Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7601">Aleksandra Jerkov</a>

Aleksandra Jerkov

Demokratska stranka

Govori

U salama u kojima vodimo odbore postoji i vreme kada se neko prijavio za reč. Pretpostavljam da postoji neki redosled, ali dobro onda je to novost. U tom slučaju imate dva zamenika sekretara koji trebaju da vas obaveštavaju o tome kako sednica teče.
Vama očigledno nije poznat član 100. Poslovnika. Sada kada ste nama govorili ko je sve članove Poslovnika mi znamo, taj član vas gospođo Gojković obavezuje da ukoliko želite da se uključite u raspravu, odnosno ukoliko želite da polemišete sa opozicijom prepustite predsedavanje nekom potpredsedniku, javite se za reč i tako polemišete sa opozicionim poslanicima, kao narodna poslanica, a ne kako da vi nama uključujete, isključujete mikrofone kada god vam padne na pamet, pa još govorite kako mi vičemo na vas, a to je jedini način da komuniciramo u situaciji u kojoj vi govorite u mikrofon, a nama ne date reč da vam odgovorimo.
Tako da kada sa mesta na kome sedite dajete kvalifikacije o radu opozicije, to možete da radite isključivo kao poslanica SNS, a ne kao predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, pa se javite za reč i onda ćemo razgovarati na ravnopravnim osnovama.
Uvažena gospođo predsednice, poštovani ministri, koleginice i kolege, član 8. čijem je brisanje kao i svih ostalih članova zakona tražimo, govori o tome da se za eksproprorisanu nepokretnost, vlasnik ima pravo za naknadu koja ne može biti niža od tržišne vrednosti. Dakle, ovde se govori naknadi koju će ljudi koji imaju nekretnine na tom području na kom će biti izgrađeni luksuzni stanovi i tržni centar dobiti.
Mi tražimo da se ovaj član Predloga zakona briše, s obzirom na to da smatramo da cela eksproprijacija ne može biti sprovedena, odnosno da nema osnova da ona bude sprovedena članom 20. Zakona o eksproprijaciji, rečeno je da se javni interes utvrđuje u slučajevima za izgradnju objekta u oblasti obrazovanja, zdravstva socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, objekata za potrebe državnih organa i organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, objekata za potrebe odbrane zemlje, kao i za izgradnju stanova kojima se rešavaju stambene potrebe socijalno ugroženih lica. Osim ukoliko ovde prisutni narodni poslanici i ministri ne smatraju da će upravo ovi stanovi koji će se izgraditi u „Beogradu na vodi“ biti stanovi kojima se rešavaju stambene potrebe socijalno ugroženih lica, mi smatramo da do ove eksproprijacije ne treba da dođe.
I, dalje je nejasno kako javni interes može biti davanje privatniku nečije imovine da na tom zemljištu izgrade luksuzne stanove i tržni centar, a imali smo prilike da čujemo i da će to možda biti neka turistička atrakcija gde će ljudi tu dolaziti. Pretpostavljam da će građani možda dolaziti da vide stanove od 4,5 ili 5 hiljada evra po metru kvadratnom, jer to zaista jeste atrakcija. Dakle, protivimo se eksproprijaciji s obzirom na to da se javno zemljište daje u ruke privatnom licu za privatnu investiciju, luksuzne stanove i tržni centar.
Zahvaljujem gospodine podpredsedniče.
Manje-više, sve ono što je gospodin Martinović rekao jeste obrazloženje zbog čega bih zamolila sve narodne poslanike da prihvate ovako predloženo autentično tumačenje zakona.
Samo treba reći, on to nije napomenuo, da je tih 15 poslanika koji su se obratili Odboru za zakonodavstvo sa molbom da se Skupštini predloži autentično tumačenje su zapravo članovi Odbora za obrazovanje. To je bila naša zajednička inicijativa, s obzirom na to da kada se prošli put konstituisao Nacionalni prosvetni savet pokazalo se kao problem to što su zaista sva udruženja koja treba da predlažu pod ovom tačkom 5. članove Nacionalnog prosvetnog saveta, predlagala uglavnom profesore univerziteta, a ne nastavnike u osnovnim i srednjim školama i vaspitače u predškolskim ustanovama koji ipak imaju više dodirnih tačaka sa osnovnim i srednjim obrazovanjem kojim se u ostalom Nacionalni prosvetni savet i bavi.
Važno je da reći da ako ova Skupština usvoji ovakvo autentično tumačenje predloga zakona to ne znači da univerzitetskih profesora u Nacionalnom prosvetnom savetu neće biti, naprotiv Nacionalni prosvetni savet ima 43 člana i ova grupa predlagača za koju sada usvajamo autentično tumačenje je samo jedna od 13 grupa predlagača koji predlažu kandidate za članove Nacionalnog prosvetnog saveta. U prve tri grupe se upravo nalazi univerzitetski profesori s obzirom na to da tačka 1. kaže da tri člana se biraju iz reda akademika, redovnih profesora univerziteta sa liste kandidata koju podnosi SANU i jedan član Matice srpske iz reda redovnih profesora univerziteta sa liste kandidata koju podnosi Matica srpska. Dakle, tu već imamo profesore univerziteta.
