Zahvaljujem.
Reklamiram član 107. Imali ste obavezu da opomenete prethodnog govornika, ne bih mu pominjao ime i prezime, sam sebi je dao jedan nadimak. Član 107. iz prostog razloga zato što se očigledno ovde vrši obračun i sa Zaštitnikom građana i sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i sa Agencijom za borbu protiv korupcije i sa svim nezavisnim regulatornim telima u zemlji, gde je očigledno cilj da SNS preuzme ulogu svega u ovom društvu i vlasti i opozicije i nezavisnih tela i nevladinog sektora i samo da ono što kaže vrhovni lider SNS na kraju bude istina.
Dakle, ovo je dom u kojem vi, dok ste predsedavajući, niste uvek, ali vi ovde odmenjujete gospođu Maju Gojković, koja je predsednica Narodne skupštine, molim vas, vodite računa od dostojanstvu, iz prostog razloga što ne smete dozvoliti da bilo ko govori na ovaj o nezavisnim institucijama u zemlji, šta god vi mislili o tome.
Da je neko ukrao pare, da je neko prigrlio 100 hiljada evra, 80 hiljada funti itd, itd.
Kako da vam kažem, to nije evropski, nije ljudski tako govoriti u ovom domu. Molim vas da ubuduće reagujete na ove stvari, zato što je ovo ružna slika Srbije. ovo je ružna slika Srbije, i mislim da nije uredu da vi šurujete tome, gospodine predsedavajući. Zahvaljujem.

Ja sam se javio po povredi Poslovnika.

Član 107. reklamiram dostojanstvo. Gospodin Atlagić je govorio, nekoliko veoma velikih optužbi je izneo na račun pojedinih bivših ministara, a neke je pomenuo imenom i prezimenom, a neke samo kao predstavnike bivšeg režima i mislim da niste adekvatno reagovali.
Ovde ste danas izrekli nekoliko opomena pojedinim poslanicima, a upravo je trebalo da izreknete opomenu gospodinu Atlagiću za ono što, pre svega, nije istina. Pomenuo je gospodina bivšeg ministra Sašu Dragina, protiv njega nije ni podignuta optužnica. Sa druge strane, pominjao je i neke druge, pominjući neke kompromitujuće radnje pri nabavci softvera.
Nisam tačno siguran da uopšte zna gospodin Atlagić šta je softver.
Dakle, ne bih voleo da se ova rasprava pretvori u nešto što se ne odnosi na sam Predlog zakona. Ja bih vas molio da u narednom periodu, od sada pa ubuduće upozoravate vaše kolege da se vratimo na temu dnevnog reda i da govorimo o amandmanima, na predlog ovog zakona, jer mislim da u suprotnom, sve ovo neće pretvoriti ni u šta konstruktivno.

Replika.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, dragi gosti, ovaj amandman je, pre svega, u skladu sa opštim stanjem u društvu. On je konfuzan. Mi smo iz tog razloga predložili sledeću izmenu. Ispred stava 1. u članu 8. dodaje se novi stav 1. koji glasi: „Službeno lice, koje dostavi informaciju u okviru vršenja svoje službene dužnosti, nije uzbunjivač“. Dosadašnji stav 1. u tom slučaju postaje stav 2.
Obrazloženje je potpuno jasno. Ovakav predlog jeste konfuzan. Ja ću navesti iz kog razloga. Na osnovu postojećih definicija u ovom predlogu, službeno lice već jeste uzbunjivač zato što ne postoji odredba koja bi propisivala da dostavljanje informacije od strane službenog lica nije uzbunjivanje.
Ujedno, prema postojećim definicijama, dostavljanje takve informacije predstavlja otkrivanje informacije u vezi sa njegovim radnim angažovanjem. Zbog toga, odredba kojom se propisuje da službeno lice u takvim situacijama ima istu zaštitu kao uzbunjivač na kraju nema baš nekog smisla. Takva norma bi bila potrebna i imala bi smisla jedino kada bi postojala druga koja bi ukazivala na to da se ne smatra uzbunjivanjem vršenje službene dužnosti.
Usvajanjem ovog amandmana uklonile bi se nejasnoće i postojeća konfuzija i mislimo da bi ovaj amandman unekoliko pomogao da se ovaj predlog učini mnogo jasnijim i mnogo adekvatnijim nego što je to sada. Zahvaljujem.

