Zahvaljujem potpredsedniče.

Još su Rimljani razvili onu maksimu - hleba i igara; i shvatili su da je tu način da svoje građane drže pod kontrolom. Mi bismo rekli da ste vi u ovome Predlogu budžeta otišli korak dalje i uspostavili maksimu represije igara.

Da, imate veća kapitalna izdvajanja nego u prethodnim budžetima, ali ste propustili da nam kažete što kaže Fiskalni savet da je najveći, daleko najveći deo tih ulaganja, upravo se ulaže u to da se jača represivni aparat države. To su sredstva koja odlaze u privatnu policiju SNS, u privatnu vojsku SNS i njenih koalicionih partnera, u privatnu BIA, čiji zvaničnici javno opet pred premijerkom optužuju medije, opozicionare, sindikate i nevladine organizacije i građane koje kritikuju da su neprijatelji države i naroda, u privatnu VOA, u privatnu VBA i sve što radite, radite da biste još više jačali represivni aparat države i da bi uvek postojao nekakav Marko Parezanović koji će u prisustvu najvišeg državnog vrha da optuži opozicionare da su državni neprijatelji, nakon čega će se uvek naći neko ko će nekom opozicionaru razbiti glavu ili ga napasti na neki drugi način.

Ja ću govoriti osim evo o represiji, da vidimo gde se nalaze i igre u vašem budžetu. Građani Srbije treba da znaju da Vlada Republike Srbije u 2019. godini ima nameru da podigne kredit od 250 miliona evra za izgradnju nacionalnog stadiona.

Upotrebiću reči našeg potpredsednika, Marinkovića, koji je uputio mom kolegi ranije u toku rasprave jutros - šta je sa vama? Šta se sa vama dešava i šta može da vam padne na pamet da dižete kredit od 250 miliona evra da izgradite nekakav stadion, a da istovremeno u budžetu nemate para da vratite penzionerima ono što im je oduzeto, da nemate para za one žene koje su trudne, koje su se porodile, koje vas mesecima na ulici mole da ne dobijaju hiljadu dinara mesečno i da ne budu kažnjene zbog toga što su se porodile, da nemate para, a to kaže Fiskalni savet za investicije u nauci i obrazovanju, da nemate para za investicije u zdravstvu, da nemate ni za šta od toga para, a imate para za nekakav nacionalni stadion.

Ja vas molim da odgovorite na pitanje, šta se sa vama dešava? Kako je moguće da su vam prioriteti toliko pomereni i toliko poremećeni?

Druga tema o kojoj niko ne razgovara, a vi ministre Mali ponajmanje, jeste budžet AP Vojvodine. Zadržali ste protivustavnu odredbu u Zakonu o budžetskom sistemu da budžetu AP Vojvodine ne pripada ni 7% prihoda ni 7% rashoda, nego 7% poreskih prihoda, što je suprotno Ustavu Republike Srbije, pa čak ni tih 7% onako kako ga vi računate niste u stanju da isplatite Vojvodini onako kako njeni građani zaslužuju, nego opet da bi ste lažno prikazali budžet od 7%, vi u tu cifru sada trpate i transfere za poverene poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti AP Vojvodine i namenske transfere za finansiranje rashoda za zaposlene u obrazovanju i namenska i nenamenska za sve jedinice lokalne samouprave, namenski kapitalni transferi za projekte koje utvrdi Vlada. Svi transferi dan nakon što legnu na račun AP Vojvodine odlaze sa tog računa i to nisu prihodi koji pripadaju budžetu AP Vojvodine.

Za ostale stvari znam kako ste uspeli da ih stavite zato što ste bezobrazni prema AP Vojvodini, prema njenim građanima zato što ih kažnjavate, ali molim vas da mi odgovorite vrlo precizno na sledeća pitanja, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 187. stav 2. tačka 4. glasi da se u budžetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva za plate, naknade i dodatke zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i otpremnine.

Kako ono za šta u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja piše da se obezbeđuje u budžetu Republike Srbije vi možete da smatrate za prihode budžeta AP Vojvodine? Šta će sredstva za plate nastavnika i profesora u budžetu AP Vojvodine kada u zakonu jasno piše da ta sredstva pripadaju, da se ta sredstva isplaćuju iz budžeta Republike Srbije? Hvala.

Zahvaljujem.

Najpre da razjasnimo nešto. Ja kada govorim o SNS vojsci i policiji, ne govorim o svim onim poštenim ljudima koji rade i u Vojsci i u policiji, koji profesionalno obavljaju svoj posao, a koje ste vi, kako je rekao ministar, hteli sada da nagradite. Pa, nagradili ste vi njih i smanjenjem plata i dnevnicama od 150 dinara. Time ste ih dosta nagradili, pričom o onim funkcionerima u tim institucijama koje i dan danas i zaista služe tome da zloupotrebljavaju i sve te poštene ljude koji tamo rade, da bi vršili represiju.

Sve smo čuli, gospodine Mali, osim toga kako to da se plate prosvetara koji žive na teritoriji AP Vojvodine isplaćuju iz budžeta AP Vojvodine, kada u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jasno piše da se ta sredstva isplaćuju iz budžeta Republike Srbije?