Tačka 2. kaže da se biraju četiri člana iz reda nastavnika univerziteta u Beogradu sa liste kandidata koju podnosi Univerzitet u Beogradu. Tu se isto radi o profesorima univerziteta.
Tačka 3. kaže – po jedan član iz reda nastavnika drugih univerziteta čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno AP univerziteta u Nišu, u Kragujevcu, u Novom Sadu, u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Univerziteta umetnosti u Beogradu i Državnog univerziteta u Novom Pazaru sa liste kandidata koju podnose ovi univerziteti.
Dakle, sve i ukoliko Narodna skupština, a ja se nadam da će to biti slučaj, usvoji ovaj predlog autentičnog tumačenja onako kako ga je obrazložio Aleksandar Martinović, to ne znači da u Nacionalnom prosvetnom savetu neće biti univerzitetskih profesora, naprotiv samo će se obezbediti da u njemu bude i nastavnika u osnovnim i srednjim školama i vaspitača u predškolskim ustanovama.
Naravno, ovo je veoma važno s obzirom na to da to jesu ljudi koji svakodnevno se susreću sa veoma važnim stvarima sa kojima se bavi Nacionalni prosvetni savet, jer profesor univerziteta obično sa osnovnim i srednjim školama imaju veze toliko da su nekada išli u osnovnu i srednju školu, ali se praktično ukoliko nisu, dodao bi prof. Atlagić, pedagozi, oni se zapravo ne bave tim stvarima kojima se Nacionalni prosvetni savet bavi.
Nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta su neobično važne za stanje u našoj prosveti. Kaže se u ovom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja da Nacionalni prosvetni savet pod jedan: prati i analizira stanje obrazovanja na svim nivoima iz svoje nadležnosti, usaglašeno sa sistemom obrazovanja sa evropskim principima i vrednostima.
Pod dva: utvrđuje pravce razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja.
Pod tri: učestvuje u pripremi strategije obrazovanja na osnovu utvrđenih pravaca razvoja predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja.
Pod četiri: razmatra, zauzima stavove i daje mišljenje ministarstvu u postupku donošenja zakona i drugih akata kojima se uređuju pitanja od značaja za oblast obrazovanja i vaspitanja.
Pod pet: utvrđuje opšte i posebne standarde i postignuća, standarde kompetencije za profesiju nastavnika i vaspitača i stručnog saradnika i njihovog profesionalnog razvoja, standardne kompetencije direktora, standarde kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava, standarde uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti vaspitanja i obrazovanja, standarde kvaliteta rada ustanove, donosi osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, deo nastavnog plana i programa srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih za opšte obrazovne predmete i osnove vaspitnog programa.
Pod šest: utvrđuje predlog programa završnog ispita osnovnog obrazovanja i vaspitanja, opšte i umetničke mature u skladu sa ovim posebnim zakonom. Dalje, utvrđuje postojanje potrebe za novim udžbenicima i donosi plan udžbenika i nastavnih sredstava predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, opšteobrazovnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih. Prati, analizira i daje preporuke da smanjenje osipanje dece i učenika iz obrazovnog sistema i utvrđuje predloge mera za nastavak obrazovanja osoba koje su napustile sistem. Daje preporuke za obrazovanje i dopunsko obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika savetu nadležnom za pitanja razvoja visokog obrazovanja. Obezbeđuje konsultacije i pribavlja mišljenja predstavnika relevantnih društvenih marginalizovanih grupa i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
Mislim da nema osobe u ovoj sali koja se neće složiti sa time koliko je fundamentalno važan Nacionalni prosvetni savet za naš sistem obrazovanja. Sada se pripremite na sledeću činjenicu koju ću vam reći. Od 18. marta 2015. godine mi Nacionalni prosvetni savet nemamo.
Mi nemamo Nacionalni prosvetni savet zato što je članovima tog Nacionalnog prosvetnog saveta istekao mandat, a ova Skupština, vi gospodo koji sedite danas ovde i koji činite većinu Narodne skupštine Republike Srbije niste usvojili autentično tumačenje zakona koje su vam poslanici koji su članovi Odbora za obrazovanje uputili 15. januara i Republika Srbija od 18. marta nema Nacionalni prosvetni savet.
Mandat za 22 člana Nacionalnog prosvetnog saveta je istekao. To znači da Nacionalni prosvetni savet nema kvorum za rad, ne može da odlučuje ni o jednoj od ovih neobično važnih stvari kojima treba da se bavi. Da stvar bude još gora, to se neće desiti ni u naredna tri meseca zato što mi danas kada usvojimo ovo autentično tumačenje Narodna skupština treba svim ovim ovlašćenim predlagačima da pošalje autentično tumačenje, da im kaže da predlozi koje su do sada poslali, a oni su svi uradili svoj posao i svi su poslali predloge i nisu bili dobri, što znači da oni svi treba da se sastanu ponovo, da održe svoje skupštine.
