Ne tražim ja da Skupština prihvati amandman, da ne bude nesporazuma. Ja jasno govorim šta tražim. Ja tražim da stručne službe Skupštine ili Vlade, to ostavljam onima koji su podnosioci, da bez svake sumnje razjasne na šta se odnosi sada član 3, zašto, kako je predsednica Odbora kazala, u članu koji je promenjen, podrazumeva sve akcije i sada odjedanput u članu 3. pominjete sopstvene akcije.
Moje je mišljenje da je on posledični član izmenjenog člana 288. stav 2. koji ste izbrisali odlukom Odbora.
Mi smo takođe tražili brisanje tog člana. Ja ne tvrdim da sam u pravu, niti tražim da se moj amandman prihvata. Ja čitam zakon takav kakav je predamnom. Ovaj član ima smisla ako ostane član 2. koji je odlukom Odbora već izbrisan. Koincidencija je da smo i mi tražili brisanje tog člana, to je nebitno, dobro je za dijalog, ponavljam, ali moj napor, koji očigledno ne umem dovoljno jasno da kažem, niti je u prilog da prihvatite amandman koji sam podnela i druge kolege, niti sporim da radite s tim amandmanom šta god hoćete. Pokušavam da otklonim štetu koju vidim da je moguća i ako se to ne razume, ja ću vas podsetiti da ćemo danas imati još jednu sednicu na kojoj se nije razumelo da mi tražimo da se ne pravi šteta, pa da to ne bi bilo još jedanput. Hvala.

Zahvaljujem.
U tekstu Predloga zakona član koji je predmet našeg amandmana, koji sam podnela u istovetnom tekstu sa narodnim poslanicima Zoranom Živkovićem i Vladimirom Pavićevićem i sa kolegama Borislavom Stefanovićem, Ivanom Jovanovićem, Dejanom Nikolićem, Balšom Božovićem, Vesnom Martinović i Draganom Šutanovcem, naš amandman se odnosi na tekst Predloga zakona označen kao član 4. koji kaže da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Mi predlažemo da se i taj član briše jer smo protiv ovog zakona.
Nekoliko opaski o iznudici da glasamo često o tome da zakoni stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja, a ne kako ustav kaže – osam dana od dana objavljivanja. Nije taj rok od osam dana bilo čija izmišljotina. On ima svoje utemeljenje i ima razloga zašto se ostavlja osam dana od dana objavljivanja za stupanje na snagu.
Po pravilu, stupanje na snagu bilo kog propisa pre Ustavom određenog roka je neka vremenska iznudica. Nikad to nije suštinska odredba u zakonu nego je vremenska iznudica i sve vlade će imati problem sa tim rokom. Uvek će postojati nekakav rok koji je prekratak, nekakav rok koji je praktično promašen, nekakav rok na koji se nije obratila pažnja, zbog čega će biti potrebno da zakon stupi na snagu odlukom Skupštine drugačije nego što Ustav kaže.
Za mnoge zakone za koje sam ja glasala kao narodna poslanica i za mnoge za koje sam bila protiv kao narodna poslanica, bez obzira ko ih podnosio, bilo je razloga za ovo skraćenje vremenskog roka za objavljivanje. Naš amandman služi samo tome da ostane svima nama u pamćenju da ovakvih članova bude što manje i da ih bude što ređe odlukom Skupštine mimo definisanog roka za objavljivanje. Ne radi se samo o pojedinačnom slučaju, nego se radi o poruci svima nama da na vreme radimo svoje poslove, jer se kaže – ne postoje ljudi koji su zakasnili, postoje samo ljudi koji nisu na vreme krenuli tamo gde žele da stignu ili nisu na vreme se bavili svojim poslom. To je jedini razlog.
Nemam ja procenu da će bilo ko glasati za ovaj zakon, jer je danas 19, a zakon mora da stupi na snagu. Videćemo u Danu za glasanje hoće li se ova Skupština izjašnjavati o povratnom dejstvu ili neće. Ako bude toga u Danu za glasanje, imaćemo problem zbog nedostatka volje za dijalogom, nepotrebnog nedostatka volje. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Očiglendo je neophodno pojašnjenje oko amandmana na član 4. koji govori o stupanju na snagu i Predlogom zakona se traži da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Ja sam sa Narodnom skupštinom podelila svoj stav o tome da je to rešenje ustavno i da se u zakone stavlja samo kada je iznudica u pitanju, vremenska, kada morate ili kada nemate drugo šta da uradite nego da predložite da ne bude osam dana, kako je ustavno rešenje, nego da stupa ranije na snagu.

