Hvala predsednice.

Malo sam zakasnila na početak rasprave o amandmanu pa bih se sad uključila, s obzirom i da sam sa kolegom predlagač.

Vidim da očigledno neke stvari nisu bile najjasnije. Mi ne govorimo da je sporan ovaj broj članova Upravnog odbora koji vi predlažete. Bilo je reči o tome malopre u raspravama. Broj članova Upravnog odbora uopšte nije sporan. Mi se slažemo sa racionalizacijom u tom pogledu, ali u nekim drugim pogledima mi se ne slažemo, jer smatramo da vama od količine novca zavisi i ko je upravljač ovim Fondom. Mi smo želeli da umesto četiri člana koje vi predlažete, da budu tu na predlog ministra nadležnog za poslove zdravlja, da tu bude i jedna osoba, predstavnik Udruženja osoba sa invaliditetom.

Svi smo govorili o tome da oni koji pune taj Fond, građani koji pune taj Fond novcem treba da utiču na to kako se raspolaže sredstvima iz tog Fonda. Jednostavno, smatramo da će bolje uticati na to na koji način se raspolaže sredstvima, na koji način se taj novac raspoređuje i ko je više zainteresovan za te teme od onih koji žele da na ovaj način unaprede sistem zdravstvene zaštite.

Hvala vam.
Ne želim samo da se stvori slika, pošto ste rekli da do sada jeste bio prisutan jedan predstavnik Udruženja osoba sa invaliditetom, ne želimo da se stvori slika da je jedino taj predstavnik osoba Udruženja sa invaliditetom taj koji je zaslužan za to što Fond možda nije dovoljno dobro funkcionisao. Ja sam samo rekla da je umesto toliko članova ministarstva…

…možda bolje i možda racionalnije da i sada i dalje bude tu jedna osoba koja bi predstavljala osobe sa invaliditetom, od tih 14 osoba manje, čini mi se sada u odnosu na ovaj 21 član. Nemoguće je da je svih ovih trinaestoro dobro funkcionisalo, samo je problem u toj jednoj osobi.

Hvala poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, ovim amandmanom kada je u pitanju nadzorni odbor da pojasnim nekim kolega, mi ne tražimo da se eliminiše uticaj Vlade, jer da tražimo da se eliminiše uticaj Vlade na upravni i nadzorni odbor, mi ne bismo predlagali amandman u ovom obliku već bi glasio da nema uopšte članova Vlade na predlog ministra, nadležnog za poslove zdravlja.
Mi smo želeli da i u nadzornom odboru, želeli smo da smanjimo uticaj predstavnika Vlade u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i u Nadzornom odboru Republičkog fonda, jer, opet ponavljam je to obesmišljavanje Fonda.
Zašto smo predložili da ubacimo jednog predstavnika i u nadzorni odbor udruženja osoba sa invaliditetom, zato što ste i u obrazloženju Predloga zakona ministre rekli da je potrebno zadržati učešće najbrojnijih kategorija. Podsećam vas da predstavnika, odnosno osoba sa invaliditetom u Srbiji ima preko 550.000.
Ponavljam po ko zna koji put, u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje se ne nalazi samo novac predstavnika političkih partija, nalazi se novac svih građana Srbije i smatramo da svi građani Srbije preko svojih predstavnika treba da imaju uticaj na raspolaganje novcem iz tog fonda, a ovim postupkom vi Fond stavljate u funkciju isključivo političkih partija i isključivo dnevno-politički dešavanja.
Podsećam vas još jednom da kao što je uloga parlamenta da vrši nadzor nad radom ministra, tako je i uloga Nadzornog odbora da vrši nadzor nad finansijskim poslovanjem Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Mogu da postavim jedno pitanje – ko nama garantuje da se neće desiti takva situacija, da kada bude bila naredna rekonstrukcija Vlade u januaru koja se najavljuje, da vas možda ministre neće smeniti, zajedno sa vama i one članove Upravnog i Nadzornog odbora koje ste vi predlagali i ukoliko Republički fond ne funkcioniše kako treba, onda ta naredna vlada koja bude bila tu neće prati ruke od toga što ste vi radili, šta su radili oni članovi Upravnog i Nadzornog odbora koje ste vi predlagali.
Govorim o tome da je potrebno uvesti u princip lične odgovornosti, a ne političke podobnosti. To je suština.

