Zahvaljujem.

Amandman predlaže, naravno, da se iz teksta zakona brisanjem ukloni član 2, sa istim obrazloženjem. Dakle, kada nam ministar obrazlaže zašto je izmena i dopuna Zakona za budžet 2014. godine dobra, ministar kaže – super je što imamo više prihoda koje, po Zakonu o budžetu, ako su od akciza, moramo da stavimo u deficit, a sada je još bolje što smo videli da nismo dobro odlučili o tome na šta ćemo trošiti po rebalansu budžeta za 2014. godinu i po budžetu za 2014. godinu. To je suština rebalansa. Čekaj, nismo dobro odlučili za ovu poziciju za ovu namenu koliko ćemo da potrošimo, pa ćemo da tražimo jer smo se sada bolje setili. Samo zato podnosim ove amandmane jer smatram da je to tradicionalna površnost i nepažljivost iz mnogo raznih razloga, za koju odgovornost ne snosi ova Vlada.

Vrlo dobro mogu da pročitam i da vidim šta eventualno ova Vlada radi dobro, kao što vrlo dobro i pažljivo čujem sve pokušaje nanošenja radosti za sve što Vlada radi dobro, toga me se manite. Ono što Vlada radi dobro, kazaćemo, to su evropske integracije, briselski sporazum i pokušaj da se tu napravi rezultat, ali o ovome na ovaj način ne može da se vodi rasprava od koje će ministar, kao političar, imati koristi pri donošenju rebalansa budžeta, ja procenjujem, već u martu mesecu.

Sva namera da se to sakrije ili prikrije, oboji bilo kakvom drugom pričom je legitimna svakome od nas, ali suština je da su Vlada i ministar za budžet 2014. godine i za rebalans budžeta rešili – ovde ćemo da trošimo. Dva meseca kasnije su rešili – nećemo ovde da trošimo, nego na neko drugo mesto. To je sve legitimno, ali su moji amandmani sa ciljem da se u Skupštini otvori dijalog o načinu kako preživljavamo fiskalne cikluse tokom godine. Od toga ministar može da ima samo koristi i zaista da napravi korist za Vladu, a ova institucija da bude uvažena i da obavi posao za koji je i formirana. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Povredu Poslovnika učinili ste u vezi sa članovima 106, 107. i 108. Naime, primenjujući član 106. u svom drugom i trećem stavu, koji kaže – niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje, osim predsednika Narodne skupštine u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom, a za vreme govora u 3. stavu narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.

Prekršili ste, primenjujući ta dva stava, 1. stav člana 107. - da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i član 108. stav 1. - o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, jer ste sebi dozvolili da se obraćate narodnoj poslanici, izgovarajući moje ime i izgovarajući o tome šta ja znam i šta ja ne znam.

Odakle vam pravo da uvodeći u red poslanike koji krše Poslovnik, tako nonšalantno i kršeći član 108, smatrate da imate prava da dobacujete drugim narodnim poslanicima, koji niti krše Poslovnik Narodne skupštine, niti na bilo koji drugi način ometaju red koji ste vi dužni da čuvate na sednici Narodne skupštine?

Ukoliko vas zabavlja da prozivate narodne poslanike, to mogu da razumem, ali je onda moja obaveza da vas podsetim na članove Poslovnika koje ste dužni da poštujete. To šta ja znam ili šta ja ne znam, možete od mene saznati uvek po zahtevu za bilo koju sugestiju, za bilo koju procenu koju imam. To da sebi dozvoljavate da prozivate bilo koga bilo kada je ugrožavanje dostojanstva Narodne skupštine.

Mogu samo da vas zamolim da to ne činite i naravno da ne želim da se Skupština izjašnjava. Hvala vam.

Koristim vreme poslaničke grupe zbog komentara ministra da nije jasno zašto se podnosi amandman kojim se briše član 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, koji glasi da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“, dakle ministre ne od dana usvajanja nego objavljivanja.

