Hvala poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre sa saradnicima, koji niste tu, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o novom Zakonu o sportu. Ovaj zakon ima nekoliko prednosti u odnosu na prethodni, koji se primenjuje od 2011. godine, i verujemo da će on imati pozitivne efekte na građane koji žele da se bave sportom, kako profesionalno, tako i rekreativno.
Ovi pozitivni efekti proističu, pre svega, iz toga da je zakon proizašao iz činjenice da je Srbija na evropskom putu, te da je u tom smislu rađen tako da bude u skladu sa dokumentima međunarodnih organizacija, kao što su Ujedinjene nacije i Savet Evrope, kao i sa dokumentima Evropske unije.
Poštovani ministre, u vašem uvodnom izlaganju ste pomenuli da su poslednjih par godina sportisti naše zemlje postigli veliki bum što se tiče međunarodnih takmičenja. Ovde moram da pomenem i nekoliko sportista iz Sandžaka koji su postigli, i još uvek postižu, izuzetne rezultate kada su u pitanju međunarodna takmičenja. Tu je, pre svega, naša cenjena atletičarka Amila Terzić, koja je osvojila čak tri medalje u prošloj godini, zatim tu su Osmir Kolašinac, profesionalni bacač kugle, Adem Ljajić, koji je fudbaler i reprezentativac Srbije, kao i Muamer Hukić, koji je višestruki svetski šampion u boksu, i mnogi, mnogi drugi. Ovo su ljudi zbog čijih ličnih uspeha i pobeda, mi kao narod Sandžaka takođe osećamo uspehe i pobedu. U ovom smislu je potrebno da konstantno tražimo talente, a da bismo ih pronašli i prepoznali, složićete se sa mnom, moramo da imamo bolju sportsku infrastrukturu.
Takođe, kada govorimo o sportistima iz Sandžaka, ovde moram da pomenem da su tokom katastrofalnih poplava, koje su zadesile Srbiju u maju 2014. godine, direktor ustanove za sport iz Tutina sa još 24 sportiste, učestvovali u sanaciji vrtića od poplava u Svilajncu. Ovo je još jedan pokazatelj da su sportisti tu ne samo kada treba da se bave sportom, već i kada treba da se pokaže humanost na delu.
Kada govorimo o saradnji Ministarstva sa jednom malom lokalnom zajednicom kao što je Tutin, pre svega, moram da pohvalim uloženi trud Ministarstva i vas lično, koji ste prvi ministar omladine i sporta koji je posetio Tutin i koji se lično uverio u stanje sportske infrastrukture u ovom gradu, te da su uz podršku Ministarstva urađeni projekti trim staze i multifunkcionalnog terena u ovom gradu.
Takođe, u Sjenici ste iz fondova Norveške ambasade uradili teren za mali fudbal, što je izuzetna stvar i na čemu su vam građani ova dva grada izuzetno zahvalni.
Međutim, ovo nije dovoljno. Prilikom vaše posete Tutinu ste se uverili kakvo je stanje sportskih objekata, te znate da deca i sportisti u ovom gradu skoro da nemaju gde da se bave sportom. Sportska hala koja je započeta 2002. godine, a koja se nalazi u blizini dve osnovne škole u kojima je preko 2.000 učenika, još uvek nije završena. Ovi đaci praktično nemaju gde da se bave sportom. Takođe, ukoliko bi ova hala bila završena, pored učenika ovih škola, mogli bi da je koriste i sportisti rekreativci u večernjim satima i vikendom.
Isti je slučaj i sa Sjenicom koja takođe ima problem nedostatka sportskih objekata za učenika i srednjoškolce, a takođe i problem sa izgradnjom Ski centra „Žari“, koji predstavlja jedan kapitalni projekat na državnom i regionalnom nivou. Osim „Biatlon centra“, u okviru ovog centra koji je izgrađen, a koji je finansiran iz budžeta opštine Sjednica, i pored obećanja iz Ministarstva, do sada ovde ništa nije urađeno. Ovde ću takođe pomenuti još jedan projekat koji je od velike važnosti, a to je Projekat kampa na Pešteri, koja zbog svoje nadmorske visine predstavlja idealnu lokaciju za pripreme za bazične sportove, što je i tim iz Ministarstva koji je posetio ovu lokaciju takođe potvrdio.