To što radite nije samo prevara. To što radite je protivzakonito. Ta sredstva ne pripadaju budžetu AP Vojvodine, nego se isplaćuju iz budžeta Republike Srbije. I nijedna vaša uvreda, nijedna vaša laž, nijedno vaše poniženje građana Vojvodine na način na koji to radite šest godina, na način na koji ste to radili za vikend u Novom Sadu, neće promeniti činjenicu da Vlada Republike Srbije, koja se hvali da smo ušli u zlatno doba, da imamo više para nego ikada, da ćemo tek videti beneficije vašeg rada, kažnjava na ovaj način građane Vojvodine i uskraćuje im prava na silu stavljajući u budžet AP Vojvodine nešto što tom budžetu po zakonu ne može pripadati.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Zaista pozivam kolege da glasaju da dnevni red dopunimo ovim Predlogom zakona koji nisam pripremila sama. Pripremila ga je Pokrajinska vlada, pripremili su ga oni ljudi koji se bave svim onim nadležnostima koje AP Vojvodine treba da finansira i koji znaju šta sve to Republika Srbija treba Vojvodini da prenese, nadležnosti koje bi Vojvodina iz izvornih prihoda mogla da finansira.

Neki od vas su bili na navodnoj proslavi prisejidinjenja Vojvodine Kraljevine Srbiji i prisustvovali toj jednoj nacionalističkoj histeriji koju smo imali prilike da vidimo pre dva dana u Novom Sadu, a koja je imala samo jedan jedini cilj – da pokaže da postoje teritorije koje je Srbija osvojila u ratu, a koje je zadržala u svom sastavu. Činjenica je bila da su je organizovali,da su glavni glumci te predstave bili upravo ono čija je pogubna politika u prethodnim decenijama dovela do toga da Srbija izgubi sve teritorije koje je ranije osvajala u ratovima u kojima su, naravno, ginula tuđa deca, u politici koju ste vi podržavali, koju i danas podržavate, a koja je dovela do toga da hiljade ljudi izgubi svoje živote, da desetine hiljada ljudi ostane bez krova nad glavom i da se godine i decenije izgube u svim zemljama regiona, pa i u toj Srbiji i u toj Vojvodini koju ste, navodno, ova dva dana, u Novom Sadu slavili.

Naravno, meni je jasno da su i radikali i nacionalisti oduvek bili protiv Vojvodine. U onim vekovima u kojima Vojvodina postoji ona je najpre smetala mađarskim nacionalistima, nakon toga srpskim nacionalistima, danas smeta onim nacionalistima koji trenutno vode i Srbiju i Vojvodinu, a baš kao što je smetala radikalima koji su i 1918. godine smatrali da ona treba da prestane da postoji onog momenta kada je ušla u sastav Kraljevine Srbije, danas smeta onim radikalima koji Vojvodinu trenutno vode, koji se možda malo drugačije zovu, ali taj radikalsko-nacionalistički šinjel, makar kada je u pitanju Vojvodina, a i kada su u pitanju druge stvari očigledno niti mogu, niti su u stanju, niti žele da skinu.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Kao što je poznato, ja predlažem već nekoliko godina da se u Krivični zakonik unese samo jedna jedina izmena, a to je da se među krivična dela koja ne zastarevaju unese i krivično delo trgovine ljudima radi usvojenje, odnosno kolokvijalno nazvano – krađa beba.

Postoje razna udruženja roditelja i neka smatraju da ne treba doneti poseban zakon o nestalim bebama, neka smatraju da treba, neki smatraju da Komisija koju je Vlada osnovala rešenje za njihove probleme, neki smatraju da je to samo zloupotreba i da na taj način zamajavate ljude koji pokušavaju da dođu do istine šta se to desilo sa njihovom decom, u nekim slučajevima pre nekoliko desetina godina, a u nekim slučajevima i vrlo skoro.

Ono oko čega se svi slažu jeste da ovu izmenu Krivičnog zakonika treba učiniti zato što se veoma često desi da ljudi kojima nestanu deca u porodilištu, kojima se kaže da im je dete umrlo, tek nakon nekoliko godina shvate da u proceduri nešto nije bilo u redu, da nisu upoznati sa svim činjenicama, da su im poturili da potpišu razne papire, a da oni u tom momentu nisu ni bili svesni šta potpisuju. Onda kada krenu da traže pravdu ispostavi se da je već kasno i da ne mogu to više da učine.

Zaista ne znam koji je razlog zbog kog vi ne želite da krivično delo - krađe beba postane krivično delo koje ne zastareva. Ako je problem u tome što to predlaže neko iz opozicije, ja sam spremna da razgovaramo, da se tog predloga ja odreknem, nije ni moj da bi ga se odrekla, da to predloži neko iz vladajuće koalicije, da to predloži predsednica, vidim da njeni predlozi zakona idu i na javna slušanja, a dolaze i na dnevni red Skupštine. Dajte samo da ovim ljudima pomognemo, jer oni stvarno proživljvaju stvari koje mi ne možemo ni da zamislimo.

Nemojte da još i Narodna skupština bude dodatni kamen u ovoj državi o koji se oni spotiču, koji ih sprečava da saznaju istinu o svojoj deci.

Dakle, jedina izmena u Krivičnom zakoniku koju ja predlažem i koju tražim jeste da se među krivična dela koja ne zastarevaju, pored onih dela koja se sad tamo nalaze, uvrsti i krivučno delo - krađe beba. Molim predsedavajućeg da zvoni, ukoliko je to jedini način da vi reagujete, ali dajte da ovu izmenu Krivičnog zakonika usvojimo.

