Ako smo pažljivo slušali ovu raspravu, onda ste mogli videti kako to izgleda kada vi kažete da se brzorastuće drveće i upotreba podrazumeva, jer je poslanik koji vas podržava rekao da to nigde ne piše u zakonu. Moguće je da vi kažete – nema veze šta priča koji poslanik, uključujući i mene ili bilo koga drugog, moguće je, ali što onda sedimo svi ovde zajedno?
Ako vi iz rasprave čujete da jedan poslanik, koji smatra da amandman treba odbiti, čita zakon, očigledno vrlo pažljivo, razume se, inače, i kaže treba ga odbiti, jer to nije predmet ovog zakona, a vi nama kažete da su vama pravnici rekli da se brzorastuće drveće podrazumeva, mi imamo nesporazum, banalan ali dubok. Kada su takvi nesporazumi banalni, a duboki kod zakona, recimo, iz prirodne javnih finansija, zvuči paradoksalno, to je lakše ispravljati. Kada su iz tema ljudskih prava ili prava na pravično suđenje, notari, lakše je ispravljati. Nemar i nepoštovanje dijaloga kod zakona iz zaštite životne sredine je jako teško ispravljati. Jako teško.
Šta sad danas radimo? Sav onaj mehanizam nemara, prema dijalogu, o tome kako hoćemo da nam se šume koriste, koju smo koristili decenijama unazad, koristimo i sada očekujući da to da drugačiji rezultat, pa ne može korišćenje jednog istog mehanizma dati drugačiji rezultat.
Šta je vama ponuđeno ovim amandmanom? Drugačiji mehanizam. Otvorimo raspravu politikom da hoćemo da bude brzorastućih šuma u Srbiji koje će se koristiti za biomasu. Ovaj amandman vas ne obavezuje ni na to koliko će šuma biti, ne obavezuje vas ni to ko će ih saditi, ne obavezuje vas ni na podsticaje, državnu pomoć i subvencije. Ovaj amandman kaže: „Narodna skupština je u dijalogu sa predlagačem, sa svojom Vladom Srbije, zaključila da je deo ukupnog razvoja u Srbiji potreba da se zakonski precizno definiše da hoćemo brzorastuće šume“. I ništa više i ništa manje.
Nemam nadu da je ovaj saziv Skupštine mesto u kome će biti dijaloga, a nemam ni namere da od dijaloga odustanem u bilo kom sazivu. Kada naiđe neki sličan zakon, kao što je ovaj, gde se vrlo uvereno tvrdi da se podrazumeva, pa poslanik kaže toga nema u zakonu, za sledeći sličan zakon ću dati predlog da od cene koštanja menjanja Srbije po Poglavlju 27 svaki poslanik, koji suvereno tvrdi da nešto ima u zakonu, da nešto nema u zakonu, braneći Vladu ili napadajući Vladu, ima da deo svog novca za primenu Poglavlja 27 kroz pregovore. Lakoća reči koje ovde sklizne, jer volimo Vladu i hoćemo da se pokažemo kako podržavamo Vladu i, vidi kako sam ti lepo kazao kako te podržavam, nema veze šta piše, ta lakoća reči bude pretvorena u par hiljada evra koje treba da platiš, zato što si ovde tvrdio da se podrazumeva u privrednim šumama ili si tvrdio da toga uopšte nema u zakonu, će valjda doprineti nekoj elementarnoj odgovornosti koju imamo u raspravama prema temi rasprave, a ne prema tome da li podržavamo Vladu, interesnu grupu, ministra ili bilo koga ko nam je rekao – kaži nešto lepo o zakonu, pa samo da to prođe.
Taj deo neka bude kod mnogih drugih zakona. Kod Zakona iz zaštite, kod zakona koji se tiču prirodnih resursa, kod zakona koji se tiču oblasti energetike, neće moći baš da se dešava tako. Dešavalo se, pa je šteta očigledna. Da li su neki od nas spremni da ćute o tome, neki nismo spremni, tome će služiti Skupština.
Nije nama namera ni da vas zadržavamo na temi zakona, ni da objašnjavamo da se bolje razumemo u oblast brzorastućih drveća. Nama je namera da ova Skupština zaista postane mesto gde se prave politike kroz dijalog, zato što na osnovu činjenica procenimo da je ta politika dobra za sve. Imena podnosilaca dijaloga ili nas koji branimo ili napadamo amandman ili zakon će i ovako biti zaboravljena. Neće nas zaboraviti priroda koju ćemo oštetiti ili ekonomija koju nećemo razviti zato što smo lenji za dijalog.