Razlika postoji i postoje ustavne obaveze vezane za tu razliku kada će stupiti zakon na snagu. To je logičan amandman, posledični amandman našeg stava kojim bi trebalo da u dijalogu između izvršne vlasti i poslanika bude bez svake sumnje jasno da mi smatramo da Vlada ima prava da pre dva meseca odluči – potrošićemo za ovo, ovo i ovo, da nakon dva meseca kaže – e nećemo potrošiti za ovo, ovo i ovo, nego ćemo isplatiti advokate, vratiti dug poljoprivrede, platiti troškove MUP prema EPS i ostalog, to je Vladino pravo.

Ono što vam sporim da to zovete reformskim, da to zovete uštedama u deficitu jer ćemo to zajedno videti u analizi i ono što vam sporim je da se držimo čvrsto, svi zajedno, potpuno pogrešnog pristupa u debati o budžetu da je Vlada uvek u pravu i da su poslanici u vek u krivu, što može da se desi, ali čak i kada se desi, nije razlog da ne bude rebalansa jer ja kao što vi imate procenu da će biti manje osam milijardi ili dve milijarde, faktičkog smanjenja deficita analizom izvršenja, ja imam isto pravo da vam onda kažem kao argument, ne umete dobro da procenite na šta da trošite pre dva meseca i onda vam je argument da to što niste umeli da dobro procenite pre dva meseca, sada je argument da se procenjuje dobro.

Moja ponuda je da prestane takav način rasprave o izvršenju budžeta i o razlozima za manje prihode jer je moja procena da ćemo imati rebalans i budžeta koji je sledeća tačka dnevnog reda.

Ne sporim pravo, daleko bilo, mada se ovde u raspravama najviše spori pravo nekome na kritiku. Čak se čulo da je povreda Poslovnika ako kritikuješ vladu i ako kritikuješ ministra, to je jako zanimljiv pristup.

Samo nudim jedinim načinom koji imam, a to je podnošenjem amandmana „briše se“ za svaki pojedinačni član, da koristimo sav kapacitet koji ima Skupština i da u godinama pred nama, to su tri važne godine i 2015, 2016. i 2017. godina, važne sa gledišta evropskih integracija, važne sa gledišta plana za konsolidaciju, da napustimo taj recept, Vlada je u pravu zato što je Vlada, poslanici opozicije nisu u pravu zato što su opozicija. To nikome neće doneti koristi. Hvala.

Zahvaljujem se.

Član 108. u prvom stavu – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, a u vezi sa članom 55. koji u prvom stavu u drugoj tački govori o tome da Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmatra i republički budžet.

Vrlo pažljivo sam pratila objašnjenja koja ste dali i činjenicu da je amandman koji je zaveden 19. decembra u E-parlament maločas uvršten.

Moja molba za primenu stava 1. člana 108. je i vama da se obratite i ministru, jer ja izveštaj ni jednog od nadležnih odbora nemam, a kada sam pogledala amandman, nije dobro sabrano. Ovde imate problem sa nekih 33 ili 35 miliona.

Ne bih tvrdila ovo da imam izveštaj, jer bi mi Odbor rekao da je u redu. molim vas, samo pet minuta pauze, sedam minuta. Tako sam isto i za prošlogodišnji budžet kada sam podnosila amandman, jer je za „Srbijagas“ dat ruski kredit u evrima, pa sam molila samo da napravite pauzu, jer nema ruskog kredita u evrima, oni su u dolarima, pa smo imali problem i produženje.

Tako da, molim vas samo da ili nam se dostavi izveštaj gde je bez ikakve sumnje zbir dobar nakon podnošenja ovog amandmana ili da dozvolite i predsedniku odbora i ministru da se to proveri, jer ja izveštaj nemam. To je moja molba.

Zahvaljujem.

