Hvala, poštovana predsednice.
Uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, kolege i ja podneli smo amandman kojim želimo da se u članu 14. stav 1. tačka 4. briše, odnosno ona tačka koja govori da plan udžbenika sadrži i maksimalan broj strana, odnosno obim udžbenika.
Mi vidimo da članom 2. stav 1. već ispravno definisano da je sadržaj udžbenika utvrđen nacionalnim planom i programom i da broj strana udžbenika zavisi upravo od nacionalnog programa i to nikako ne bi smelo da bude propisano zakonom, ovakva vrsta ograničenja. Svakako to nije predmet ni plana udžbenika, kao što stoji u ovom članu, već standarda kvaliteta udžbenika, koji je podzakonski akt.
Nama je jasna namera vas kao predlagača da se ograničenjem broja strana smanji težina učeničke torbe, s obzirom da znamo svi da 15% učenika ima problema sa deformitetom kičmenog stuba, a s obzirom na to da znamo da težina učeničke torbe iznosi od 3,5 kilograma za đake prvog razreda osnovne škole do čak osam kilograma za osmake, ali smatramo i da se to ne rešava na ovaj način, već se rešava propisivanjem u standardima kvaliteta udžbenika, manja gramatura papira na kome se udžbenici štampaju ili, recimo, propisivanjem toga da za niže razrede udžbenici moraju biti fizički podeljeni na više delova.
Takođe, nama je jasna i vaša potreba da se udžbenici ne opterećuju nepotrebnim sadržajem koji se nalazi u tim udžbenicima, ali, opet smatramo da je potpuno neprimereno ovako paušalno ograničiti broj strana nekog udžbenika.
U članu 102. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, predviđeno je da se u postupku odobravanja udžbenika utvrđuje da li udžbenik odgovara standardima kvaliteta koji se odnose na sadržinu, pedagoško-psihološke zahteve, didaktičku i metodičku obradu, kao i jezičke zahteve i izradu grafičko-likovnu i tehničku opremljenost udžbenika, odnosno da li obezbeđuje ostvarivanje principa i ciljeva obrazovanja i standarda postignuća.
Kao što ste mogli da primetite, nigde se ne pominje obim, odnosno broj strana nekog udžbenika. Iz ovoga sledi zaključak, da je zakonodavac stavio akcenat na kvalitet i sadržinu udžbenika i da bi svako ograničavanje broja strana, kao što stoji u ovom Predlogu zakona, predstavljalo upravo postupanje u suprotnosti za Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
U obrazloženju za odbijanje našeg amandmana, vi ste napisali sledeće – da se amandman ne prihvata iz razloga što je članom 14. stav 1. tačka 4) Predloga zakona propisano da plan udžbenika sadrži preporučeni broj strana, odnosno obim udžbenika, a ne da propisuje ograničenje u pogledu broja strana, kako je to navedeno u našem obrazloženju amandmana.
Pa bih vas ja pitala – da li ste vi uopšte čitali predlog ovog zakona koji se nalazi danas pred nama jer ste, evo, pročitala sam malopre koji stav želimo da se obriše i koji i koja tačka, da plan udžbenika ne sadrži maksimalan broj strana. Vi ste sami u obrazloženju predloga ovog zakona napisali da je novina u odnosu na važeći zakon utvrđivanje maksimalnog broja strana, odnosno obim udžbenika i da cilj ograničavanja broja strana, odnosno obima udžbenika jeste da se izbegne opterećivanje udžbenika nepotrebnim i suvišnim sadržajem i da se eventualno svaki dodatni sadržaj uvrsti u elektronski ili neki drugi oblik. Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, samo bih na početku rekla da ću ja podržati prethodni amandman koji je predložio kolega Vladimir Pavićević, jer je očigledno došlo, a očigledno i sam ministar se zbunio kada je o ovom članu reč, s obzirom da obrazloženje koje je dao nama za odbijanje našeg amandmana odnosi se na listu ocenjivača, a mi smo zapravo govorili o komisiji za izbor liste ocenjivača.
Ono što smo mi predložiliu ovim amandmanom na član 21. jeste da se u stavu 2. na kraju stava tačka zamenjuje zapetom i dodaju reči „sa najmanje deset godina radnog iskustva“. Mi smo želeli da članovi posebne komisije za izbor liste ocenjivača moraju biti stručnjaci iz oblasti obrazovanja i vaspitanja koji će imati najmanje deset godina radnog iskustva u struci.
Ono što ste vi nama odgovorili jeste da se amandman ne prihvata iz razloga što će odgovarajućim podzakonskim zakonskim aktom propisati program obuke za ocenjivanje rukopisa udžbenika koji su svi članovi liste ocenjivača dužni da prođu.
Dakle, još jednom mi smo govorili o tome i želeli smo ovim članom da predložimo i zamolila bih vas još jednom da razmislite o tome da članovi komisije za izbor liste ocenjivača imaju minimum deset godina radnog iskustva. S obzirom da su to ljudi koji će birati ljude sa te liste ocenjivača, a vi ste sami predložili da članovi liste ocenjivača moraju imati najmanje dve godine radnog iskustva, tako da je nekako najlogičnije da oni koji će birati te ljude imaju nešto više godina radnog iskustva od njih.
Ono drugo što smo mi želeli da promenimo jeste u stavu 5. tako da on glasi – članovi liste ocenjivača ne mogu biti lica koji su autori udžbenika za osnovnu i srednju školu, kao ni lica zaposlena, angažovana ili poslovno povezana sa izdavačem udžbenika, da članovi liste ocenjivača ne mogu biti ni lica koja su sa odgovornim licem izdavača supružnik ili vanbračni partner, krvni srodnik u prvoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji drugog stepena srodstva, usvojitelj ili usvojenik, uključujući i druge oblike plaćane saradnje, odnosno ne mogu da postoje drugi zakonom propisani uslovi za njihovo izuzeće, o čemu dostavljaju izjavu.
Mi smo samo želeli da ovom izmenom i ovim amandmanom u stavu 5. sprečimo eventualne zloupotrebe i zatvorimo taj prostor za eventualne zloupotrebe i korupciju koja bi mogla da nastane, tako da smatramo da je i ovo nešto o čemu biste mogli da razmislite i usvojite danas na glasanju. Hvala.