S obzirom na problem lokalnih samouprava da nemaju dovoljno novca da investiraju u razvoj sporta, ono što biste vi kao ministar omladine i sporta mogli da uradite je da nam date konkretne odgovore u vezi projekata koje sam napred pomenula. Prilikom vaše posete Tutinu obećali ste 2017. godinu kao godinu završetka sportske hale, a ovu 2016. godinu kao godinu u kojoj će se uraditi krovna konstrukcija na ovom objektu. Takođe, Kamp na Pešteri i Ski centar „Žari“ u Sjenici, koji su od ključnog značaja pre svega za ekonomski razvoj ovog regiona, moraju biti uvršteni u budžet Republike Srbije ili se moraju naći drugi izvori finansiranja, kako bi Ministarstvo u saradnji sa lokalnim samoupravama realizovali ove projekte.
Na kraju ću još jednom napomenuti da je ovaj zakon dobar iz razloga što je u mnogome proistekao iz činjenica na terenu, odnosno na osnovu problema sa kojima se lokalne vlasti i drugi odgovorni suočavaju i njima je definisan jedan novi način saradnje između Ministarstva sporta i jedinice lokalne samouprave.
Verujem da ćete iskoristiti ove prednosti zakona, te da će se planirani i započeti projekti sportske infrastrukture u Sandžaku uskoro i završiti, te da ćemo vas ovim povodom ponovo ugostiti.
Na kraju bih rekla da ćemo mi iz poslaničke grupe SDA Sandžaka podržati ovaj zakon u danu za glasanje. Želimo da čestitamo i vama i vašim saradnicima na njegovoj izradi i svakako se nadamo da on neće ostati samo mrtvo slovo na papiru, već da će biti implementiran. Zahvaljujem.

Hvala, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, svoje prvo pitanje upućujem ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gospođi Zorani Mihajlović, a vezano je za regionalne putne pravce Tutin-Pazarište-Novi Pazar, Novi Pazar-Senica i Tutin-Vuča, granica sa Crnom Gorom.
Regionalni put Tutin-Novi Pazar predstavlja jedan od najlošijih na teritoriji čitave Republike. Napravljen je 60-ih godina prošlog veka i od tada na njemu nije rađeno apsolutno ništa na poboljšanju stanja kolovoza i elemenata puta. Na ovoj deonici evidentirano je više od 20 klizišta, od kojih je samo nekoliko sanirano. On je u veoma lošem stanju i, kao takav, predstavlja opasnost za odvijanje saobraćaja. Ovaj put svakodnevno koristi više od hiljadu stanovnika Tutina, pre svega učenika i studenata, kao i zaposlenih, kako bi stigli do svojih škola, fakulteta i radnih mesta.
Što se tiče putnog pravca Tutin-Vuča, on predstavlja vezu sa susednom nam državom Crnom Gorom i na njemu se nalazi granični prelaz Vuča. Potpuno je neshvatljivo da jedan međudržavni putni pravac na kojem se nalazi granični prelaz može da bude makadamski, a to je upravo slučaj sa ovim putnim pravcem. Za razliku od nas, deonica ovog puta koja se nalazi na teritoriji Republike Crne Gore je asfaltirana i potpuno funkcionalna.
Kada govorimo o ovim putnim pravcima, moram da vas podsetim da su dve vlade, Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Turske u pregovorima obezbedile kredit od strane turske izvozne banke pod izuzetno povoljnim uslovima radi revitalizacije putne infrastrukture u Sandžaku, tačnije radi revitalizacije ovih putnih pravaca. Putevi čine osnovu razvoja jedne sredine. Kako je preko 50% putne mreže na teritoriji opštine Tutin, koja je uglavnom u nadležnosti države, u katastrofalnom stanju, ovaj nerazvijeni i zapostavljeni deo zemlje gubi svaku šansu za razvoj i postaje još nerazvijeniji i još siromašniji.
Moje pitanje ministarki građevinarstva glasi – zašto još uvek nije započeta rekonstrukcija izgradnje ovih putnih pravaca? Kada planirate početak radova i kada planirate završetak radova na ovim putevima?
Svoje drugo pitanje upućujem ministru pravde gospodinu Nikoli Selakoviću. Prošlo je više od pet godina od kada su, Zakonom o sedištima i područjima sudova javnih tužilaštava, opštini Tutin ukinuti Osnovni sud, Prekršajni sud i Javno tužilaštvo.
