolju i muku naterali 70.000 dece i njihove roditelje. Vi kao ministar prosvete ste i te kako odgovorni za to i znate vrlo dobro, ministre Obradoviću, da morate podneti ostavku. Znate da nećete osvanuti u novoj vladi i znate da nećete proći rekonstrukciju. Nemojte da se šalite.
Nemojte molim vas da vi nama pričate o prošloj godini i pretprošloj kada ste vi nama rekli da policija prošle godine i pretprošle nije ništa našla. Vi ste nam rekli. Nemamo baš svi pileće pamćenje. Inače, mi smo spremni za saradnju sa istražnim organima, kao i uvek. Da vam kažem, jako sam se uplašio od vaših reči, gaće mi se tresu. Hvala.

Mislim da, iako ovo možda ima čak i zanimljiv oblik ova rasprava nekom, je situacija krajnje ozbiljna i dramatična. Uopšte nismo uzbuđeni, a ja najmanje zbog toga što ministar prosvete preti policijom u nekom postupku koji je normalan i na zakonu zasnovan.
Odakle poslaniku, kažete, falsifikati? Kakvi falsifikati kada je vaše Ministarstvo potvrdilo autentičnost? Vaše Ministarstvo, ministre Obradoviću, je potvrdilo da su kopije testova, koje smo vam mi dali, a koje vaše Ministarstvo nije htelo da primi pre toga. Recite do kraja informaciju. Narodni poslanici su bili prinuđeni da vas pitaju za autentičnost, ne vi lično, ali je potvrđena autentičnost. Kakvi falsifikati? Da li vi insinuirate da se grupa poslanika bavila kriminalom, da smo krali testove zajedno sa Ljušićem, da smo upadali po štamparijama, a da svako drugi nije kriv. Možda niste krivi i siguran sam da vi niste krivi, ali ste odgovorni i kao odgovorno lice morate snositi posledice, čak se i rimuje. Tako to ide.
Sada smo, zamislite, poštovane kolege, krivi, jer nam je javio Laufer, to znaju ovi preko, da postoje testovi i da se prodaju na ulici. Iz želje da pomognemo proces, da vi kažete da li je tačno ili nije da su ti testovi takvi, sada bih vam verovao, ali iz vaše institucije je došlo da je autentično. Prema tome, da nije autentično, što ste poništavali ispit? Zašto sva deca idu na osnovu uspeha u srednju školu? Zašto ne idu ponovo samo iz matematike i kraj priče? Znači, nešto nije valjalo. Zašto onda Ljušić ne podnese ostavku? Evo, nećete vi, ali naterajte njega da podnese ostavku. Ispade čovek najkrivlji, a onoliki volumen nacionalne svesti. Zamislite to. Budite ozbiljni. To što premijer zna da udahne vazduh jako u sali, to ne znači da je toliko jak. Znate, mnogi su bili jaki, pa su onda padali u prašinu. Hvala.

Moje pitanje se upućuje predsedniku Vlade Ivici Dačiću i ministru pravde Selakoviću, takođe i pravosudnim vlastima ove zemlje, Vrhovnom savetu sudstva i tužilaštva, da objasne kako je moguće u jednoj pravnoj državi, u jednoj državi u kojoj vlada zakon, u kojoj postoje kakva-takva pisana pravila, da bivšem gradonačelniku Leskovca, Slobodanu Kociću, bude ponovo, odlukom Apelacionog suda, produžen pritvor za još dva meseca, uz obrazloženje da se to čini zato što su dva preostala moguća učinioca krivičnog dela u bekstvu, te policija ne može da dođe do njih, ali zato on može da utiče na svedoke.
