Zahvaljujem.
Član 5. Predloga izmena zakona govori o tome da dosadanji izraz: „Profesionalno vojno lice“ zamenjuje rečima: „Profesionalni pripadnik Vojske Srbije“.
Mi tražimo da se ovaj član briše, iz najmanje dva razloga koji otvaraju jedno polje tumačenja ovog člana za budućnost. Prvo je da civilno lice, po tumačenju i obrazloženju koje smo dobili od Vlade da se amandman odbija, kaže da, prema članu 55. stav 5. Ustava Republike Srbije, pripadnici Vojske Srbije ne mogu biti članovi političkih stranaka, a pripadnici Vojske Srbije, u smislu člana 6. Zakona o Vojsci, su vojna lica i civilna lica na službi u Vojsci Srbije, odnosno, u smislu člana 8. Zakona o Vojsci Srbije, za ove kategorije određen je termin: „Profesionalni pripadnici Vojske Srbije“.
Imam potpuno jednostavno pitanje za koje bih molila ministra da mi odgovori, i sebe radi i svih ovako definisanih pripadnika Vojske Srbije, jer je važno, jer se radi o pravu garantovanom Ustavom da budete član neke političke stranke, pri čemu ne dovodimo u pitanje da profesionalna vojna lica ne budu članovi političkih stranaka, to se podrazumeva. Za koga će da glasaju, to je njihova stvar, ali da se stranački aktivizam podrazumeva.
Kada ste ovako izjednačili civilna lica, ne komandni kadar, ljudi kojih ima u Vojsci Srbije, dva pitanja su meni otvorena. Da li, znači, svaki civil ima ista prava kao i vojno lice? To je vrlo ozbiljna stvar.
Drugo, kako se u pravima i obavezama razlikuje Marija Marić, koja je civil u Vojsci Jugoslavije, po definiciji ovog zakona je sada profesionalni pripadnik Vojske Jugoslavije, i Jelena Jovanović, koja radi u Ministarstvu odbrane na sličnim poslovima? Kako vi pišete ovaj zakon, Marija Marić nema pravo na članstvo u političkoj stranci, a Jelena Jovanović ima. Ili, nema ni Jelena Jovanović, koja obavlja poslove u Ministarstvu odbrane, ni Marija Marić. To ne može. Zato što je Jelena Jovanović službenik državne uprave, oni imaju prava.
Način na koji ste definisali, uopšte ne sumnjam u lošu nameru, da ne bude nesporazuma, kada sumnjam u nešto, ja kažem da sumnjam. Meni je važno da bude jasno jer se svaki zakon odnosi na neko ljudsko biće, menja mu kvalitet života. To je, ministar je verovatno zaboravio, jedan od dijaloga u kojima sam imala zadovoljstvo da učestvujem sa njim, od nas mnogo. Sigurno je mene zaboravio. Ali, ja sam rekla – država smo mi, građani. To je nepovratno. Tako zakoni moraju da imaju u centru građanina svakog. Ovaj Zakon o Vojsci mora da ima u centru i nas, građane, i pripadnike Vojske Jugoslavije. Na nekog će ovaj član da ostavi direktnu posledicu.
Volela bih da je nesporno, ko je ovim članom definisan kao profesionalni pripadnik Vojske Srbije, ali čitajući propise nije nesporno. Jedan ogroman broj ljudi, dakle civilnih lica, koja su na službi, ja neću da izgovaram vrste poslove koje oni obavljaju, to je njihova stvar, ali prosto mi to znamo zato što donosimo budžet i kada nismo zainteresovani, ja jesam zainteresovana za zaposlene i u službama Vojske i policije, jer mislim da je to važno. Mislim da su to ljudi koji rade posebnu vrstu posla za koju od mene imaju uvek podršku, jer zbog moje sigurnosti stavljaju glavu u torbu. Ne mora da bude rat, može da bude poplava, vanredna situacija, može da bude pomoć civilnoj zaštiti, može da bude pomoć borbe protiv terorizma, neko stavlja glavu u torbu da ja ne bih imala o čemu da brinem.
Zbog toga je važno da bude potpuno jasno, kroz ovaj primer, da li se sada profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije, što mislim da ne bi smelo, smatraju svi zaposleni u Ministarstvu odbrane, naravno, ili se profesionalnim pripadnicima smatraju civili koji su na službi u Vojsci Srbije? To je moje pitanje za Mariju Marić, koja radi tamo i za Jelenu Jovanović, koja radi isti ili vrlo sličan posao, pošto ih ima nužno, preklapaju se u ministarstvu i u Vojsci. Zašto Marija Marić ne može da bude članica, a Jelena Jovanović bi morala da bude? Hvala vam.

