Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7608">Gordana Čomić</a>

Gordana Čomić

Demokratska stranka

Govori

(Narodna poslanica pokazuje znakovnim jezikom.)
Sa nadom da sam dobro znakovnim jezikom rekla – poštovanje dame i gospodo, i uz želju da kažem da je dobro što je Narodna skupština tokom današnjeg zasedanja uz prevod na znakovni jezik.
Sa nadom, takođe, da će biti ovde narodnih poslanika koji će takođe govoriti znakovnim jezikom i sa žaljenjem što smo tokom ove sednice i tokom teme rasprave Zakona o znakovnom jeziku imali tako puno nesvesne diskriminacije, tako puno netrpeljivosti prema različitostima, uključujući osobe sa invaliditetom ili osobe sa smetnjama u razvoju slušnog ili govornog aparata. Imali smo jednog narodnog poslanika koji je kao diskvalifikaciju za drugog narodnog poslanika rekao – on je gluv i slabosluh. Imali smo i diskvalifikacije na osnovu godina.
Možda takvi zakoni, koji treba da pomognu osobama koje su po različitim kvalifikacijama i gluve i nagluve i gluvoneme i sa slabijim sluhom, više pomažu nama koji mislimo da nam ništa ne fali i otuda moj pokušaj da se znakovnim jezikom obratim onima koji ne čuju, a sa nadom da će u primeni ovaj zakon biti bez nekoliko manjkavosti.
Prva manjkavost je što, bez obzira na objašnjenje ministra da postoji tri miliona evra iz kojih će biti i lokalnim samoupravama i za sve potrebe finansirani tumači, to u zakonu nigde ne piše. Problem je ako sve što treba da bude plaćeno, bude pod reči „može“ u zakonu, jer ako može, onda i ne mora. To će biti problem za šest meseci kada budemo videli zakon u primeni. Smatramo da treba da bude predmet amandmana koje može da podnese Odbor i da se tačno zna ko će finansirati pri zapošljavanju, pri intervjuima, u obrazovanju, bilo gde? Ko će finansirati tumače?
Drugi problem je centralizacija i fokus samo na savez. Ima niz udruženja po gradovima i opštinama Srbije i bilo bi dobro da zakon ima pojačanu ulogu od udruženja, ne samo onu koju ima savez. Onako kako je napisano, može da odlučuje još neko sem saveza, a ne mora.
Treće, kada korisnik tumača znakovnog jezika po ovom zakonu, bude u situaciji da kaže da želi da koristi, on neće moći da bira ko će da mu bude tumač. Mislim da i to treba razmisliti i amandmanom odbora pokušati popraviti ili prihvatiti slične amandmane koji postoje u zakonu.
Za drugi zakon koji je u raspravi, povezaću ga rečenicom koju je, citirajući ministra koji je rekao da su ovo zakoni bez politike i bez ideologije. Nema pogrešnije rečenice nego na ova dva zakona.
Oba su zakona ideološka, civilizacijski vrednosna. Zakon koji se tiče nadoknada za nezaposlene, je ideološki, ali zaista ideološki i bilo bi dobro da se ne pokušava odredbama kojima je jasno da nećemo da plaćamo nadoknade za nezaposlene zamaskirati bilo šta drugo osim da nećemo da plaćamo jer nemamo novaca. To se vidi u argumentaciji ministra koji kaže – 11.500 ljudi je bilo, treba da bude da ne može godinu dana bez stalnog doprinosa, da opet bude u pravu za nadoknadu, a kaže – nije bilo zloupotreba. Zbog čega onda imamo takvu argumentaciju?
Nedostaje detaljnije diskusije i nedostaje fokus na to na koga će se odnositi i jedan i drugi zakon, i otuda je moj pokušaj …
(Narodna poslanica pokazuje znakovnim jezikom.)
… da se obratim poštovanim damama i gospodi koji ne čuju da me razumeju. To je moje obraćanje vama. Mi samo treba da hoćemo da se čujemo i da uključimo svoje uši ako mislimo da dobro rade. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Bez obzira što narodni poslanici kažu – pogrešno misliš, velika je to smelost izreći u ovoj sali da neko nešto pogrešno misli, ali eto, ima hrabrih ljudi, neobična stvar.