Ovo je jedan od, čini mi se, jedinstvenih slučajeva u evropskom pravosuđu, gde se pokazuje koliko je naša država u pravosudnom sistemu, u tzv. reformi reforme pravosuđa skliznula na najniže grane. Jedan čovek koji je inkriminisan, na osnovu potpisa se drži u pritvoru samo na osnovu toga što ne može da utiče, što bi mogao da utiče na svedoke koje policija ne može da pronađe. Time oni hoće da kažu da je taj čovek verovatno moćniji od srpske policije i srpske države, što je potpuni nonsens i potpuna bruka ove države i ovog pravosuđa, u današnjoj situaciji kada građani Leskovca prikupljaju potpise za njegovu slobodnu, kada taj čovek sedi potpuno nevin u pritvoru, kada ne postoji nijedan značajan dokaz koji ga inkriminiše, osim odluke koju je potpisivao kao gradonačelnik.
Moje pitanje je predsedniku Vlade – da li isto spremate i ostalim gradonačelnicima koji potpisuju svašta što im dođe na sto? Da li ćete, kao u Batajnici, hapsiti čitava opštinska veća zato što su glasali za neku odluku? Gde, u stvari, vi vodite ovu državu, u kom pravcu? U pravcu jednoumlja i diktature.
Slobodan Kocić je žrtva samovolje, arbitrarnog pogleda na pravni sistem, odluke da se kazni jedan čovek zato što je iz jedne stranke. To je nezabeleženo, to je nedopustivo, to je ruganje pravosuđu, to je bezobrazluk. Šta će ministar pravde da nam kaže kada nam bude predstavljao strategiju danas? Da li će ta strategija biti – gledaćemo da uhapsimo svakoga ko se očeše o DS i rešen posao. Da li vi stvarno mislite da ova država treba da ide u tom pravcu? Dokle ćete ljude da maltretirate i držite nevine u zatvoru? Šta vi očekujete od ovog naroda?
Drugo pitanje, predsednik Republike je rekao da su donedavno ovu zemlju vodili narko-dileri, da su postrojavali policiju i državni vrh, a da je bilo skandalozno živeti u državi u kojoj se Šarić bogatio. Moje pitanje predsedniku Republike, predsedniku Vlade, a posebno ministru policije je – uhapsite što pre te dilere droge o kojima priča predsednik, dovedite te ljude koji su naređivali tadašnjem i sadašnjem ministru policije Dačiću i direktoru policije Veljoviću, dovedite te ljude koji će da potvrde da za vreme Borisa Tadića, osim spoljnopolitičke aktivnosti, Predsedništvo Srbije se ničim drugim nije ni bavilo, nego hapšenjem Darka Šarića. To je sramota. Kako se neko usudi da daje onakva saopštenja? U kakvoj mi to državi živimo, gospodo? U državi u kojoj tabloidi najavljuju hapšenja, od kojih posle nema ništa, bez ijednog dokaza, u državi u kojoj opozicije nema ni u jednom mediju, gde mi možemo samo preko ove skupštine da se obratimo građanima. Je li to ta Srbija, nova, sigurnija, cenjena, koju nam nudite, gospodo ministri, predsedniče Vlade, predsedniče Republike? Vi znate da su dileri droge vodili ovu zemlju. Recite ko su ti ljudi.
Poslednje pitanje je za ministra prosvete. Kada ćete podneti ostavku, gospodine Obradoviću, s obzirom da ste napravili neviđen skandal u našoj prosveti. Prosveta nam je potpuno uništena. Deca su bila suočena sa testovima koji su pušteni u prodaju. Treba da strada neka radnica iz štamparije, a vaši tabloidi objavljuju, jer je disala isti vazduh kao i DS koja je bila na vlasti. To je sramota gde vi vodite ovu državu.
Meni je žao, nemam kome da se obraćam, jer su naprednjaci naprasno, svi do jednog, napustili salu. Mislim da je ovo dno dna gde ste doveli Srbiju.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Mislim da je krajnje vreme da objasnite zbog čega ministar Obradović na Odboru viče na poslanike, diže glas, preti im i traži od poslanika većine da ne obezbede kvorum na sednici na kojoj on treba da odgovara pred ovom skupštinom. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi jedna deklaracija koja izaziva vrlo pomešane emocije. To se moglo čuti iz prethodnih izlaganja, jedna deklaracija koja je posledica niza i politički i istorijskih faktora i jedna deklaracija koja u sebi ima i manjkavosti, koja nije idealna.