Pošto vidim da se i dalje nismo razumeli, da pojasnim kolegi Atlagiću šta smo mi hteli ovim amandmanom, a to je da se u članu 21. stav 2. na kraju stava zameni tačka zapetom i dodaju reči „sa najmanje 10 godina radnog iskustva“, ne radnog staža, tako da, s obzirom da smo taj vaš kriterijum zadovoljili i nadam se da ćete podržati ovaj naš amandman.
Uvaženi ministre, na osnovu ovoga što ste vi rekli, na osnovu poslednjeg stava koji ste pročitali, mogu samo da zaključim da su članovi, smatram da su članovi komisije samo neko ko će na osnovu kriterijuma, koje ste vi propisali, izabrati ljude koji će biti na listi ocenjivača i da to može da bude bilo ko, možete pokupiti eto onako ljude sa ulice, bez ikakvog iskustva. Dalje, mislim da je neophodno deset godina minimum radnog iskustva i ostajem pri tom stavu.

Hvala poštovani predsedavajući.
Iako se u ovim predloženim izmenama zakona menjaju samo četiri člana ovo su veoma krupne izmene i kao i kod nekih članova u prethodnom Zakonu o udžbenicima videli smo u raspravi u načelu o ovom zakonu da su se složili pojedini članovi stranaka vladajuće većine i opozicije.
Vi ste, ministre, govorili da uređuje ovu oblast, a na ovaj način i ovim predloženim izmenama i dopunama pravite samo još veći haos.
Napisali ste u obrazloženju da predložena rešenja neće negativno uticati na kvalitet visokog obrazovanja i da bi nedonošenje ovog zakona moglo da ima štetne posledice. Ja mislim sasvim suprotno od svega toga. Mislim i da neke kolege u prethodnim diskusijama nisu dobro razumele ono o čemu smo govorili.
To što će se odgovornost za određivanje broja ispitnih rokova preneti na samostalne visokoškolske ustanove, odnosno fakultete ne znači nužno da će biti većeg broja ispitnih rokova, odnosno može doći do velikih zloupotreba. Može se dogoditi to da pojedini fakulteti imaju jedan do dva redovna ispitna roka, a da usput imaju sedam, osam vanrednih ispitnih rokova koji će biti papreno skupi. To jeste veći broj ispitnih rokova, ali nije povoljno po studente.
Postoje različite vrste visokoškolskih ustanova. Mogu se složiti sa nekim od prethodnih govornika sa različitim situacijama i potrebama, ali se to ne rešava na ovaj način i ukoliko vam se ne dopada naš predlog da bude pet ispitnih rokova onda usvojite neke od predloga prethodnih govornika ili bar ograničite, odredite minimalan broj ispitnih rokova.

Mogu li da završim rečenicu?
Složiću se sa prethodnim govornicima, možda to znači da želite da operete ruke od svega jer bože, posao ministra bi bio divan kada ne bi bilo tih dosadnih studenata koji svaki čas dolaze da traže veća prava ili veći broj ispitnih rokova ili promenu programa ili nešto drugo. Hvala.

Hvala uvažena predsednice.
Poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, mi vas pozivamo da usvojite naš amandman na član 1. stav 6, jer verujem da vi kao i svi mi znate da javno informisanje na jezicima nacionalnih manjina je važan sektor svake zemlje. Nacionalne manjine u Srbiji imaju Ustavom i zakonom zagarantovana prava na informisanje na svom maternjem jeziku.
Ranijim zakonom privatizacija medija na jezicima nacionalnih manjina je bila zaustavljena i oni su bili u vlasništvu opština i gradova. Međutim, izmenama zakona od prošle godine definisano je da država ne sme biti vlasnik medija i dat je rok za privatizaciju, kao što svi znamo, zbog koga se sada donose ponovne izmene.
Mi smo još tada ukazivali da će nacionalne manjine biti posebno ugrožene ovim zakonom, naročito u užoj Srbiji, ukoliko mediji promene programsku šemu ostaće bez mogućnosti na informisanje na svom maternjem jeziku.