Nesporazum sa ministrom je što ne može oba, ministre, ne možete da kažete - imamo preko 11.500 slučajeva i da nismo imali slučaj zloupotreba, ali imamo i zloupotreba. Morate se odlučiti, zbog toga što, kada stavljate takvu argumentaciju pred poslanike, mi pažljivo slušamo, i ako hoćete da sprečite zloupotrebe, to se nikada ne radi smanjivanjem prava. To je toliko jednostavno. Ja pri tome imam potpuno razumevanje za politiku koja kaže – mi nemamo novca da isplatimo nadoknade za nezaposlene. Potpuno razumem. To je čak legitimno. Ali, nemojte ni pokušati da to onda zamotate u nešto drugo.
Moram iskazati razočaranje što sa takvom lakoćom upoređujete sudske tumače za engleski ili bili koji jezik i tumače znakovnog jezika. To pokazuje jedno zabrinjavajuće nerazumevanje zakona koji branite. Hvala.
Zahvaljujem.
Pitanje upućujem Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, odnosno ministrima koji vode ove uprave, a tiče se dodele set top boks uređaja za period, kada konačno imamo digitalizaciju u Srbiji i to na osnovu Uredbe o utvrđivanjima mere podrške bližih uslova u podelu kriterijuma za određivanje ugroženih potrošača pri dodeli vaučera za subvencionisanu kupovinu opreme za prijem signala digitalne televizije.
Smatrajući da, je ovo dobra vest za Srbiju, da digitalizacija dolazi, informacija od korisnika centara za socijalni rad su takve da ja molim oba ministra da otklone nesporazume ili da mi odgovore na sledeće pitanje.
Naime, po prethodnoj uredbi ministar Rasim Ljajić, 25. marta ove godine izjavljuje da se prijavilo 137. 384 građana koji su ostvarili pravo na besplatne vaučere na set top boksove. Marta 19. stupa nova uredba, svi oni koji su do tog dana prijavili, smatraju se da su upravu za dobijanje set top boksova i 19. marta je, naravno novi obrazac za prijavljivanje. Šta je problem koji se pojavio u kontaktima između centara za socijalan rad i korisnika?
Korisnici socijalne pomoći imaju pauzu od tri meseca pri korišćenju, pri pravu na korišćenje socijalne pomoći. Centri za socijalni rad imaju jasno, obavezno uputstvo od ministarstva da prijavu mogu da podnesu samo oni korisnici pomoći centra za socijalni rad koji imaju rešenje. Za sve one koji su na pauzi, postaje praktično nemoguće da uopšte popune obrazac, to je njihova informacija.
Pa, je moje pitanje za oba ministra, s obzirom da je rok istekao za prijavu 31. marta 2015. godine, da je ministar Rasim Ljajić predvideo da će se između 25. marta i 31. marta pojaviti još 150 hiljada ljudi kojima će biti obezbeđeno, garantovano pravo iz Uredbe o besplatnim set top boks uređajima. Dakle, molim oba ministra da u konsultacijama sa centrima za socijalni rad vide, provere ovu informaciju i da utvrde nepobitno, da li je zbog nesporazuma ostalo korisnika socijalne pomoći, koji bi inače imali pravo na set top boksove bez ovog prava, dakle bez mogućnosti da imaju vaučere i bez mogućnosti da do set top boksova dođe.
Nije samo u pitanju činjenica da se radi o nekoliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada najugroženijih građana našeg društva koji žive potpuno na margini u pitanju je poštovanje prava koje je garantovano i koje istovremeno i sprečeno zahtevom da dostave rešenje o socijalnoj pomoći. Ako su na pauzi oni to rešenje nemaju, to je tumačenje centra za socijalni rad. Možda važnije nego da ministri dostave pitanje meni, važnije je da dostave odgovor meni, važnije je da dostave odgovor onima na koje ova dobra ideja ministarstva treba da se odnosi. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS, govoreći u prilog i podršci amandmanu koji su podneli kolege Marko Đurišić, Janko Veselinović, Snežana Malović, Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i Blagoje Bradić.
Dobar razlog za prihvatanje ovog amandmana je upravo u činjenici da inspektor treba da pribavi po službenoj dužnosti javne isprave i podatke iz evidencije, odnosno registara koje vode nadležni državni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave i drugi imaoci javnih ovlašćenja koji su neophodni za inspekcijski nadzor. Kome od ovih je nedovoljno pet dana da dostavi? Ako je bilo kome od njih nedovoljno pet dana, onda mi imamo problem za drugog inspektora kod njih. Ako im treba pet dana da dostavi podatke iz evidencije, to znači da neko od njih ili nema podatke iz evidencije ili neće da ih dostavi, što je onda tema za bilo koga drugog ko govori o lošoj upravi.