Moram da kažem da DS je, pre nego što idem u razgovor o suštini svega ovoga, podnela dva amandmana i veoma smo zadovoljni što je jedan amandman usvojen, a to je amandman koji osuđujem zločine i protiv svih ostalih narodnih, koji su se desili na teritoriji AP Vojvodine između 1941. i 1945. godine.
Zašto smo podneli ovaj amandman i zašto mislim da svi treba da budemo zadovoljni što je on usvojen? Zbog toga što smo mi ovim hteli da smanjimo potrebu da se jedan zločin, ma kako gnusan bio, stavlja isključivo u prizmu ekskluzivnog prava na taj zločin. Svaki zločin mora dobiti svoju osudu, svaki zločinac treba da ima ime i prezime, svaki zločinac ne treba da bude ni Srbin ni Mađar, nego zločinac. To moramo da uradimo koliko god možemo.
Ponosan sam što sam iz DS, koja je i počela ove procese u Srbiji, kroz velike teškoće, noseći se i sa zločinima iz naše skorašnje prošlosti, a ne samo sa onima od pre 60 godina. Za to treba imati hrabrosti. Očekujemo da naše kolege iz vladajuće većine uđu i u to polje sa nama, na koje ranije nisu želeli da zalaze.
Naš drugi amandman, koliko razumem, nije usvojen, iako bi mi voleli da bude usvojen i apelujem na poslanike da se usvoji, a to je amandman kojim se traži i ubacuje sa jasnim stavom protiv revizije istorije. Mislim da je svima jasno o čemu pričam. Ovim amandmanom spašavamo suštinu ove deklaracije, da ona ne ode u pravcu u kojem niko ne bi želeo, a to je pravac revizije istorije. Ne sme nijedna stranka, a najmanje DS, da se bavi revizijom istorije. Nemamo na to pravo, nismo akademici, mi smo istoričari, postoje ljudi koji se time bave i koji treba da daju svoj sud. Nema te deklaracije koja neke linije može izbrisati i civilizacijski i vrednosno. Mi kroz ovu deklaraciju moramo da se pobrinemo, ne samo da žigošemo zločin, pojedinačan u ovom slučaju, već da te linije nikad se ne izbrišu i o tome ću da govorim danas.
Ono što je čisto neophodno da se kaže u proceduralnom smislu, mislim da je loše što smo ovako brzo dobili ovaj tekst. Mislim da je loše što smo vode čuli objašnjenja da se to donosi u čast dolaska predsednika Mađarske, to je jako loše. Mislim da je loše što je tajming ovako izabran na brzinu i što omogućava da se povezuje sa pitanjem dobijanje datuma. Mislim da je loše dizati stvar, koja je naša unutrašnja stvar, na nivo narodnih i bilateralnih odnosa. To je uvek, dragi prijatelji, nešto što vodi državu Srbiju u tešku situaciju.
Zamislite scenu, ako uđemo u prostor u kojem ćemo dobijati nove preporuke za nove deklaracije, to nijedna vlast ne treba da radi, to nijednoj vlasti ne treba da bude nešto čime se rukovodi u vođenju spoljne politike.
Ja samo izražavam zebnju da nam se to ne dogodi, a to je vrlo moguće. Ja ne bih želeo i ovo nije partijsko pitanje, da sutra dobijemo slične zahteve i za Vlahe i Rumune i za Nemce, jer ako krenemo tim putem, ove linije o kojima ću pričati, će da nestanu.
Mi, kao narod, nećemo znati ni ko smo, ni šta smo, na kojoj smo strani bili, za koga smo se borili. Postaćemo narod koji mora da kaže da ne valja ništa iz njegove prošlosti, a neće biti da ne valja ništa.
Ono što je sigurno, da u ovoj deklaraciji, nažalost, nema osude fašizma. U ovoj deklaraciji nema jasnog stava protiv revizije istorije. Ako nemamo tog stava, normalno je da mnogi poslanici, čuli smo, iz raznih partija, koji su sa teritorije Vojvodine, imaju strah da ovo ne krene u nekom pravcu.
