Gospodine Bečiću, radi se o tome da mi ovde pokušavamo da ograničimo broj mandata dekanima koji zloupotrebljavaju odredbu zakona koju tumače na način na koji žele.

Nisam nabrajala kafanske račune, nego govorim o samovolji dekana koji smatraju da čak i zakon mogu da tumače kako žele, a ja naslućujem zbog čega ne želite da nastavim ovaj niz zloupotreba dekana o kom govorim. Čini mi se da jeste tema.

Ja mislim da je rasprava vrlo ozbiljna. Ako smatrate da nije, onda imamo popriličan problem.
Problem je, naime, ja ću reći, pošto vi ne želite, u tome što je taj isti dekan govorio na mitingu SNS, što je njega nakon svih ovih zloupotreba ova većina u Skupštini Srbije izabrala… Sada dolazim u direktnu vezu sa temom, gospodine Bečiću.

Evo direktne veze.
Recimo, jedan od dekana koji je upravo…

Molim vas, prvo, da ne polemišete sa mnom, da se javite za reč ukoliko želite nešto da mi kažete.

Ja vas molim da se javite za reč, ukoliko želite nešto da mi kažete… (Isključen mikrofon.)

Zaista ne razumem ovu vašu intervenciju. Mislim da izlazi iz granica koje vam Poslovnik dozvoljava. Ukoliko želite…

Radi se o sledećem. Šta ćemo sa dekanima koji su već prekršili ovo pravilo da dva puta mogu da budu izabrani? To su ljudi koji su na neverovatne načine, o kojima su neki govornici govorili, pronašli mogućnost da zaobiđu zakon, da li tako što su promenili svoje lično ime, verujući da će time postati druga lica, da li time što su promenili nazive visokoškolskih ustanova u kojima su dekani, verujući da će to postati druga visokoškolska ustanova.
Neke od tih ljudi je ova skupštinska većina izabrala u Nacionalni prosvetni savet. Naravno, govorim o istom čoveku o kom sam govorila ranije, tako da mislim da će se za te ljude i kad ne budu više na mestima na kojima su naći uhlebljenje, makar ako su lojalni onima kojima treba da budu lojalni.
Ovo autentično tumačenje dolazi zaista u vreme kada se na mnogim fakultetima vrši izbor dekana. Moje pitanje predstavniku predlagača koji ćaska sa svojim kolegama, umesto da sluša šta narodni poslanici govore, jeste – zbog čega ovo pred nas nije došlo ranije kada znamo da je gospodin Orlić sasvim izvesno pre nekoliko meseci podneo predlog ovog autentičnog tumačenja i da li je ovaj predlog autentičnog tumačenja opet misteriozno bio u Vladi sve dok nije postalo pomalo kasno za njegovo usvajanje, kao što sam govorila i prilikom usvajanja ranijih predloga autentičnog tumačenja zakona? Smatram da ti dokumenti nemaju šta da traže u Vladi Republike Srbije.
Maj je mesec u kom se biraju dekani na mnogim fakultetima. Nakon toga sledi izbor rektora, a neki od fakulteta i Beogradskog univerziteta i Novosadskog univerziteta su već izabrali nove dekane. Šta ćemo ako je neko od tih ljudi upravo u ovoj grupi koja prema autentičnom tumačenju više nije trebalo da bude izabrana i zbog čega dakle ovo nije došlo ranije?
Da ste mi dopustili gospodine Bečiću da završim svoje izlaganje onako kako sam ga započela, umesto što ste polemisali sa mnom na način na koji to Poslovnik ne dopušta, imala bih priliku da kažem da smatram da je ovaj predlog autentičnog tumačenja zakona nažalost se donosi iz ličnih interesa, opet usmeren ka pojedinim slučajevima, ne vodeći mnogo računa o tome kako će to delovati u globalu. Da li je nama zaista potrebno da tumačimo reči – organ poslovođenja bira se na tri godine, sa mogućnošću jednog ponovnog izbora. To bi nas zaista odvelo u nekom pravcu u kom nisam sigurna da ova Skupština treba da funkcioniše. To bi značilo da svaki put kada neko tumači drugačije zakon, prema ovome ga može tumačiti zaista kako god poželi, Skupština treba da donosi autentično tumačenje zakona.
Mislim da kažem, osim ovoga što treba doneti treba razgovarati sa tim ljudima, jer sam sasvim sigurna da za razliku od prethodnog slučaja ovde nesporazum ne potiče iz nerazumevanja zakona, nego isključivo iz loše namere onih koji žele da taj zakon zaobiđu i mislim da problem ovim neće ni približno biti rešen, jer zaista sam uverena da se nije radilo ni o kakvom slučajnom nerazumevanju zakona. Hvala vam.