Ako je obrazloženje da blagovremeno podrazumeva da inspektor odlučuje koliko dana treba ovim imaocima javnih ovlašćenja, tek onda obrazloženje ne stoji. Pogotovo ne stoji obrazloženje ako se prati inače dobra ideja i dobra argumentacija u odbrani predloga ovog zakona, a to je da imamo efikasnu inspekcijsku službu, da imamo merljiv rezultat svake inspekcije, da imamo sve na dlanu, da imamo centralizovano i sad, od jedanput ovde, vi smatrate da je pet dana ili malo ili već šta je za one koji inače, kao imaoci javnih ovlašćenja, imaju podatke iz evidencije.
Mislim da bi trebalo razmisliti još jedanputa i prihvatiti amandman koji su kolege podnele, zbog toga što time indirektno upućujemo poruku i onima koji sa inspektorima treba da sarađuju, a to je da ne mogu da se dogovaraju sa inspektorima o tome šta je blagovremeno i da imaju obavezu da rade svoj posao. Sklonost mnogih iz navedenih institucija je obožavanje rečenice – nije to moj posao. To je rečenica kojoj sam ja objavila rat pre nekoliko godina i to je rečenica koja, kako građanina, tako i inspektora, može da „šeta“ od izvora do izvora potrebnog njemu, kao podatak iz evidencije ili registra koji vodi nadležni državni organ.
Čak i ako, iz bilo kojih razloga, predstavnici ministarstva smatraju da pet dana od dana prijema zahteva predstavlja suviše kratak rok za ove koje smo naveli, mnogo je veća šteta ostaviti da se bilo ko od navedenih državnih organa razgovara i dogovara sa ministrom o tome šta je blagovremeno.
Drugi problem sa davanjem ovlašćenja inspektoru da odredi šta je blagovremena dostava javnih isprava i podataka je što možete da imate situaciju da jedna ista, uslovno govoreći, jedan isti državni organ na različitom mestu, dobije od inspektora da je blagovremeno da to uradi za pet dana, a isti takav na drugom mestu dobije na drugom mestu da je blagovremeno 12 dana ili 15. Nepotrebno. Ne možete ostavljati blagovremenost inspektoru, bolje je da odredite da to bude pet dana od dana prijema zahteva, pošto se radi, a sa nadom da će Srbija skorije nego što se mnogi nadaju, mrzeći e–upravu i efikasnost EU, kada je e-uprava u pitanju, dakle, nadajući se da će biti e-uprave, tek onda je nepotrebno da se govori o blagovremenosti. Hvala vam.
  Zahvaljujem. Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Mi imamo dubok nesporazum u odbrani i suprotstavljene argumentacije ovde oko jedne jednostavne stvari. Možda je lakše kad se pročita, da se onda ima argument, ne garantujem: „Imaoci javnih ovlašćenja su dužni da inspekciji blagovremeno dostave“. Imaoci javnih ovlašćenja, lokalna samouprava, državni organ, autonomna pokrajina, organ jedinice, oni su dužni da blagovremeno dostave inspekciji, a ne inspekcija.
Ako smo dobili argument da nema šanse da od katastra dobiješ išta manje od dva meseca, pa smo onda dobili argument – ovo će biti i kraće od pet dana, a možda će brzo biti i na dugme – pa, odlučite se, ne može oba. Ne može se reći da nećeš katastar moći da nateraš dva meseca, a da će biti e-inspektora. Moram malo da karikiram, zbog toga što ja pažljivo slušam šta delimo kao argument, a smatram amandman izuzetno važnim. Zato što ne stavljate obavezu pred inspektora i pred inspekciju, nego pred državni organ, pred lokalnu samoupravu, pred organ autonomne pokrajine, pred imaoca javnog ovlašćenja. Vi indirektno ovakvim amandmanom se slažete sa mnom da treba izbrisati iz komunikacije u ovoj državi rečenicu – to nije moj posao.
Ja ne mogu da pretpostavim da li će još neko sem katastra da smatra da je blagovremeno dva meseca i da li će neko, kao što je policija, da smatra da je blagovremeno šest meseci, ili će neko da smatra da je blagovremeno dva dana. Veza sa ovlašćenjima inspektora u drugim zakonima nema veze sa ovim zakonom. Vi se ovde obraćate imaocima javnih ovlašćenja i apelujete na njihovu svest da urade posao blagovremeno, pri čemu svi znamo kakav problem imamo sa imaocima javnih ovlašćenja.