Zahvaljujem.
Nije važan broj i da je jedan, koncepti nam se razlikuju, 93 – 93, oni će imati prava. Neko koga vidite kao civilno lice u Vojsci Srbije, neće imati ta prava, ali neće imati ni prava koja imaju vojna lica, o tome se radi.
Dakle, ja ne sporim vojnim licima, profesionalnim vojnicima, dakle ja njih ne spominjem, ja govorim o civilima u Vojsci Srbije. Oni su sada zaposleni, sasvim sve jedno, nije ni važno koliko ih ima. Nije to meni važno. Meni je dosta jedan, da mislim da mu je ugroženo pravo. Vi ovim zakonom samo tu grupu ljudi stavljate u poziciju u kojoj oni, sada zaposleni, nisu bili. Vi njima menjate prava. Oni do sada, ako su civili, mogli su da budu članovi političkih stranaka. Pošto ih sada definišete kao pripadnike Vojske Jugoslavije, više ne mogu. Samo hoću da ostavim van svake sumnje da oni samo ta prava gube, ali ne stiču neka nova prava koja, za razliku od njih, potpuno prirodno, to ne sporim, imaju vojna lica u istoj toj Vojsci, kao pripadnici Vojske Srbije.
Samnom nemate spor, ja sam oduvek imala protiv da Vojska ima političku boju, to je bilo loše po Vojsku i nažalost, mi smo videli koliko je to loše po Vojsku. Mi smo stradali kao zemlja, ali prvi su stradali oni zbog toga što je Vojska negovana kao ideološka i politička, a ne kao profesionalna, koliko god sjajnih ljudi i sjajnih rezultata i naučnih istraživanja je bilo u toj Vojsci.
Dakle, ja znam kolika je cena gorka, koju je platila Vojska zato što je bila ideologizovana ili politizovana, prvo ona. Moje insistiranje je samo da budemo svi sasvim jasni, da se jednom broju ljudi, nije važno koliko, zato što ih sada zovete pripadnici Vojske Jugoslavije, oni nisu postali vojna lica, oni su i dalje civilna lica koja su u Vojsci Jugoslavije na nekim poslovima raznim, nemaju veze sa vojnim poslovima, takvih ljudi ima koliko hoćete, njima smanjujete ta prava.
Ako se pojavi neko pred vama od njih pa kaže, izjednačili ste me rečenicom – pripadnik Vojske Jugoslavije sa vojnim licima, i ako traži neka prava koja proističu samo iz toga što ste vojno lice, šta će onda biti? To je meni jednaka briga kao i da bude potpuno jasno zašto im se smanjuju ova prava.