Dobro je što sad ove izmene preciziraju da rok za zabranu promene, programske šeme iznosi pet godina. Međutim i nažalost i ova predložena rešenja ne garantuju da će nacionalne manjine nakon 31. oktobra imati mogućnost informisanja na svom maternjem jeziku.
Radio „Subotica“ i Radio „Kovačica“ su posebni primeri koji bi obavezno morali da budu izraziti na šta smo ukazivali i prošli put, jer imaju program na četiri jezika, što je zaista raritet i u čitavoj Evropi. Podela akcija takođe nije dobro rešenje, jer nema preduzeća u Srbiji koja bi tako nastavila da posluje. Rezultati merenja i indeks održivosti medija u Srbiji za 2015. godinu, koju je uradio IREKS, pokazuje ocenu 1,8 na skali od jedan do četiri, što predstavlja pogoršanje u odnosu na prethodne godine.
Ekonomska klima u Srbiji nije dobra i ovo rešenje bi najverovatnije vodilo u gašenje medija. Ja bih želela i da ukažem na to da je DS pokazala i u Vojvodini kako se vodi politika prema nacionalnim manjinama tako da Radiotelevizija Vojvodine ima svakodnevni program na pet jezika. Naš predlog, odnosno predlog DS je da država za medije koje emituju program na minimum dva jezika prenese osnivačka prava na nacionalne savete i time ispuni njihovu zakonsku nadležnost da brine o medijima koji imaju program na jezicima manjina.
Ovim zakonom, koji se donosi posebno će biti ugrožene manjine na teritoriji uže Srbije, Bugari i Vlasi, itd. jer će oni najverovatnije ostati bez medija, jer Javni servis nema svoju punu funkciju i nema program na jezicima nacionalnih manjina.
Javni servis takođe i to je očigledno godinama ignoriše činjenicu da je Srbija multietničko društvo i da bi trebalo u svom programu da obezbedi izražavanje kulturnog identiteta nacionalnih manjina. Pošto u vašem obrazloženju za odbijanje ovog amandmana ne vidimo, ja bih volela da i usmeno odgovorite na pitanje – kada se desi, odnosno kada nacionalne manjine ostanu bez programa na jezicima tih manjina, šta će biti u tom slučaju strategije države, a znamo da će biti zaustavljeno otvaranje poglavlja 23. koje reguliše oba prava i čija je treća verzija Akcionog plana upravo vraćeno iz Brisela? Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Član 11. kojim se član 64. menja govori o pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi i mi smo, delujući amandmanski amandmanima na stav 3. ovog člana, želeli da stav 3. promenimo, tako da glasi – izuzetno od stava 2. ovog člana za pružanje usluga traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica i za pružanje usluga komunikacija, navigacija i nadzora i vazduhoplovnog informisanja nije potrebno imenovanje od Vlade, odnosno mi smatramo da je posedovanje sertifikata u slučajevima traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica potreban sertifikat, jer lica koja poseduju te potrebne sertifikate verovatno će biti mnogo stručnija za obavljanje složenih poslova od lica koja ne poseduju te sertifikate.
U obrazloženju za odbijanje ovog amandmana naveli ste da se amandman ne prihvata iz razloga što evropski propisi koji regulišu pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi ne predviđaju da je za pružanje usluga traganja za vazduhoplovom i spasavanje lica neophodno posedovati sertifikat, pa, evo, upravo zato smo mi ovim amandmanom predložili, želimo da doprinesemo poboljšanju zakona, želimo da odemo jedan korak dalje, jer zaista smatramo da će uspostavljanjem ovih sertifikata potrage za vazduhoplovima i spasavanja lica biti mnogo brže i mnogo efikasnije. Hvala.

