Nemojte nama da se žalite na unutar partijski sukob, previše stranačio. Ja sam razumeo i vaše gestikulacije, zaista snažne gestikulacije koje ste imali, slabo vas je i mikrofon hvatao dok ste govorili, ali sam bar donekle razumeo. Nije to baš sve tako bilo gospodine Anđelkoviću.
Ovde kada neko traži da se ostavi mogućnost lokalnim samoupravama i pokrajini, da uništene pruge, stotine kilometara uništenih pruga, koje u ovom trenutku, a uništene su za vreme tog zlatnog perioda koje vi spominjete lupanjem u šerpe, koje inače da nismo lupali vi ne biste sad došli na vlast, nikad, to je bar rekao Ivica Dačić, pa, bar toliko poštujte, znači, te pruge su uništene tada.
Da li vi nama pričate o tržišnoj privredi? Pa, vi ste uzgajali pečurke u Smederevu. U železari ste uzgajali pečurke. Nije stvar u tržišnoj privredi, nego ako neko ima mogućnost da doprinese da se pruge održavaju, zašto bi to bilo ko video kao problem. Uostalom, čini mi se da je i ministar rekao da nije problem. E, vidite kada se tako nešto kaže, onda to zvuči potpuno normalno i prihvatljivo.
Ne znam čemu podsećanje i stvari kojima sežemo u prošlost koje neko pokušava da oživi, toga nema, gospodine Anđelkoviću, završeno je sa tim. Znam da su neki probali u Novom Sadu opet taj jogurt da upotrebe, loše su prošli.
Znači, nemojte te stvari, mislim da nije ni vreme ni mesto. Na kraju krajeva, to nije ni tema ovog amandmana. Jednostavno, ja ne vidim odakle, fali joj samo Pankov i Bracika Kerkez da izađu ovde pred nas, kako ste vi sada ovde pričali, kakve to veze ima sa ovim?
Tržišna privreda, politički interes, demografski, nacionalni, istorijski, kakav hoćete, jeste da ko može da doprinese da se putna i železnička infrastruktura održavaju. S obzirom da se sada ne održavaju i da para nema, ali ako para nema, kažite, šta ima da se održava? Šta će nam opštine, ni one nemaju para, zahvaljujući jednom drugom članu vladajuće koalicije. Hvala.