Zahvaljujem.
S punim razumevanjem za obrazloženja i kolege Blagoja Bradića i koleginice Olgice Batić, sa potpunim vrednosnim slaganjem, moram da podržim rešenje da se uz prethodnu saglasnost ministra odbrane odobrava učešće. Moje obrazloženje je životno. Ne bi bilo ratifikacije Rezolucije 1325 „Žene, mir i bezbednost“ bez učešća Vojske Srbije. To je prosto odluka koja je pravljena vrlo precizno i ja sam svima onima koji su i kao profesionalni pripadnici Vojske i u Ministarstvu odbrane učestvovali u toj odluci beskrajno zahvalna, jer je to načinilo mnoga dobra statusu Srbije u svetu i samoj vojsci mislim da će učiniti tek dobra organizovanjem političkog saveta i podnošenjem izveštaja Savetu bezbednosti.
Volela bih da se ovo razume da pripadnici Vojske Srbije, koji su profesionalno opremljeni iskustvom, znanjem, spremni, treba za njih da postoji prostor da im se omogući učešće u organizacijama civilnog društva.
Navešću samo dva primera. OEBS je nedavno ustanovio tzv. nestalno telo koje vodi ambasador Išinger, koje se bavi onim što se na starom srpskom jeziku kaže tin-tenk, ugledni ljudi. Volela bih da sa civilnim organizacijama iz Srbije, sa „Beogradskim forumom“, sa „Beogradskim fondom za političku izuzetnost“ da bude saradnja sa pripadnicima Vojske Srbije, da ima za njih tamo mesta. To ne znači dnevni angažman ili već šta god, ali znači da saradnjom sa civilnim društvom kod nas mi kažemo – čekajte OEBS-ovci, mi imamo ovu dvojicu, trojicu, jednog, znaju svašta od čega može da vam bude korisno kada su u pitanju konfliktna i postkonfliktna stanja ili kada su u pitanju vojne strukture u predkonfliktnim stanjima.
„Beogradski fond za političku izuzetnost“, čak do Dekafa, formalno, to vam je civilna organizacija, a ja znam da Vojska Srbije ljude koji mogu da svojim znanjem pomognu tim ljudima koji učestvuju na međunarodnim forumima kroz civilne organizacije. To je nekad bilo moguće, nekad ne. Ne kažem da je ovo najsrećnija formulacija i znam da neće ministar uzeti, pa dnevno, dobiće određen predmet ili će po nekoj liniji znati ko je odgovoran za to da se odobrava ko će i u kakvim organizacijama učestvovati.
Da li se može podzakonskim aktima? Ne znam, ali obrazlažem zašto smatram da toga treba da bude. Moj lični stav, ja bih volela da vidim pripadnike Vojske Srbije u organizacijama koje se bave zaštitom životne sredine. Nema nijednog, a strašno je važno i tek će da bude važno.
Da li im je zabranjeno da budu u zaštiti životne sredine? Znam da nije zabranjeno, ali ih nema, a ja znam pozitivno, zato što znam sa drugih mesta ljude koji bi nas mogli da nauče tome šta se radi sa erozijom i gde, pre nego bilo ko ko je uslovno govoreći civilni ekspert. Da li će biti pripadnika vojske u tom sektoru zaštite životne sredine, kojim se bavi, ne znam, ali znam da bih volela da ih bude, jer je to kolektivno znanje, veština i iskustvo koje ne treba da ostane samo u organizaciji Vojske Srbije. Hvala.

Dobra odluka predlagača da prihvati amandman. Suština amandmana je da u osnovnom tekstu reč „komandanta“ menjamo rečju „starešina“, nije samo kozmetička, nego je prosto prirodna, niti je ovo prevelika greška, ali zaista je dobro što je predlagač prihvatio. Zahvaljujem mu u ime svojih kolega Borislava Stefanovića i Dragana Šutanovca na prihvatanju ovog amandmana i na popravci teksta član 9. stava 1.

U osnovnom tekstu Predloga zakona član 12. govori o tome šta i kako se usaglašava sa članom 11. i u osnovnim tekstovima kažu – za oficira u svim rodovima i službama, osim rečnih jedinica: potporučnik, poručnik, kapetan, major, potpukovnik, pukovnik, brigadni general, general-major, general-potpukovnik i general.
Tačka 2): u rečnim jedinicama potporučnik, poručnik korvete, poručnik fregate, kapetan korvete, kapetan fregate, kapetan bojnog broja, komodor, kontraadmiral, vice-admiral i admiral, a stav 3. se briše.
Ono što smo mi predložili jeste da se uvodna rečenica menja i da glasi: „činovi u Vojsci Srbije su“, pa da se dalje navede. To je po meni sasvim logičan amandman. Ni po duhu, ni po nameri ništa gori od amandmana kojim smo tražili da se reč „komandanta“ promeni u reč „starešina“, što je suštinski prirodnije, a taj amandman je srećom prihvaćen, ali ovaj nije. Hvala.