To su Savez udruženja vaspitača Srbije, Saveza učitelja Republike Srbije, Društava za srpski jezik i književnost Srbije, Društva za strane jezike Srbije, Društva matematičara Srbije, Društava istoričara, Srpsko geografsko društva, Društva fizičara Srbije, Srpsko-hemijsko društvo, Srpsko-biološko društvo, Srpsko-filozofsko društvo, Savez društava muzičkih i baletskih pedagoga Srbije, Društavo likovnih pedagoga Srbije, Savez pedagoga za fizičku kulturu, Društvo psihologa Srbije, Pedagoško društvo Srbije, Sociološko društvo Srbije i Društvo defektologa Srbije. Svi oni treba sada ponovo da održe svoje skupštine, da nam upute svoje kandidate u skladu sa ovim novim autentičnim tumačenjem koje smo sada usvojili.
S obzirom na da istim ovim članom je definisano da svaka lista treba da sadrži veći broj kandidata od broja članova koji se biraju. To znači da odbor treba da obavi razgovore sa svim tim kandidatima, da i dalje zadrži veći broj kandidata koji će uputiti Narodnoj skupštini, pa da Narodna skupština usvoji one, odnosno izabere one koji će na kraju i postati članovi Nacionalnog prosvetnog saveta.
S obzirom na to da je ovo jako komplikovan proces, zakon predviđa to da svi ti ovlašćeni predlagači treba da dostave svoje kandidate četiri meseca pre nego što istekne mandat članovima Nacionalnog prosvetnog saveta zato što se predviđa da taj proces traje četiri meseca samo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a da ne pričam koliko njima treba da organizuju skupštine svojih društava i da prođu iza sebe izuzetno komplikovan proces kandidovanja. Pa, onda naš proces izbora treba da traje četiri meseca.
Mi ćemo to raditi koliko god brzo budemo mogli, ali sve i da sutra uradimo, kasno je zato što je 18. marta istekao mandat za 22 člana Nacionalnog prosvetnog saveta. Ja sam u svoje ime, s obzirom na to da mi je rečeno da u ime odbora to ne mogu da učinim, uputila izvinjenje svima onima koji su u zakonskom roku dali predloge kandidata za članove Nacionalnog prosvetnog saveta i rekla im da zbog neažurnosti Skupštine Skupština nije bila u situaciji da ispoštuje svoju zakonsku obavezu i izabere članova Nacionalnog prosvetnog saveta.
Moje pitanje gospodinu Martinoviću kao predstavniku predlagača ovog autentičnog tumačenja je - šta se sa ovim papirom koji smo vam uputili dešavalo od 15. januara do 18. marta? Prošlo je, gospodine Martinoviću, 85 dana, zapravo 64 dana dok vi njega niste nama uputili ovde u Skupštinu, nakon toga, 21 dan dok se on nije našao sada na dnevnom redu.
Vi ste i sami rekli da vama grupa od 15 narodnih poslanika uputila 15. januara ovaj zahtev i da ste vi odmah postupili po njemu mi bismo stigli da izaberemo članove Nacionalnog prosvetnog saveta na vreme. Mi smo nezvanično čuli, a to se kasnije i potvrdilo kada nam je 2. marta 2015. godine čudnovato stiglo mišljenje Vlade Republike Srbije o nečemu sa čime ona nema apsolutno nikakve veze, s obzirom da to Poslovnikom jasno definisano kako i teče postupak davanja autentičnog tumačenja zakona, vi ste to očigledno, ne očigledno, nego po onome što smo videli po dopisu iz Vlade, poslali u Vladu Republike Srbije koja je 2. marta dala to Skupštini, odnosno vratila onako kako je i bila predložena.
Od 2. marta do 18. marta je opet prošlo neko vreme, kada vi to niste, ne znam šta ste vi sa tim 16 dana radili, i na kraju od 18. marta pa do danas je opet prošlo izvesno vreme u koje Srbija nema Nacionalni prosvetni savet, odnosno od momenta kada je nas 15-oro, koji smo članovi Odbora, uputilo vama ovaj zahtev do danas kada mi o njemu raspravljamo je prošlo 85 dana.
Gospodine Martinoviću, član 194. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije opisuje kako izgleda postupak za autentično tumačenje zakona. Pa, kaže – Predlog za donošenje detaljnog tumačenja zakona može da podnese Ustavom ovlašćeni predlagač zakona, grupa od 15 narodnih poslanika jeste Ustavom ovlašćeni predlagač zakona. Ako nadležni odbor, a član 48. definiše da je to Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo oceni da je predlog iz stava 1. ovog člana opravdan, priprema predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga podnosiocu predloga i Narodnoj skupštini koja o njemu odlučuje.