Hvala poštovani potpredsedniče.
Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o autentičnom tumačenju jednog zakona koji se tiče, mogu slobodno reći, najvažnijeg resursa svakog društva, a to su obrazovanje i vaspitanje. Često govorimo da je obrazovanje investicija, a trošak jedino ukoliko je reč o neučinkovitom procesu. Kada pogledamo istraživanja, koja je pomenula koleginica Čomić, i ukoliko pogledamo sve ono što radimo u poslednje vreme, ono što možemo da vidimo jeste da obrazovanjem pravimo sve samo ne investiciju.
Ono što ste uspeli to je da na neka dva meseca i više od dva meseca na neki način zatvorite ovo autentično tumačenje ovog zakona i kao posledica toga šta se desilo? Desilo se, kao što smo čuli više puta u toku ove rasprave danas, da je 43 članova Nacionalnog prosvetnog saveta, da je njima istekao mandat i to još 18. marta. I opet u istom maniru dolazimo do probijanja rokova i ovoga puta to je rok za izbor članova i članica Nacionalnog prosvetnog saveta. Pre toga kašnjenje se desilo kada je trebalo da dođe do izbora Saveta za visoko obrazovanje koji je izabran sa jednim i po mesecom zakašnjenja i zbog svega toga kasni osnivanje Komisije za akreditacije i proveru kvaliteta.
Na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji u svom članu 13. stav 5. kaže da podnosioci liste iz stava 3. ovog člana dužni su da dostave liste kandidata za članove Nacionalnog prosvetnog saveta četiri meseca pre isteka mandata, članova kojima mandat ističe. Dostavljene su liste, predlozi i lista kandidata koji bi trebalo da se biraju za članice i članove Nacionalnog prosvetnog saveta iz redova saveza i udruženja koji su predviđeni stavom 3. tačkom 5).
Međutim, kao što smo čuli, ove članice i članovi kandidati za članice i članove Nacionalnog prosvetnog saveta moraće opet da budu predlagani jer ste već među predloženim kandidatima i kandidatkinjama nalaze i univerzitetski profesori, a nakon izglasavanja ovog autentičnog tumačenja to neće biti u saglasju sa ovim autentičnim tumačenjem, odnosno na osnovu ovih kriterijuma moći će da budu birani samo nastavnici osnovnih i srednjih škola.
Nacionalni prosvetni savet, kao što znamo, je stručno savetodavno telo i trebalo bi da prati analize za stanje u obrazovanju na svim nivoima i u svojoj nadležnosti i usaglašenost sistema obrazovanja sa evropskim principima i vrednostima, da utvrđuje pravce razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, učestvuje u pripremama strategije obrazovanja na osnovu utvrđenih pravaca razvoja predškolskog, osnovnog, srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja itd.
Jedna od stvari koje Nacionalni prosvetni savet je do sada radio jeste da je ugrađivao pouke i sa studija koja je sprovođena u svoja dokumenta o tome šta treba i kojom brzinom treba menjati u obrazovnom sistemu Srbije.
Ono što bi želela da napomenem, ukoliko to ne zna neko od građana, jeste da je 2015. godina prva godina od kada se sprovodi PISA testiranje u Srbiji, da ovo PISA testiranje neće biti sprovedeno jer 2012. godine nije potpisan ugovor od strane ministarstva za naredni ciklus Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj koja upravo i sprovodi ovo PISA testiranje.
