Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Prosto da ne bude zabune o čemu se danas radi u ovom zakonu od silne žurbe da se on što pre usvoji, ovim zakonom se pomera rok za primenu koji je ova Narodna skupština, u ovom sastavu, sa ovom većinom, usvojila pre nepunih godinu dana.
Naime, tim zakonom je bio određen rok da se mediji privatizuju do 1. jula 2015. godine. Nama je, pre dva ili tri dana, dakle, samo nekoliko dana pre isteka tog roka, došao zakon kojim se predlaže da se ovaj rok produži, tako da građani prosto nemaju neku lažnu sliku o tome da mi ovde uređujemo nekakvu medijsku sliku u Srbiji. Ne, mi pomeramo rok za primenu zakona koji je ista ova Vlada predložila i ista ova skupštinska većina usvojila, a nakon toga Vlada nije bila u stanju da taj svoj zakon, koji je usvojila, sprovede.
Ovo nije jedini takav zakon koji je ovaj saziv usvojio, a zatim ovaj saziv i produžio njegovo važenje. Naprotiv, takvih zakona je bilo dosta.
To su zakoni o izmenama i dopunama Zakona o privatizacija, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o standardizaciji, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, izvinjavam se, ima ih dosta, Zakon o energetici, Zakon o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Zakon o izmenama Zakona o javnoj svojini, Zakon o izmeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim beležnicima, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, Zakon o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade RS i Vlade CG u kontekstu pristupanja EU, i tako dalje, prosto, moglo bi se reći da je nekakav manir ove Vlade da predlažu ovoj skupštini zakone koje nakon toga nema nameru, sposobnost, želju ili znanje da primeni.
Moje pitanje prvo, za ministra je – šta se desilo pa ovaj Zakon nije mogao da bude primenjen?
A drugo – kada smo mi i kada ste vi, kao Vlada, saznali da ovaj Zakon neće moći biti primenjen do 1. jula, da li je to bilo pre dva dana, pre tri dana, ili pre pet dana, ili je to ipak moglo nekako možda ranije da se nasluti, s obzirom na to da ste vi kod nas došli da nam nudite izmene ovog zakona svega dva ili tri dana pre isteka roka u kom su ovi mediji već odavno trebali da budu privatizovani?
U vezi je sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, da li vi razgovarate sa kolegom Sertićem, da li je on vama rekao da namerava da predloži takav predlog zakona?
Zar nije bilo načina da vi ranije utvrdite da se taj zakon ne sprovodi, da lokalne samouprave, kako vi kažete, ne rade svoj posao.
I moje drugo pitanje je onda šta smatrate, ima li vaše odgovornosti, odgovornosti vašeg ministarstva za to što to nije urađeno, da li je kriva Agencija za privatizaciju, dali su krivi predsednici opština, da li su krivi direktori medija koje su iste te opštine na svojim skupštinama opština postavile i izabrale na ta mesta, jer znate, kako bih vam rekla, to su sve ljudi iz SNS. I ti koji vode te opštine i ti koji vode Agenciju za privatizaciju i ti koji vode te medije.
Recimo, mi imamo Grad Novi Sad koji je juče na svojoj sednici Skupštine opštine procenio vrednost gradske televizije na 22 miliona, čini mi se, i 135 hiljada dinara. To je isto, eto urađeno dva dana pred istek roka.
Novi Sad spada u onu grupu naivnih opština koje su već jednom to uradile pa su u skladu sa novim zakonom morale to da ispravljaju takvu odluku po zahtevu dodatnom Agencije za privatizaciju, što je još jednom pokazalo da nekako u Srbiji koju vodi SNS uvek nekako ispadne manje pametan onaj koji se pridržava zakona, onaj koji poštuje rokove i onaj koji sve uradi kako treba zato što se uvek nekako na kraju nađe načina da se bez utvrđivanja ičije odgovornosti svi rokovi produže, da niko ne snosi odgovornost za to što oni nisu ispoštovani i da manje-više nikakve odgovornosti za to ni nema.
Drugo pitanje je ono koje se nameće, pre svega kada je u pitanju informisanje građana koji se informišu na jezicima nacionalnih zajednica, veliki je problem to što će oni opštinski mediji koji emituju program na nekoliko jezika ili ni neće biti privatizovani zato što niko nije zainteresovan za to da ih kupi ili ako budu privatizovani nakon onog zakonskog roka oni će biti ugašeni i građani koji se informišu na tim jezicima zaista neće više moći da se informišu na njima.
I to nije pitanje toga da li je to isplativo. To zaista jeste pitanje snižavanja doslednog nivoa ljudskih prava koji je kod nas zabranjen Ustavom i radi se o tome, vi, kada je čini mi se koleginica Papuga govorila o tome, vi ste njoj rekli da je sada to neki malo čudnovat stav zato što s jedne strane žalimo se na preveliki uticaj države na medije, a s druge strane protivimo se izlasku države iz medija.
Pa znate gospodine Tasovac, kada se Evropska komisija žali, recimo, na pritiske na novinare, na organizovane hajke koje se vode u medijima protiv opozicije, ne žali se ona da to radi Radio televizija Kovačica koja je recimo u opštinskom vlasništvu ili da to radi, ne znam, nekakva lokalna televizija koja je u opštinskom vlasništvu, ne, te stvari se dešavaju u privatnim medijima gde nije država vlasnik na koje država nalazi načina itekako da funkcioniše.
Kada se danas „Stejt department“ žali na maltretiranja medija i kada se žali na novinara, kada se žali na cenzuru u izveštaju koji je danas državni sekretar SAD predstavio, ne žali se on na Radio televiziju Kovačica, on se žali na nekakve druge medije koji nisu u državnom vlasništvu.
Kada Dunja Mijatović govori o cenzuri, pa posle premijer Aleksandar Vučić kaže da OEBS laže, ne žali se ona na Radio televiziju Kovačica, ne radi se tu o državnom uticaju na medije nego se radi o nekim drugim medijima koji i nisu u državnom vlasništvu.
I treća stvar koja mi se zaista čini da je trebala malo pažljivije da pripremite zakon, vi kažete u obrazloženju zakona da ovo ne iziskuje dodatna sredstva i da odlaganje primene zakona neće ni na koji način uticati na životni standard građana, odnosno da predloženi zakon neće izazvati troškove građanima i privredi.
Ako je bilo predviđeno da 1. jula prestane finansiranje medija od strane opštine i gradova, a sada mi produžavamo da se to finansiranje od strane opštine i gradova produži i da se nastavi, molim vas recite mi kako to ne izaziva dodatne troškove građanima?
Ja koliko znam, makar u budžetu grada Novog Sada, za druge ne znam pretpostavljam da su drugi poštovali zakon kao i Grad Novi Sad, finansiranje lokalnih medija je bilo predviđeno samo do 1. jula ove godine s obzirom na to da je i zakon tako glasio.
Novi Sad će ili morati da radi rebalans budžeta da bi obezbedio dalje finansiranje gradske televizije ili će morati da to finansira iz nekakvih budžetskih rezervi ili na druge načine nalazi načina da protivno zakonu finansira lokalne televizije.
Ja pretpostavljam da je to slučaj sa svim drugim opštinama koje su verovatno, poštujući zakon, odredile, napravile plan da samo do 1. jula finansiraju rad lokalnih televizija. Ako sada to treba da produže, na koji način, molim vas, to ne iziskuje dodatna sredstva u budžetu tih lokalnih samouprava i na koji način to ne stvara troškove građanima?
(Vladimir Đukanović, s mesta: Povreda Poslovnika.)