Hvala poštovana predsednice.
Uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, kada je u pitanju ovaj zakon o zdravstvenoj dokumentaciji verujem da smo se do sada svi složili, da danas lekari troše gro vremena na nepotrebnom administriranju i šta više to je jedna trećina njihovog ukupnog radnog vremena i da bi vođenje ovakvog elektronskog kartona, odnosno medicinskog dosijea značilo to da će lekari moći da posvete više vremena svojim pacijentima, jer primena informacionih tehnologija olakšava ne samo onima koji rade u sistemu zdravstvene zaštite, primena informacionih tehnologija dosta olakšava i korisnicima usluga ovog sistema.
Vaša intencija ministre je dobra, vaša intencija je da na ekonomičniji i jednostavniji način imamo sve podatke o pacijentima na jednom mestu. Međutim, namera, kao namera sama po sebi nije dovoljna, ukoliko tu nameru ne prate i neki konkretni koraci koji će dovesti do implementacije ovog zakona kada o njemu govorimo.
Mi tu nailazimo na nekoliko prepreka, jedna od tih prepreka je da svi znamo da informacione tehnologije često zahtevaju i neke nove ljude koji će sa sobom doneti neka nova saznanja, neke nove informacije iz ovih oblasti, a ti novi ljudi, tu se podrazumevaju nova zapošljavanja. Međutim, prva prepreka je upravo da mi danas imamo zabranu zapošljavanja ljudi u javnom sektoru, pa će često ti stručnjaci koji bi mogli da pomognu i koji bi mogli da donesu nova znanja otići negde u Nemačku ili u Norvešku, gde najčešće odlaze mladi lekari da svoje znanje primenjuju.
Druga prepreka na koju mi nailazimo jeste ta da ste vi stavili da se zakon primenjuje od 2016. godine i do tada je neophodno načiniti niz nekih koraka, kao što smo malo čas rekli, između ostalog, neophodno je da lekari i medicinsko osoblje definišu procedure i protoke tih informacija, da zatim oni koji se bave tim informacionim tehnologijama, stručnjaci iz tih oblasti, sve to spoje u jednu celinu i naprave i načine i taj sistem funkcionalnim.
Međutim, svi ti ljudi koji bi trebalo da rade do 2016. godine da omoguće implementaciju ovog zakona, sve te ljude bi trebalo dodatno motivisati i oni bi trebali da ulože još 50% minimum nekih svojih napora da bi to sve profunkcionisalo, samo ne znam na koji će način oni biti motivisani, da li novim Zakonom o radu ili time što im smanjujemo plate.
Kada govorimo o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, ovaj zakon kaže da je potrebna racionalizacija ovih tela i mi se slažemo, ali ne racionalizacija na onaj način na koji ste vi to predvideli. U obrazloženju vi ste napisali da se predloženim zadržava učešće najbrojnijih kategorija iz civilnog sektora, međutim, zaboravili ste u odnosu na prethodni zakon, vi ste izostavili učešće osoba sa invaliditetom u upravnim i nadzornim odborima, kojih po informacijama koje je ministar Vulin izneo pre čini mi se nekih mesec dana, osoba sa invaliditetom ima 550.000, tako da ovu kategoriju u Srbiji smo zaboravili.
Ukoliko bi napravili racionalniju podelu od ove vaše racionalne po kojoj Vladi i vašem Ministarstvu vi dajete kontrolu nad raspolaganjem sredstava Fondu i samim tim i obesmišljavate postojanje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, mogli biste recimo, to smo mi predložili našim amandmanom, mogli biste recimo umesto tri, odnosno četiri osobe iz Ministarstva mogli bismo da stavimo da tu bude po jedna osoba manje, kao predstavnik Ministarstva, odnosno one koje će imenovati ministar, a da stavimo po jednu osobu kao što je ranije bilo iz Udruženja osoba sa invaliditetom.
Koleginica koja je govorila jutros u raspravi je rekla i da je važno da se u ovim telima nalaze predstavnici onih koji znaju svoja sredstva za Fond, pa da oni mogu na taj način direktno da utiču na to kako će se njihov novac, odnosno novac svih građana raspoređivati. Slažem se sa tim u potpunosti, neophodno je da svi ti predstavnici budu u upravnim i nadzornim odborima, a ne da se desi kao što ste vi predložili ovim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ne da ih preglasavaju trojica odnosno četvorica postavljenih ljudi, jer ko je više zainteresovan da unapredi sistem zdravstvene zaštite i usluge sistema zdravstvene zaštite od njihovih korisnika. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, u Predlogu zakona o sprečavanju dopinga u sportu, u članu 3. stav 1. tačka 4), mi smo tačku 4) želeli da izmenimo, tako da ona glasi da – antidoping pravila postoje i u slučajevima neispunjavanja obaveza utvrđenih pravila Antidoping agencija, u pogledu dostupnosti sportista iz registrovane test grupe za testiranje izvan takmičenja, kao i ne pružanja podataka o boravištu i propuštanju objavljenih testiranja izvan takmičenja u periodu propisanom od strane ovlašćene Antidoping organizacije.
Mi smatramo da svaki sportista na bilo kom nivou takmičenja da se takmiči, da bi svaki sportista trebalo da bude svestan posledica koje korišćenje doping sredstava može da nanese i njegovoj daljoj karijeri.
U Predlogu zakona se predviđa da svaki sportista ima pravo na tri vezana neispunjavanja obaveza prema Antidoping organizaciji, a mi smatramo da je to suviše, a to smo govorili kada smo diskutovali o ovom zakonu u načelu i smatramo da svako neispunjavanje obaveza mora biti sankcionisano.
Ono što nam je takođe ostalo nejasno, šta znači tri vezana puta, ako mogu da postoje tri uzastopna puta, jer onda bi morali da definišemo šta su tri nevezana puta?