Zahvaljujem. Kratak odgovor ministarki na pokušaj da se obrazloži i objasni ono što je rečeno i u prvom obrazloženju zašto se amandman ne prihvata i u drugom.
Ja razumem da to, kako da kažem, ponese diskusija, ali komično je znate kada neko iz SPS govori o tome kakvi su zakoni donošeni 2010. godine. Mi imamo vrlo čvrst stav da je pitanje etičnosti i pitanje korektnog odnosa u politici da ne pljuješ tanjir iz kojeg si jeo.
Ovde se jako često govori o rezultatima mandata Vlade 2008.-2012. godine i nikada se ne spomene da je ta Vlada koaliciona sa SPS. Ja nikad neću reći ni jednu ni ružni, ni neetičnu reč o toj koalicije, jer je to pitanje samopoštovanja. A kada se tako zaboravite da onda i sama SPS zaboravi da je činila koaliciju i da je uradila mnogo dobrih stvari, onda je to stvarno ipak neizostavno za opasku. Pri čemu ni taj Zakon o šumama za koje su glasali i kolege iz SPS i ja, je prošao skupštinsku proceduru takođe sa najvećim brojem mojih opaski, primedbi i želja da bude drugačiji, ali to je lična stvar koja nema veze ni sa čim, osim ako već pominjemo šta ste radili 2010. godine. Bili smo sa vama u koaliciji i zajedno smo donosili sve odluke, uključujući glasanje o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i to nije tema kojom će se i ko iz DS baviti.
Ali kada već dobijemo ovakvu opasku, onda je prosto moja obaveza da vam odgovorim, vi ste kazali da se podrazumeva, vi ste nam kazali da su vam to rekli pravnici, vi ste nam kazali u svom govoru. Možete da odmahujete glavom, postoje stenogrami. I da mi niste rekli da se brzorastuće drveće podrazumeva, ja ne bih imala potrebe da smislim i da se setim koji još argument imam da vam kažem, jer se ne podrazumeva. Onda ponovite da to niko nije rekao. Naše šume ne zaslužuju ovakvu raspravu.

Zahvaljujem.

Tekst člana Predloga zakona glasi: „Ovim zakonom uređuje se opšti pravni okvir za ulaganje u Republici Srbiji, subjekti podrške ulaganjima za efikasno pružanje usluga ulagačima, obrazovanje i rad Saveta za ekonomski razvoj i osnivanje i rad Razvojne agencije Srbije“.

Ako vi ne vidite da je ovo bezprizorno loše napisano, onda teško da ćemo se mi razumeti o tome kakve mi mislimo da će efekte izazvati ovaj zakon, a kakve vi dokaze ne pružate za verbalnu pohvalu zakona.

Ovo je nepismeno. Ovo ko god čita, tu se brka, kako bi se kazalo – podnet prirok i slaganje po rodu, broju i padežu. Nema veze sa tim ko je čega član koje stranke i šta je posle bilo.

To nije jedino ali je paradigma za to kako se predlagač odnosi prema pisanju sopstvenih predloga zakona, a pogotovo prema onima koji zakon čitaju i koji hoće da zakon poboljšaju.

Sa ovim predlogom zakona to jednostavno nije moguće. Hvala.

Zahvaljujem.

Ne radi se o brisanju člana nego o brisanju tačke 3. koja je kako je kolega Balša Božović rekao glasi – izjednačavanje tretmana domaćih i stranih ulagača u skladu sa zakonom, zato što je takav propis već na snazi. Da je trebalo da se briše član tako bi pisalo. Argumentacija o javnosti, mislim da je bezprizorno neprimerena, pošto u ovom istom zakonu na predlog predlagača trebalo da se ugovori nikako ne objavljuju, a ne kmoli bilo kakav trag o novcu, bilo čijem.

