Zahvaljujem.
Najpre bih htela da uputim, kao i kolega Senić, molbu vama da proverite šta se dešava sa tim našim poslaničkim pitanjima, zato što stvarno stičemo u tisak da Vlada ne odgovara na njih. Ja mislim da vi imate neke poslovničke mogućnosti da utičete na njih da oni ipak odgovore kada propuste da to učine u predviđenom roku, pa vas molim da tako postupite i sa ovim mojim pitanjima.
Imamo nekoliko pitanja. Prvo nisam sigurna kome da uputim, zato što se onaj kome treba da bude upućeno, nekoliko puta proglašavao nenadležnim za to, ali hajde da pokušamo ponovo, gospodinu Verbiću, pa neka on prosledi ukoliko smatra i dalje da je nenadležan, neka prosledi onim ministrima za koje smatra da treba time da se bave.
Da li je gospodin Verbić svestan da je školska godina počela, da on i dalje nije rešio problem štrajka prosvetara, da ti ljudi najavljuju za 26. januar radikalizaciju protesta? Da li postoji način da se taj čovek ubedi da problem zarada u javnom sektoru nisu plate nastavnika od 36.000 dinara, nego plate u javnim preduzećima, a u pojedinim javnim preduzećima prosečna zarada iznosi 440.000 dinara?
Ukoliko gospodin Verbić smatra i dalje da nije nadležan, neka zamoli nekog od ministara za koje drži da su nadležni da reši problem štrajka prosvetnih radnika ili makar neka odgovori na pitanje kada će biti uvedeni platni razredi. To je isto još jedna od priča koje slušamo evo već tri godine, jer će to omogućiti da neko sa visokom stručnom spremom, a zaposlen je u nekakvoj školi, nema platu od 36.000 dinara, da neko sa osnovnom školom u nekoj agenciji ima platu od 300 ili 400.000 dinara.
Drugo pitanje je podjednako važno, ako ne i važnije, a tiče se onoga zbog čega rizikujemo da budemo izloženi novoj salvi uvreda, optužbi, etiketa i progona. Radi se o Tamnavskim kopovima, o tekstu koji je objavljen o ispumpavanju istih, o skandaloznoj reakciji premijera, o današnjem naslovu u novinama da EU pokušava da otme 23.200.000 evra od Srbije. Moje pitanje je da li je tačno da Zakon o javnim nabavkama nije ispoštovan prilikom sprovođenja tendera za ovaj posao, da je navedena rumunska firma koja je kao podizvođač u samoj dokumentaciji, koja je posle promenjena u holandsku firmu, koja je i sama učestvovala na tenderu?
Da li je tačno da firma koja je partnerski dobila posao delom u vlasništvu kuma Aleksandra Vučića, Nikole Petrovića, već nekoliko puta spominjanog u ovoj Skupštini, jer nekako se ispostavilo da ne može da se govori o javnim preduzećima u našoj zemlji, a da taj gospodin Petrović, koji je sasvim slučajno kum gospodina Vučića, ne ispliva?
Da li gospodin Vučić može da dostavi nekakve dokaze o tome da EU ruši Vladu Srbije? Kad smo već kod tog dostavljanja dokaza, mogao bi da dostavi i dokaze kada je to isto tvrdio pre jedno šest ili sedam meseci.
Da li može da kada bude odgovarao na ovo pitanje da se potrudi da se koristi činjenicama, a ne optužbama, jer veoma je važno zbog građana da se čuje? Gospodin Vučić je očigledno postao alergičan da se pomenu tajkuni koji se polako stvaraju u njegovom najbližem okruženju.
Treće pitanje se odnosi na nešto što isto interesuje građane Srbije, a radi se o Srpskoj banci. Mi osim čvrstog obećanja lične garancije premijera da on lično garantuje da ničija sredstva neće propasti nismo čuli na koji način Srbija ima nameru da tu banku spasi od propadanja. Kakva je struktura plasmana, koliko je u njoj nenaplativih kredita? Zašto se to dešava u takvoj tišini? Čemu ti ljudi da se nadaju? Da li, osim obećanja Vučića, u koja, nemojte zameriti, s pravom niko više ne veruje, građani koji imaju nekakve depozite u toj banci mogu da imaju bilo kakvu garanciju da njihova sredstva neće propasti? Hvala.