Opet ponoviću svoje pitanje. Tri puta u roku od 12 meseci tri vezana ili uzastopna? Tri uzastopna. Postoji razlika između vezana i uzastopna.

Uvaženi predsedavajući, ministre, koleginice i kolege poslanici, ovaj zakon, kao što su neke moje kolege pomenule, mogao je da bude primer dobre prakse. Pred narodne poslanike nije došao po hitnom postupku. Bila je javna rasprava i jedino gde smo mogli negde da vidimo rezultate toka te javne rasprave.
Neću sada govoriti o dopingu kao pošasti savremenog doba jer razne vrste prirodnih dopinga kao stimulativne supstance postoje još pre 2000 godina, pa imamo primere dopingovanja konja još iz 1666. godine arsenom u Engleskoj.
Krajem 19. veka počinje ozbiljnije korišćenje dopinga, kako bi sredinom i u drugoj polovini 20. veka već korišćenje dopinga u sportu primilo ozbiljnije razmere sa ozbiljno štetnim dejstvom po zdravlje i život sportista, pa čak za poslednjih 100 godina imamo 115 slučajeva smrtnih ishoda usled korišćenja ovih supstanci i veliki broj zdravstvenih poremećaja opet usled korišćenja istih.
Dakle, doping postoji i doping se koristi odavno. Ima suviše loših i iznova novih slučajeva, kako bismo danas mogli da kažemo da znamo sve o dopingu. Sa napredovanjem i sa razvojem masovnih medija, sa razvojem tehnologije i sa razvojem medicine dolazimo do toga da se javljaju nove supstance i traže se novi načini korišćenja novih doping sredstava.
Šta je naš zadatak? Pošto međunarodna zajednica vodi oštru pravnu borbu protiv korišćenja dopinga u sportu, naš zadatak je da pratimo međunarodne korake, da ove konvencije usklađujemo sa međunarodnim i da podržavamo Antidoping agenciju.
Šta smo uradili? Godine 2005. smo doneli Antidoping zakon koji je baziran na Evropskoj konvenciji o sprečavanju dopinga u sportu i Svetskom antidoping kodeksu. Godine 2005. smo ratifikovali Međunarodnu konvenciju o dopingu, a 2011. godine smo usvojili Zakon o sportu i tu smo nekako stali. Iako je Svetski antidoping kodeks donet još 2007. godine, počeo je da se primenjuje tek 2009. godine i imamo novi Svetski antidoping kodeks koji je, čini mi se, donet krajem 2013. godine i da ste vi ministre bili prisutni kada je on bio donošen. On počinje da se primenjuje 1. januara 2015. godine, pa smo opet došli do takve situacije da se nalazimo u cajtnotu, da za samo dva meseca počinje primenjivanje tog kodeksa, a mi još uvek nismo uskladili naš ni sa ovim iz 2009. godine. To je ono na šta sam želela u svom obraćanju da skrenem pažnju.
Ovaj zakon usvajamo sada jer naši sportisti neće moći da učestvuju na međunarodnim takmičenjima u slučaju da on ne bude usvojen i koliko sam razumela, nećemo moći ni da organizujemo neka takmičenja.
To što se sada zakon donosi u cajtnotu nije u neku ruku ni zbog naših sportista ni zbog njihovih rezultata, već zbog toga što opet imamo kašnjenja i opet imamo rokove. Vi ste nekih 400 dana ministar ovog ministarstva, pa smatram i želim da vas pitam – da li su ti zakoni mogli da se donesu ranije 2013. godine ili ranije 2014. godine?
Glavna moja zamerka se odnosila na neaktivnost ministarstva, inertnost. Kada govorim o ministarstvu u vašem portfoliju Ministarstva omladine i sporta se nalaze velike teme, pozicija mladih u našem društvu, nezaposlenost mladih ljudi, edukacija, imamo podatak da čak 70% mladih smatraju nasilje korisnim instrumentom u rešavanju problema, a jedan od načina na koji možemo rešiti taj problem jeste uključivanje mladih u bavljenje sportom kako profesionalno, tako i rekreativno, odnosno amaterski.