Problem sa ovim zakonom jeste što je stručna javnost uz nas koji smatramo da bilo koja vlada hoće da sakrije podatke, tu se ne radi o tome da li sam ja opozicija ili sam vladajuća većina, to je priroda izvršne vlasti, na žalost, da ima težnju da kada se radi sa budžetskim novcem da se to prikrije zato da se ne sazna puno. Cela priča o ovom zakonu ključno je bila, osim ličnih podataka i objavljivanje ugovora bilo kojih koji se sklapaju sa ulagačima.

Potpuno razumem folklor kojim hoće da se smetne s uma o čemu mi ovde u stvari pričamo, o Zakonu o ulaganjima i šta je problem sa ovim zakonom, ali to neće izbrisati činjenice da je predlagač ovog zakona, Vlada Republike Srbije imala nameru da sve vrste ugovora, sporazuma sa bilo kojim ulagačima drži u tajnosti. To je jednostavno rečeno, taman toliko jednostavno koliko je i tačno. Na žalost, mi imamo sada situaciju iz koje je jasno odakle je ova ideja, a to je kada tražite informaciju, kada vam državni organ da informaciju o ugovoru, sporazumu, podacima, onda se ista ta Vlada javi i kaže da informacija nije tačna i da je falsifikat u jako velikom broju. Nije tu problem nikome opozicija, još manje su problem ljudi koji na osnovu svoje nadležnosti rade svoje poslove kao nezavisna tela ili kao medijska javnost, ovde je problem Vlada koja je zaboravila kada je šta slagala. To je zajednički problem.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, prekršili ste član 106. i član 107. predsedavajući Skupštinom, koji jedan i drugi govore kako o obavezama narodnih poslanika prema tački dnevnog reda, tako i obavezama u ophođenju.

Narodni poslanik u zanosu želje da se izmišljotinama o narodnim poslanicima DS pokrije sav nemar i svo razbojništvo nad vladavinom prava, Vlada Republike Srbije smatra da sme da vređa narodne poslanike i da naziva nas advokatima ili „kriminalnim udrugama“.

To možda jeste sloboda govora, ali ako jeste sloboda govora, omeđena je pravilima Poslovnika Narodne skupštine.

Smatram da ste pokušali da narodnog poslanika dovedete do sećanja na obaveze koje ima po Poslovniku Narodne skupštine, ali to nije uspelo. Da je uspelo, ja ne bih oduzimala vreme svima nama objašnjavanjem o povredi Poslovnika.

Svaki drugi pokušaj da se mimo pravila Poslovnika, lično i ad persona ovde iznose uvrede smatrajući to slobodom govora, morao bi biti omeđen vašim nadležnostima, a ako ne bude, onda će biti našim intervencijama, jer je to zajednička korist.

Šta mi ovde jedni drugima govorimo? Govori uvek o onome ko izgovara sve što misli da je jaka reč koja će sakriti istinu, koja će sakriti činjenice i da je mesto u političkoj areni. Nije. Hvala.

Zahvaljujem.

Član 11. teksta Predloga zakona koji govori o ulaganjima koja se prema značaju dele na ulaganja od posebnog značaja za Republiku Srbiju i ulaganja od lokalnog značaja treba brisati i to mi svi ovde znamo. Kada kažemo da nije u skladu sa Ustavom, mi smo to govorili i za zakon koji je unela ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Posle toga je Ustavni sud stavio privremenu suspenziju na član za koji smo tvrdili da nije ustavan.

(Zoran Babić, s mesta: Znači, malo dobro, malo nije.)

Ja bih molila narodnog poslanika Zorana Babića da ne dobacuje i da ne gestikulira nepristojno dok se obraćam građanima i narodnim poslanicima.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kada god ne nađete za potrebno, onda moram ja, pošto želim da građanima Srbije dam informaciju o razlozima zašto ovaj član zakona treba brisati.