Zahvaljujem.

Kada smo usvajali Zakon o poljoprivrednom zemljištu mi smo ukazivali, a na to je ukazivala i tadašnja Pokrajinska vlada, da u njemu postoji nekoliko veoma spornih odredaba koje se, pre svega, odnose na izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljšta, budući da je zakon formulisan tako i odredbe koje se upravo na ovo odnose su formulisane tako, da trećina zemljišta u svakoj lokalnoj samoupravi u Srbiji može mimo zakona, mimo tendera, mimo bilo kakvih javnih procedura, mimo kriterijuma, biti dodeljena privredniku ili biznismenu ili tajkunu ili kako se kasnije u primeni ispostavilo, funkcioneru stranke na vlasti po slobodnom izboru predsednika opštine i Ministarstva poljoprivrede.

Mi smo tada upozoravali na to da će to biti zemlja koja će biti najboljeg kvaliteta u tim opštinama, jer niko od vaših poslovnih partnera nije hteo da uzima zemlju koja će biti lošijeg kvaliteta.

Upozoravali smo na to da će ta procedura biti netransparentna, da će to zemljište dobijati ljudi koji su bliski vašoj stranci. Nismo ni slutili doduše tada da će to čak ići do tih razmera da vi tu zemlju direktno dodeljujete sopstvenim odbornicima, pa je tako u Zrenjaninu najbolje poljoprivredno zemljište u državnom vlasništvu dobila firma odbornika, koji je za tu odluku, uzgred budi rečeno, i sam glasao, koja je osnovana tri dana pre nego što mu je ta zemlja dodeljena.

Upozoravali smo na to da u Vojvodini postoje desetine hiljada poljoprivrednika koji žive isključivo od toga što obrađuju zemlju u državnom vlasništvu. Upozoravali smo na to da su ti ljudi uzeli kredite, da su se zadužili, da su ulagali u to što obrađuju tu zemlju i da ćete vi time što ćete tu zemlju, koju su do sada oni obrađivali, dati svojim privrednim partnerima, njima onemogućiti da se bave poljoprivredom, da ćete ih oterati ili u to da prestanu da se bave poljoprivredom ili da rade kao nadničari na zemlji koju ste poklonili svojim poslovnim partnerima.

Tada smo vas upozoravali, a sada vas opet upozoravamo – to što poklanjate svojim tajkunima nije vaše. Ta zemlja nije SNS, ta zemlja nije vaših tajkuna. Tu su zemlju vojvođanski paori oteli od močvara i kad tad će im biti vraćena, a vaši ugovori će biti raskinuti.

Zahvaljujem.

Naravno, radi se o tome da poslednji put kada smo usvajali izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, a to se dešava, ja bih rekla, jednom u nekoliko meseci, izmene su bile vrlo čudnovate. Iz onoga što u zakonu piše se videlo da jedini razlog zbog kog mi usvajamo izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju u toj formi kako je ministar predložio, a ova Narodna skupština usvojila, jeste taj da bi jedan od naših kolega, koji je sticajem okolnosti, a na predlog i uz podršku SNS i predsednik Odbora za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, mogao da akredituje svoj univerzitet koji već deset godina ne može da akredituje.

Naime, tim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji su tada usvojeni, predviđeno je da izvršna vlast kroz ministra lično direktno ima uticaja na proces akreditacije. Time su donekle oslobođeni svi oni ljudi koji su u tom periodu od deset godina odbijali da akredituju i jedan studijski program univerziteta našeg kolege muftije Zukorlića, budući da su pritisci kojima ih je on izlagao bili zaista neviđeni i u Prvostepenom odlučivanju i u Drugostepenom mislim da nema osobe koja u tom procesu akreditacije je učestvovala a da nije bila izložena zastrašivanjima, pritiscima i pretnjama od strane našeg kolege, predsednika Odbora za prosvetu, obrazovanje i naučni razvoj.

Tako da očigledno je da ministar Šarčević će sada omogućiti kolegi Zukorliću ono što mu nijedna institucija u ovoj zemlji koja je nadležna za akreditaciju studijskih programa nije do sad omogućila. Jasno je bilo iz predloženih izmena da je jedini razlog zašto smo taj zakon usvajali upravo ta, a ja vas pozivam drage kolege da sada ovim izmenama, koje ja predlažem, to sve poništimo, da odlučivanje o akreditaciji univerziteta vratimo onim organima koji su za to stručni, a ne onima koji će pod političkim ili drugim pritiscima, zaista ne mogu da ulazim u vaše odnose sa kolegom Zukorlićem, o tome donositi odluku.

Mislim da nam je svima obaveza da se staramo o tome da nivo obrazovanja koji naši studenti, koji naši učenici, koji naša deca dobijaju bude na nekom odgovarajućem nivou i pozivam vas da glasamo i da ispravimo to što je ministar Šarčević predložio, a vi dozvoliti prethodnim izmenama zakona.

Zahvaljujem.

Jako mi je žao što nije usvojen ovaj predlog prof. Atlagića, uvaženog kolege. Nadam se da ćete na jednoj od sledećih sednica ipak prihvatiti taj njegov predlog.