Još neke od mojih zamerki idu u pravcu neaktivnosti u smislu edukacije. To je ujedno i zamerka Antidoping agenciji u odnosu na saveze. To je i zakonska obaveza, član 10. stav 7. je vrlo precizan u odnosu na ovu potrebnu edukaciju. Izvukla sam neke podatke koji govore o tome da su naši sportisti veoma upoznati sa tim kolika je štetnost prilikom dopingovanja. Međutim, mali procenat sportista je upoznat sa tim. Mislim da 50% njih ne zna koje su to zabranjene supstance i čak 60% sportista nije upoznato sa ovim zakonom koji danas donosimo i onim zakonom koji je važio do sada.
Mislim da je neophodno skrenuti pažnju i obratiti pažnju na one koji se rekreativno bave sportom jer i oni često da bi postigli svoje rezultate posežu za nedozvoljenim supstancama. Te nedozvoljene supstance se vrlo često mogu naći gotovo u svakoj teretani i dostupne su svima. Neophodno je edukovati mlade ljude o štetnosti ovih sredstava sa kojima oni dolaze u kontakt.
Jako je bitno da vodimo inteligentnu borbu protiv dopinga u sportu jer on nekada može imati mnogo bolje rezultate nego neke druge stvari, jer kada gledamo samo zakon i restriktivne mere u svemu tome uvek se nađe nekog prostora za rad ispod žita i očekujem da vi vašim autoritetom kao ministar i vašim planom edukacije gradite svest o borbi protiv dopinga.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, naš amandman se odnosi na javni interes u javnom informisanju i odnosi se na dodavanje jedne tačke, koja bi glasila – borba protiv korupcije kao prioritet od javnog informisanja.
Koleginica Aida Ćorović i ja smo ovim amandmanom želele da borbu protiv korupcije stavimo kao prioritet od javnog interesa za sve naše građane i smatram da bi na taj način ova tema postala jedna od bitnijih stvari koje će biti podržane iz javnih izvora, što još uvek nije situacija.
Smatramo da treba dati podršku i medijskim produkcijama koje se bave istraživačkim novinarstvom i promocijom borbe protiv korupcije, što predstavlja neophodan element u borbi protiv korupcije, a što je definisano i u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije.
Smatramo da su mediji ključni kada je ova tema u pitanju, jer u svojim izveštavanjima oni na neki način, neću reči primoravaju, ali na neki način podstiču i teraju državne organe da sve slučajeve korupcije ispitaju u potpunosti, ali uloga medija je i da obaveštavaju građane o tome šta je sve oblik koruptivnog ponašanja. Smatramo da svest mora da postoji i kod novinara, ali i kod vlasnika medija koji bi novinarima trebalo da omoguće slobodu rada. Hvala.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, prema zaključcima koje je donela Narodna skupština Republike Srbije, a povodom razmatranja izveštaja Zaštitnika građana iz 2012. godine, koji su usvojeni 1. jula 2013. godine, Vlada je bila obavezna da jednom u tri meseca Narodnoj skupštini Republike Srbije podnose informacije sa podacima razvrstanim po organima i imaocima javnih ovlašćenja na nivou Republike, a koje sadrže podatke o broju preporuka koje je Zaštitnik građana uputio organima državne uprave i imaocima javnih ovlašćenja na nivou Republike, kao i broj izvršenih i ne izvršenih preporuka i o razlozima za ne postupanje po istim preporukama.
Međutim, Vlada to do sada nije učinila. Kada smo razmatrali izveštaj Zaštitnika građana za 2013. godinu, 5. juna 2014. godine, zaključci koji su tada doneti sadrže identičnu odredbu, ali sa izmenjenom dinamikom izveštavanja, odnosno Vlada bi trebala na šest, umesto dosadašnja tri meseca, da podnosi informacije Narodnoj skupštini Republike Srbije. To do sada nije učinjeno sa ovim produženim rokom od šest meseci.
Smatram da bi ovaj izveštaj Zaštitnika građana mogao biti od neprocenjive pomoći Vladi i Skupštini u vršenju nadzora nad radom ministara, odnosno ministarstva, ali mogu biti od pomoći i ministarstvima u odnosu na organe nad kojima oni vrše nadzor.
Moje pitanje je upućeno predsedniku Vlade – kada će Narodna skupština Republike Srbije dobiti povratne informacija u vezi sa postupanjem po ovim navedenim izveštajima i preporukama. Hvala.