U članu 1. menja se stav 1. koji u originalnom predlogu teksta budžeta glasi: „Ovim zakonom uređuju se prihodi i primanja, rashodi i izdaci budžeta Republike Srbije za 2015. godinu, njegovo izvršavanje, obim zaduživanja za potrebe finansiranja deficita i konkretnih projekata i davanje garancija, upravljanje javnim dugom, korišćenje donacija, projektnih zajmova, korišćenje prihoda od prodaje dobara i usluga, budžetskih korisnika i prava i obaveze korisnika budžetskih sredstava“.

Predlog mog amandmana je da stav 1. glasi: „Ovim zakonom se uređuju prihodi i primanja, rashodi i izdaci budžeta Republike Srbije za 2015. godinu, izvršavanje budžeta, obim zaduživanja za finansiranja deficita budžeta, finansiranje konkretnih projekata, davanje garancija, upravljanje javnim dugom, korišćenje donacija, projektnih zajmova, korišćenje prihoda od prodaje dobara i usluga budžetskih korisnika i uređuju se prava i obaveze korisnika budžetskih sredstava“.

Obrazloženje zašto Vlada odbija ovaj amandman je što je u predlogu celishodnije rešenje.

Ako pročitate još jedanputa ili ako smo uspeli da se slušamo, onda vidite da je moja namera bila da se uredi tekst, bez ikakvih izmena u odnosu na to šta je to čime se definiše tema koja se uređuje ovim zakonom i ne postoji apsolutno ništa celishodnije u predloženom tekstu, ali dobro.

Ja razumem potrebu da se po svaku cenu odbije amandman, čak i kada se samo stavi zarez tamo gde treba i složi rečenica da ima smisla. Ne zameram ja odbijanje amandmana, ali želim da, uz sadržaj ovog prvog stava, kažem svoje opaske koje se odnose na sve ono što proističe iz prvog stava, na prihode i na primanja, na rashode i izdatke budžeta Republike Srbije za 2015. godinu i da izrazim svoje žaljenje što je politička odluka da se o pravim promenama razgovara i odlučuje kasnije.

Na moguće iznenađenje ministra, u meni bi imali direktnu podršku u debati, u dijalogu, da sam i jednom rečju čula konkretno kada će se i u kom vremenskom roku razgovarati kako o restrukturiranju javnih preduzeća, odnosno o primeni Zakona o javnim preduzećima, na koji način ćemo odlučivati o višku zaposlenih, jer je to strašno važna tema. Oni nisu broj, oni su ljudi koji imaju znanja takva da nam nedostaje ljudi sa nekim znanjima i to su važne stvari za debatu o budžetu za 2015. godinu. To je težak posao i tiče se kako rashoda izdataka budžeta, tako i korišćenja prihoda od prodaje dobara i usluga budžetskih korisnika.

Ja znam da ne može sve odjedanput, mada bih stavila to u dilemu, s obzirom na podršku koju ministar ima za stvari koje moraju da se urade. Najlakše je smanjiti plate i penzije i uvrstiti u budžet 2015. godine, smanjene rashode za plate i penzije. Nema ništa lakše. Ono što je teško i teško je zajedno, nema veze da li ste vladajuća većina ili ste opozicija, promeniti način na koji su u našem sistemu javna preduzeća, jer ćete tamo imati organizovan odbor i to snažan organizovan otpor.

Umesto da tražite saveznika za evropski profil trogodišnje strategije, vi tražite da ja bez reči pristanem da je obrazloženje za odbijanje amandmana da je vaše rešenje celishodnije. Nije i to je u redu, to je politička komunikacija oko amandmana koja se podrazumeva, ali ja hoću da iskoristim ovaj stav da vas zamolim, ne tražim ni da mi odgovorite, ni da prihvatite amandman, bilo bi pismenije, ali sve je u redu, nego da vas zamolim da nađete vremena, zajedno sa ministrom privrede, da u toku 2015. godine u Skupštini razgovaramo o svim preprekama da se zaista uradi reforma javnih preduzeća, da se primeni Zakon o javnim preduzećima i da se razgovara o kriterijumima kako ćete smanjiti ukupan broj zaposlenih. To je ono što će u 2016. godini napraviti zaista promenu u budžetu. Nećemo imati efekte od smanjenja plata i penzija, ali imamo to kao odluku zato što je to lako i zato što je to nešto oko čega nemate snažan, organizovan otpor, kao što je to slučaj sa dva velika posla koja vas čekaju pa vas čekaju do kraja mandata.