S obzirom da znamo kakvi su bili rezultati 2012. godine, da je 40% učenika funkcionalno nepismeno iz matematike, da 35% učenika pokazuje nizak stepen čitalačke pismenosti. Ne znam da li sada ovo znači to što 2015. godine neće biti sprovedeno testiranje, odnosno kako kažu neki od članova vladajuće većine da li ovo predstavlja zabijanje glave u pesak i da ćemo sada sami sebe ocenjivati, razume se, subjektivno i praviti se da je naš sistem obrazovanja savršen.
Da podsetim, ovi PISA testovi se sprovode sa ciljem prikupljanja podataka o postignućima učenika kako bi se opredelili pravci daljeg reformisanja sistema obrazovanja u zemljama koje su učesnice u testiranju. Ovim testovima, kao što sam spomenula, ne ocenjuje se samo puka reprodukcija naučenog već i funkcionalno znanje, odnosno ono što će učenici primeniti u praksi.
Znamo da sve zemlje lideri u uspešnim obrazovnim sistemima da su zemlje uspele da ubede građane da vrednuju ulaganje u obrazovanje kao ulaganje u budućnost, a s obzirom da vidimo da samo 14% građana Srbije smatra da je ulaganje u obrazovanje ulaganje u budućnost, mi ćemo svakako podržati predlog ovog autentičnog tumačenja sa ciljem da Nacionalni prosvetni savet u roku od dva, tri, četiri meseca što pre počne, odnosno nastavi svoje aktivnosti. Hvala.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege poslanici, ja sam predložila da se Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa u članu 29. stav 2. reči: „1. marta 2015. godine“, zamene rečima: „1. aprila 2018. godine“.
Evo, od nekih prethodnih kolega smo čuli da će se taj rok verovatno i dalje još produžavati, pa zašto ne bi sada olakšali? Zašto baš 1. april? Pa, zato što i tog 1. aprila možete da kažete - aprilili, ne važi se, daćemo neki drugi rok. Zašto 2018. godine? Zato što zaista moram da izrazim sumnju da će i ovaj rok koji ste predložili 1. mart 2017. godine biti ispoštovan. Zašto? Zato što nas je ministar pre šest meseci uveravao da je 1. mart 2015. godine realan rok u kom će beležnici u potpunosti preuzeti overavanje potpisa, rukopisa i prepisa, a mi pet dana pred taj 1. mart 2015. godine vidimo da to u stvari nije tako.
Zanima me samo na osnovu čega vi sada, opet kažem, tvrdite da će i ovaj rok biti ispoštavan? Gde su garancije da ministar neće doći i 23. februara 2017. godine i predložiti neki novi i realniji rok od ovog koji ste vi sada predložili?
Pitali ste i zašto kolege, mi iz opozicije nismo pratili analizu primene ovog zakona i zašto mi nismo ranije nismo predložili njegove izmene? Ja iz z ovog pitanja mogu da izvučem samo dva zaključka. Prvi zaključak je da očigledno ni ministar Selaković nije pratio kako funkcioniše primena ovog zakona u praksi, čim on danas nije jedan od predlagača. Drugi zaključak jeste da opet ministar, kao ni kada je donošen ovaj zakon, kada nije želelo da čuje mišljenje profesije i sada ne želi da čuje opravdane kritike opozicije i očigledno ne želi ni da prihvati odgovornost.
Moje pitanje je - da li ste sigurni da će građani, s obzirom da se i ove izmene vrše u cajtnotu, 1. marta, odnosno sutra znati gde mogu da vrše overe i da neće nastati zagušenje kod notara, jer smo zajedno, kako smo danas i u raspravi u načelu ustanovili, da 94 notara nije dovoljno da odradi ovaj posao? Da li ste sigurni i da li i vi, ukoliko ministar to već nije želeo, da li želite da prihvatite da je napravljena jedna greška i da li želite da priznate to da će građani i ovog puta ispaštati zbog politike - u oktobru biće i u novembru, u novembru biće u decembru. Hvala.