I na ovoj sednici koja treba da počne ćemo najverovatnije usvojiti dnevni red tako da ćemo objediniti 64 tačke dnevnog reda, da će jedna od njih biti upravo izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i da, po običaju, niko o tome neće govoriti, niti ćemo stići o tome da pričamo. I ovaj zakon, kao i svi drugi iz obrazovanja koji su u prethodnih pet godina došli u Narodnu skupštine neće onoj deci koja se nalaze u školama, neće onim nastavnicima koji rade u školama i neće onim roditeljima koji su zabrinuti za kvalitet obrazovanja, koja im deca dobijaju, doneti ništa novo i doneti ništa što je potrebno.

Mislim da ćemo se svi složiti oko toga da je našim školama potrebno da se modernizuju. Našim školama je potrebna reforma, našoj deci je potrebno pravo znanje, našoj deci su potrebne savremene tendencije u nastavi, našoj deci je potreban prekid sa onom starom metodom nastave, kako smo svi mi išli u školu, a to je da sedite 45 minuta, slušate šta nastavnik ispriča, pa sledeći put dobijete ocenu u zavisnosti od toga koliko ste dobro interpretirali to što je nastavnik pričao ili ono što u knjizi piše. Našoj deci su potrebni nastavnici koji će biti pošteno i dostojanstveno plaćeni za onaj posao koji rade, jer verujem, a i znam da mnoge kolege ovde isto tako misle, da oni rade najvažniji posao u našoj državi. Našoj deci su potrebni nastavnici koji neće biti više na ulici, nego u učionicama, a na ulici su zato što ne da mrze decu ili zato što ne vole da rade sa decom, jer da je to slučaj oni se ne bi ni opredeljivali da budu nastavnici, nego su na ulici zato što ne mogu pristojno, ne mogu dostojanstveno da žive od svog rada, zato što su po ko zna koji put sada opet prevareni. Danas su bili u Narodnoj skupštini na sastanku za koji mnogi od članova Odbora za obrazovanje su saznali tek nakon što je sastanak počeo, jer ne znaju više kome da se obrate.

Da se razumemo, to nisu ljudi koji su željni para, koji su željni bogatstva, oni da su željni bogatstva, ne bi rešili da budu nastavnici i učitelji u životu. Oni bi se verovatno bavili nekim biznisom. NJima je samo želja da našu decu obrazuju onako kako treba, a naša obaveza je da im to i omogućimo.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Moram da kažem zbog čega predlažemo obrazovanje ovog anketnog odbora. Ovo nije moj hir, ovo nije nešto što sam pročitala na internetu, nešto što sam pročitala u „Vikipediji“ ili bilo kom režimskom ili antirežimskom tabloidu. Ovo što ću sada reći piše u presudi VKS. Presuda je doneta 9. maja 2013. godine, u sporu koji se protiv Grada Novog Sada vodi za nešto što se desilo u vreme dok je predsednica naše Skupštine, Maja Gojković bila gradonačelnica Novog Sada.

Veoma je bitno da utvrdimo šta se tačno desilo prilikom sklapanja posla koji je za sada Novosađane koštao četiri miliona evra, a sva je prilika da će ta cifra biti mnogo veća, budući da u istom ovom predmetu postoji još nekoliko sporova, da svi idu u istom pravcu, da je u svim argumentacijama ista, a da je kada je Vrhovni sud presudio presudu jednom od ovih slučajeva, ovaj novac od četiri miliona evra već skinut sa računa Grada Novog Sada i to su pare kojima su građani Novog Sada platili poslove Maje Gojković sa preduzećem ATP „Vojvodina“.

Naime, u ovoj presudi drage kolege, veoma je važno da čujete, piše da su parničari u sporu pri sačinjenju i prihvatanju ponude, a potom i zaključenju ugovora, bili nesavesni. Nesavesni zato što su znali da ugovaraju nešto što je nedopušteno.

Na strani 10. presude piše - ugovor koji su zaključili parničari je u očiglednoj suprotnosti sa određenim društvenim normama i načelima obligacionog prava i u suprotnosti sa dobrim poslovnim običajima.

Na strani 11. presude piše - kriva su oba ugovornika i njihova krivica je jednaka. Da vas podsetim, jedan ugovornik je Maja Gojković.

Ovo proizilazi iz zajedničke volje, namere i cilja ugovaranja, proizilazi da su oba ugovornika u tom smislu bila na, tzv. istom zadatku, iz dosadašnjeg izlaganja, vezanog za savesnost, motiv, lošu nameru, nedozvoljen predmet nesumnjivo proizilazi da je odgovornost ugovornika ista, jednaka.

To podrazumeva da postoji podeljena odgovornost za nastalu štetu u jednakoj srazmeri. Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da Maja Gojković ima podjednaku odgovornost za nastalu štetu u sporu koji je Novosađane koštao… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsednice.

Prvo, i molim vas da mi odgovorite pismeno, da ne zloupotrebljavate ovaj institut, kao što to obično radite, kažete da ne reagujete na ultimatume. Interesuje me da li reagujete na ono što piše u zakonu? To je jedino pitanje koje imam za vas.