Rekla sam da ovaj amandman treba da bude u kolektivnom sećanju da takvih iznudica zbog toga što je neko promašio rok, zbog toga što neko nešto nije čitao, bude što manje, to je dobro za sve.

U vezi sa tim amandmanom govorila sam o obrazloženju Predloga zakona koji nam je dostavljen svima, nadam se. Ne bih volela, a po diskusijama kolega narodnih poslanika izgleda da nismo svi dobili isto obrazloženje, što ne smatram da je moguće da se desi jer imam vrlo visoko mišljenje o stručnoj službi Skupštine. U obrazloženju zakona koji je pred nama Skupštini se predlaže retroaktivnost. To je vezano sa stupanjem na snagu taman toliko koliko se o retroaktivnosti glasa u danu za glasanje.

Ne bi to bio problem…

(Poslanici SNS dobacuju.)

Vidim da narodni poslanici dobacuju i narodni poslanik Zoran Babić.

Molim vas da razumete da nije nama svima Aleksandar jako važan i da mislimo da je mnogo dobar. Nije. Mi mislimo da je on samo predsednik Vlade i zaslužuje, ali vaša osetljivost i nerazumevanje da nije svima Aleksandar zvezda sjajna… Šta da vam kažem? Zdrav, živ bio, ali nije.

Dakle, problem je nastao u tome što je nama predloženo da glasamo o retroaktivnosti, a što je ministar kazao da nema retroaktivnosti. Ništa više. Hvala vam.

Amandman u istovetnom tekstu koji sam podnela na član 2. sa kolegama iz DS, sada mora da se komentariše u vezi sa amandmanom koji je podneo Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, pošto taj amandman kaže: „U članu 7. stav 4. menja se i glasi – Fond može u skladu sa posebnim aktima Vlade preuzimati obaveze privrednih subjekata i drugih pravnih lica u većinskom državnom vlasništvu u slučajevima u kojima su za te obaveze garancije po posebnim programima Vlade izdala pravna lica čiji je osnivač Republika Srbija, a koja se bave kreditnim poslovima, poslovima osiguranja, odnosno poslovima izdavanja garancija, pri čemu za tako preuzete obaveze ostaju sredstva obezbeđena u skladu sa navedenim posebnim programima Vlade“.
Taj amandman koji je podneo Odbor, u poređenju sa amandmanom koji sam podnela da se član 2. briše, donosi još jednu dilemu, a to je na koji način se pravi lista izuzetaka, da skratim, pretvaranja u javni dug nečijih dugova i na koja se to preduzeća koja se bave kreditnim poslovima osiguranja ili poslovima izdavanja garancija misli po posebnim programima koji se donose.
Ja razumem intervenciju, pošto ta preduzeća postoje i svi znamo da će to biti šteta za budžet, ali onda ne razumem volju da kada u načelnoj raspravi i kada u raspravi po amandmanima govorimo o potrebi dijaloga i govorimo o potrebi da se razgovara o temi da se od toga beži ili neko viče, ovde se niko ne boji kada neko viče, ili se govori o sasvim drugim temama. Ovo je zajednička šteta. Taj novac iz budžeta neće videti ko je opozicija, a ko je vlast.

Zahvaljujem.
Molim ministra da razmisli, pošto je prihvatanje ovog amandmana sada neophodno, nakon što ste prihvatili amandman Odbora, koji kaže da može javni dug posebnim programom i odlukom Vlade.
Nigde u ovom zakonu ne piše da se to odnosi na postojeće obaveze. Zakon kada ima član, taj član važi. Članom 3. vi hoćete da omogućite Fondu da nema godišnje programe. Kao ideja, može da se razgovara o njoj. Ukoliko to ostavite sada, nema načina, jer u zakonu to nigde ne piše, da za buduće poslove posebnim programima Vlade ne bude pretvaranje u javni dug.
Ja razumem nameru, razumem i obrazloženje, ali vas molim da razmislite. Sad je važno vratiti Fond na godinu dana, jer ga onda stavljate u budžetske alokacije, gde se nalaze sredstva za već izdato pretvaranje u javni dug onih koji se bave osiguranjem, javna preduzeća itd.
Razumem da vi znate da je ovakav amandman potreban da bi mogli da radite sa pozicijama javnog novca koji već postoji, ali on će da bude na snazi dokle god ga ne promenimo. Onda je važno da vratite Fond na godišnji program.
Potpuno se slažem da je to tema razgovora i da je jednako dobro kao i tri godine, bez ovog člana. Sa ovim članom, za kontrolu štete je dobro da bude godišnji program. Hvala.