Poštovana predsednice, uvažena ministarka, ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, danas su nam tema izveštaj o poplavama i Zakon o otklanjanju posledica poplava.
Ono što, kada pogledamo zakon možemo da vidimo dve stvari. Prva stvar je da premijer očigledno nema poverenje u svoje najbliže saradnike, da nema poverenja u institucije, pa da će stručno odraditi ovaj posao, pa posao direktora Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja poverava gospodinu Blagojeviću, direktoru privatne firme.
Druga stvar koju možemo da uočimo kada pogledamo ovaj predlog zakona, da iako ste ministarka pomenuli da su iz svakog ministarstva po tri osobe date na raspolaganje gospodinu Blagojeviću, ovo možemo da protumačimo kao to, da Vlada zapravo želi da umanji posao i da pobegne od odgovornosti, jer će za rad, odnosno nerad tih ljudi odgovarati upravo gospodin Blagojević. Gospodin Blagojević, koji za razliku i od kolega iz vladajuće većine i koji za razliku od ministara za svoj rad ne odgovara ni biračima koji su ih birali, ni svim građanima Srbije, ali ni Narodnoj skupštini koja je postavljala ministre.
Znate, već je dva meseca prošlo od poplave. Moram da izrazim sumnju da će za manje od mesec dana nastava u svim školama početi na vreme, kao što ste najavili i da će svi oni koji su ostali bez svog krova nad glavom do početka jeseni, odnosno pre početka jeseni, kako ste maločas rekli dobiti svoje kuće.
Još jedan dokaz da bežite od odgovornosti je taj što za pomoć nije odvojen nikakav novac iz budžeta, već samo onaj novac koji je stigao iz donacija. Još neka od mana je ta da će, kako ste malo pre pominjali biti izgrađeni tipski objekti površine 60, 80 i 100 m2, ali da te tipske objekte građani neće moći da prodaju u narednih pet godina. Pitam šta se dešava ukoliko je neko već planirao da proda svoju kuću iz razloga, što recimo želi da se preseli u inostranstvo ili ukoliko neko želi ili možda sada nakon što obnovi svoju kuću, želi da je proda kako bi detetu mogao da plati školovanje, ili ukoliko se ne daj bože neko razboli pa mu je neophodan novac za lečenje?
Ono, takođe što ne bi trebalo zaboraviti jeste da će izgradnju svih tih i obnavljanje svih tih objekata biti neophodno izdavanje i građevinskih i upotrebnih dozvola. Smatram da će građani nepotrebno za te dozvole, ako recimo želi da izgradi kuću od 100 m2 morati da daju i do 15.000 dinara za različite takse, što će za sve te kuće koje će biti sagrađene iznositi negde oko 10% od svog novca koji će biti izdvojen za obnovu kuća
Kada pogledamo ovaj izveštaj o poplavama, osim što na prvi pogled možemo da uočimo da poplavljenih područja nema, jer nam već na prvoj stranici piše da potražimo plavom bojom obeležene poplavljene opštine na crno-beloj fotografiji, a osim toga možemo da uočimo da su postojali još neki veći nedostati.
Neko od poslanika vladajuće većine je pomenuo da se posledice mogu izbeći ili umanjiti ukoliko se preventivno deluje. Ja se apsolutno slažem. Između ostalog možda su posledice mogle biti umanjene da je za odbranu od poplava bilo dovoljno novca. Novca nije bilo dovoljno zbog toga što su, između ostalog, 2012. godine izmena zakona umanjen novac prihodi „Srbijavoda“. Takođe je neko od poslanika vladajuće većine pomenuo da neko godinama nije vodio računa o tome šta može da se dogodi. Ja se još jednom slažem sa poslanicima vladajuće većine, kada je ova izjava u pitanju, jer nakon što je donet zakon 2011. godine imali smo tri Vlade, ovo je treća Vlada i neko godinama nije vodio računa. Evo treća Vlada nije donela sve uredbe, pa između ostalog ni uredbe o sistemu za uzbunjivanje, ni o formiranju jedinica za uzbunjivanje i o civilnoj zaštiti. Hvala.