Sada bih prešla na drugo pitanje, koje je upućeno ministru prosvete, gospodinu Šarčeviću. Pitanje je da li on ima nameru da iskoristi pravo koje ima u skladu sa članom 21. stav 1. tačka 3) i članom 22. stav 1. tačka 2) Zakona o visokom obrazovanju i da naloži sprovođenje postupka spoljašnje provere kvaliteta u Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija u Ćupriji, budući da je u ovoj Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija u Ćupriji, došlo do promene nastavnog kadra u odnosu na momenat kada je izvršena akreditacija ove škole. Naime, u momentu kada je ova škola dobila akreditaciju, u njoj je bilo zaposleno četiri nastavnika iz oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije. U međuvremenu, jedan od njih je nažalost preminuo, tri žene koje su obavljale ovaj posao su ostale bez posla i moje pitanje za ministra Šarčevića je da li ima nameru da naloži da se sprovede spoljašnje vrednovanje provere kvaliteta ove škole i da se utvrdi da li ova škola u ovom momentu ispunjava uslove da dobije akreditaciju za obavljanje ovog posla?

Ovo je važno iz nekoliko razloga. Najpre, važno je zbog toga što moramo razmišljati o tome kakav je kvalitet nastave koju dobijaju studenti u školi gde imamo loš nastavni kadar, gde imamo lošu organizaciju posla i gde, očito, imamo četiri profesora manje, čija su imena, između ostalog, bila zaslužna za to što je ta škola uopšte i dobila akreditaciju.

Drugi razlog zbog kog je ovo važno je poznat kolegama, makar trojici kolega koji ovde sede, to su kolege Orlić, Martinović i kolega Darko Laketić, koji su prema zapisniku prosvetne inspekcije, to je zapisnik o redovnom inspekcijskom nadzoru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, broj 614-02-840/218/12 sprovedenom 31. 08. 2018. godine, svi redom angažovani u ovoj visokoškolskoj ustanovi, suprotno zakonu. To ne kažemo mi iz Demokratske stranke, to ne kaže nikakav portal, to kaže Republička prosvetna inspekcija Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u svom zapisniku, sačinjenom 31. 08. 2018. godine, a sprovele su ga inspektorke Katarina Žugić Jovanović i LJubinka Tomić Tornjanski.

Devet žena koje su bile zaposlene u ovoj školi su ostale bez posla. U isto vreme kada su se u ovoj školi zaposlili protivzakonito narodni poslanici Aleksandar Martinović, Vladimir Orlić, Darko Laketić, koji je inače kum direktora škole, i još devet funkcionera Srpske napredne stranke.

Ako ovo nije jasna poruka svakome ko u ovoj zemlji pokušava pošteno i odgovorno da radi svoj posao, da za njega u Srbiji nema mesta, ja ne znam šta jače šalje ovu poruku. Kako je Agencija za borbu protiv korupcije evidentirala, kolege Martinović i Orlić su prijavili 11 plata zajedno. Devet žena je ostalo bez plata, da bi njih dvojica dobili još koju platu. Među tim ženama su samohrane majke, su žene koje su se upravo vratile sa porodiljskog, žene koje su već napustile ovu zemlju, doktori medicinskih nauka, da bi se vaši poslanici i vaši funkcioneri zaposlili umesto njih.

Koleginice Karadžić, ja kada bih vama počela da objašnjavam šta vi sve ne razumete, plašim se da bismo ovde proveli više vremena nego što ovo zasedanje dozvoljava i da bi ta rasprava trajala mnogo duže od 10 sati, koliko nam je po Poslovniku moguće.

Niste pažljivo pratili. Mi poslanici DS smo osudili svako iživljavanje, ne samo nad ženama, svaki govor mržnje, onda kada ste vi zaštitili ovde one funkcionere Narodne skupštine koji su direktno kršili zakon i propagirali govor mržnje, kada ste ćutali. Svaki put smo govorili, jer kod nas, prilikom osude govora mržnje nema ali. Zbog toga treba da kažemo da mi nećemo odustati od pitanja koja smo postavili. Molimo ministarku Mihajlović kao koordinatorku vladinog tela za rodnu ravnopravnost, da prenese Aleksandru Vučiću pitanje i zahtev da završi rečenicu. Budući da je danas rekao da ne zna tačno šta je rekao, podsetite ga gospođo Mihajlović, rekao je – pa, ti si ovde sve žene zaposlio, nadaš se da ćeš eee...

Dakle, molim vas, gospođo Mihajlović, zamolite predsednika da završi rečenicu, ne zbog nas iz DS, nego zbog svih onih žena koje danas rade, zbog svih žena koje traže posao, koje se nadaju da će se zaposliti, jer one moraju znati šta predsednik tačno misli da poslodavac koji je zaposlio sve žene, očekuje od tih žena.

Od tada smo koleginica Videnović i ja, od strane predsednika jutros, bile nazvane perverznjacima koji imaju pokvarenu maštu, od strane vas juče šizofreničarima. Molim vas da te dijagnoze sačuvate za negde drugde, eventualno za sednicu Vlade, ovde po Skupštini dijagnoze nećete deliti. I, od vašeg omiljenog novinara, Dragana J. Vučićevića, zaista ne želim da ponavljam kako nas je nazvao.

Pitanje ostaje, neka predsednik završi rečenicu.

Ne mogu da ulazim u ovu polemiku sa koleginicom.

