Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Kao što je gospođa Čomić već rekla, ni ja baš kao ni ona, a i drugi poslanici DS neće biti u mogućnosti da podrže predložene zakone, njih je danas tri, dva su, kako je gospodin Verbić na Odboru prošle nedelje rekao, veoma mala sa minimum izmena, i tu se možemo složiti da se možda fizički radi o malim zakonima, odnosno zakonima koji imaju samo dva ili tri člana koji se menjaju. Međutim suštinski se radi o veoma važnim izmenama i nikao ne možemo reći da su te izmene male iako su obimi ta dva zakona veoma mali.
Kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, to zaista nama liči na jedno vaše prebacivanje odgovornosti sa Ministarstva na samostalne visokoškolske ustanove, odnosno na univerzitete. Mi smo kada smo razgovarali na Odboru, pa je neko spomenuo to da bi to mogao biti izvor raznoraznih zloupotreba, bilo je rečeno da se podrazumeva da ljudi koji radi u obrazovanju, osobito u visokoškolskim ustanovama su neki izrazito moralni ljudi i da nema govora da bi to neko pokušao da zloupotrebi.
Međutim, ja zaista ne gajim nikakve ideale da su ljudi u bilo kojoj profesiji moralniji i čestitiji od drugih i da su i ti ljudi koji vode visokoškolske ustanove veoma skloni tome da zloupotrebe sve ono što im se može učiniti, zgodno za zloupotrebu, pa i sami smo imali priliku da u ovoj skupštini usvajamo autentično tumačenje zakona koji je bio veoma jasan, o tome da jedna osoba ne može biti dekan više od dva puta u istoj visokoškolskoj ustanovi. Eto, jedne kristalno čiste odredbe koju smo ipak pojedini ljudi našli načina da zloupotrebe.
Sada ja vas pitam gospodine Verbiću, i zaista vas molim da se uključite u raspravu da bi ovo bila rasprava, jer verovatno se čini da mi ovde sedimo, da ovoj sada zgradi damo neku sadržinu i u ovome ispunimo neku formu - šta mislite koliko će samostalnih visokoškolskih ustanova, recimo, da bi privuklo studente reći da oni imaju svaki mesec ispitne rokove. Pa, će se onda ispostaviti da od tih ispitnih rokova četiri ispitna roka su redovna, a za ovih ostalih osam ispitnih rokova se plaćaju mnogostruko više cene za polaganje ispita i da će troškovi studenata biti mnogo veći.
Na koji način će to omogućiti mobilnost naših studenata u okviru Srbije, da ne pričam samo o drugim fakultetima? Šta sada to znači da će neko možda sa jednog fakulteta gde je imao jedan ispitni rok, jer po ovome, ovako kako je predloženo neki univerzitet može da se opredeli za to da ima jedan ispitni rok, od jednog prelazi na univerzitet koji ima 17 ispitnih rokova?
Da li vi uopšte vidite mogućnost da univerziteti zloupotrebljavaju ovu neverovatnu slobodu koju ste im vi dali koja po prirodi stvari mora biti nadležnost ministarstva?
Mi predlažemo svojim amandmanima nekoliko načina. Može da bude i pet ispitnih rokova, može da bude i neki raspon ispitnih rokova, može da ostane četiri ispitna roka samo nemojte prebacivati odgovornost na univerzitete sa sebe.
Ja verujem da je vama muka svake godine od studenata koji dolaze i koji traže ispitne rokove koji uvek hoće više, ali prosto nije način da se taj problem reši, tako što ćete vi reći – mi više nismo nadležni. Ministarstvo mora biti nadležno za te stvari i one moraju biti regulisane zakonom.
Kada je u pitanju drugi od ovih malih zakona, odnosno Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, mi vam ne verujemo kada kažete da to nije ni u kakvoj vezi sa najavljenim smanjenjem broja zaposlenih u javnoj upravi.
Ne znam koliko puta još treba da kažemo da nisu problem državne uprave i nisu problem javnog sektora nastavnici, niti su problem njihova primanja, niti je problem njihov broj, problem javnog sektora su javna preduzeća, problem javnog sektora su javne agencije, tamo su problem i plate, tamo je problem i broj zaposlenih, a to su teme koje na istoj ovoj sednici raspravljamo, apsolutno ne tretiraju.
Kako će se to odnositi na ljude koji će u martu ili aprilu steći oba uslova za penziju? Da li to znači da će neki profesor u aprilu otići u penziju pa će u maju doći novi profesor da decu ocenjuje, da im zaključuje ocene i da završi školsku godinu sa njima?