Gospodine Martinoviću, šta je taj predlog 64 dana radio u Vladi Republike Srbije? Da li je Vlada RS podnela predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona? Da li je Vlada Srbije Narodna skupština koja odlučuje o tom predlogu ili ste to prosto poslali da se slučajno ne bi desilo da u Skupštini neko nešto odluči, a da se o tome ne pita Vlada Republike Srbije? To bi bio problem sve i da je Vlada Republike Srbije u rekordnom roku odgovorila i da nije izazvala ovo kašnjenje, ali s obzirom na to da je Vlada Republike Srbije direktno zbog 64 dana za vreme kojih je taj predlog bez ikakvog razloga stajao u nečijoj fioci u Vladi RS, za to vreme je istekao mandat Nacionalnog prosvetnog saveta.
To se isto desilo i sa Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje koje smo izabrali sa manjim zakašnjenjem doduše od svega mesec i po dana. To će se isto desiti sa Komisijom za akreditaciju i kontrolu kvaliteta, s obzirom na to da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje, koji treba da pokrene postupak za izbor novog sastava Komisije za akreditaciju, kontrolu kvaliteta, zakasnio sa svojim formiranjem.
Tako da su to isključivo stvari koje se tiču nas ovde u ovoj Skupštini. Vi morate nama reći šta je taj predlog 64 dana radio u Vladi i zašto ste vi za ime sveta slali predlog autentičnog tumačenja koji je podnela grupa od 15 narodnih poslanika u Vladu RS kada je to direktno suprotno Poslovniku Narodne skupštine?
Pročitaću ponovo, vidim da odmahujete glavom, član 194. glava 10 – postupak za autentično tumačenje zakona – predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona može da podnese Ustavom ovlašćeni predlagač zakona. Vama je predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona podnela grupa od 15 narodnih poslanika 15. januara 2015. godine.
Ako nadležni odbor, to ste vi, u skladu sa članom 48. ….
(Aleksandar Martinović, s mesta: To nisam ja. Ja sam predsednik odbora.)
To je vaš odbor…
(Aleksandar Martinović, s mesta: To nije moj odbor.)
…odbor u kome ste vi predsednik. Vidite…
Obraćam se predstavniku predlagača.
Neću više.
Dakle, član 194. stav 2. glasi – ako nadležni odbor, a član 48. kaže da je nadležni Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo taj koji razmatra predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona i sačinjava predlog autentičnog tumačenja zakona, oceni da je predlog iz stava 1. ovog člana opravdan, priprema predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga podnosiocu predloga, to je ista ona grupa od 15 narodnih poslanika, i Narodnoj skupštini koja o njemu odlučuje.
Gde se ovde pominje Vlada RS u kojoj naš predlog autentičnog tumačenja sedi 64 dana, što izaziva direktno kašnjenje i istek mandata članova Nacionalnog prosvetnog saveta u momentu u kom treba da usvojimo zakon o udžbenicima gde je direktna nadležnost Nacionalnog prosvetnog saveta da da mišljenje o tom predlogu zakona, u momentu u kom imamo štrajk prosvetara koji traje pet i po meseci, gde je direktna nadležnost Nacionalnog prosvetnog saveta da razmatra takve stvari, u momentu u kom treba da se odlučuje o tome kako će izgledati mala matura, odnosno završni ispiti za kraj osnovne i srednje škole, to je direktna nadležnost Nacionalnog prosvetnog saveta?
Ja vama kažem da će proći još sigurna dva ili tri meseca dok sva ova udruženja ne budu ponovo u mogućnosti da nam pošalju svoje predloge, što su oni već ranije učinili u skladu sa svojom zakonskom obavezom i da mi nećemo još sigurno tri ili četiri meseca, što znači do završetka školske godine, usvojiti nove članove i novi sastav Nacionalnog prosvetnog saveta?
Time je Nacionalnom prosvetnom savetu mandat istekao isključivo krivicom vladajuće većine u Skupštini Srbije i to jeste sramota ove Skupštine zato što je zbog vaše neažurnosti, zbog vaše potrebe da nešto što nema veze sa Vladom šaljete u Vladu RS, istekao mandat i Skupština nije ispunila svoju obavezu.
Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Zaista na ovo Skupštini Vojvodine ne mogu da odgovaram. Mislim da je SNS najbolje pokazala da je ona jedina koja ovde ima privatan univerzitet u ovoj zemlji koji izdaje doktorate.
Zahvaljujem.
Ono što malo zabrinjava je što smo mi imali sada prilike u govoru gospodina Martinovića da čujemo da imamo predstavnika predlagača koji zapravo uopšte ne smatra da je potrebno usvojiti predlog koji je sam dao i koji u ime Odbora zastupa. Zašto nismo počeli sa ovim? Prvo, mislim da je 85 dana više nego dovoljno da Skupština da autentično tumačenje.