Ponoviću svoje pitanje predsedniku Vučiću i gospođi Mihajlović, koja sleže ramenima, ne zna šta je sporno u tome što predsednik republike direktoru fabrike upućuje rečenicu: „Ti si zaposlio sve žene, zato si ti srećan, misliš da ćeš… Eeeee…“

Gospođo Mihajlović, ako vi kao koordinatorka vladinog tela za rodnu ravnopravnost ne vidite ništa sporno u toj rečenici, ako vi smatrate da žene koje rade danas u Srbiji ne treba da znaju šta predsednik misli da poslodavac očekuje od tih žena, ukoliko je zaposlio sve žene, onda ja zaista ne znam šta radite na tom mestu. Mene čudi ovakvo vaše ponašanje. Ja sam zaista od vas očekivala više. Vi ste do sada i kada su bili u pitanju napadi i na mene lično i na druge koleginice reagovali.

Žao mi je ako vas je neko zastrašio, ako vas je neko odgovorio od toga da reagujete, ako vas je naveo da zajedno sa svima njima, umesto da tražite odgovor u ime svih tih žena koje rade danas, da se vi umesto toga priključite uvredama na račun koleginice Maje Videnović i mene, ali molim vas prestanite to da radite, ne zbog nas dve, ne zbog poslanika DS, nego zbog žena u Srbiji koje moraju znati šta predsednik misli da poslodavac očekuje ukoliko je zaposlio sve žene.

Nemojte da dopustite da ovo ovako prođe, do sada to niste činili. Nemojte slegati ramenima, ne znam šta ovo govori, predsednik Vučić bi možda rekao da se nečemu nadate, ne znam. Tako da, molim vas, uključite se u ovu raspravu, zahtevajte da čujemo odgovor na šta je predsednik mislio i nemojte se upuštati u ovo što se dešava, a to je hajka protiv nas.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.

Moje prvo pitanje upućeno je ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru, ali i javnom Tužilaštvu, za koje duboko verujem da je nadležno za ovo što ću pitati.

Naime, 19. novembra ove godine, pre svega nekoliko dana, javnost je potresla informacija koju je objavila naša građanka Violeta Cvetković, koja je u video snimku koji je objavila ustvrdila da su njeno bolesno dete lekari odbili da pregledaju.

Nakon toga je usledio jedan rat informacijama između lekara, dotičnog doma zdravlja, i same Violete Cvetković. Međutim ono na šta se odnosi moje pitanje je ono što se desilo sutradan 20. novembra 2018. godine kada se u tabloidu „Informer“ pojavio zdravstveni karton ove žene, kada se u tom tabloidu napisao datum kada je ona izvršila abortus, kada je objavljen njen dosije, kada je pisano da je bila u sekti, da je ranije bila osuđivana i da je verovatno sa željom da se čitaoci ovog režimskog tabloida odvrate od toga da veruju u bilo šta što je ona napisala, ustvrdilo da je ona izvršila abortus na Badnji dan.

Moje pitanje Tužilaštvu je dokle je stigla istraga koja će utvrditi da li su podaci koji su po građanki Violeti Cvetković, u režimskom tabloidu „Informer“ objavljeni tačni? Ukoliko su ti podaci tačni onaj ko je „Informeru“ javio, dojavio ili omogućio da dođe u posed njenog zdravstvenog kartona je počinio ozbiljno krivično delo.

Moje pitanje Zlatiboru Lonačaru je šta je uradio po ovom pitanju? Šta ima nameru da uradi povodom činjenice da jedan režimski tabloid na ovakav način proganja jednu našu sugrađanku? Da li je svestan kolika je šteta naneta toj ženi? U koliku je ona opasnost dovedena? Moje pitanje je šta je Ministarstvo zdravlja uradilo povodom činjenice da su se naročito osetljivi podaci o jednoj našoj sugrađanki i građanki Republike Srbije našli u režimskom tabloidu „Informer“ koji u svojoj praksi da gazi preka svega i svakoga ko kritikuje bilo šta u ovoj državi, nije prezao od toga da učini čak ni ovako jednu skandaloznu stvar?

Drugo moje pitanje je upućeno predsedniku Republike Srbije. On je naime, pre dva dana obilazeći fabriku tekstila kod Kraljeva u mestu Adrani izgovorio uz, kako bih rekla, kvazi mangupski osmeh, sledeću rečenicu direktoru te fabrike, uz naravno mizogene opaske o tome kako Turci treba da čuvaju naše žene i vode računa o njima. Citiram predsednika Republike Srbije: „Pa ti si sve žene uzeo da rade, pa zato si ti srećan, misliš da ćeš… eee.“

Moje pitanje predsedniku Republike Srbije je da li bi mogao da završi ovu rečenicu? Da li bi mogao da nam objasni šta je tačno mislio da kaže? Šta on tačno misli da poslodavac, koji je zaposlio sve žene očekuje od svojih radnica i iako smo već u isto tako pomenutim režimskim tabloidima, mi koji smo ovo pitanje pokrenuli juče, mislim na poslanice DS, a nazvane imenima koje zarad dostojanstva Narodne skupštine ne bih ponavljala ovde, molim vas da ovo pitanje prosledite i samo da ga zamolite da završi rečenicu, pa da onda i mi žene znamo šta njemu da kažemo.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Pitanje je namenjeno Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ministru Branku Ružiću, a odnosi se na izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina i kampanju koja je trenutno u toku i plašimo se brojne manipulacije koje čitav proces prate.