  Zahvaljujem.
Amandman o kojem reč kojim predlažemo brisanje je - stupanje na snagu narednog dana od dana objavljivanja i meni je ovde važno da ponovim šta će stupiti na snagu.
Zakon koji će stupiti na snagu narednog dana od dana objavljivanja u svom jednom članu imaće font kojim samo imovinom može da daje garancije, osim obaveza za koje garantuje Republika Srbija, a u drugom članu, izmenjenim, imaće takođe mogućnost da izdaje javne garancije ali po posebnom programu koji daje Vlada.
Šta će stupiti na snagu? Problem je što nijedan od članova zakona koji stupaju na snagu nema ni rok, ni vrstu onoga na čega će se odnositi izdavanje garancije, osim usmene dobre volje u koju ja uopšte ne sumnjam. I to će biti problem. Kada god je nešto nejasno u zakonu naša zajedničko iskustvo je da se napravi šteta. Kad god ne uložimo dovoljno volje da saslušamo u čemu je procena da će štete biti, šteta se napravi. Sednica koja sledi je dokaz.
Vas radi, Vlade radi, nas svih radi je važno u tumačenju, u podzakonskom aktu, zaključkom Vlade, kako god vama volja, vaša je nadležnost, da pojasnite pošto u ovom zakonu ne postoje ni rokovi ni vrste za koje postoje garancije, odnosno mogućnost da fond daje garancije, da to bude nedvosmisleno, jer iskustvo da, ako može da se tumači, tumačiće se na najlošiju moguću varijantu po javne finansije, nažalost. Hvala vam.

  Zahvaljujem.
Povredili ste član 107, citiram – rekli ste…

Ako dozvolite, ja ću da kažem. Ako želite da se razgovaramo, može i to. Ako smatrate da dijalogom možemo da sprečimo narodne poslanike da koriste svoja prava garantovana Poslovnikom i zakonom u Narodnoj skupštini, tu smo u krivu.
Dakle, povredili ste član 107, ugrožavajući dostojanstvo Narodne skupštine, i član 27. S obzirom da ste u obrazloženju kazali da ste institut isključenja mikrofona i oduzimanje reči.
Oduzimanje reči po istom članu 109. koji je ovde na vama upućen da razmislite koliko i kako kršite Poslovnik, ima meru oduzimanja reči kao meru koja se izriče definisano kažnjavanje poslanika.