Bilo bi mi drago da se bar na kraju mandata razume da mi, narodni poslanici, želimo da se na dobrim planovima, na dokazivim predlozima napravi zajednički dogovor. Na vama je da odlučite hoće li toga biti ili ne.

Zahvaljujem.

Koristim priliku da podnesem usmeni amandman. Pošto je ministar učesnik sednice, a svi učesnici sednice su ravnopravni, a narodni poslanik je s pravom primetio da nema tačke posle broja 2015, ja ulažem usmeni amandman u obliku tačke posle broja 2015, tek toliko da se razumemo da smo jednaki ovde u pravima i obavezama kao učesnici sednica i da smatram da je u redu da se, s obzirom na ovu primedbu, više ne radi lektorisanje teksta, niti usklađivanje sa Zakonom o budžetu kada se jednom glasa i usvoji, kako je to uobičajeno sa predstavnicima Vlade.

Nije šala, ali je neodoljivo. Ne zahtevam odgovor, pošto će to i ovako biti predmet u Danu za glasanje, kada se može izvršiti zastoj da bi se uvrstila ispravka amandmana, potrebna, da bi budžet bio usvojen u odgovarajućem zbiru. Hvala.

Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS, za podršku amandmanu koji je podneo narodni poslanik Janko Veselinović, pošto je to jedan od amandmana koji su kolege iz njegove poslaničke grupe podnele zato da se pokaže koliko je lako bilo odlučiti o tome da se smanje plate i penzije i koliko je teško ikome objasniti i opravdati takvu odluku, a da nije najlakša od svih koja može biti doneta kada je u pitanju štednja i kada je u pitanju neophodan drugačiji pristup i izradi budžeta i trogodišnjem planu budžeta Republike Srbije.

Bez obzira kakav stil mi koristili, jedni bili za smanjenje plata i penzija, a drugi kao mi i kolega Janko Veselinović protiv smanjenja plata i penzija, jer ih sa dobrim razlogom smatramo najlakšom mogućom odlukom, dakle bez obzira kakav stil koristili, bez obzira koliko pokušavali da prikažemo da je to neminovnost jer Vlada ne zna šta drugo da uradi, da je iznudica, da niko ne bi ali eto, bez obzira sa koliko rečenica očito pokazivali da bauk Bojana Pajtića kruži SNS i argumentacijom, bez obzira koliko kreativno tumačili Poslovnik gde bi imao svako od nas pravo da kaže za šta za, a za šta je protiv, ostaje dobar amandman narodnog poslanika Janka Veselinovića koji bar malo menja na bolje lošu odluku koju je bilo najlakše doneti i reći – sada smanjujemo plate i penzije, jer takva odluka osim što ju je lako doneti, je odluka kojom treba u stvari da se na neki način pošalje poruka javnim preduzećima gde postoji ozbiljan organizovani otpor i za šta sam već rekla ministru da ima puno razumevanja za debatu o tome jer je problem ozbiljan, prepreka velika i onima koji treba da budu odlukom Vlade, ministarke Kori Udovički i ministra Vujovića višak, dakle vrlo ozbiljne odluke, ova odluka koju je bilo lako doneti služi da se pošalje poruka – kad mogu tako lako da smanje plate i penzije, onda mogu i ovo da urade.