Kada smo pre izvesnog vremena nekoliko meseci u ovoj Skupštini razgovarali o zakonima koji se tiču prava nacionalnih zajednica koje žive u Republici Srbiji, među njima i o Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, mi iz DS smo upozoravali da su zakoni koncipirani i predloženi tako da i dalje omoguće jednu strašnu dominaciju političkih stranaka na manjinsku samoupravu, koja je garantovana Ustavom Republike Srbije, koja je, uostalom, ustanovljena Zakonom nacionalnih saveta nacionalnih manjina i da ćemo onako kako su zakoni predloženi, zapravo doći u situaciju da nacionalni saveti budu zapravo samo ekspoziture stranaka, političkih stranaka iako je njihova koncepcija u suštini, u teoriji, potpuno, trebalo bi da bude suprotna.

Ono što je usledilo, međutim, nismo mogli da predvidimo čak ni u najgorim našim zamišljanjima. Naime, dešava se to da se u pojedinim nacionalnim manjinama, pojavljuju stotine, hiljade ljudi koji se organizovano upisuju u posebne biračke spiskove, koji preko noći postaju pripadnici tih nacionalnih manjina a na sam upis u poseban birački spisak dolaze organizovanim prevozom i bez ikakve jasne svesti i znanja šta rade tu, u kakve se spiskove upisuju i zbog čega to čine.

Pitanje za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, jeste na koji način će uspostaviti mehanizme kojima će ovakve zloupotrebe sprečiti? Odmah da kažem, ne prihvatamo odgovor koji je juče pokušala da da jedna od saradnica ministara na radnoj grupi na koju se odazvao žalostan broj poslanika vladajuće koalicije koji je upravo bio namenjen izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina. Ona je nama rekla da država praktično nikoga ne može da spreči da se izjasni kao pripadnik neke nacionalne manjine, da se upiše u spisak, što je apsolutno tačno. Tako da moje pitanje nije na koji način država planira nekoga da spreči da se upiše, da se izjasni kao pripadnik neke nacionalne manjine, moje pitanje je na koji način država namerava da spreči zloupotrebe od strane SNS i drugih stranaka koje čine vladajuću koaliciju, građane koji očito pripadaju većinskom narodu, organizovano upisuju u posebne biračke spiskove za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina u cilju da na dan izbora ti građani, koji su preko noći postali pripadnici tih nacionalnih manjina, glasaju za liste koje podržava SNS i da se nakon toga odmah ispišu iz posebnog biračkog spiska?

Dakle, neka ministar obrati pažnju na pitanje na koji način država namerava da spreči organizovano upisivanje građana u posebne biračke spiskove?

Drugo pitanje odnosi se takođe na ovaj proces, upućeno je takođe ministru Ružiću, a odnosi se na samu overu potpisa i na prijavljivanje lista za učešće na ovim izborima.

Da li je ministru poznato da su pojedinim listima koje nisu bliske strankama koje čine vladajuću koaliciju, bilo gotovo nemoguće da dođu do overivača, do prostorija, da su ih lokalne samouprave saplitale na svakom koraku i na koji način namerava da reši to pitanje i na koji način će tretirati pritužbe koje stižu?

Očigledno je da se ovo dešava u svim manjinskim zajednicama, osim dve najveće, i da je očito da je postojao jedan dogovora da u te dve manjinske zajednice izbori teku tako da opet stranke koje su na vlasti budu dominantne u nacionalnim savetima, a da u drugima SNS pokušava kako-tako da se domogne većine u nacionalnim savetima.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Nikada se ne javljam za reč nakon ovog čoveka koji je malopre govorio i mislim da ništa što on govori nije vredno nikakvog komentara, ali, u skladu sa članom 107. vas molim da mu ne dozvolite neke stvari koje je on sebi u svom govoru dozvolio.

Možda vam je promaklo, ali mislim da možete saznati na šta je mislio kada je tvrdio ovde da je bio žrtva nekakvog progona pre godinu i po dana.

Molim vas, mi smo svi kolege. Znate o čemu se radi ili možete saznati o čemu se radi. Nemojte mu dozvoliti da takve stvari radi zato što, bez obzira na naše političke razlike, na naše političke stavove, ja mislim da svi treba da budemo ljudi.

To što neki s vremena na vreme pokazuju da nisu baš u stanju da budu ljudi, to treba da bude njihova privatna stvar, ali, molim vas, nemojte im dozvoliti da takve stvari ovde u ovoj sali iznose.

Molim vas, verujem da sada niste možda obratili pažnju, niste povezali o čemu se radi. Mislim da mnoge kolege vrlo dobro znaju o čemu se radi. Nemojte ubuduće dozvoliti takve stvari.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Meni je žao što ministar Lončar nije trenutno ovde, zato što mislim da bi morao da odgovori na neke stvari koje ćemo ga mi kao narodni poslanici pitati, a u vezi su sa jednim neprimerenim, izuzetno opasnim tonom koji je juče uneo u ovu skupštinsku raspravu, a koji prati jedna hajka u medijima koja se već dva ili tri dana vodi protiv Fondacije „Podrži život“, a sve zbog toga da bi vlast oprala činjenicu i nekako sakrila činjenicu da nije na dobar način odgovarala na potrebe građana Republike Srbije koji se leče od retkih bolesti, pre svega onih građana i dece koja treba da se leče u inostranstvu.