  Ja imam dva minuta na raspolaganju. Ako nemate strpljenja…

  Ako nemate strpljenja da sačekate dva minuta, onda uvek imate mogućnosti da utvrdite privremena pravila, da poslanici koji vam se obraćaju sa zahtevom, po članu 103, a govore ono što vam se dopada, imaju prava na dva minuta, bez toga da budu u dijalogu sa vama, a poslanici koji vam se ne dopadaju, nemaju prava na dva minuta.
Meni je svejedno kako ćete da me kategorišete. Ali, institut isključenja mikrofona i oduzimanja reči, nepostoji i nedopustivo je da narodnim poslanicima objašnjavate da ste postupili po institutima koji ne postoje, kao što, mi smo navikli, ali je nedopustivo da čujete dobacivanje samo narodnih poslanika opozicije, a ne čujete dobacivanje uvaženih kolega iz vladajuće koalicije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Od tri zakona koji su u objedinjenoj načelnoj raspravi pred nama, jedan zakon ima moj glas „za“, jedan ima „protiv“, a za treći čekam da završimo raspravu i da dobijemo odgovore od ministra da bih mogla decidno da kažem da li sam za ili protiv.
Zakon koji ima moj glas „za“ je kredit za Kostolac B iz nekoliko razloga. Mislim da je važno da razumeo pri donošenju odluka kojim potvrđujemo napore raznih vlada, ja gledam u dela, a ne u ljude, kada su u pitanju ovakvi krediti, volela bih da je Srbija država koja daje kredite drugima, ali nije. Mi neke stvari ne možemo da uradimo bez kredita. Možemo da imamo raspravu o tome da li je ovo najbolji mogući kredit, da li je urađeno sve, o tome možemo da imamo raspravu, ali ako razložimo sebi logičnu misao u glavi, ako hoćemo Kostolac B, ako hoćemo razvoj, to bez kredita ne ide i zato je moj glas „za“ taj kredit.
Glas „protiv“ je za izmene Zakona o privrednim društvima i ponovo iz potpuno principijelnog stava. Ono što je pred nama je odluka Vlade i ja ne ulazim u to zašto nije u decembru i zašto nije u oktobru i novembru, to je zgodno da se igrate sa tim što sedam dana pre kraja roka, ali je neproduktivno. Meni je glas „protiv“ zato što iz predloga koji je pred nama vidim da Vlada hoće istim sredstvima kao i 2009. godine da napravi nekakav drugi rezultat. Ne vidim da je to moguće. Tri godine su prošle, način raspodele vlasništva je jasan, razni vredni ljudi su na tome radili i sve što sada imamo je - daj mi još tri godine ili kod već period. Pogotovo za informaciju ministra o angažmanu privatizacionog savetnika. Zašto očekujemo da će rezultat koji će nam dati privatizacioni savetnici za Telekom biti drugačiji od onoga što je bilo pre tri godine. Nemam vrednosni stav kojim sam protiv privatizacije ili vrednosni stav kojim sam za jedan model privatizacije Telekoma. Ja imam vrednosni stav protiv naše zajedničke navike da stalno upotrebljavamo ista sredstva i da očekujemo drugačije rezultate. To jednom neko mora da prekine.
Imam nade da je ministar Sertić jedan od ljudi koji će prestati da upotrebljava stalno iste mehanizme, a da sa nama deli očekivanja da će biti drugačijih rezultata. Ono što je obrazloženje jeste da je ovo celishodan način kojim se sprečava nastajanje štete. Zbog toga izmena u procentu akcija i zbog poštovanja roka do 25. januara. To su razlozi. Dakle, ne ulazim, možemo u nekom drugom dijalogu ući i u to koliko je kod nas zabluda o tome kako se pravi novac. Koliko je kod nas zabluda o tome da bi mi stvarno mogli da budemo jako bogata i uspešna zemlja, ali eto. Mislim da je eventualna privatizacija Telekoma dobra prilika da o svemu tome porazgovaramo bez obzira kako Vlada odlučila.
Zašto sam protiv? Zato što svi znamo da preduzeća sa društvenim kapitalom, to je sada vezano za Zakon o fondu, o izmenama Zakona o fondu za koji čekam kraj rasprave da odlučim, da je 2015. godina koja sa svojim 31. decembrom nema više društvenog kapitala. Šta nam je rečeno ovde sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o fondu, da će se bez oročavanja godišnjih planova postići veća javnost i veća fleksibilnost Fonda i da ovim Fond izlazi iz sistema obaveza, odnosno da nema pretvaranja u javni dug koji bi nastao u svojstvu garanta.
Pre samo mesec dana smo mi ovde imali, ne direktno pre mesec dana u sednici, ali u javnosti pretvaranje duga „Er Srbije“ u javni dug. Moramo da se odlučimo da li je dobro da stvaramo javni dug ili nije dobro da stvaramo javni dug. Da li je iznudica i ja potpuno razumem, ja ne kvalifikujem vrednosno pretvaranje „Er Srbije“ u javni dug, ali kvalifikujem vrednosno onda izmene i dopune Zakona o fondu koja mi kažu da ne treba da bude javnog duga jer je tada 19,3 milijardi dinara pretvoreno u javni dug.
Dakle, nemam posebnih pitanja za ministra. Pažljivo ću slušati dijalog i obrazloženja i ako eventualno promenim svoj stav o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije ja ću ga saopštiti. Hvala.