U tekstu Predloga zakona članovi koji se menjaju se odnose na lice koje je profesionalni pripadnik Vojske Srbije da je zdravstveno i psihofizički sposoban za službu u Vojsci Srbije, da nije stariji od 35 godina ako se prima u svojstvu podoficira, odnosno 40 godina ako se prima u svojstvu oficira, da je bezbednosno proveren i da nema bezbednosni smetnji za prijem u profesionalnu vojnu službu, u skladu sa propisima kojima je uređeno vršenje bezbednosne provere u Ministarstvu odbrane, da je odslužio vojni rok sa oružjem, a stav 3. se menja i glasi – akt o prijemu u profesionalnu vojnu službu lica koje ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana ništav je.
Predložili smo da se posle tačke 9) doda i tačka 10) koja glasi – da nije član političke stranke. Obrazloženje da se to podrazumeva drugim članom je moguće, ali ako već detaljno idemo kroz opisivanje njegovih ili njenih zdravstvenih, psihofizičkih sposobnosti, godina i bezbednosnih provera, onda smo smatrali da treba i u ovom članu da stoji potpuno jasno da nije član političke stranke. Za profesionalna vojna lica, ponavljam, to smo oduvek smatrali prirodnim, smatrali smo dobrim za vojsku, smatrali smo dobrim za celo društvo da onaj ko je profesionalno vojno lice, po novom zakonu, pripadnik Vojske Srbije, da nije član političke stranke.

Predloženim amandmanom menjamo član 40. stav 2. koji u osnovnom tekstu Predloga zakona kaže, odnosi se na kadeta, i to u posebnim uslovima, kadet vojne visokoškolske ustanove koji ispunjava uslove iz člana 39. stav 1. tačke 2), 5) i 8) ovog zakona završetkom školovanja prima se u profesionalnu vojnu službu i proizvodi u čin potporučnika i od tog dana postaje oficir. Tako glasi tekst Predloga zakona.
Ono što je predlog Dragana Šutanovca, Borislava Stefanovića i mene je da taj član glasi – kadet vojne visokoškolske ustanove koji ispunjava uslove iz člana 39. stav 1. tačke 2), 5) i 8) ovog zakona završetkom školovanja prima se u profesionalnu vojnu službu i proizvodi u čin potporučnika i od tog dana postaje oficir, a kadet vojne visokoškolske ustanove koji ne ispunjava uslove iz člana 39. stav 1. tačke 2), 5) i 8) ovog zakona završetkom školovanja prima se u drugom svojstvu u službu u Vojsci Srbije ili na rad u Ministarstvu odbrane kao civilno lice.
Obrazloženje odbijanja je da ne treba da bude obuhvaćeno lice koje je kao kadet ispunilo i ono koje nije. Smatramo da treba da bi i kadet koji ne ispuni uslove znao šta će sa njim biti, znala, svejedno, jer je dragoceno vreme i rad koji su uložili u njegovo ili njeno osposobljavanje nije se završilo tako što je ispunilo ili ispunila sve uslove, ali može da se završi dobro, po Vojsku Srbije, na drugačiji način.

Izmena koja se predlaže članom 23. se odnosi na primanje i nošenje odlikovanja stranih država. U predloženom zakonu glasi – vojno lice može primiti i nositi odlikovanje strane države, odnosno međunarodne organizacije po odobrenju predsednika Republike.
Ono što smo mi predložili jeste da taj član glasi – profesionalno vojno lice može primiti i nositi odlikovanje strane države, odnosno međunarodne organizacije po odobrenju predsednika Republike. Nakon što su sada vojna lica prestala da budu profesionalna izmenama člana koji će to pretvoriti u pripadnike Vojske Jugoslavije, sada je pitanje da li može da ostane u Predlogu zakona kakav je nama dat da stoji vojno lice. Toga više nema. Mi smo se oslonili da to bude profesionalno vojno lice ali će time da to postaju pripadnici Vojske Srbije vojno lice ostati za definisanje.
Znam to može da izgleda potpuno nebitno i da se to zna, ali verujte mi na ovakvim malim stvarima se stvaraju veliki skandali, pa da to izbegnemo.