Gospodin Jovičić se javio po amandmanu i u tom trenutku je pomenuo moje ime … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem gospodine Bečiću.         
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, dragi gosti, amandman na član 9. u skladu i sa ovim predlogom bi glasio, citiram – lice koje traži podatke u vezi sa informacijom ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog traženja tih podataka, ide i nastavak koji je amandman – zarez, a samo nije traženje povredilo zakon.
Dakle, neusvajanjem ovog amandmana zaštitu bi kao uzbunjivači uživali i oni tražioci informacija prema kojima bude preduzeta neka štetna radnja zato što su u dopisu kojim traže neke podatke ujedno izneli i zaštićene podatke o ličnosti ili lažne optužbe za krivično delo.
Amandmanom se izbegavaju na kraju ovi problemi i mislimo da je to i svrha da se na jedan sveobuhvatan način ovaj zakon donese i logično je da ova lica ispunjavaju iste one uslove koji se traže i za same uzbunjivače npr. u članu 5, ali bi to zahtevalo veću intervenciju na ovom članu Predloga zakona.
Ove promene predstavljaju posledicu amandmana 3. na član 5. koji smo takođe podneli. Dakle, o čemu se konkretno ovde radi. Imamo situaciju koja je od skoro bila aktuelna, a u pitanju su bile medijske slobode, da se u Agenciji za privredne registre od skora doneseno pravilo da svi koji traže određene podatke iz Agencije za privredne registre moraju da se registruju, da kažu zbog čega traže neke informacije, u vezi sa kim ili čim i jednostavno, to je bacilo senku na neke stvari i mislimo da je u pitanju bilo ugrožavanje medijskih sloboda i naravno pravo na informisanje.
Ono što se ovim amandmanom sprečava, dozvolite mi još jednu rečenicu samo da završim…

Zahvaljujem.
Jeste da se ovakve situacije i ti slučajevi predupređuju da ne možete nekoga okriviti ili prema nekome neku negativnu radnju vršiti ili odmazdu samo zbog toga što je želeo da neku informaciju kao uzbunjivač, a vrši neku svoju delatnost, da prenese javnosti. Mislimo da se ovim amandmanom ta stvar potpuno dovodi u red. Smatramo da je veoma važno da se ovaj deo rečenice koji smo predložili kroz ovaj amandman unese u kompletan Predlog zakona. Zahvaljujem.

Samo još jednom da bi radi javnosti stvar bila još jasnija. Neusvajanjem ovog amandmana zaštitu bi kao uzbunjivači uživali i oni tražioci informacija prema kojima bude preduzeta neka štetna radnja zato što su u dopisu kojim traže informacije, odnosno neke podatke ujedno izneli i zaštićene podatke o ličnosti ili lažne optužbe za krivično delo.
Dakle, da li vam je sada jasnije? I to je mogućnost ukoliko se ne usvoji ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, dragi gosti, dakle, nakon člana 9. ide član 9a, koji glasi - učešće u istraživanju ili anketi, član 9a - informacija koja se otkriva u anonimnom istraživanju, anketi ili u drugom poverljivom obraćanju ne smatra se uzbunjivanjem. Zatim - davalac obaveštenja iz stava 1. ovog člana i identitet otkriven uživa zaštitu kao uzbinjivač u skladu sa ovim zakonom. Zatim - pravo na zaštitu iz stava 2. ovog člana ne isključuje pravo na naknadu štete zbog narušavanja poverljivosti.
S tim u vezi bih postavio pitanje gospodinu ministru. Ovaj amandman omogućava da se štite i lica koja nisu voljni uzbunjivači, već to postaju kršenjem pravila o poverljivosti, bilo da je reč o anonimnom istraživanju, anketi ili poverljivom obraćanju npr. lekaru. Mislim da tih primera u praksi imate mnogo. U slučaju da je njihov identitet otkriven, oni bi uživali zaštitu kao uzbunjivači. Pored ostvarivanja prava iz ovog zakona, oni bi imali naravno pravo i na naknadu štete, koje je narušilo poverljivost, ma ko da je u pitanju.
Mi mislimo da je ovaj amandman veoma kvalitetan i veoma dobar i voleo bih da, ukoliko se slažete gospodine Selakoviću, uz naravno vaše obrazloženje da se složite, da je ovaj amandman nešto što bi takođe rešilo i jedan slučaj koji niste predvideli ovim predlogom zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, dragi gosti, sam član 11. u Predlogu glasi - zabranjena je zloupotreba uzbunjivanja, a zloupotrebu uzbunjivanja vrši lice koje, sam predlog ću pročitati, dostavi informaciju za koju je znalo da nije istinita, pod jedan. Pod dva, pored zahteva za postupanje u vezi sa informacijom kojom se vrši uzbunjivanje, traži protivpravnu korist.
Amandman je sledeći. Stav 1. i 2. se menjaju i glase, stav 1. – dostavi informaciju za koju je znalo da nije istinita, potpuna ili ažurna, stav 2. – uz informaciju kojom vrši uzbunjivanje, zahteva neku protivpravnu korist za sebe ili drugog ili preduzimanje neke protivpravne radnje, iznosi zaštićene podatke o ličnosti, iznosi neproverene tvrdnje kao nesumnjivo tačne ili na drugi način svesno krši zakon.
Pojam istinitosti nije dovoljno razjašnjen samim predlogom zakona, što može, naravno, stvoriti probleme u samoj primeni. Predložena dopuna, naravno, ima za cilj da se neki od tih problema, koji se samim tim mogu predvideti, preduprede. Međutim, na jednom primeru zamolio bih gospodina ministra da nam da odgovor. Na primer, kada se uzbunjivanje vrši dostavljanjem nekog dokumenta koji ukazuje na povredu propisa, bez ikakvih komentara od strane uzbunjivača, bez sumnje će biti istinito da je taj dokument sačinjen i da on ukazuje na kršenje zakona. Ali, takođe može biti istinito, a uzbunjivač to ne navede iako mu je poznato, niti dostavi druge dokumente kojima raspolaže, da je dokument kasnije dopunjen i da je nezakonitost otklonjena. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, dragi gosti, u članu 12. stav 4. na kraju teksta reč „javnosti“ zamenjuju se rečima „većem broju lica kojima je informacija neposredno upućena“.
Dakle, pojam javnosti nije definisan na najbolji način u Predlogu zakona, a u cilju otklanjanja ovog nedostatka uvodi se opipljiviji kriterijum, da je informacija neposredno učinjena dostupna većem broju određenih ili odredivih lica.
Ovo je jedan predlog koji ide u prilog preciznosti. Zakon mora biti jasan, a u suprotnom, gospodin Jovičić će večito misliti da je uzbunjivač i da po ovom zakonu ima prava na zaštitu, a nije uzbunjivač onaj koji kleveće, koji govori neistine na račun drugih, nije uzbunjivač onaj koji ima stav da sve to, svako ko nema člansku kartu partije, odnosno partijske knjižice stranke koja je danas osvojila najveći broj mandata u Skupštini, što ne znači da će biti tako i sledeći put, je sumnjiv, da oni mediji i oni novinari koji nisu postavljeni po partijskom ključu su automatski sumnjivi i protiv njih se vodi hajka i oni se optužuju za razno-razne neistine.
Mislim da je u tom slučaju jako važno definisati sve stvari, pa između ostalog, tim pre i amandman da ovaj zakon bude mnogo jasniji, nego što je sam predlog.