Molim narodnog poslanika Vučetu Toškovića takođe da ne dobacuje, pošto predsedavajući nije našao za shodno. Ako ima dobacivanja, onda ima dobacivanja. Mi smo tu vrlo talentovani. Ako nema, onda nema.

Zahvaljujem, predsedavajući. Nije vama lako, znam ja to, ali šta da radimo.

Zašto ovaj član treba brisati? Zato što podrazumeva diskreciona prava da se određuje šta su to ulaganja od posebnog značaja, a šta su to ulaganja od lokalnog značaja i zato što ovde kada god želi da se govori o stranim ulaganjima ili o domaćim ulaganjima, i kada god se govori o skraćenicama od foreign direct investments, niko neće da govori o tome da nema FDI u kojima ne učestvuju budžeti. Nema nigde ni u jednoj državi. Novaca više nema lako za zaraditi i meni je potpuno jasno zašto je ekonomska i finansijska moć našla način da investicijom zove saradnju sa nacionalnim budžetima, gde svi nacionalni budžeti od svih naših para daju deo ulaganja. To bi trebalo da bude tema i ja sam, ako sam i u šta sigurna, sigurna da ministar to jako dobro zna, mnogo bolje od mene.

Šta je problem onda ako ja želim dijalog o tome šta su u stvari ulaganja i kako to ulagač pravi dogovor sa bilo kojim budžetom da ga pomogne, opet na starom srpskom contribution insertis, ili ovako sa podsticajima koje smo vezali ovim zakonom za državnu pomoć? To je loše rešenje, jako loše rešenje. Pogotovo ovakav član zakona, koji svakome ko malo prati ekonomsku i finansijsku moć i ekonomske i finansijske propise širom Evrope, ovog dela govorim, i SAD zna da čita ovaj zakon. Diskreciono pravo sa osnovanom sumnjom o privatnom izboru onoga ko se zove ulagač. Ja tu ne unosim sumnju da je ministar ili bilo koji član Vlade spreman da se odrekne svog integriteta, svoje reputacije i svog znanja i da čini kriminalno delo, ali ovo ne treba da stoji u Zakonu o ulaganjima.

Nikako ne treba da stoji. Ako ostane, sa ovim će članom uz neke Ustavni sud svakako imati posla. Nije meni na radost što će se pokazati odlukama Ustavnog suda da smo bili u pravu, kao što mi nije na radost ni što je suspendovan član zakon koji je terao žene sa 60 godina i šest meseci u penziju. To je zajednička loša slika o Srbiji, zajednički pokazatelj o tome da nemamo razgovora u suštini o pravcima razvoja ekonomske politike, a da imamo zakone kojima se pisci malo znaju, koji nisu na javnoj raspravi i koji na ovakve članove kontraargumentaciju imaju – sve će to biti super. Nisu zakoni tu da ministar obeća na časnu reč da će sve biti super, nego da bude potpuno jasno šta po članovima zakona i kome se daju kakva prava i kakve obaveze.

Za ovu Vladu je dobro da ovog člana ne bude u zakonu. Ako vam to neko kaže ko Vladu ne podržava, onda bi trebalo da se ozbiljno razmislimo da li Zakon o ulaganjima od svog početka, kako je ušao u javnu raspravu, u medije, uz sporove sa Ustavom, da li ga treba zadržati u proceduri u Skupštini i da li treba tvrdoglavo istrajati na odredbama koje će praviti očiglednu štetu, a šteta je zajednička. Naš napor je da bude zajedničke koristi, a ne zajedničke štete. Hvala.

Zahvaljujem.

Reklamiram član 27. koji vas obavezuje na primenu Poslovnika tokom rasprave i član 103. koji vas obavezuje na postupanje kada narodni poslanik traži da govori o povredi Poslovnika. Oba člana ste prekršili dajući pravo na povredu Poslovnika koja je obrazložena mimo pravila u članu 103. Čak vas jedan od stavova tog člana, mislim stav 4, obavezuje i da narodnom poslaniku koji krši takva pravila izričete meru opomene, osim što u skladu sa članom 27. ja potpuno bez ikakve sumnje znam da vi razlikujete šta je to replika i šta je to povreda Poslovnika i da je i taj član prekršen, jer ste dozvolili tokom predsedavanja da narodni poslanik svojim stilom koristi pravo na objašnjavanje povrede Poslovnika tako što je to pravo replika.