Zaista je čudnovato gospodine Bečiću, gospodin Martinović je dobio priliku za jednu repliku od prvo dva minuta i 47 sekundi, zatim dva minuta i devet sekundi. Mislim da je bilo mogućnosti da ga opomenete. On niti je naveo član Poslovnika…

… U okviru svog vremena koje ste mi dali za pravo na repliku želim da vam ukažem da smatram da je gospodin Martinović prekršio Poslovnik, jer niti je naveo član Poslovnika na koji se poziva, niti je obrazložio u čemu se povreda sastoji. Ali, neka bude…

…Iako se formalno pozvao na član 107. očigledno je to bila replika, nema veze. U okviru svog prava za repliku želim samo jedno da kažem – nije greh gospodina Doroslovačkog što je govorio na mitingu SNS. Greh gospodina Doroslovačkog je to što je mimo zakona potrošio 300 miliona dinara Fakulteta tehničkih nauka što je utvrdila DRI…
(Aleksandar Martinović s mesta: Ko to kaže? DS?)

…ova Skupština je imenovala i izabrala u Nacionalni prosvetni savet. To je jedini problem sa gospodinom Doroslovačkim što je to čovek koji je mimo zakona potrošio 300 milina dinara po rečima DRI, koji proganja profesore na svom fakultetu, koji je promenio protivzakonito Statut tako da ne može da bude smenjen i nakon toga ga je SNS izabrala za člana Nacionalnog prosvetnog saveta, a to je na sve to i čovek kom je poništena diploma Mašinskog fakulteta u Novom Sadu, o čemu je rešenje izdato u „Službenom glasniku RS“. Jedini problem sa Doroslovačkim je to i to će uvek biti problem. Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine potpredsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, uz rizik da se poslanicima SNS-a ne dopadne ovo što predlažem, pa da im vi date priliku da zloupotrebljavaju Poslovnik osporavajući i meni pravo da predlažem predloge zakona, pokušala bih da sedmi ili osmi put zamolim poslanike vladajuće koalicije da podrže ovaj predlog zakona, koji se sastoji iz samo jedne jedine izmene, da se u spisak krivičnih dela koja ne zastarevaju uvrsti i krivično delo trgovine ljudima radi usvojenja, odnosno oni slučajevi koji se kolokvijalno nazivaju krađa beba.
Koliko god je premijeru neprijatno što nam tako dobro ide, meni je neprijatno što sedim u Skupštini u kojoj sedam puta predlažem narodnim poslanicima da usvoje ovu jednu izmenu Krivičnog zakonika i da tim ljudima, koje je zadesila strašna nesreća, pruže priliku da imaju više vremena da potraže pravdu pred organima naše zemlje, a da nijedan jedini put niko od poslanika koji ne glasaju za ovo nije rekao zbog čega je to slučaj.
Ne znam kojim bih novim rečima mogla da vas zamolim i da obrazložim zašto za ovo treba glasati. Mogu ponoviti ono što sam nekoliko puta rekla. Evropski sud za ljudska prava je 5. marta 2013. godine doneo, a 26. marta 2013. godine objavio svoju odluku kojom utvrđuje da je Srbija povredila pravo na privatnost i porodičan život Zorice Jovanović, koja je podnela tužbu za zaštitu ovih ljudskih prava zbog deteta koje joj je ukradeno 1983. godine.
U toj istoj odluci, Evropski sud za ljudska prava je obavezao Republiku Srbiju da do septembra 2014. godine usvoji novo zakonodavstvo, koje će roditeljima kojima su ukradena deca omogućiti da dobiju satisfakciju, iako je ovo jedna od onih stvari gde je malo nejasno šta to znači i šta bi to bila satisfakcija. Da li je to pomoć da se to dete pronađe? Šta bi tom detetu danas, 30 godina kasnije, značila informacija da je ukradeno, da su ga roditelji kupili? Zato je to dosta problematično.