Drugo, zašto nismo ušli u ovaj proces ranije? Zato što proces izbora kandidata Nacionalnog prosvetnog saveta nije počeo ranije. Mi smo mogli da reagujemo tek kada smo videli da oni predlažu ljude koji su profesori univerziteta, a ne ljude koji su nastavnici u školama, a malo da im odgovorimo – znate, ne možete da predložite ovog, nego morate nekog drugog zato što gospodin Martinović smatra da je to jasno, to tako malo ne funkcioniše. Vi ako ne želite da branite predlog autentičnog tumačenja koji se daje…
Izvinjavam se.
Ne mora predsednik Odbora biti ovlašćen. Postoji uvek način da ovlasti nekog drugog člana, ako se ne slaže sa onim što je odbor usvojio, ali zaista je neuobičajeno da nama ovde predstavnik predlagača objašnjava da je zapravo i nepotrebno to što je ovde predložio.
Gospodin Martinović samo nije pročitao član 155, poslednji stav – ako nadležni odbor ne dostavi izveštaj, odnosno Vlada mišljenje o predlogu zakona, u našem slučaju autentičnog tumačenja, predlog zakona će se razmatrati i bez tog izveštaja, odnosno mišljenja.
Prvi dan, drugi dan, treći dan, 64. dan, 85. dan, Vlada Republike Srbije ne dostavlja mišljenje zašto se predlog autentičnog tumačenja nije našao na dnevnom redu sednice.
Zahvaljujem se, gospodine potpredsedniče. Želela bih i da se zahvalim gospodinu Martinoviću, od kog ovde svašta naučimo. Prvo smo imali priliku da naučimo da ne postoji glagol koji postoji. Onda smo imali priliku da čujemo da od svakog glagola mora postojati glagolska imenica, što je jedan novitet u lingvistici. Zatim smo naučili da je danas, zapravo, 2. mart. Dakle, danas nije april, kao što to mi mislimo, danas je zapravo 2. mart.
Moje pitanje šta ste radili 85 dana, koliko je prošlo od 15. januara do današnjeg dana, se nije odnosilo na to šta je Vlada Republike Srbije radila, mislim, kao što smo videli, nije radila baš bog zna šta korisno, nego je moje pitanje - šta ste vi svi skupa radili i zbog čega ste dozvolili da tek usvajamo pregled autentičnog tumačenja 21 dan nakon što je istekao rok za izbor novih članova Nacionalnog prosvetnog saveta i 85 dana nakon što vam je predlog autentičnog tumačenja upućen?
Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Sada stvarno ne znam koji put treba da kažem – zbog čega nismo zatražili autentično mišljenje ranije, zato što u Zakonu piše da je rok u kom ovlašćeni predlagači mogu da predlože predloge kandidata - četiri meseca? Ta četiri meseca su istekla 19. decembra 2014. godine. Kada smo videli koji su to predlozi koji su pristigli, da tu opet se nalaze dekani, opet se nalaze profesori univerziteta, tada smo zatražili od Odbora za zakonodavstvo mišljenje 15. januara, zato što Skupština od 30. decembra do 15. januara nije radila. Čim je Skupština počela da radi, mi smo se sastali i mi smo zatražili takvo mišljenje.
Nije tačno da izbor u Skupštini treba da traje četiri meseca. Čini mi se da gospodin Orlić to tumači zlonamerno. Dakle, samo je propisano Zakonom da oni četiri meseca moraju da dostave, a da li Skupštini treba četiri meseca da izabere kandidate? Ne. Da smo počeli onda, zapravo da je Zakonodavni odbor dao to tumačenje, da smo usvojili to tumačenje, mi bismo stigli da usvojimo, izaberemo kandidate u zakonom predviđenom roku. Nije tačno da Skupština četiri meseca treba da bira te ljude. To bi bilo prosto besmisleno. Mi i ne možemo četiri meseca odlučivati između 34 ljudi. Radi se o tome da samo četiri meseca ranije oni treba da dostave predloge, a Skupština može u mnogo kraćem roku da to izabere. Da nije bilo odugovlačenja Vlade, da nije bilo neažurnosti gospodina Martinovića, koji je beskrajno dugo čekao to tumačenje Vlade, iako mu Poslovnik omogućava dok mu Vlada ne daje mišljenje, može da stavi, mi bismo izabrali Nacionalni savet na vreme.
Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Mislim da nema svrhe više objašnjavati gospodinu Martinoviću da danas nije 2. mart, nego 8. april i da je sve skupa, sa zakašnjenjem Vlade, mi kasnimo 85 dana u odnosu na ono kada je Odbor za obrazovanje podneo zahtev za davanje autentičnog tumačenja, a taj zahtev je podneo onda kada je video da su ovlašćena udruženja opet predložila univerzitetske profesore, a to nije mogao da vidi ranije zato što oni ranije to nisu predložili.
Ovo što je govorio o bivšem režimu gospodin Martinović isto tako niti je tačno, s obzirom na to da, recimo, u to vreme dok je Nataša Mićić bila vršilac dužnosti predsednika, četiri puta su se neuspešno zakazivali i održavali predsednički izbori, na koje, jednostavno, nije izašao dovoljan broj građana. Ali, sve i da je to tačno, kako je to opravdanje za to što mi nemamo Nacionalni prosvetni savet i za to što je 85 dana prošlo od momenta kada je vama podnet zahtev za davanje autentičnog tumačenja do današnjeg dana, kada je on stavljen na dnevni red?
  Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Imam nekoliko pitanja upućenih na više adresa. Jedna od tih adresa kojoj želim da uputim poslanička pitanja ste i vi, pa da krenemo najpre od toga.
Prvo, da li je vama poznato da smo mi nekom skupštinskom odlukom stavili van snage članove od 209. do 216. Poslovnika? To su oni članovi, samo da vas podsetim, koji vas obavezuju da na zahtev bilo koje poslaničke grupe sazovete sednicu na kojoj bi ministri u Vladi odgovarali na pitanja u vezi sa aktuelnom temom.
Demokratska stranka je već dva puta zatražila takvu sednicu, ta sednica se nikada nije održala.
Prva sednica koju smo zatražili je bila sednica na kojoj smo želeli da ministri i za to nadležni ljudi odgovaraju na pitanja u vezi sa majskim poplavama. Vi nikada tu sednicu niste sazvali, iako je to sednica koja ne zavisi od dobre volje ili većine u Skupštini Srbije.
Druga sednica koju je DS zatražila, zajedno sa još tri poslaničke grupe, tražena je prošle nedelje, radi se o sednici na kojoj bi nadležni ministri u Vladi i četiri sindikata prosvetnih radnika odgovarali na pitanja u vezi sa štrajkom prosvetnih radnika.
Žalosno je što ste se vi oglušili o svoju obavezu, jer to nije nešto o čemu po Poslovniku vi možete da odlučujete, isto kao što je žalosno što poslanici koji čine većinu u Skupštini Srbije nisu želeli da se o tome razgovara, iako je ta inicijativa ponuđena svima.
Mislim da je štrajk prosvetnih radnika veliki problem, zbog čijeg nerešavanja trpe najviše oni koji za taj štrajk nikako nisu krivi, a to su deca, i potpuno je nejasno zbog čega SNS ne želi da se o tom problemu razgovara u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Verovatno zato što je malo neprijatno kada treba da pogledate ljude u oči koji uče našu decu, a imaju platu 36 hiljada dinara, i da im kažete da za njihove plate nema 23 miliona evra u budžetu, a da će ovaj zakon koji ćemo, koji ćete vi danas da usvojite u budućnosti sa sve skupa troškovima koštati građane Republike Srbije 3,5 milijardi evra. Dakle, 23 miliona evra za prosvetne radnike nema, a pripremanje terena za „Beograd na vodi“, izgradnja potrebne infrastrukture će koštati 3,5 milijardi evra.
Po istoj toj logici, gospođo Gojković, to je moje pitanje sada upućeno Aleksandru Vučiću, treba da se odgovori kako je moguće da su zaposleni u „Železari“ važniji od zaposlenih u prosveti, pa za njih može da bude i povećanje plate od 10%, a zaposleni u prosveti ne mogu da zadrže svoje plate na nivou koji bi bio i dalje ispod republičkog proseka?
Naredno moje pitanje, takođe upućeno gospodinu Vučiću, koji iznosi neke čudnovate podatke iz dogovora sa MMF, koji se Vlada inače obavezala da će objaviti, pa nikada to nije učinila, a pitanje je – kako su tako neke stvari koje su eksplicitno navedene u tom sporazumu podložne pregovorima, a one koje baš nikako nisu navedene eksplicitno ne mogu nikako da se menjaju?
Prosto ne verujem, a znali bismo da je Vlada ispunila svoju obavezu i taj ugovor objavila, da je MMF rekao da treba smanjiti plate prosvetnih radnika. Oni su verovatno rekli da treba smanjiti ukupnu masu zarada u javnom sektoru za 10%. Onda, gospođo Gojković, nije trebalo smanjiti plate prosvetarima koji imaju 36 hiljada dinara platu, nego je trebalo smanjiti plate u mnogim javnim preduzećima, gde su prosečne plate nekoliko stotina hiljada dinara, a vidimo da se u nekim javnim preduzećima, recimo danas vidimo u novinama da guvernerka NBS opet podiže plate u NBS, u kojoj je prosečna zarada veća od 83 hiljade dinara, a samoj guvernerki i njenim saradnicima je nakon smanjenja plata povećana plata na 578 hiljada dinara.
Drugo moje pitanje kolegama poslanicima je – šta bi sa onim zakonom „Pravo za mame“? Svi ste se slikali sa mama, držali one znakove, taj zakon niko više nikada nije spomenuo.
Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Smatram da ste povredili član 104. Poslovnika, koji u svom trećem stavu daje predsedniku Narodne skupštine pravo da odlučuje o pravu narodnih poslanika na repliku, ali vas podsećam i na član 27. Poslovnika, koji vas obavezuje da ovu sednicu vodite u skladu sa Poslovnikom, a ne onako kako vama padne na pamet.