Gde piše da će ti ljudi ostati do kraja školske godine? Na odboru smo razgovarali, pa je neko rekao - podrazumeva se. To bi bilo vrlo lepo kada bi se kroz zakone nešto podrazumevalo. Nažalost, ne može ništa da se podrazumeva. Posebno kada je u pitanju obrazovanje.
Zato mi predlažemo da baš kao što vi predlažete da se brišu odredbe starog zakona, mi predlažemo da se brišu odredbe ovog zakona koji vi danas predlažete, odnosno da zadržimo ona rešenja koja već važe, odnosno da se profesori koji ispune uslove za penziju, da se oni zadrže do kraja školske godine, jer zaista je izuzetno nesrećno rešenje u martu ili aprilu, ili maju menjati nastavnike u školama.
Niste uverljivi kada kažete da to nema veze sa najavljenim otpuštanjima zato što ste govorili o 1000 prosvetnih radnika viška, u vreme štrajka, pre svega nekoliko meseci govorili ste o 10.000 prosvetnih radnika viška, mislim da je interesantna ta veza između trajanja štrajka i broja zaposlenih prosvetnih radnika koji su višak, a Demokratska stranka ostaje pri tome da nisu problem javnog sektora prosvetni radnici, nego se zna ko je problem javnog sektora, a zakon o otpuštanju prosvetnih radnika a ne i onih iz javnih preduzeća je isto tako jedna od tačaka dnevnog reda na ovoj sednici.
Sada da dođem na najveći zakon, najobimniji zakon u okviru ovog seta, Zakon o udžbenicima. Mi ga nećemo podržati kao što je rekla gospođa Čomić. postoje dve stvari kada pričamo o udžbenicima.
To su dostupnost udžbenika i kvalitet udžbenika. Mi smatramo da ovaj predlog zakona ovako kako ste ga vi predložili na veoma loš način tretira dostupnost udžbenika, a uopšte ne tretira kvalitet udžbenika koja je ček i važnija tema od dostupnosti udžbenika.
Pre nego što kažem bilo šta, mislim da bi bilo zgodno od vas da čujemo da li ste vi sada ovaj predlog zakona nama dali svojom slobodnom voljom ili pod nečijim pritiskom? Pitam to zbog toga što ste vi po sopstvenim rečima prethodni predlog zakona povukli pod pritiscima.
Šta sada se desilo u međuvremenu? Da li ste vi postigli dogovor sa tim vršiocima pritisaka ili su oni prestali da vrše pritiske pa sada nemaju više problema sa predlozima zakona koje šaljete, ali zaista je neophodno da nam odgovorite šta se sa tim pritiscima u međuvremenu desilo? Prosto da bismo mi mogli da vidimo da li mi razgovaramo sa vama na način na koji treba da razgovaramo ili govorite neke stvari koje od vas očekuju vršioci pritisaka?
Tako da, kada je u pitanju dostupnost udžbenika, mi ne možemo podržati ovaj predlog zakona. Član 9. koji se najviše time bavi kaže da Vlada može u skladu sa raspoloživim sredstvima budžeta Republike Srbije, da donese odluku o finansiranju nabavke i dodele učenicima koji nisu u mogućnosti da ih kupe, pa onda Vlada može doneti odluku o finansiranju odnosno sufinansiranju pripreme ili nabavke dodele udžbenika nacionalnih manjina i Vlada može doneti odluku o finansiranju udžbenika za učenike sa smetnjom u razvoju.
To sve može, zapravo znači da ne mora. Raspoloživa sredstva, mislim da svako ko je pratio usvajanje bilo kog budžeta u Republici Srbiji u prethodnih nekoliko godina, obično ne budu sredstva koja su opredeljena za obrazovanje i za prosvetu i mislim da ne možemo biti zadovoljni time što Vlada može nešto da učini, a ne može da učini pogotovo zbog toga što je ova sadašnja Vlada pokazala vrlo čudne odabire toga gde će da štedi, pa verovatno će, imamo razloga da verujemo da će to biti ovoga puta udžbenici za siromašnu decu, za nacionalne manjine, ili za decu sa smetnjama u razvoju, a sve i ako nemamo razloga da verujemo nemamo ni jednu garanciju da tako neće biti. Tako, što se tiče dostupnosti, mi smatramo da taj cilj nije ispunjen.