Demokratska stranka će dati svoj doprinos kao uvek do sada, da se svaki zločin osudi, pa i ovaj zločin da se osudi.
Jednostavno, ne možemo dozvoliti da se krećemo linijom u kojoj kažemo - svi zločini su za osudu, a onda kada dođe konkretan, onda kažemo – e, ovo nam je nezgodno.
Pošto je zločin počinjen nad Mađarima u Vojvodini, taj zločin se mora osuditi i taj koji ga je počinio je zločinac. Moramo biti hrabri i to reći i ako to kažemo, imamo pravo da očekujemo i drugi to da kažu za druge žrtve. To je civilizacijska stvar.
Voleo bih da vidim mađarski parlament da uradi nešto slično. Voleo bih to. Voleo bih da vidim druge parlamente u regionu koji mogu da nađu snage da to kažu. Voleo bih bosanski parlament da kaže za Srebrenicu, ako ne za Srebrenicu onda za Kravicu. Ja bih to želeo kao čovek.
Da li će do toga doći, to je već stvar naše spoljne politike i njene umešnosti. To je već stvar našeg opredeljenja, a naše opredeljenje je nesumnjivo evropsko, antifašističko, sa punom osudom svakog zločina, pa i ovog.
Znate šta se desilo dragi prijatelji?
Neko je odlučio da odmazdu uzme kao princip politike, neko je odlučio da neko zato što je Mađar mora da plati, zato što je neki zločinac koji je bio Mađar, učinio tim Čuružanima, Titeljanima, Novosađanima i to je nedopustivo.
Mi nećemo biti čisti ljudi i čistog obraza, mi nećemo biti zemlja i narod sa budućnošću, ako to ne podelimo i ako ne kažemo, taj što je ubijao Srbe i bacao ih pod led je bio fašista, pa neka je bio i kod Horti u režimu, a ne kod Salašja.
Za nas u Srbiji tu razlike nema i ta crta će ostati i to treba da se razume. Ja razumem osećanja mađarskog naroda, ali Hortijev režim nije bio blagonaklon prema Srpskom i Jevrejskom stanovništvu u Vojvodini.
Naprotiv, ja znam da se u Mađarskoj govori o Hortiju kao čoveku koji je bio desničar, a nije bio fašista. Mi smatramo da je bio fašista i da je njegov režim vršio zločin u Vojvodini, kao što smatramo da je ovaj zločin u Žablju i sve ovo što su kolege iz SVM napisale stoji i mora da se osudi.
Demokratska stranka stoji iza toga. Vodimo računa, gospodo, u jednom momentu, moramo da kažemo svu istinu, jer mi nismo dobili izveštaj te komisije da vidimo stvarno šta se tamo desilo.
Ovo nije prošlo kroz odbore, niko nije imao šanse da o ovome diskutuje na pravi način, to su tehničke, a ne političke manjkavosti.
Neću da ih gledam kao političke manjkavosti, ali je činjenica da ljudi iz vladajuće većine, bar pokušaju da izbegnu, da kažu da je ovo u čast dolaska nekog predsednika.
Draga gospodo, ovo je unutrašnje pitanje Srbije. Mađari su naši dragi sugrađani i građani ove zemlje i to nije pitanje međunarodnih odnosa. Taj koji olako pristaje na to, a bojim se da neki elementi iz ove Vlade, verovatno iz nestručnosti pristaju na to, čine ogromnu medveđu uslugu ovoj državi i to moramo jasno reći.
Želim da kažem još par stvari, ovde se govori o konkretnim zločinima, osuđuju se zločini koji su počinjeni protiv nevinog stanovništva bez presude, čak bez administrativne odluke i svako normalan, svako ko drži do civilizacijskog nivoa mora da osudi ovo. Apelujem na poslanike da podržimo takav stav i da se osudi zločin. Zločin protiv Mađara u Vojvodini koji se desio 1944. i 1945. godine, od strane ljudi koji su tako postali zločinci, ali ti ljudi ne treba da nose klasifikaciju, jer Srbi su počinili zločine, kao što tražimo za Mađare, tražimo i za nas.