Gospodin Vučić ovde dobija priliku da replicira i sam sebi kada treba, jer to se desilo upravo pre jedno desetak minuta, a sada kada neko započne svoje izlaganje sa „gospodine Božoviću“, dakle direktno se obraćajući poslaniku koji je ovlašćen u ime Poslaničke grupe DS da obrazlaže naše stavove o predlogu ovog zakona, zatim uvredi stranku i poslaničku grupu kojoj taj poslanik pripada i koju taj poslanik zastupa, vi odlučite da on pravo na repliku nema. Tako da ne možete vi slobodno, kako vam padne na pamet, da odlučujete o tome da li neko ima pravo na repliku ili nema, nego o tome odlučujete na osnovu člana 27. koji vas obavezuje da poštujete odredbe ovog Poslovnika, iako smo navikli da se svaki krug replika, kako se to popularno zove u Skupštini, završava baš onda kada neko, bilo iz Vlade ili od poslanika vladajuće koalicije, završi svoje izlaganje, molim vas da sada to ne primenjujete.

Ako ćemo govoriti o tome ko je čime zgrožen, bilo je ovde još mnogo, mnogo stvari za zgražavanje, pa se u to vreme baš niste zgražavali, a i u ovom sazivu je, boga mi, bilo dosta stvari.
Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Gospodin Dušan Milisavljević je već izneo neke od zamerki, odnosno nisu to zamerke, to su prosto neki predlozi za poboljšanje teksta zakona koje smo dobili od Udruženja slepih i slabovidih Srbije „Beli štap“ i pojedinaca u organizaciji okupljenih oko njihovog saveza. Inače, radi se o udruženju koje se bavi time već desetinama godina i ovo zaista treba shvatiti kao zakon koji se tiče unapređenja ljudskih prava. Svaki put kada govorimo o ljudskim pravima, svaki put kada govorimo o položaju osoba sa invaliditetom treba da razumemo to da je to posao koji nikada nije završen. To je meta koja se stalno pokreće i nikada nećemo doći do nekog rešenja za koje ćemo reći – e, to je to, posao je gotov, jer to jeste jedna oblast u kojoj uvek ima mesta za poboljšanje. Isto tako treba shvatiti i predloge koje ćemo mi izneti, a koji nisu došli od nas, nego od ljudi koji su se time bavili.
Vi ste, gospodine ministre, gospodinu Milosavljeviću odgovorili da je to udruženje bilo na zadovoljavajući način uključeno u izradu ovog zakona. Oni smatraju da to nije bio slučaj. Čak se žale, ne samo na to što nisu bili uključeni u radnu grupu, ne samo oni nego i drugi eksperti koji se bave time, nego se čak žale i na to da je javna rasprava, recimo, u Beogradu održana u prostoru koji potpuno nije bio dostupan osobama sa invaliditetom i oni nisu čak mogli ni da prisustvuju toj javnoj raspravi, što je nekolicinu njihovih članova i predstavnika sprečilo da učestvuju u toj javnoj raspravi. Verovatno mislite da su bili uključeni u izradu ovog zakona, baš kao što su sindikati bili uključeni u izradu Zakona o radu, tako da je kod vas to dosta relativno šta znači da je neko bio uključen u izradu zakona.
Sve te primedbe koje oni imaju i predlozi koje smo mi pretočili u amandmane idu u jednom pravcu, a to je da sve odredbe zakona moraju da budu bolje precizirane. Ono što je jedna njihova velika zamerka i naš predlog, mi nismo videli mišljenje Vlade o amandmanima, pa bi bilo zgodno da nam kažete zbog čega je to odbijeno, jeste što se ne poštuje adekvatno regulisanje usluge podrške psa vodiča i psa asistenta. Oni zapravo predlažu da se ta dva pojma razdvoje, da se tretiraju kao dve odvojene stvari i da se to učini uzimajući u obzir dostignute međunarodne i evropske standarde u pružanju ovih usluga sa invaliditetom.
Oni smatraju da je potrebno razlikovati pojmove psa vodiča, odnosno „guide dog“ u tom međunarodnom zakonodavstvu, od drugih vrsta pasa koji pružaju podršku, asistenciju osobama sa invaliditetom, kao što su „hiring dogs“, to su psi za podršku gluvim i nagluvim osoba, „service dogs“, to su psi za podršku osobama sa različitim vrstama uzroka invalidnosti i različite vrste radnji i podršku, odnosno osobama sa fizičkim invaliditetom, uključujući pre svega osobe korisnike kolica, zatim osobe sa mentalnim i intelektualnim invaliditetom, uključujući autizam, zatim osobe koje imaju šećernu bolest, hroničnu epilepsiju i slično. U tom smislu i broj korisnika novih usluga potrebno je dovoljno široko postaviti kako bi se sprečio neravnopravan tretman osoba sa navedenim poteškoćama. Mislim da je bilo korisno saslušati to što su oni rekli. To su ipak ljudi koji se bave tom materijom desetinama godina, koji u krajnjem okupljaju ljude, koji se i suočavaju sa tim problemima i mislim da nije jasno zbog čega se takav jedan predlog nije uvažio.