Kada je u pitanju kvalitet udžbenika o tome tek posebno treba govoriti, jer s obzirom na to da se procedura po kojoj se kvalitet udžbenika meri, po kojoj se određuje udžbenik je veoma detaljno opisan, ali mi ovde u ovom zakonu nemamo ni jedan opis toga, ni jedne kriterijume kako se taj kvalitet udžbenika određuje.
Mislim da nema narodnog poslanika koji je govorio, izvinjavam se ako neki jesu, koji se nije složio da u toj listi ocenjivača, će očigledno sedeti ljudi koji nemaju dovoljno iskustva, s obzirom na to da vi predviđate da ti ljudi imaju dve godine radnog iskustva u struci. Znate, neko ko će da odobri udžbenik bi ipak morao imati malo više od dve godine iskustva u struci je taj udžbenik, malo je važni je nastavno sredstvo od toga da ga odobrava neko sa dve godine iskustva u struci.
Tako da ćemo imati udžbenike koje će odobravati neki ljudi za koje se većina poslanika ovde slaže da nisu baš stručni. Nemamo ni jedno merilo na koji način će se ti udžbenici ocenjivati.
Nemamo procedure o tome na koji način će se posle njihov kvalitet pratiti. To je nešto, inače na šta upozorava i Agencija za borbu protiv korupcije. Generalno je veliki problem nedostatak kriterijuma, ne samo kada je u pitanju merenje kvaliteta udžbenika, nego i sve druge stvari.
Mi nemamo nikakve kriterijume kada je u pitanju određivanje maksimalne cene udžbenika. Nemamo nikakve kriterijume kada je u pitanju način na koji škole rangiraju udžbenike. Nemamo kriterijume kada ministarstvo u nedostatku stručnih ljudi u zavodu angažuje ljude sa liste ocenjivača. Nemamo kriterijume za toliko važne stvari i procedure, da mi prosto ne možemo govoriti o kvalitetnom predlogu zbog nedostatka svega toga.
Imamo dosta čudan odnos izdavača i autora. Autor se, čini mi se, obespravljuje do te mere da se izdavačima daje mogućnost da menjaju tekst autora bez njegove dozvole. Sve one stvari koje izdavač mora da dostavi prilikom konkurisanja za udžbenik to bi moglo da se spreči time što bi se, recimo dostavila neka pisana saglasnost autora, da se u slučaju potrebe njegov tekst menja itd. Mi smo i dali amandmane koji idu u prilog tome.
Rokovi su prekratki. Činjenica da ocenjivači ne znaju ko je autor teksta koji pregledaju ne znači ništa zbog činjenice da znaju ko je izdavač koji je podneo taj tekst na pregled, a mislim da ta čuvena korupcija o kojoj svi govorite ni ne dolazi na relaciji autor – ocenjivač, nego izdavač – ocenjivač, jer autor veoma često nema baš mnogo toga ili bar nema toliko koliko ima izdavač u slučaju da je njegov udžbenik izabran. Mislim da su zaista ponižavajuće ove ilustracije kupovine nastavnika. Već nekoliko poslanika je govorilo o tome, jer ja nisam videla predlog zakona koji bi na taj način ponižavao one na koje se odnosi, osim ovog predloga zakona.
Ono što je na kraju isto nemerljivo bitno je činjenica da je koordinaciono telo nacionalnih saveta dalo veliki broj zamerki, smatrajući da ovaj zakon nije usklađen sa zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, odnosno da se mnoge njihove nadležnosti time prenebregavaju.
Mislim da treba poraditi na kvalitetu udžbenika, treba poraditi na dostupnosti udžbenika. Mi moramo imati garancije da će ti udžbenici zaista i biti štampani, jer ovako, da Republika Srbija može a i ne mora to da uradi zaista ne znači mnogo i ne možemo govoriti o nekakvoj velikoj dostupnosti.
Čini se da mnogi poslanici, pa i vi gospodine ministre, kada ste pre nekoliko meseci u javnosti hvalili prethodni predlog zakona, morate naći načina da nam objasnite kako sada potpuno drugačija rešenja mogu biti isto tako najbolja, baš kao što su i bila ona od pre nekoliko meseci, ali to bi bilo moguće samo ukoliko se uključite u raspravu, jer ovo zaista izgleda da se ne može nazvati raspravom. Više mi govorimo, a vi slušate, ili makar da se nadamo da će rasprava o amandmanima biti drugačija.