Kolege su rekle – stavite im pet dana. Ne može katastar za pet dana, pri centralnom registru, da uradi, ne može lokalna samouprava da dostavi za pet dana evidenciju, ne može imaoci javnih ovlašćenja za pet dana da dostave podatak iz evidencije? Ja sam vam rekla na početku svoje podrške amandmanu da mi ovde imamo mnogo veći problem nego što je neuređen sistem inspekcijskih službi. Vi ovde ovim amandmanom govorite o odnosu inspekcije i imaoca javnih ovlašćenja, od kojih njegov posao zavisi i kažete – super ćemo mi da napravimo inspekciju, ali ovi neka sami odluče šta je to blagovremeno. Ako ne stavite ovde pet dana, katastar neće nikad da skrati rok od dva meseca. Ako ne stavite pet dana, svi će kasniti, to je sklonost administracije, nema veze sa Srbijom, to ministarka potpredsednica Vlade zna mnogo, mnogo bolje od mene.
Stavite im rok. Tim rokom oni ne samo da poštuju rad inspektora, oni poštuju nas, građane. Jer, ono kroz čega se, evo u drugoj sali je podnošenje izveštaja Zaštitnika građana Saše Jankovića, najviše ogleda loša uprava u Srbiji, na šta se građani najviše žale, jeste što kroz probijanje svih mogućih rokova administracija u stvari kaže – baš me briga. I vi im ovde kažete – neka te blagovremeno bude baš briga. Nemojte molim vas. Eto, to je razlog moje podrške ovom amandmanu.
Zahvaljujem.
Koristim vreme ovlašćene predstavnice, pa vreme poslaničke grupe, ako iskoristim vreme za ovlašćenu predstavnicu DS.
Želim da pozdravim odluku Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je iskoristio poslovničko ovlašćenje, nadležnost da podnosi amandman na čiju je problematičnost upozoravano tokom načelne rasprave. To je ta odredba u Poslovniku koja je u ovakvoj primeni pokazala svu svoju svrsishodnost. Ona se vrlo često i upotrebljavala i zloupotrebljavala, kada neko nešto zaboravi, ali odluka Odbora za pravosuđe da precizira kako može da se obavlja uviđaj u stamenom prostoru je bila neophodna i smatram da je dobra odluka i predstavnice Vlade da ovaj amandman prihvati.
Naime, sada član 22, koji je bio sporan zbog nepreciznosti obavljanja uviđaja od strane inspektora i bez pristanka korisnika ili vlasnika stambenog prostora, sporna je bila sa stanovišta ustavnih definicija, stambenog prostora, sa stanovišta ljudskih prava i bila bi sporna da je ostala u tekstu zakona takva kakva je, zato i govorim o dobroj odluci i o dobrom pristupu i Odbora i predstavnice Vlade.
Sada će, ukoliko se i nadležni Odbor izjasni, pa postane sastavni deo, ili Skupština bude glasala za ovaj amandman u danu za glasanje, radi utvrđivanja činjenica inspekcija morati da pribavi pisanu naredbu nadležnog suda ako namerava da izvrši uviđaj o stambenom prostoru ili drugom prostoru koji ima istu, sličnu ili povezanu namenu, u daljem tekstu člana ovog zakona „stambeni prostor“, osim kada se uviđaj vrši na zahtev ili uz izričit pisani pristanak vlasnika ili korisnika, odnosno držaoca stambenog prostora koji se može dati i na licu mesta. Pristanak, isli se na imaoca ili korisnika stambenog prostora, može biti i usmeni, kada je neophodno da se preduzmu hitne mere radi sprečavanja ili otklanjanja opasnosti po život ili zdravlje ljudi, imovinu veće vrednosti, životnu sredinu ili biljni i životinjski svet, što se posebno obrazlaže u zapisniku.
Činjenica da je u originalnom tekstu Predloga zakona bilo da postoji mogućnost da se uviđaj, mada ostaje nejasno kako će to inspektor da radi uviđaj, ali dobro, o tom po tom, postoje podzakonski akti i postoji nadzor istog ovog Odbora eventualno, dakle, mogućnost koja je postojala, i sada je ovim dobrim amandmanom otklonjena, je da se uviđaj vrši u stambenom prostoru i bez pristanka vlasnika i bez odluke suda samo ako se vlasnik ili korisnik ne protivi jasno inspekcijskom uviđaju u svom stambenom prostoru, što je jako skliska odredba, jer bi podrazumevala da smo svi besprekorno informisani o svojim pravima i da oni koji naša prava garantovano štite kroz zakon koji primenjuju zaista savesno vode računa o tome da nas informišu, što nije slučaj u realnosti. Zbog toga ovaj amandman smatram dobrom intervencijom u zakonu. Hvala lepo.