Osim na javnu raspravu, za koju smatraju da nije bila dovoljno inkluzivna, oni se žale i na to što Predlogom zakona nisu poštovani međunarodni i evropski standardi koji se odnose na pse vodiče i pse asistente, pomagače, kao i instruktori za mobilnost, s obzirom na to da je to isto materija koja je definisana u međunarodnom zakonodavstvu kada je ova oblast u pitanju, a ovim našim zakonom nije. Zatim, oni su smatrali da je u javnu raspravu, osim njih, trebalo uključiti i međunarodne eksperte zemalja članica EU, koje su ipak odmakle dosta dalje nego što to ovaj zakon dobacuje. Smatrali su da je neophodno zakonom jasno i obrazloženo definisati nekoliko važnih pitanja, procesa i potrebnih uslova za sprovođenje obuke pasa vodiča i pomagača, kao i obuku osoba korisnika i pasa i neophodnu pripremu za taj proces. To je obuka samostalnog kretanja slepih i slabovidih osoba, kada se radi o usluzi psa vodiča.
Takođe, smatrali su da je neophodno zakonom jasno i obrazloženo definisati iz kojih sredstava se planira razvoj usluge – podrška psa vodiča i psa pomagača i za koje tačno namene će se koristiti, kao i da se za razvoj ove usluge rezerviše neophodni minimum sredstava u procentualnom iznosu u odnosu na budžetska sredstva namenjena za program u oblasti unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, s obzirom na to, već je nekoliko kolega govorilo o tome, da je to usluga koja ipak iziskuje određena finansijska sredstva.
Zatim, neophodno je usklađivanje teksta zakona sa standardima i definicijom iz Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom i sa međunarodnim standardima ljudskih prava, odnosno definicijom invaliditeta i osoba sa invaliditetom. Zameraju i to što se ovakvim tekstom predloga zakona ne sprovodi strategija o unapređenju položaja osoba sa invaliditetom od 2007. do 2015. godine, iako ova oblast nije adekvatno na opšti način regulisana, niti precizirana i definisana strategijom i aktuelnim akcionim planom za njeno sprovođenje od 2013. do 2015. godine. Ovo nije smetnja da se zakon usvoji u ovakvim strateškim okvirima, ali je neophodno da se zakon piše u kontekstu započinjanja procesa i daljeg razvoja nove usluge koju treba da propiše ovaj zakon, usluge asistencije psa vodiča i psa asistenta koji uporno iz nepoznatih razloga iz zakona izostaje.
Na kraju, njihova poslednja primedba, s obzirom na to da je ova vrsta usluge vrlo srodna određenim uslugama socijalne zaštite propisanim Zakonom o socijalnoj zaštiti, osnov regulisanja ove usluge treba da bude u ovom zakonu, te bi usvajanje zakona koji reguliše ovu uslugu trebalo da inicira odgovarajuće izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti. Nadam se da je to nešto o čemu vi razmišljate i što svakako planirate da uradite.
Mi smo uložili nekoliko amandmana i svi idu u pravcu ovoga što sam ja navela kao primedbe ovog Udruženja slepih i slabovidih Srbije, koji su inače i počeli ove procese uvođenja pasa vodiča za slepe u Srbiji. Kažem, ima mnogo toga o čemu možemo da razgovaramo, o čemu treba da razgovaramo. Verujemo da je namera dobra, ali isto tako verujemo i da ima prostora za poboljšanje ovog zakona.
Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Zaista sam očekivala neki malo ozbiljniji odgovor umesto ciničnih, kvazi-duhovitih dosetki ministra Vulina kojima je on izuzetno sklon, a neuspešno pokušava da ih uvek sprovede u delo.
Radi se o tome da je prostor možda bio dostupan osobama slepim i slabovidim, nije bio dostupan osobama koja se nalaze u kolicima, a ono što vi uporno previđate je da bi ovaj zakon trebalo da se bavi i njima i upravo u tome i jeste suština našeg amandmana, s obzirom na to da su potrebe tih ljudi, kao što možete videti iz svog odgovora različite, da se napravi razlika u pojmovima pasa koji će služiti za kretanje tim osobama sa potpuno različitim potrebama.
Mislim, zaista ja na tom nivou na kom vi razgovarate, ko je šta usvojio pre 14 godina, ne mogu da razgovaram jer bi nas to odvelo znate već gde, u vremena kada ste vi sa Mirom Marković uvlačili ovu zemlju u sve u šta ste je uvukli. Tako da, mislim da osobe slabovide, ljudi kojima od ovog zakona možda zavisi i zaista buduće ravnopravno učestvovanje u društvu, ne zaslužuju takvo ponašanje od vas, gospodine ministre, a od mene svakako neće čuti odgovore na vaše nepristojne komentare.