Dakle, u svim tim slučajevima priča je uvek ista. Nikada roditelji nisu dobili telo deteta, nikada nije utvrđen tačan uzrok smrti, obdukcioni zapisnik nije bio dostavljen i roditelji nisu saznali gde je dete sahranjeno. Molim vas, glasajte za ovaj predlog zakona, jer druge reči od ovih nemam.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege, evo nečega o čemu smo razgovarali u raspravi u načelu.
Naime, članom 7. predloženog zakona se menja član 8. osnovnog zakona i radi se o tome da se sada u naš predlog zakona uvode termini da nešto može biti u suprotnosti sa javnim poretkom i moralom.
Naš predlog je da se nakon ovako predloženog člana zakona dodaju reči, odnosno da se doda još jedan stav koji će zapravo reći da će Vlada bliže urediti uslove pod kojima se donosi odluka iz stava 4. ovog člana. Radi se o odluci da li je nešto u suprotnosti sa javnim poretkom i opšte prihvaćenim moralnim principima.
Razlog zbog koga mi smatramo i verujemo da ovo treba dodatno urediti je taj što zaista ne postoji univerzalna definicija toga šta je opšte prihvaćen moralni princip. Posebno je problematična definicija da li je nešto u suprotnosti ili u skladu sa javnim poretkom, a tim pre što zaista kad god smo razgovarali o ovom amandmanu, i na odborima i u raspravi u načelu, se ispostavljalo da zapravo niko od nas ne može ponuditi i objasniti koji bi to bili konkretni primeri kada se odlučuje da nešto nije u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim načelima, a još je veća misterija koji je to organ koji će da odlučuje o tome da li je nešto u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim principima i da li je nešto u skladu sa javnim poretkom?
Naš je predlog da Vlada u nekom roku, ja pretpostavljam da ukoliko se ovaj amandman prihvati, da bi trebalo možda promeniti druge članove zakona i dati rok u kome Vlada treba da donese neki takav akt koji bi bliže uredio ko je organ koji o tome odlučuje, na koji način će se odlučivati i koji će biti kriterijumi za to.
Ali to nije ništa što se ne može ispraviti i mislimo da je ne potrebno, nego neophodno dodati ovaj stav u ovom članu predloženog zakona zbog toga što zaista ne prihvatanje da se bliže uredi ovako delikatna i pre svega individualna kategorija, mislimo da može da dovede do novih zloupotreba i da neko prosto iz zle namere ne želi da nešto registruje, zaštiti kao industrijski dizajn.

Gospodine potpredsedniče, u vezi sa članom 103. imam jedno za vas vrlo kratko pitanje.
Da li smatrate da je gospodin Martinović malopre kada je govorio reklamirao povredu Poslovnika ili smatrate da je to vreme zloupotrebio i da ste vi u tom slučaju bili dužni ne da ga saslušate i da ga nakon dva minuta i 20 sekundi upitate kakve to veze ima sa povredom Poslovnika, nego da mu prvo oduzmete vreme njegove poslaničke grupe, zbog očigledne zloupotrebe prava na reklamiranje povrede Poslovnika i, drugo, da mu izreknete meru opomene, jer oduzimanje vremena poslaničke grupe nije jedino što vam stoji na raspolaganju? Naprotiv, vi imate obavezu u skladu sa stavom 7. člana 103. da onom narodnom poslaniku koji zloupotrebljava izreknete mere opomene predviđene članovima 108. do 111. ovog Poslovnika.
Da li smatrate da je to bila vaša dužnost? Ako ne smatrate, molim vas da mi date obrazloženje kako ovo što je govorio Aleksandar Martinović može u bilo kom tumačenju i bilo kojoj verziji tog događaja da predstavlja povredu Poslovnika.