Tekst Predloga zakona definiše šta su to službeni podaci, u tački 2, pa kaže – službene podatke; svojstvo; čin; naziv i matični broj organizacione jedinice u kojoj se nalazi; mesto službovanja, odnosno školovanja; od kada je na službi, odnosno školovanju, komandi, jedinici i ustanovi Vojske Srbije, odnosno organizacionoj jedinici Ministarstva odbrane i do kada je na službi, ukoliko u radnom odnosu na određeno vreme, odnosno školovanju i identifikacioni broj za lice koje pruža zdravstvene usluge.
Mi imamo neznatne, mada ne samo jezičke promene i kažemo da ovaj član treba da glasi da treba da bude licu koje pruža zdravstvene usluge dato na uvid svojstvo; čin; naziv i matični broj organizacione jedinice u kojoj se nalazi; mesto službovanja; od kada je na službi, odnosno školovanju, komandi, jedinici i ustanovi Vojske Srbije, odnosno organizacionoj jedinici Ministarstva odbrane, odnosno školovanju i do kada je na službi, ukoliko u radnom odnosu na određeno vreme. Dakle samo je to inverzija rečenice koja nam se čini da bolje zvuči.

Član koji je u predmetu rasprave glasi – ovlašćenja službena lica vojne policije postupaju po zahtevu vojno-disciplinskog tužioca i predsednika vojno-disciplinskog suda za dovođenje profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane za koje postoje osnovi sumnje da su izvršili disciplinski prestup, a koja izbegavaju saslušanje u disciplinskom izviđaju ili na glavnom pretresu pred vojnim disciplinskim sudom.
Naš predlog je da se menja i da glasi – vojna policija može se angažovati u pružanju pomoći organima unutrašnjih poslova u miru, vanrednoj situaciji ili vanrednom stanju, na osnovu zahteva nadležnog organa, po odobrenju ministra odbrane. Najsporniji deo u ovome je što vi dajete ovlašćenje službenim licima, vojnoj policiji za dovođenje.
Postoji privođenje, postoji zadržavanje, dovođenje ne postoji. Molim vas da to ispravite, da ne bude gde je lice odvedeno, gde je lice dovedeno. Možete da privedete lice i to lice mora da zna zašto je privedeno, možete da zadržite lice i to lice mora da zna zašto je zadržano, odvesti bilo koga bilo gde ne možete.

Argumentacija o ZKP ne stoji za ovo, jer je ovo disciplinski postupak iz situacije potpuno drugačije. Zato sam vas zamolila da razmislite o izrazu, ništa više.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, iako imam razumevanja da dozvoljavate da narodni poslanici govore mimo dnevnog reda, moram vas podsetiti na vašu obavezu da u skladu sa članom 27. i članom 106. upozorite narodnog poslanika da ne govori o dnevnom redu.
Malo pre smo imali izvanredno jedno izlaganje, ali o amandmanu koji više nije u pretresu. Moj amandman.
(Vesna Rakonjac, s mesta: To je taj.)
Ja molim predsedavajućeg, takođe, da narodnu poslanicu koja dobacuje – To je taj, upozori takođe da nije to taj.
Na član 27, koji je u pretresu, amandman su podneli narodni poslanici Balša Božović i Dejan Nikolić. Amandman koji je narodna poslanica, uz vaše odobrenje, ovde obrazlagala, je amandman koji sam podnela ja i kome je pretres prošao. Tako da ja imam razumevanja za vas, jer je izlaganje bilo zanimljivo, ali mislim da bi ipak bilo dobro da se svaki narodni poslanik koji ne zna šta je na dnevnom redu, upozori sa vaše strane. Hvala vam.