Nemam ništa protiv da bilo kome, diskreciono pravo je vaše, ja ću vas braniti ko god vam bude zamerao da ne date repliku, bio iz opozicije ili iz vladajuće većine, jer predsedavajući odlučuje o tome da li će replike biti ili ne.

Dakle, to je vaše pravo i možete uvek svakome dati repliku da pokuša da porekne očigledno. Za sve vrste upotrebe reči koje nisu gestikulacija i gestikulacije koja je nepristojna, za to je takođe predsedavajući. Kad izostaje reakcija predsedavajućeg, onda mi narodni poslanici koji čuvamo dostojanstvo ove Skupštine, uputimo kolegi narodnom poslaniku najdobronamerniju sugestiju i o rečima koje izgovara.

Onda kada ne reaguje predsedavajući …

Kada predsedavajući krši obavezu da obezbedi. Predsedavajući je dužan da se stara o redu sednici Narodne skupštine.

Član 27.

Zahvaljujem.

Za obrazloženje amandmana, samo da ponovim ono što ćemo godinama pred nama ko god bio Vlada i predsednik slušati, a to je da će svaki ulagač tražiti neki deo novca iz budžeta, tako je to u svim zemljama, tako će to biti i kod nas. Time nisam zadovoljna, ali to su posledice eksperata i krize iz 2008, odnosno 1999. godine i loših rešenja ekonomske krize, s polovine 80-ih.

Dakle, ulagač će tražiti novac iz budžeta. Taj novac iz budžeta svi mi punimo sa 84% od ukupnog iznosa budžeta, on se puni od PDV, do akciza, dakle mi potrošači. Kako otvorimo oči, tako plaćamo neki PDV, mi koji koristimo cigarete plaćamo akcizu i činimo Vladu srećnom, puneći joj budžet sa skoro 180 miliona evra.

Naš predlog je, ako već nećete javnu objavu, ako već ostavljate vrlo razložno sumnju da ovaj zakon služi za privatne dogovore sa investitorima, da onda bar taj novac, koji je novac svih nas iz budžeta, bude novac koji ima boju.

Obrazloženje ne možemo mi ulagaču da govorimo za čega će da troši podsticaj, ne stoji, pošto ja njemu ne govorim o tome kakva treba da bude poslovna politika, ja njemu govorim ovim zakonom šta da radi sa novcem, javnim novcem iz budžeta koji dobija kao podsticaj.

Da li će to baš biti zapošljavanje žena, ja sam naravno za, zato što su ispod nivoa zaposlenosti. Ja sam za to i da žena bude 50% u svim skupštinama i u vladama i u izvršnim savetima i svugde gde je mesto odlučivanja jer se odlučuje o našim životima, ali i osobe mlađe od 30 godina, jer time rešavate jedan ogroman problem koji je pred svima nama i o kome ne vodimo dijalog, koji delimo sa EU, nažalost, samo sa EU delimo probleme, ne delimo njihov standard još uvek i ne delimo njihovo znanje o dijalogu, a mogli bi. I, osobe starije od 45 godina, bila je dilema ovde da li da budu osobe starije od 50 godina ili 45 godina, jer su to kategorije koje čak i vi znate, i nama su dostupni podaci koliko je to ukupno ljudi koji žive u Srbiji, a za koje posredno ovaj zakon o ulaganjima treba da donese boljitak.

Kada i kako bi usvojili ovaj amandman, on prestaje da ima ime podnosioca, on postaje vlasništvo Vlade i svih nas. Imate u rukama najjači argument, da o podsticajima ili incetive ili contrabution, ili šta god ili kako god hoćete da zovete, državnu pomoć sve jedno. Svaka zemlja ima različito ime za to, ali se radi o novcu iz budžeta koji traži ulagač, svugde.