Samo da pojasnim koleginici Batić.
Pitanje nisam postavila vama, jer ste vi potpuno irelevantni za ovo, jer svi vi koji ste potpisali ovaj Predlog zakona, upravo vi ste doveli do toga da vam se taj član zakona kroz odbor i promeni.
Pomenuli ste institut poslaničkih pitanja, da je to utorkom i četvrtkom. Mi, nažalost, nemamo priliku da postavljamo poslanička pitanja utorkom i četvrtkom, jer se sednice, gle čuda, u poslednje vreme održavaju svim danima osim utorkom i četvrtkom, naročito poslednjeg četvrtka u mesecu, tako da moramo da koristimo svaku priliku. Hvala.

Hvala, poštovana predsednice.
Uvaženi ministre, gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, dobro veče i građanima Srbije, pošto pretpostavljam da nas gledaju negde oko ponoći, ukoliko nas neko uopšte i gleda, amandmanom na član 1. moj kolega, gospodin Balša Božović, je predložio izmene ovog člana, tako što će se stavovi 1. i 2. brisati, a obrazloženje za to jeste što je predlagač predlaganjem ovih izmena i dopuna zakona izbrisao deo koji ograničava najveći doprinos za uređenje zemljišta.
Smatramo da je ovo neprihvatljivo, jer se predloženom izmenom datom u Predlogu zakona suštinski ništa značajno neće postići u pospešivanju privlačenja investicija.
Takođe, kolega Božović je predložio i brisanje stava 2. iz ovog člana 1. Predloga zakona, jer se ovim stavom 2. ovog člana predlaže da se u članu 97. Zakona, stav 4. briše, a to predstavlja ukidanje prava lokalnih samouprava da donosi bilo kakvu odluku o visini naknade za uređenje zemljišta, što je tradicionalno izvorni prihod lokalnih samouprava. Ovo predstavlja potpunu centralizaciju i smatramo da se ne može ovim zakonom, odnosno predloženim izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji ukidati pravo lokalnih samouprava i da određuje visinu naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Jednostavno, ko ima bolju politiku on će privlačiti investitore, ko nema on te investitore neće uspeti da privuče. Hvala.