Replika. Ono što je izrečeno malo pre, upravo sam o tome i govorio.
Dakle, ovo je posledica nejasnih odredbi zakona, odnosno nejasnih odredbi Predloga zakona da neko može da pomisli da je uzbunjivač, iznoseći niz neistina na račun, tek tako nekih ljudi koji su u jednom određenom trenutku vodili npr. grad Beograd, koji istini za volju nije zadužen milijardu evra od strane DS, već 385 miliona evra, od kojih je izgrađen most i obdaništa i škole i bulevari i socijalna pomoć koja je bila veoma važna u gradu Beogradu i briga o najugroženijima i sve one infrastrukturne stvari koje su Beograd činile mnogo boljim i lepšim nego što je bio do tada.
Nisam nikada čuo šta je uradila ova gradska vlast za ovih godinu dana, ali dobro, verovatno će doći i taj dan i taj trenutak. Ali, upravo zbog ovakvog ponašanja koji stvara, ne samo konfuziju, koji stvara, ne samo anarhiju u društvu, već jedan strah, strah od svega što dolazi sa te neke suprotne strane.
To je jedan model ponašanja koji glasi - tišina tamo, ti si kriv za to i to, ti si ukrao to i to. Dakle, to nije način kako se vlast ophodi prema onima koji imaju drugačije mišljenje i zato je DS predložila da nas zakon oslobodi od straha, da se ovakvi slučajevi i da se umišljeni uzbunjivači, da ne bi sebi dali za pravo da straše i plaše nekog ko nije kriv, već ima konkretne rezultate, to sigurno ne treba da brine, ni Zaštitnika građana…

…završavam, ni poverenika za informacije od javnog značaja, ni Agenciju za borbu protiv korupcije. Dok god je DS u ovom domu, mi ćemo njih braniti od onih koji žele da ih zastraše. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, uvaženi gosti, naziv člana 13. i član 13 menjaju se i glase: „Način otkrivanja informacije“. Član 13. „Otkrivanje informacije sadrži podatke o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je poverena, opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu ili podatke o opasnosti od štete velikih razmera. Dokument koji sadrži informaciju uzbunjivač ne mora da potpiše, niti da dostavi druge podatke o sebi. Lice koje nije postupilo na način iz stava dva ovog člana uživa zaštitu kao uzbunjivač od momenta otkrivanja identiteta, ako su ispunjeni drugi uslovi propisani ovim zakonom. Poslodavac i ovlašćeni organ dužni su da postupaju i po anonimnim obaveštenjima u vezi sa informacijom u okviru svojih ovlašćenja, a u svakom slučaju tako što će proveriti iznete navode ako je informacija potkrepljena proverljivim podacima, odnosno dokazima“.
U samom obrazloženju, koji smo podneli uz ovaj amandman… Dakle, on se odnosi na sadržaj dopisa ili drugog obraćanja koji čini uzbunjivač kada otkriva informaciju.
Da bi se uzbunjivaču uopšte mogla pružiti zakonska zaštita od štetnih radnji neophodno je da postoji pouzdan način da se utvrdi da je neko lice izvršilo uzbunjivanje. Tako nešto naravno da nije moguće učiniti ukoliko ne stavi neko svoj lični potpis na određeni dopis. Lica koja ne ostave ovakve podatke o sebi, mogu biti izloženi štetnoj radnji jedino ako onaj ko sprovodi odmazdu sumnja ili istražuje ko je dostavio ili objavio informaciju. Takva lica bi uživala zaštitu kao uzbunjivači,ako budu izloženi štetnim radnjama. Zahvaljujem.