Vlada koja gleda u budućnost, gleda da ima zakon kojima se može obratiti svim ljudima u čije ime obavlja javne poslove i kaže – evo, mi ćemo njemu dati, njoj sve jedno, to je naš zajednički novac, o tome ne odlučuje Skupština, o tome Skupština čak neće biti ni obaveštena, o tome diskreciono odlučuje Vlada, ali Vlada vam šalje poruku da diskreciono odlučujemo tako da najugroženije grupe koje se najteže zapošljavaju dobiju veću šansu za zapošljavanje.

Time ostavljate sebi mogućnost i to znate, sasvim sigurno, bolje od mene, da u ugovorima sa investitorom ovu odredbu učiniti ugovornom obavezom na način kako odgovara potpisnicima ugovora. Ali, to je najmanji mogući korak koji bi morali svi da učinimo, da pokažemo da razumemo i sve teškoće ulaganja u 21. veku, koji će tek biti veće, ali da razumemo i obavezu prikupljanja javnog novca i upravljanja javnog novca koji pripada svima. Njima, nama, svima koji taj budžet punimo, plaćajući PDV, akcize, poreze na imovinu, direktno, u gotovini, iz svog džepa, to je onaj porez koji niko ne voli, niko od nas, jer ga u gotovini morate platiti, a to je novac kojim raspolaže investitor.

Mi znamo, ja mislim da ministar to zna bolje od mene, strane direktne investicije se ne pretaču u radna mesta, kada pogledate sve analize, to je tema kojom se bave i stručni krugovi, bave se međunarodne organizacije, to se prosto ne dešava. Vidite da imate rast i imate strane direktne investicije sve to ne pretače u radna mesta. To je problem kojim se mnogi ljudi bave i u zemljama koje su sa problematičnim, demografskim razvojem, ali visokim ekonomskim razvojem, i u zemljama koje imaju i dobar demokratski potencijal, a imaju i ekonomski razvoj.

Naš je predlog opet vama u korist. O ovome ćete vi pričati u svoje ime i u svoje vlade, jer je to zakon koji važi za sve. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Kada podsticaj zajednički novac, ovakvim amandmanom, odnosno članom zakona, to je ili, ili, ili, i, i, žene iznad 45 i oni koji stupaju na tržište rada.

  Zahvaljujem.
Jedini sadržaj replike koji bi se mogao podeliti, a da ni replikom ne pobegnemo od teme dnevnog reda, jeste da svaka namera da se klevetanjem, laganjem i blaćenjem spominje predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić, predstavlja ideju da se od drveća ne vidi šuma, a to je da je namera da se kampanjama kojima je tema aktivnost predsednika Demokratske stranke sakriva ono što su afere koje se vezuju za vladajuću stranku.
(Marko Atlagić, s mesta: Nema tih afera.)
Nemam ništa protiv, molim vas da ne dobacujete da nema afera, pošto ja vama nisam dobacivala dok ste vređali predsednika Demokratske stranke. Poštujem ovu kuću, poštujem predsedavajućeg, pa bih molila da takvo poštovanje dobijem za uzvrat, ako može, ako ne…

  Zamolila bih da uz puno razumevanje koliko je uobičajeno i koliko se smatra da je svaka tema u politici zgodna arena za personalne obračune, da ipak vodimo računa o jeziku kojim se ophodimo jedan prema drugome, jedna prema drugoj, kako god želite, jer je to zajednička korist.
Ukoliko se politika shvata kao prostor gde svako može da blati svakoga i da kleveće svakoga i ukoliko se shvata kao prostor personalnih obračuna, onda ćemo najmanje uraditi ono što politika zaista jeste, a to je da menjamo na bolje život ljudi koji žive u Srbiji, bez obzira da li smo vlast ili opozicija.
Fasciniranost Demokratskom strankom, vlasti koja sama za sebe govori da je podržavaju svi je jako zanimljiva. Mi smo zahvalni, ali bez uvreda molim.