Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7601">Aleksandra Jerkov</a>

Aleksandra Jerkov

Demokratska stranka

Govori

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ne razumem argumentaciju i mislim da i vi sami ne smatrate da je to što govorite ispravno.
Mislim da je ono što je prethodno rečeno, kao razlog da se amandman odbije, a to što je njegova sadržina briše se, nije u skladu sa onim kako Narodna skupština treba da se ponaša, niti je Vlada suviše velikodušna zbog toga što daje poslanicima 48 sati da se spreme, niti pažljivo čitate amandmane koje poslanici daju. Svi mi koji smo predsednici odbora vrlo dobro znamo da se poslanici većine na tim odborima, kada razmatramo amandmane, a upravo govorim o tome, što gospodin Babić kaže da je premalo 24 sata da sa svim uloženim amandmanima odluči, a da ipak odbori to uspevaju, ponašaju isključivo onako kako je Vlada u svom mišljenju rekla i da se jedino gleda ko je predlagač amandmana, a ne šta u amandmanu piše.
Primer toga smo imali kada smo imali raspravu o rebalansu budžeta, kada je Vlada uložila amandman, preko odbora, u kom nešto nije bilo dobro sabrano, dakle, materijalna greška je bila u amandmanu, a poslanici vladajuće većine i svi nadležni odbori su taj amandman velikodušno i oberučke prihvatili, iako je on materijalno bio netačan. Ako bismo polazili od toga da poslanici vladajuće većine i Vlada ozbiljno razmatraju amandmane koji dolaze od opozicije, možda bi to što gospodin Babić govori, kao prilog tome zašto amandman ne treba prihvatiti, moglo biti prihvatljivo. Međutim, svi znamo da to nije slučaj, da se jedino gleda ko je predlagač amandmana i da to tako u Skupštini funkcioniše.
Sama sadržina amandmana „briše se“ nije nešto što samo po sebi treba da bude problematično i razlog za njegovo odbijanje. Uz mnoge druge stvari, koje su zaboravljene u prošlosti, zaboravilo se i to da je ova Skupština u tom svom sazivu, kada sam bila zamenik šefa poslaničke grupe za Evropsku Srbiju, imala dan za glasanje koji traje četiri ili pet dana zbog toga što su poslanici SRS, a među njima i gospodin Babić, ulagali po četiri ili pet hiljada amandmana sadržine „briše se“.
Ima veze zato što gospodin Babić govori …
Sada ću vam objasniti kakve veze ima. Kao argumentacija za odbijanje amandmana je navedeno da je amandman besmislen zato što u njemu piše „briše se“. Isti ti poslanici su podnosili po tri ili četiri hiljade amandmana sadržine „briše se“ na sve zakone, koji su donošeni u ovoj Skupštini, u celom mandatu od 2008. do 2012. godine, pa samo da se vodi računa šta se izgovara zato što nije sve što govorimo bez značaja, kao i da se malo pažljivije čitaju amandmani i onda će se videti da nije sve besmisleno. Hvala.
Hvala vam.

Gospodine potpredsedniče, uvažene koleginice i kolege, narodni poslanici i narodne poslanice, hrabri roditelji male Zoje, ja ću početi sa nečim što ništa ne radim, ja se nadam da mi Bojana neće zameriti, ja ću joj ispričati kao sam ja nju pre nešto više od dve godine upoznala. To je bilo, čini mi se u decembru ili u novembru 2012. godine, ona je mene kao poslanicu iz Novog Sada preko zajedničkih prijatelja kontaktirala i iznela mi je niz problema sa kojima se suočavaju i mislim da su u pravu bili roditelji te dece kada su na društvenim mrežama sebe nazvali nevidljivim, zbog toga što ti problemi su zaista nama koji sa tim nemamo direktnog dodira bili apsolutno nepoznati, apsolutno nevidljivi i to je nešto što mi nismo mogli ni da zamislimo da neko ko živi u ovoj državi 2012, 2013. ili 2014. godine, da su to stvari sa kojim neko uopšte može da se suočava i da su to poniženja kroz koje neko ko je državljanin ove zemlje, koja se nalazi u Evropi, uopšte može da prolazi i da bude suočen sa njima samo zbog toga što ima dete koje je bolesno i koje se iz nekog razloga ne uklapa u rigidnu administraciju i birokratiju, koja se takvim stvarima bavi.