Ti ljudi ne treba da nose klasifikaciju, partizani su počinili zločin, želeći da sakrijemo odgovornost Srba, bežimo u odgovornost antifašista i to je nedopustivo. Ovih poteza je bilo i oni su za svaku osudu. To je linija između nas i njih.
Hoće li sutra neko reći da su svi Nemci bili zločinci? Mnogi jesu, ali je postojao jedan partizanski odred koji se zvao "Emsteleman" u kojem su svi bili Nemci i svi su išli na najtvrđe rovove i najtvrđe bunkere i skoro svi su izginuli u partizanskim redovima.
Hoće li neko reći da je fašista i Servo Mihalj i Pap Pavle i Kosta Nađ?
To su ljudi koji su se borili protiv fašizma i doneli slobodu. Da li je general Lukavina odgovoran za ove stvari koje su se dešavale, pa verovatno jeste. Da li je uvedena vojna uprava u Bačkoj i Banatu? Jeste.
Da li je time sprečeno mnogo osvete? Jeste i to je tačno. Da nije bilo vojne uprave, verovatno bi Srbi iz Čuruga uzeli stvar u svoje ruke ili iz nekih drugih mesta, da ne govorim o banatskim švabama i folksdojčerima.
Ovo govorim danas, ne samo kao pripadnik DS, ponosan na naš vrednosni civilizacijski stav protiv svakog zločina, protiv svakog imena i prezimena, pa makar i najviše ako je iz našeg naroda. Imali smo problem ranije sa drugim strankama, nisu imali taj stepen razumevanja.
Drago nam je da dolazimo sada zajedno na taj civilizacijski, ako hoćete srpski i evropski teren.
Govorim danas i kao čovek koji je emotivno pogođen ovim. Dolazim iz porodice koja je jako stradala u novosadskoj raciji.
Moja rođena baka je jedva preživela bacanje pod led, sa trogodišnjim sinom i ocem i mužem, ali zato, pošto su uspeli da nekako preteknu, poslali su ih u Aušvic. Tamo su svi stradali sem nje, a razlog što stojimo danas ovde pred vama je čista sreća. Da li ja mogu da govorim o mađarskim fašistima, o fašistima, ne o Mađarima? Da, bilo ih je i moramo ih žigosati i moramo ih osuditi, jer ako to ne uradimo, pljunućemo na Telekija, na Bajčija Žilinskog, na Kostu Nađa, Pap Pavla, Servo Mihalja, a to ne smemo dozvoliti.
Ta linija između zločina i nevinog mora da postoji. Linija između fašiste i oslobodioca i borca za slobodu mora da postoji i ta linija ne sme biti etnička.
Zato smo mi danas parlament koji pokazuje svoju snagu, time što zlo naziva zlom, a dobro dobrim i zato smo mi danas Skupština koja ima snagu da kaže, jeste, počinjen je zločin, osudimo ga, na stranu sve manjkavosti proceduralne koje su postojale.
Mi ne smemo biti u istoj korpi, mi ne smemo razgovarati kao što je Lajoš Košut da kaže Srbima, od danas, među nama će govoriti samo sablja.
Tih sablji više ne sme biti. Gospodin Pastor zna, mi smo o tome govorili i u Budimpešti. Jednostavno, zločin je zločin, potrudimo se da on ima ime i prezime, osudimo ga, ako je pojedinačan, još bolje, još je lakše, kao što je ovaj.
Mađari su dugo čekali da dobiju zadovoljenje u ovom smislu i mi moramo naći snagu da ga osudimo. Ovaj zločin je stravičan. Neko zato što je određene nacionalnosti je lišen slobode, života ili imovine i moramo to osuditi.
Demokratska stranka apsolutno podržava taj princip, a ako hoćete, mi smo ga pokrenuli u našoj politici.