Zahvaljujem.
Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS.
Amandman o kome je reč, koji je srećom predlagač usvojio, menja reči: „konkurencije uz poštovanje tržišnih principa“ sa rečima: „slobodnog tržišta“. To nije značajna izmena.
Ne verujem da bi proizvelo veliku štetu ukoliko amandman ne bi bio prihvaćen, ali je dobro ako time pokažemo primer drugima da je važno da u našim zakonskim tekstovima što više koristimo jasan, nedvosmislen, čist jezik, ne samo zbog toga što time usaglašavamo i jezik zakonodavca sa evropskim integracijama, nego zato što je to potrebno onima koji zakon čitaju i onima koji će zakon primenjivati i nama koji ćemo kontrolisati kako se zakon primenjuje. Što manje tumačenja, kitnjastih izraza, dvosmislenih stvari to bolje po sve i zato vidim kao dobar primer činjenicu da ste prihvatili ovaj amandman, koji su kolege Ivan Jovanović, Borislav Stefanović i Dragan Šutanovac podneli na član 3. Hvala.

Zahvaljujem.          
Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS za nekoliko kratkih rečenica o podršci amandmanu koji su podneli kolege Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i Dejan Čapo, kako ovaj koji je trenutno u pretresu, tako i prethodni, koji je koleginica Nada Lazić obrazložila. Potpuno razumevajući ministrovo obrazloženje zašto se ovaj amandman odbija, mislim da bi trebalo negde zapisati bar sećanje da je ovaj amandman podnet, jer Evropska energetska zajednica je prilično teško stvarana, bila sam direktna učesnica u vreme potpisivanja, sa nekoliko slojeva, koji je podrazumevao postupnost u dovršavanju ugovora i učešću svih i onih za koje mi smatramo nekada da nisu trebali da učestvuju, sada smatramo da treba i entiteta koji postoje u nekim državama. Postoji jedna posebnost ukupnog ugovora i na nivou Saveta ministara i mislim da bi od regionalnih nivoa vlasti primena ugovora imala koristi.
Ne sumnjam u dobru saradnju Ministarstva energetike i Pokrajinskog sekretarijata, jer je to neophodno iz mnogo razloga i postoji mnogo dobrih iskustava koji mogu biti ušteda vremena centralnom nivou koji učestvuje na Savetu ministara Evropske energetske zajednice i regiona, tako da samo apelujem da se ovaj amandman, iako neće biti zapisan u tekstu zakona, zapiše kao potreba dobre prakse u budućem radu u Evropskoj energetskoj zajednici jugoistočne Evrope. Hvala.

Da, zahvaljujem. Koristim vreme…
(Marko Đurišić, s mesta: Tražim reč.)

Zahvaljujem, koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Povodom amandmana na član 11. i 13. koji je predlagač prihvatio sa željom da pomognem obrazloženje dato o ustavnosti, neustavnosti i lakoća kojom se to rutinski piše.
Dakle, o čemu se rad u amandmanu na član 13? Dodajemo predloge da se doda rečenica koja glasi – energetski bilans se dostavlja nadležnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije nakon izglasavanja na sednici Vlade.
Ja razumem sve koji pišu da to nije u skladu sa Ustavom zato što se zna šta kao u Ustavu piše, ko šta kome piše i kako radi, ali ovde nema nijednog slova koji je u suprotnosti sa Ustavom. Ne postoji obaveza za Vladu, a važno je da nadležni odbor bude blagovremeno i pravovremeno informisan o energetskom bilansu istovremeno kada o tome bude doneta odluka na sednici Vlade.
Ja bih zaista molila i kolege iz Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo da, ukoliko budu na sednici prihvatili ovaj amandman, da razumeju da se to ne kosi ni na koji način sa njihovim tumačenjem. Dijalog ovog treba, ali ovo je na zajedničku korist. Znači, niko ne postavlja nikakav poseban dodatni zahtev pred Vladu ili pred ministra, nego je u zajedničkom interesu da energetski bilansi budu na vreme dostavljeni nadležnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije.
Tema je važna zbog toga što je to nešto što će da se menja, a nepotreban povod za razgovor o tome na odboru je kada dobijete odluku Vlade. Korist od toga je što oni zbog kojih svi mi ovde sedimo na vreme znaju kakva je procena ministarstva, odnosno Vlade o energetskim bilansima. To je važno da se zna pošto javnost ima pravo da zna, a svi kanali komunikacije sa javnošću su od koristi i mislim da je ministar dobro postupio prihvatajući i član kojim se posebno naglašava važnost javnosti i amandman na član 13. kojim se naglašava važnost nadležnog odbora Narodne skupštine. Hvala.