To je pravo, legitimno, za političku komunikaciju kao što je naše legitimno pravo da tražimo da se kroz dijalog i kroz razgovor o temi koja je na dnevnom redu, suprotstavi nesporno pravo jednih da budu za smanjenje plata i penzija, a Vlada je za i nesporno pravo drugih da budu protiv, a ja sam protiv i zbog toga podrška amandmanu kolege Janka Veselinovića o bar jednoj promeni alokacije i pozicija, da bi se ova loša odluka ili njeni štetni efekti bar malo smanjili.

Zahvaljujem.

Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS za podršku amandmanu koji je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Kao i u prethodnom slučaju valja podeliti koji argument i razlog zašto smatramo da treba pažljivije metodološki koristiti i razmisliti još jednom o odluci da se sav novac koji je zbog te najlakše odluke, koja je doneta – smanjujem plate i penzije, tretira kao ne poreski prihodi.

Ja mogu to da razumem. To je jedan od alternativa ali smatram i da je trebalo pažljivo saslušati narodnog poslanika Vladimira Pavićevića, prvenstveno zbog toga što se kao argument da to sad mora, nema ništa bolje, a to jeste najlakše i to mi svi ovde znamo i vi znate da svi znamo, koristi da penzije od 25 hiljada neće biti smanjene. Znate, one su 25 hiljada zato što su povećane 2008. godine.

Dakle, ima se kriterijuma nekakvih u toj odluci koju je najlakše sprovesti, a to je - smanjim njima plate i penzije, a onda će ovi ostali, koji su stvarno velika i tvrda prepreka nečemu što je zajednička volja za redom, dobiti jasnu poruku pa će se prepasti. Tih milion i šezdeset hiljada penzionera imaju 25 hiljada zato što su im povećane penzije 2008. godine.

Dakle, kada se govori o načinu da se sav novac koji će biti ušteđen, uslovno govoreći, odnosno neće biti isplaćen zbog toga što su plate i penzije smanjene. Kada se govori o tome, onda treba spomenuti da je postojao kriterijum zašto nećemo da idemo na veće smanjenje plata i penzija. Tako bi mi voleli da se razgovara o kriterijumu zašto su oni ne poreski prihodi. Ja nisam protiv. Dakle, potpuno razumem i nisam ubeđena ni amandmanom kolege Pavićevića da bi drugačija metodologija proizvela ikakvu drugu posledicu na budžet.

Mislim da je važno da ljudi od kojih tom odlukom, koja je doneta sa lakoćom, uzimate mesečno 10%, da oni znaju gde će tih 10% završiti jer i na prethodnoj tački o rebalansu to je isto delimično bio novac koji je novac onih koji su imali solidarni porez. Važno je, potpuno jasno i bez ikakve sumnje ljudima objasniti šta se dešava sa tim novcem. To je jedini razlog zašto dajem podršku amandmanu koji je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević. Hvala.

Zahvaljujem.

Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS. Sada se uzima sadašnjost i to je upravo razlog zašto ja insistiram na tome da se vodi dijalog o tome koju odluku je lakše, koju odluku je teže doneti.

Da ste, kao što niste, prvo krenuli od najteže moguće a to je od javnih preduzeća i od kriterijuma za to ko može ko ne može da bude zaposlen u javnom sektoru, ja sam duboko protiv licitiranja sa brojkama jer imate neverovatno sposobnog, čestitog sveta neophodnog administraciji, neophodnog državnoj upravi i ukoliko popustite i kao i u slučaju plata i penzija pričate – jaoj, to je strašno teško, nije tačno. Najlakše je, pa počnete da pričate da samo treba otpustiti iz javnog sektora, na isti način ćete ugroziti ono što dobro radi ova Vlada, a to su evropske integracije, pripremljenost za pregovore i volja da tokom sledeće godine i dve godine unapred stvarno uradimo ono što je došlo vreme da se uradi, a to je potpuno nov pristup kontroli javnih finansija.