Ono čega moramo biti svesni, da ovo ne sme biti deo dnevne politike, kao što ne sme biti deo pripreme nečije posete, ovo ne sme biti deo nečije fascinacije Evropom, ovo je stvar unutrašnjeg sazrevanja civilizacije, vrednosti, ko smo mi, ako zločince ne stigmatizujemo, a nevine odvojimo od krivih? Ko smo mi, za šta se zalažemo?
Još jedna stvar, da bih bio potpuno jasan, time što osuđujemo zločine protiv nevinog stanovništva u Vojvodini, koji su se desili i na koje moramo zgaziti, na te zločine, to ne znači da će Demokratska stranka ikada, a nadam se i ostali, pristati da može doći do revizije istorije, da ćemo mi u istom stroju stajati sa onima koji su digli pušku na komšiju i na svoju zemlju. Nikada to nećemo učiniti. Nikada niko ko je ustao protiv svoje zemlje, tad Jugoslavije, ne može biti neko ko je deo nas.
Žao mi je zbog ljudi koji su bili zavedeni, ali svi smo žrtve svojih izbora. Možda je bilo lakše ostati kući uz pećku, ali su mnogi uzeli pušku i išli da se bore protiv fašista. Njima kapa dole, a ostali su se potpisali svojim nedelima.
Moram da kažem da sam ponosan što sam iz Demokratske stranke, što gledam u Skupštinu gde vidim lica istomišljenika i znam da idemo u dobrom pravcu kada nađemo snage i ovakve stvari da uradimo da bismo dobili zadovoljenje za svoj narod.
Nikad se nećemo odreći, i ne smemo, bežanja od osude zločina protiv Srba, protiv Jevreja, protiv Roma, naročito tokom racije 1942. godine. Tražimo i od Mađarske da uradi isto. Moramo, ne zato što je to "qui pro quo", nego zato što je to civilizacija, zato što ako ne uradite to i ne kažete onda ste isti, onda podržavate. Srpski parlament nadam se imaće tu snagu. Srpski parlament biće bolji.
Drago mi je da smo neke lekcije naučili, neki sa zakašnjenjem. Danas je velika stvar biti čovek, biti Srbin, biti levičar i reći – crno je crno, belo je bilo, zlo je zlo, dobro je dobro, fašista je fašista, antifašista je antifašista. Na toj poziciji će uvek biti Demokratska stranka. Hvala.

Moje pitanje je predsedniku Vlade, ministru kulture i informisanja i prvom potpredsedniku Vlade. Dakle, pošto znamo koje su adrese onih koji su najodgovorniji u ovoj zemlji, DS postavlja pitanje – kada će se i na koji način država usprotiviti i stati na put medijskom mraku u koji Srbija srlja? Kada će nešto RRA, Ministarstvo za kulturu i informisanje učiniti, Savet za štampu, udruženja novinara, Vlada Srbije, Skupština, bilo ko u ovoj zemlji da zaustavi ovu nezapamćenu harangu iznošenja laži, ad hominem napada na ljude iz DS koji se ponavljaju iz dana u dan u većini tabloida, a sada vidimo i u elektronskim medijima?
Ova salva neistina, laži, neutemeljenih tvrdnji, često se krijući iza ekipe određenog lista, bez imena i prezimena, se nastavlja iz dana u dan. Srbija klizi u jednoumlje i diktaturu, dok za to vreme nadležne institucije ćute o tome.
Nažalost, cela ova tema je već stigla i do Evropske komisije, koja je ukazala na određene, vrlo jasne, nepravilnosti u našoj medijskoj sferi. Zbog toga pitamo i predsednika Vlade i sve ostale nadležne, uključujući i resornog ministra, kada će se država povući iz medija? Kada ćemo čuti i dobiti ispunjeno obećanje prvog potpredsednika i da čujemo ko je kupio list "Politiku"? Kada će Vlada i ministar za kulturu i informisanje dati objašnjenje? Kako se objašnjava činjenica da se za glavnog i odgovornog urednika lista "Novosti" postavlja gospodin Dmitrović, kao perjanica ratno-huškačke politike iz 90-ih godina?