  Amandman koji je uz amandman Odbora na član 22. u suštini amandman koji se bavi ključnim promenama koje ovaj zakon unosi u inspekcijski nadzor.          
Onaj član 22. se odnosio na inspekcijski uviđaj u stambenom prostoru ili korisnicima, a ovaj se odnosi na neregistrovane objekte.
To su dve ključne stvari koje ovaj zakon unosi kao novinu, uz naravno, celokupnu ideju centralizacije.
Šta ima, eventualno, sporno u ovom amandmanu i po čemu se razlikuje od osnovnog člana 33. u tekstu Predloga zakona koji je, baš zato da bi bilo obuhvaćeno sve što može, izuzetno obiman i neobično dugačak za član zakona.
Suštinski, amandman kaže – da inspektor može da vrši inspekcijski nadzor i nad neregistrovanim objektom jednako kao da je objekt registrovan. To je ključni sadržaj razrađen u stavovima tako da se garantuje pravo i onog ko u neregistrovanom objektu radi i obaveza inspektora koji u tom procesu učestvuje.
Kada je u pitanju inspekcijski nadzor kod registrovanih objekata, to su ovi prethodni članovi 28. do 32. koji govori o tome da inspektor, da ukoliko pronađe nezakonite radnje, da pleni robu, zatvara prostor u kome se proizvodi, trguje, obavlja bilo koja privredna delatnost, i daje nalog o otklanjanju nezakonitosti u radu registrovanog pravnog ili fizičkog lica u registrovanom objektu.
Ovaj zakon sada kaže isto to radi i sa neregistrovanim objektom.
Zašto smatram da je važno razgovarati o ovom članu 33. odnosno amandmanu koji je podneo kolega narodni poslanik. Zato što treba dodatno razmotriti da li će dobra namera predlagača zakona, ne amandmana, a onda i amandmana, dovesti do toga da imate preventivno registraciju objekata. Pretpostavljam da je to cilj. Onda bi ovaj član imao smisla.
Dakle, ako Narodna skupština odluči da inspektor ima ista ovlašćenja i skoro iste procedure,
Koristim vreme poslaničke grupe. Zahvaljujem.
Dakle, ako inspektor ima ista ovlašćenja nad registrovanim i neregistrovanim objektom, pravnim i fizičkim licem, onda bi to trebali, pre svega da čuju oni koji imaju neregistrovan objekat, koji vrše sve poslove bez upisa u registar, mada ima delatnosti koje to ne moraju, da bi izbegli zaplenu robe, zatvaranji radnji, izricanje kazni i stavaljanje naredbi za otklanjanje nezakonitog poslovanja.
Dakle, ako je to cilj, onda ja razumem tu dobru nameru, ali ono što je problem vidim nedostatke u ostvarivanju tih dobrih namera, kao što su to inače etikom dobrih namera biva. One po pravilu, skoro nikad, ne donose dobar rezultat za bilo koga.
Samo je lako, lepo kazati –pa, hteo sam dobro, imao sam dobru nameru. Najpogrešnija moguća rečenica koju možemo negovati u društvu je bilo šta što se sklapa u etiku dobrih namera, za razliku od etike odgovornosti na kojoj počivaju razvijena društva, kojima, s pravom želimo, da se pridružimo i kojima je i ovakav zakon, delimično uslov i deo, o čemu je potpredsednica Vlade s pravom govorila, kada je spominjala sve teškoće u reformi državne uprave u celini, pa onda i inspekcije.
Dakle, kada pogledamo članove zakona i sa amandmanom koji je podneo kolega narodni poslanik, meni nedostaje odgovor na pitanje – kada ćemo i na koji način u drugim propisima obezbediti inspektor koji kontroliše, nadzire i sprovodi, inspekcijske poslove nad neregistrovanim objektom, to radi tako da je njegov rad zakonito neotklonjiv zakonito.
Ja znam da će jedan od mogućih odgovora biti, ako inspektor radi neregistrovane objekte i sprovede ceo postupak nadzora, ovaj zakon kaže da je on u pravu i da se ne može sporiti njegova odluka.