Ja sam sa tog našeg prvog razgovora otišla sa dva veoma jaka utiska. Prvi utisak je nešto što sam delila posle sa svima sa kojima sam razgovarala u želji da pridobijemo podršku za to što smo se dogovorile da treba uraditi, a to je da je to jedna neverovatna žena, koja je prosto mene toliko oduševila tom svojom snagom istrajnošću željom da pomogne i jednom rečenicom koju ona stalno ponavljala - ali to nije samo za Zoju to je i za drugu decu. Sve i da se borila samo i isključivo za svoje dete, a i tada i sada pokazuje da to nije slučaj, ona bi zasluživala svako divljenje.

Kada je govorila o tome kako nije želela da prihvati dijagnozu koju su upravo postavili, kada je govorila o tome kako se povezala sa roditeljima druge dece, kao su išli u London, kako su finansirali obuku doktorke koja je putovala da bi mogla da radi sa drugom decom, kada je govorila o tome kako su počeli da im se javljaju roditelji koji su sumnjali da njihovo dete boluje od Batenove bolesti, kako je napravila mrežu, kako se trudi da pomogne svima. To su sve stvari koje zaslužuju svako poštovanje i svako divljenje.

Drugi, utisak koji sam ja ponela sa tog sastanka, a to sam joj tada i rekla, jeste da ja sasvim sigurno kao opoziciona poslanica neću moći mnogo da uradim, ali da sam ja uverena da oko ovoga neće biti mnogo problema, da treba prosto da razgovaram sa predsednikom Skupštine, u to vreme to je bio Nebojša Stefanović, da treba da razgovaram možda sa šefovima poslaničkih grupa i da ćemo mi naći načina da se i taj problem, ali i problem bolovanja koji je ona u tom momentu objektivno imala, da će to vrlo brzo moći da se razreši.

Prvo iznenađenje i prvo razočarenje bilo kada smo videli da to baš tako lako neće ići. Kada smo u prvom momentu naišli na prepreku, onda se ona povezala sa nekim poslanicima koji su možda mogli da pomognu. Oni su pokušavali i to nije prolazilo i tada je započeo taj beskrajni niz sastanaka koji nažalost sledi svakom ko pokušava da napravi neko ovako veliku promenu, a ova promena danas je ogromna, koju ćemo mi danas da izglasamo.

Kasnije kolega Dušan Milisavljević, kao u to vreme predsednik Odbora za zdravstvo preuzeo taj slučaj i tada je počela njegova, a nastavak borbe svih ljudi iz udruženja „Život“ iz Novog Sada da se to nešto desi. Kada je on u maju ove godine po drugi put podneo ovaj Predlog zakona kada je upoznao šefove poslaničke grupe sa njime, mi smo opet razgovarali među sobom misleći, evo to je to, to će sada biti i nema nijednog razloga da to ne bude, nema razloga da se to ne desi i kada je prvi put bilo glasanje o stavljanju na dnevni red ovog zakona, kada smo videli da za - glasa nas 22, mislimo o prvom momentu ili čak manje od toga, mi smo bili blago rečeno šokirani.

Na istoj toj sednici ja sam isto tako u dogovoru sa jednom drugom grupom roditelja koju opet muče drugačiji problemi, predložile izmene Krivičnog zakonika kojim bismo omogućili da ona čuvena krađa beba bude krivično delo koje ne zastareva. Oba ta naša predloga zakona su na toj sednici odbijena. Poslanici se prosto nisu izjasnili o tome, nisu glasali na za, ni protiv. To se tada pravdalo nekim čudnim razlozima, ali najgore od svega je bilo to što većina poslanika nije osetila potrebu čak ni da kaže zbog čega neće da glasaju za takvo nešto.

Naravno da nikakav izgovor da za to nema finansija ne može biti validan. Ovo su stvari za koje se moraju naći sredstva. Sve su to stvari koje prvo ne koštaju mnogo, drugo to zaista jeste stvar ljudskih prava. Nije to stvar nekakve naše proizvoljne procene ili odluke, to je stvar ljudskih prava.

Mi smo se još četiri ili pet puta, nisam sigurna koliko puta, ovaj Predlog zakona koji sada imamo, stavljali pred poslanicima. Svaki put smo se čudili tome zbog čega on ne dospeva na dnevni red. Ovi amandmani koji su podneti danas od strane Vlade su mogli biti podneti i tada. Sve što radimo danas, mogli smo raditi i pre godinu dana i pre godinu i po dana.