Zahvaljujem.
U Predlogu zakona ovim se članom definiše promena stava 1. i kaže –oficir, odnosno podoficir upućen na usavršavanje u zemlji i inostranstvu i školovanje u inostranstvu koje traje najmanje jednu školsku godinu razrešava se od dužnosti.
Naš predlog je da ta odluka o razrešavanju dužnosti traje duže od jedne školske godine, jer ako ostavite da traje najmanje jednu školsku godinu da se razrešava od dužnosti, logično je da ako traje dve godine da se isto razrešava od dužnosti. Ali, onda smatramo da je prosto jednostavnije i bez tumačenja da sve što traje duže od jedne školske godine da podrazumeva razrešavanje od dužnosti.
Tih usavršavanja ima i to je dobro što ih ima, zbog toga što je Vojska Srbije, i to sa izuzetnim ocenama, za sve ono što je sa takozvanog „švedskog stola“ „Partnerstvo za mir“ uzela i ima ga i u razmenama. Prosto je to jezička izmena. Ne insistiram ni na čemu drugom, već smatram da je u redu da bude razrešeno od dužnosti ako je duže od godinu dana na usavršavanju.

Amandman koji je u pretresu govori o profesionalnom vojnom licu koje je sprečeno da vrši dužnost zbog trudnoće, porodiljskog odsustva i nege deteta. To je jedan od amandmana za koje je meni drago da bude u pretresu u pojedinostima, kao što mi je i izuzetno drago zbog svih promena na bolje koje su Vojska Srbije, ministar odbrane, svi u nizu, i gospodin Rodić, i gospodin Vučić, i sada gospodin Gašić, uradili na većem prisustvu žena baš kao profesionalnih vojnih lica i prisustvu vojnim gimnazijama i vojnoj akademiji i rodovima vojske.
Ovo je jedna situacija kada je profesionalno lice takvo da zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta ili posebne nege deteta kaže se – ne razrešava se od dužnosti. Deo rečenice: „i ima prava propisana opštim propisima o radu“ mi smatramo da je nepotreban. Ona ili ima prava koja koristi iz propisa koji su opšti propisi o radu, jer je ključ i ideja ovog člana da se ona ne razrešava od dužnosti zato što je trudna, zato što je na porodiljskom odsustvu, zbog nege deteta ili zato što je neko ko želi da uzme porodiljsko odsustvo, ne mora to biti nužno žena. Samo ovaj deo rečenice, jer ta prava propisana opštim propisima o radu stoje pa stoje. Ključna stvar je ova, da je dobro rešenje da se ne razrešava od dužnosti u ovim slučajevima.

Hoću da vas podsetim da ste tokom prethodnog izlaganja ministra Gašića, propustili da primenite članove Poslovnika koji vas obavezuju da vodite računa o redu na sednici, član 27. koji podrazumeva da su prava svih učesnika na sednici ista i da, ako, sasvim u pravu, opominjete narodne poslanike da se ne obraćaju direktno jedan drugome ili jedna drugoj i da ne dobacuju, da je ministar Gašić na osnovu Poslovnika u potpuno istoj poziciji, kao i bilo koji drugi učesnik ove sednice i kao bilo koji drugi narodni poslanik, kao što je to svaki ministar, kao što je to predsednik Vlade, kao što su to lica koja bi ili predsednica Skupštine pozove da prisustvuju, a mogu da prisustvuju, poput revizora, Zaštitnika građana, Poverenice za ravnopravnost ili bilo koga drugog ko se obraća Narodnoj skupštini.
Potpuno razumem, ako imate teškoća da Poslovnik primenite potpuno isto na sve učesnike sednice i upravo zato postoji pravo narodnog poslanika da se javi i da ukaže vama na povredu Poslovnika, od toga da Poslovnik važi za narodne poslanike, a ne važi za ministre, može biti samo zajedničke štete i ništa više i ne mislim da time ministru činite uslugu, smatrajući da on ne ume da argumentuje ono što želi da kaže ili da smatra da može da se ponaša prema narodnim poslanicima direktnim obraćanjem, što nije dozvoljeno ni jednom drugom narodnom poslaniku.
Takođe bih vas zamolila, pošto je u međuvremenu bilo pokušaja nekih narodnih poslanika da mi narede da spustim crvenu knjigu, da ako to ne čujete, da ih podsetite da to ne može, ni da se naredi ni da bude tišina. Hvala vam.