Na vama je izbor, apsolutno. Ili možemo da se bavimo političkim folklorom ili možemo zaista da imamo dijalog o važnim stvarima koje Srbija treba da podnese u godinama koje dolaze.

Govoriti o bankrotu, govoriti strateški vrlo jasno i legitimno samo da je neko drugi kriv i time smatrati da smo rešili problem koji je očit u nivou ličnog standarda i pri tome tražiti da se sve to radi sa radošću nije dobro ni po koga.

Moja podrška amandmanima kolege Veselinovića i kolege Pavićevića služi samo tome da neko bar pokuša da proveri ovo što govorim, pa da se, nadam se, u mesecima koje dolaze ipak sretnemo u kakvom dobrom dijalogu. Hvala vam.

Predstavnica poslaničke grupe Demokratske stranke.

Preduzeća u restrukturiranju postoje po propisima od decembra 2007. godine. Ako od 2007. do 2014. godine ima 14 godina, onda je to uverljivost kojom inače ministar Vulin nas snabdeva podacima. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Dakle, dodatno, ja sam sumnjala da li ministar Vulin kada deli podatke zna o čemu priča, s nadom da zna. Međutim, sada on van svake sumnje stavlja u priličnu sumnju svaki podatak koji deli sa nama, jer preduzeća u restrukturiranju postoje od decembra 2007. godine. Svaki naknadni pokušaj da se o tome napravi folklor ili komentar na bilo koji drugi proces je neubedljiv i nedostojan ministra koji ovde sedi, zato da bi javnosti i narodnim poslanicima dao podatke koji su od poverenja, validni i koje možemo da koristimo kasnije.

Ako je ministra ponelo, ja to razumem, to biva, ali nije u skladu sa obavezama kojima se član Vlade obraća narodnim poslanicima. Dostupni su propisi o odluci o preduzećima u restrukturiranju, dostupni su propisi o produžavanju, nažalost, tu se slažem i sa ministrom Sertićem, a tek sa ministrom Vujovićem, rokova predviđenih prvim propisima za preduzeća u restrukturiranju, ima spisak i ima nažalost preko 95 hiljada ljudi koji se nalaze u tim preduzećima u restrukturiranju. Veselje s kojim ministar ovde deli podatke bez ikakvog osnova nije dobro ni po ministra, ni po Narodnu skupštinu, ali svakom svoje. Čovek je stil. Hvala vam.

Zahvaljujem. Povredili ste član 108. i član 27. koji govori o tome koliko svaki učesnik sednice ima na raspolaganju da govori. Dva minuta iskoristio je jedan ministar, vi ste dali reč i ministru da koristi još vreme. Nemam ništa protiv…

Prvo na repliku se naglasi da se daje pravo na repliku, a ovo je bilo davanje reči. Proveriću u stenogramu.

Nemam ništa protiv da date svakom ministru po dva minuta i da kreativno…

Molim vas predsedavajući da dozvolite da iskoristim svojih dva minuta.

Sedim u skupštini i sedela sam i ovde kada sam vam na najdobronamernije mogući način davala sugestije o amandmanu, ispravci amandmana. Sedela sam i ovde kada sam vas najljubaznije molila da izostavite šaljivo spominjanje drugih narodnih poslanika i sada sedim ovde i pažljivo sam slušala, dali ste reč jednom ministru, pa drugom ministru bez ijednog obaveštenja narodnim poslanicima da jedan od ta dva ministra koristi pravo na repliku.

Kao što je svaki učesnik na sednici dužan da vam obrazloži zašto dobija pravo na repliku, ministri i narodni poslanici imaju jednaka prava i jednake obaveze na sednici Narodne skupštine. Što se mene tiče ni da glasate o ovome i dajte svakom bar po dva minuta, ako ja mogu da biram ministar Vujović i ministar Sertić, jer to daje bolje poruke za one koji nas gledaju, ali vaše je pravo da o tome odlučite. Hvala vam.