Međutim, želim da iskoristim ovu priliku da vas sada zamolim nešto drugo. Gospodin Dušan Milisavljević, kome se danas svi zajedno zahvaljujemo i sa pravom mu se zahvaljujemo, u skupštinsku proceduru podneo je još jedan Predlog zakona. Radi se o Predlogu zakona koji je podneo sa udruženjem „Nudor“. To je udruženje roditelja dece obolele od raka, kojim se predlaže da ti roditelji imaju pravo na plaćeno bolovanje sve vreme dok traje terapija, sve vreme dok traje lečenje deteta od raka, a ne onako kako je sada.

Molim vas, nemojte da pustite da opet se taj predlog odbije pet ili šest puta, pa da onda kada neko se sa tim složi raspravljamo o tome. Mi smo ovde svi ozbiljni ljudi koji znaju zašto su ovde, koji vode računa o tome da predstavljaju građane i da naš jedini posao jeste da radimo u interesu tih građana. Molim vas, nemojte da pustite da i taj Predlog zakona prođe kao i ovaj Zojin zakon.

Imamo u našem jeziku nekoliko poslovica i izreka koje se odnose na ovo. Jedna je – bolje ikad nego nikad. Druga je – nikad nije kasno, a sada sam sa gospođom Čomić pričala, ima jedna kineska poslovica koja glasi – uvek je kasnije nego što mislite.

Tako da vas pozivam da zajedno glasamo za ovo, a da što pre usvojimo i druge predložene zakone zato što je to jedini naš posao. Hvala vam.
Hvala vam gospodine Bečiću.
Sada ste od momenta kada sam se javila dok nisam dobila reč učinili još nekoliko povreda Poslovnika, ali ću se javiti zbog one koju sam originalno želela da reklamiram. Član 100. - predsednik Narodne skupštine, potpredsednik isto, kada predsedava sednicom Narodne skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine. Ako gospodin …
Član 100. su reklamirali, gospodine Bečiću? Ne.
Vi meni tvrdite da su gospođa Čomić i gospodin Šutanovac reklamirali član 100.
Tokom izlaganja gospodina Martinovića ste povredili Poslovnik. Ja sam se javila pa mi niste odmah dali reč, a sada je i u izlaganju ministra bilo više elemenata da ga opomenete, da on na takav način ne može da razgovara ovde sa narodnim poslanicima.

Ali, ono što je gospodin Martinović rekao, vi ste njega morali opomenuti, gospodine Konstantinoviću, ne znam da li je vama poznato da širom Srbije odbornici podnose krivične prijave zbog načina na koji Srpska napredna stranka prekomponuje vlasti u Srbiji.
Član 108.
Javila sam se ponovo. Dakle, ja smatram da ste vi povredili član 108. Poslovnika. Gospodina Martinovića niste opomenuli na stvari koje je govorio u svom izlaganju. On je, naime, tvrdio da odbornici beže glavom bez obzira iz Demokratske stranke, zaboravljajući da kaže da širom Srbije odbornici Demokratske stranke policiji prijavljuju načine na koji Srpska napredna stranka prekomponuje vlast u opštinama.