Ministar Lončar je ovde juče ustvrdio da su fondacije koje se bave prikupljanjem pomoći za lečenje dece putem SMS poruka, pre svega misleći na tu jednu fondaciju, poznate po tome da su korumpirane, da paušalno donose odluke o tome ko treba da se leči, gde treba da se leči, da nemaju ni instrumente, ni stručnjake, ni mehanizme koji su potrebni za to, a zatim je za tu konkretnu fondaciju ustvrdio da se kocka sa parama koje su građani uplatili da bi deca, kojoj država ne omogućuje da se leče u inostranstvu, otišla u inostranstvo i dobila tretmane koji su im tada potrebni.

To je jedna stara praksa SNS da ne bira sredstva, ne bira reči i ne bira načine da se obračuna sa onima koji ne samo da misle drugačije, nego iz bilo kog razloga stoje na putu jednoj neverovatnoj propagandi koju Vlada Republike Srbije evo već šestu godinu vrši.

Nama je ministar ovde došao sa velikom reklamom o tome kako će sada u Fondu biti više sredstava za lečenje dece u inostranstvu, što, uzgred budi rečeno, nije istina. Radi se o lečenju retkih bolesti koje se, prvo, ne odnosi samo na decu i, drugo, ne odnosi uopšte na lečenje u inostranstvu, ali neka bude. On je rekao da će ubuduće to biti slučaj.

Naravno, mi zahtevamo da to bude sistemski rešeno, da to, kao i sve drugo, ne zavisi od milostinje i marketinških potreba onih koji vode ovu državu, nego da se zna koliko sredstava, na osnovu čega, koje godine pripada Fondu RFZO, a ne da se sada uplaćuju sredstva da bi se oprala činjenica da u jednom slučaju, koji je i te kako potresao građane Srbije, Vlada Republike Srbije ne samo da nije reagovala, nego je reagovala na jedan sraman način i sve što se nakon toga desilo, uključujući i ovu hajku na Sergeja Trifunovića i na fondaciju koju on zastupa je proizvod isključivo te činjenice.

Mi ovde imamo narodne poslanike koji već više od godinu dana odbijaju da se deo novca zarađen od igara na sreću uplati u ovaj Fond. Mi imamo narodne poslanike koji nakon toga smatraju da je linč i da je crtanje mete na njihovo čelo to kada građani na društvenim mrežama objavljuju ko su narodni poslanici koji su bili protiv takvog zakonskog predloga.

Mi imamo narodne poslanike koji tvrde da je urušavanje institucije to što je podatak ko je glasao protiv predloga da se deo zarade od igara na sreću uputi za lečenje dece u inostranstvu javni podatak, da je to urušavanje institucija.

Ja sam i pre dva dana rekla da ne znam za veće urušavanje institucija od činjenice da ovde narodni poslanici glasaju na zvonce i čekaju da Maja Gojković ili vi, potpredsedniče Marinkoviću, pritisnete zvono, pa da se onda opredeljuju kako će glasati.

Ja ne mogu da nađem dovoljno reči da opišem koliko je štetno, koliko je opasno bilo kakvo ne upiranje prstiju, nego bilo kakva insinuacija da neko ko skuplja novac koji je neophodan da se neko dete izleči, taj novac zloupotrebljava. Sve što može da zaliči na optužbu je izuzetno opasno, a mi opet imamo ministra koji ovde juče, bez imalo problema i bez imalo zadrške kaže da se neko tim novcem kocka, pa postavlja pitanje kako se odlučuje koje će dete ići na lečenje u inostranstvo. Ići će ono dete kom država nije dala pare da ide na lečenje u inostranstvo zato što mu je ili kao u ovom tragičnom slučaju falio jedan papir ili zato što je neko u birokratiji zakazao, a ta fondacija, kao i mnoge druge fondacije su pomogle da se izleče desetine takve dece, koja možda i vrlo verovatno i ne bi bila izlečena da takvih fondacija i takvih akcija naših građana koji su njima ključni nije bilo.

Ja ne znam kako ministar nema svest o tome koliko su opasne te stvari koje on izgovara. Kada priča o transparentnosti te fondacije, hajde da uporedimo fondaciju, recimo, „Podrži život“, sa fondacijom Dragice Nikolić, pa da vidimo ko se kako finansira, pa da vidimo ko i kako raspolaže sredstvima, pa da vidimo odakle kome dolaze pare i ko polaže račune za ono što radi.

Nažalost, žao mi je, kažem, što ministar nije ovde, mislim da on kao ministar, kao političar, kao neko ko se bavi javnim poslom, građanima Srbije koji uplaćuju sredstva u ovakve fondacije jer žele da pomognu a ne znaju kako drugačije da pomognu, njima je dužan da pruži jedan drugačiji odnos. Te fondacije rade posao koji treba da radi Vlada Republike Srbije, a sve što Vlada Republike Srbije zauzvrat radi je da ih blati, da ih kleveće i da organizovano vodi danima hajku protiv njih u svojim tabloidima i na svojim televizijama.

Mi ćemo se svakako i ubuduće zalagati za svako sistemsko rešenje koje će doprineti tome da za naše građane, posebno za decu, bude više sredstava za lečenje. Plašimo se da ovo nije, a u vaše namere sumnjamo svaki put kada su praćene neverovatnom hajkom protiv svih onih koji vam se iz bilo kog razloga nađe na putu ili ne dopadaju, ali, to je očigledno način na koji vi jedino znate da funkcionišete. Hvala.