Da li je u stanju ministar resorni i predsednik Vlade da objasni, bez ulaženja u novinarske kvalitete ili nekvalitete gospođe Smajlović, da se postavlja za glavnog urednika lista Politike žena koja je uzela otpremninu iz lista Politike i sada se vraća tamo na isto mesto. To je sve legalno. Pitanje je da li je moralno.
Da li je to ta medijska slika koju želite da napravite? Da li je iko u ovoj zemlji svestan da ljudi koje postavljate, ponavljam postavljate za glavne urednike, su uglavnom ljudi koji su gostovali na vašoj stranačkoj televiziji? Šta sledeće da očekujemo? Da li treba da očekujemo da izvesni Bašanović bude glavni urednik RTS? Da li su ljudi u ovoj zemlji svesni da danas u Srbiji elektronski mediji se bave komentarima? To nije bilo od 2000. godine. Da li je iko u stanju u ovoj državi da kaže – dosta, i da stane na put svemu ovome?
Moje pitanje ide i ministru Obradoviću. Da li je utvrđeno da testovi koje smo im juče dostavili iz srpskog jezika jesu ili nisu autentični i koliko vremena im treba da potvrde ili negiraju da su ti testovi ispravni? Ako jesu autentični, potvrđuje se naš zahtev, koji ovaj put ponavljam, da ministar Obradović hitno podnese ostavku. Ono što je sigurno, da u ovom skandalu sa testovima iz matematike, a kako vidimo i iz srpskog jezika, izgleda i iz srpskog jezika, koji su se pojavili na internetu i mnogi ljudi govore o tome, Vlada još uvek ne reaguje.
Naše pitanje takođe ministru Obradoviću – da li će on biti u plejadi ministara ove vlade koji su došli u situaciju da nikada ne ispune svoja obećanja, da ih javnost i Demokratska stranka uhvate u protivzakonitom delovanju ili u laži? Da li će ministar Obradović da stane ponosno u stroj sa ministrom Kneževićem koji nije ništa učinio po pitanju aflatoksina, sa ministrom Bačevićem koji treba da gradi kanal do Soluna i ostalim neuspešnim, neadekvatnim, nestručnim ministrima iz vladajuće koalicije?
Smatramo da srpska javnost, koja budno prati ovaj problem sa testovima i roditelji koji su veoma zabrinuti, žele da čuju od ministra Obradovića kakva se poruka šalje onima koji su se spremali za ispit u odnosu na one koji su taj ispit kupili. Da li je to manir vladajuće stranke koja je verovatno tako naučila da dolazi do svojih diploma? Roditelji, đaci, profesori imaju pravo da znaju dokle će ovo poniženje da traje, imaju pravo da znaju šta ste, gospodo, utvrdili. Imaju pravo da znaju da ministar Obradović mora da zna da postoji razlika između krivice i odgovornosti.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Možda gospodin Obradović nije subjektivno kriv, ali je svakako objektivno odgovoran.

Član 106. je povređen zato što, nemojte da vičete, znam da vam je julski ispitni rok pa ste nervozni.
Ono što je činjenica, predsedavajuća, je da svako ima pravo na politički stav i komentar po osnovu amandmana, to je normalno. Međutim, nažalost, jedan deo ove prethodne diskusije je iskorišćen da se na najgrublji mogući način uvredi veliki broj građana Srbije. Dostojanstvo ove Skupštine je povređeno time što se vrši civilizacijski nedopustiva kategorizacija i da ste vi dozvolili da poslanik kaže da dete koje je ometeno u razvoju je asocijalno dete i da ono, kao asocijalno, mora biti izolovano. To svi znaju, vi nemate pojma, kaže, i zato treba da ćutite.
Znam da se prepoznaju. To je novonastajuća poslanička grupa koja čeka svog vođu da se vrati. Ali, treba da vode računa da nisu knjige stale 1965. godine da se štampaju, da nešto pročitaju, da vide u kom svetu žive, da su ovo što su rekli govorili neki drugi ljudi s brčićima u Nemačkoj i da vode računa da ne vređaju ljude koji sede u ovoj Skupštini i roditelje te dece.