U opštini Irig Srpska napredna stranka nije osvojila nijedan mandat, a sada, evo, formira vlast. Pokrajinski poslanici iz Demokratske stranke prijavljuju policiji da im se preti, da im funkcioneri Srpske napredne stranke pominju nekakve dogovore sa ministrom Selakovićem.
Dobro, ja ću završiti sa tim, a gospodina Sertića treba da bude sramota zbog načina na koji govori o Razvojnom fondu Vojvodine.
Gospodine Bečiću, član 27.
Ja prosto ne mogu da verujem da mi ovde gubimo vreme objašnjavajući i raspravljajući se sa vama da vi ovu sednicu ne možete da vodite kako vam padne na pamet, nego onako kako vas Poslovnik …
Član 27. i to sam rekla na početku. Za razliku od kolega iz SNS, koji ne moraju apsolutno ništa, mi se trudimo da poštujemo odredbe ovog Poslovnika. S tim u vezi, član 104. vas jasno obavezuje u kojim situacijama vi dajete poslanicima pravo na repliku.
Ne samo što se možemo igrati time da li je prethodna govornica neko ko je govorio juče ili neko ko je govorio pre ministra … (Isključen mikrofon.)
Hvala. Dosta mi je.
Nekoliko poslanika, i sam ministar je na početku svog izlaganja rekao da ovi zakoni jesu plod nekakvih četvoromesečnih pregovora i protesta advokata, za koji neuspešno pokušava da nađe opravdanje u nekim drugim vremenima, iako je fakat da je taj štrajk počeo u ovim vremenima i da su sami advokati bili veoma jasni oko toga zbog čega protestuju.
Da vidimo, gospodine Selakoviću, šta ste vi tokom ta četiri meseca radili i kako ste se ponašali, jer je to ključno, na jedno jedino pitanje koje vi danas građanima morate da date odgovor.
Vi ste najpre te ljude vređali, pretili im krivičnim prijavama, omalovažavali ih, kriminalizovali. Stvarali ste neki parakomorski sistem od svojih nekih stranačkih kolega, pa ste slali lažna saopštenja o tome kako je dogovor postignut, koji su posle advokatske komore demantovale, pa ste ih optuživali da se protive borbi protiv korupcije, pa ste menjali zakone bez ikakvog dogovora sa njima, pa ste huškali građane na advokate, govoreći im kako su advokati isključivi krivci za sve nevolje koje su ih snašle u životu, pa ste ih optuživali da rade za Miškovića, a pošto ste i sami rekli i nekoliko poslanika je reklo da ovaj predlog s kojim ste danas izašli pred nas ni u jednom zarezu se ne razlikuje od onoga što su advokati predložili, imamo jako važno pitanje na koje ste već nekoliko puta propustili da odgovorite – da li je, gospodine Selakoviću, to Mišković pobedio ili su advokati sve vreme bili u pravu, a vi ste se inatili četiri i po meseca i stvorili ste haos u ovoj zemlji?
Ako ste plaćenici Miroslava Miškovića ubedili da prihvatite njihove zle i sebične zahteve, kako ste ih predstavljali svojevremeno kada je štrajk počeo i kada ste videli da nećete moći da ga ignorišete, onda znate, gospodine Selakoviću, šta vam je činiti.
S druge strane, ako su advokati sve vreme bili u pravu, a vi ste građane ove zemlje četiri i po meseca na takav način tretirali, onda isto tako znate šta vam je činiti, gospodine Selakoviću, samo što pre toga treba da se izvinite tim ljudima koje ste na takav način vređali i da se izvinite građanima zbog toga što četiri meseca nisu imali pristup pravosuđu i zbog štete koja je nastala u to vreme, a procenjuje se da je ona i nekoliko stotina miliona evra za ova četiri meseca.
U svakom slučaju, i da je Mišković pobedio i da ste se vi inatili, znajući da su advokati u pravu, vama ostavka jeste jedini častan izlaz iz toga, a dok se u ostavci, lepo možete da organizujete proteste ispred Vlade Vojvodine, jer to što ste predložili kao ministar, da te proteste organizujete, to je skandal samo po sebi i eto još jednog razloga da podnesete ostavku. Hvala.
Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Nažalost, ministar nije odgovorio na ono za temu dnevnog reda najvažnije pitanje. Da li su, gospodine Selakoviću, advokati četiri meseca bili u pravu, a vi ste se inatili, ili ste na kraju popustili pod pritiscima Miškovićevih plaćenika? U oba slučaja ostavka je jedini častan izlaz iz ove situacije. Pri tome, žalosno je što vi govorite samo o svojoj smeni, a ne o ostavci, a to su dve veoma različite stvari, kao da ne shvatate da možete i sami da podnesete ostavku bez obzira na to da li će neko inicirati vašu smenu.

U slučaju da su advokati bili u pravu, da nisu Miškovićevi plaćenici i da to nisu ljudi koji se protive borbi protiv korupcije, onda ste dužni da se izvinite ovim ljudima koji sede gore, dužni ste da se izvinite građanima, jer ste u tom slučaju vi uzrok sveg haosa koji je u ovoj zemlji vladao četiri meseca.

Kada govorite o Vladi Vojvodine, nema Demokratska stranka 6%, nego Demokratska stranka ima 59 osvojenih mandata na izborima za Skupštinu AP Vojvodine. Vaša stranka, gospodine Selakoviću, ima 24 osvojena mandata na izborima za Skupštinu AP Vojvodine. Od 24 do 61, gospodine Selakoviću, je ipak malo previše i kupiti i uceniti i zastrašiti i sve drugo što radite ne biste li privoleli poslanike u Skupštini AP Vojvodine da napuste poslanički klub Demokratske stranke i priključe se vašem.