Nedostaje onaj deo koji za lice koje ima registrovan objekat, isto iz nekih razloga ima nezakonite radnje, dakle, on ima prostor, ima mehanizam kojim stupa u kontakt sa odlukom ministra, ovaj nema, jer on mora prvo da registruje objekat, radnju i sve ostalo i onda više nema mogućnost da se u bilo kom postupku žali na odluku inspektora.
To može da bude jako ozbiljan problem, iako ja to tako mogu da čitam zato što vidim dobru nameru, a znam da dobre namere nikada ne donose dobar rezultat, onda će to tako da čitaju vlasnici neregistrovanih objekata, onda ćete imati mogućnost da se dogodi da jedan dobar proces koji treba da se desi u našem društvu, a to je da oni koji izbegavaju plaćanje poreza na sve ono na čega plaćaju porez, oni koji imaju registrovane radnje, proizvodnju sve ostalo, oni koji ne plaćaju doprinose radnicima naspram onih koji to rade, dakle, celu ovu grupu treba i kroz inspekcijski nadzor uvesti u zakonit sistem poslovanja.
Vi ćete imati u suštini da u slučaju da još neko ovako čita, mogućnost da spori zakonitost odluke inspektora o nadzoru nad neregistrovanom radnjom, da onda praktično nemate dobar efekt koji bi se od zakona moralo očekivati i protiv kojih nema niko ništa protiv.
Kolike su teškoće u realnosti, možemo da odmah podelimo na činjenici da recimo nema lakšeg posla nego tražiti da inspektori rada traže od poslodavaca koji su registrovani, da dostavljaju listinge zaposlenih za subote i nedelje, da vidimo da li se poštuje Zakon o radu, da vidimo da li im se plaća ono što po zakonu treba da im se plaća, pa se to ne dešava.
(Ninoslav Girić, s mesta: Kao kod vas.)
Narodni poslanici koji dobacuju „kao kod vas“ ili da pročitaju Poslovnik ili da traže reč i da stupe u dijalog sa mnom ili s nadom da se obrate predsednici Narodne skupštine za sve što smisle kao prostakluk i kršenje Poslovnika, pošto svaka vrsta dobacivanja te vrste neće omesti mene da otvorimo, a nadam se uspešan dijalog o tome kako da sivu ekonomiju…
Kako da sivu ekonomiju inspekcijskim…
Šta rade poslanici?
Vaša usluga inspekcijskog nadzora utvrdila je da ja radim vaš posao…
… pošto ste vi bili u obavezi da narodne poslanike koji dobacuju narodnim poslanicima koji govore upozorite da se to ne radi, jer je zabranjeno…
(Vladimir Pavićević, s mesta: Girić.)
Uključujući ovog koji dobacuju iza leđa.
Nije lepo…
Svim poslanicima koji dobacuju da sami razmišljaju ili samo nekim poslanicima?
Zahvaljujem.
Evo, to je dosledna primena i Poslovnika i zakona. Ovo „svim“ podrazumeva sve narodne poslanike, pošto garantujem da će biti nerazumevanja, šta znači „svim“ i „sve“, svih 250.
Razlog za sumnjičavost, odnosno za očiglednost nedostatka prostora u kome bi se lice koje je u ne registrovanom moglo žaliti na odluke inspektora samo po ovom zakonu treba da bude predmet vrlo ozbiljnog dijaloga.
Ja sam neke odgovore čula i ne smatram ih utemeljenim kao što sam to rekla kada sam čula odgovore na član 22. u načelnoj raspravi kada sam rekla da ih ne smatram utemljenim, bez obzira da li to radi predstavnica Vlade ili to rade savetnici. Ja ne volim kada sam u pravu, kada su ovakve stvari u pitanju, a za član 22. sam nažalost bila u pravu i dobra je odluka i Odbora i Vlade da taj član 22. promene.
Nadam se da nisam u pravu sa sumnjom da dobra namera nema mehanizme odgovornosti za sprovođenje namere kada je u pitanju i inspekcijski nadzor nad neregistrovanim objektima.
Nije inspekcijski nadzor jedini koji može da suzbije sivu ekonomiju, a to sam pitala i znam da je problem sive ekonomije takav da se u Vladi radi sveobuhvatan plan, ali ne bih volela da budem u pravu i da vidim da ova dobra namera pada „bez mehanizma“ kojim je lice koje će biti predmet kontrole ostavljeno bez prava da se žali na odluku inspektora, prava koje ima lice koje ima registrovani objekat. Hvala.