Hvala predsednice.
Još jednom bih da ukažem na to da je ova odluka i predlog ove izmene i dopune zakona diskriminatorski, s obzirom da ukoliko neko želi da napravi, sagradi fabriku, ukoliko neko želi da sagradi magacin ili za podzemne etaže, garaže u zgradama, taj neko neće plaćati komunalne usluge, a ukoliko neki običan građanin želi da izgradi recimo zgradu, on će morati da plaća nadoknadu za to i usluge.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministri, ukoliko imamo u vidu ovo umanjenje i plata i penzija i najavljene mere štednje, smatram da je onda potrebno svesti u realnije okvire i rashode za sve aktivnosti, pa samim tim i za aktivnosti koje se sprovode u cilju obavljanja funkcije predsednika Republike. Ukoliko građani štede svuda, smatram da bi bilo odlično da predsednik bude uzor, pa da i on uštedi na svojim aktivnostima.

S obzirom da ste predložili da se više izdvaja i za jednokratnu pomoć sveštenicima, monasima i verskim službenicima i da ste naveli u obrazloženju i u programskim aktivnostima da se to radi u cilju jer crkva ima ulogu i sveštenici, monasi, imaju ulogu u tome da zadrže građane u Republici i da je njihova uloga takođe i u međunarodnoj i u regionalnoj saradnji. Ja bih želela samo da vas podsetim da je uloga crkve u tome da promoviše i širi veru, a da je upravo zadatak države da zadrži građane i da tim građanima omogući bolji život u ovoj zemlji.

Ono na što mislim je dobro usmeriti novac, jeste na to da se usmeri novac, recimo, na odlazak profesora i studenata na inostrane univerzitete radi razmene iskustava i stručnih usavršavanja ili, recimo, zapošljavanje mladih, kako mladi ne bi napuštali zemlju, jer smo danas dosta o tome govorili, s obzirom da za zapošljavanje mladih nije opredeljen ni dinar. Opet, danas smo govorili o tome da je za subvencije železnice opredeljeno čak 100 miliona evra.

Kada opet govorimo o ovim subvencijama, u razdelu 24. u 2015. godini nije opredeljen ni dinar sredstava za Centar za strna žita u Kragujevcu, koji se bavi naučno-istraživačkim radom, a na osnovu programa stabilizacije održive u poslovanju, koji je usvojen od strane Vlade Republike Srbije, predviđeno je da ovaj program traje tri godine…

Samo da završim rečenicu.

Predviđeno je da program traje tri godine. Do sada je dve godine Centru za strna žita dodeljivan novac, a u 2015. godini toga nema planiranog. Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući. Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministri, ovim amandmanom mi smo predložili da se u članu 3. st. 1. i 3. brišu. Stavom 1. se reguliše stav 4. člana 35. Zakona, koji kaže – osnovne elemente obveznice i da se emisije kroz uslove distribucije i naplate obveznice urediće Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, najkasnije do, kako vi predlažete, 30. juna 2017. godine, odnosno opet pomerate rokove za tri godine, kao i u stavu 5. ovog zakona. Ovo nije prvi put, već postaje praksa da se predlozima izmena i dopuna nekog zakona pomeraju rokovi koji su prvobitno postavljeni nekim drugim zakonom.

S obzirom da je ovde osnov na elementne obveznice, i da se emisije kroz uslove distribucije naplate obveznica trebalo da uredi Vlada na predlog ministarstva, možemo da zaključimo ili da u ministarstvu nije bilo dovoljno ljudi. Možda kao posledica toga, kao posledica zabrane zapošljavanja u javnom sektoru ili nije bilo dovoljno stručnih ljudi, ili su se Vlada i nadležno ministarstvo bavili nekim drugim poslovima kao što su smanjenje plata i penzija u javnom sektoru, pa su možda čak i ljudi koji su zaposleni u ministarstvu bili demotivisani tim smanjenjem plate.

Mi smatramo da su osnovne elemente obveznice Vlada već odavno morala da pripremi, a ne da pomera rokove kako je to predloženo izmenama stava 4. Takođe smatramo da ne bi trebalo odlagati pravosnažnosti i dospeće prve godišnje rate obveznica sa 2015. na 2018. godinu. Hvala.