Tutin je opština koja ima skoro 40 hiljada stanovnika, teritorije 741 kilometar kvadratni, opština koja ima dovoljan broj predmeta za potpuno samostalan rad ovih sudova. To je pogranična opština u kojoj mogu i treba da se rešavaju slučajevi iz člana 308. Zakona o prekršajima, odnosno u slučajevima gde je potrebno voditi takozvani skraćeni postupak. Tutin je opština sa izuzetno lošom putnom infrastrukturom, o čemu sam govorila u prvom delu svog izlaganja, gde je ljudima potrebno da pređu više od 70 kilometara da bi obavili neku potrebu u sudu.
Zakon iz 2010. godine, kojim su ukinuti Osnovni sud, Prekršajni sud i Javno tužilaštvo, u Tutinu se pokazao izuzetno lošim rešenjem, te iz ovog razloga pitam gospodina Selakovića – zašto jedna opština koja je naseljena pretežno Bošnjacima, dakle jednim manjinskim narodom, koja ima sve potrebne preduslove, ne može da ima svoj osnovni sud, zašto ne može da ima svoj prekršajni sud i svoje javno tužilaštvo? Zašto kršite Ustav i zakone Republike Srbije kada su u pitanju osnovna prava nacionalnih manjina? Zašto građankama i građanima Tutina ne vratite sudove i tužilaštvo? Zahvaljujem.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, našim amandmanom predlažemo da se u budžet Republike Srbije uvrsti nekoliko stvari koje su bitne za razvoj regiona Sandžaka.
Našim amandmanom predlažemo da se u budžet Republike Srbije uvrsti nekoliko stvari koje su bitne za razvoj regiona Sandžaka. Naime, prvo, radi se o budžetu nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Kada govorimo o nacionalnim većima, nacionalna veća su kao i narodni poslanici su birani u direktnim neposrednim izborima, a u budžetu su svrstani kao nevladina organizacija. Smatramo da se moraju pod hitno izvršiti promene u budžetu u nazivima kada se nacionalna već moraju nazvati organima manjinske samouprava, a ne nevladine organizacije i da se 21 nacionalnom veću dodele sredstva u budžetu Republike Srbije onoliko koliko im pripada.
Na sednici održanoj 19. novembra 2015. godine, na sednici koordinacije nacionalni savet nacionalnih manjina održanoj u Ečkoj je zaključeno i zatraženo od Vlade Republike Srbije da se Zakonom o budžetu za 2016. godinu, predvide sredstva u iznosu od 0,05% od ukupno planirani budžetskih sredstava, pa u tom smislu i predlažemo, a mi smo predložili gore navedeni iznos.
Dalje, podsećamo da u Srbiji ima 46 ekonomski nedovoljno razvijenih opština u kojima živi preko 930.000 stanovnika, koji čine nacionalni dohodak je ispod polovine proseka, republičkog proseka. U Sandžaku gde trenutno žive Bošnjaci, građani se suočavaju sa visokim stepenom nezaposlenosti, a u nekim opštinama, kao što je opština Tutin, taj stepen iznosi i preko 60%.
Elektroenergetska komunalna i putna infrastruktura su u katastrofalnom stanju iz ovih, a iz mnogih drugih razloga koji su čisto egzistencijalne priroda tražimo da u budžet Republike Srbije uđu sredstva za konačnu i kompletnu rekonstrukciju, regionalnog puta Novi Pazar – Tutin, kao i puta Novi Pazar – Sjenica koji su užasno u lošem stanju, a posebno kada govorimo o putu Novi Pazar – Tutin koji je više puta godišnje u prekidu zbog odrona i klizišta, a koji na dnevnom nivou koristi nekoliko hiljada ljudi, pre svega učenika i studenata, kao i zaposleni koje svakodnevno koriste ovaj putni pravac da bi stigli do svojih škola, fakulteta ili radnih mesta.
Radom na putnoj infrastrukturi i obezbeđivanjem sredstava za izradu projektne dokumentacije iz oblasti komunalne i elektroenergetske infrastrukture, stvorili bi se preduslovi da se o ovakvim projektima konkuriše kod predstupnih fondova EU. Ovo je važno iz tog razloga što opštine nemaju dovoljno sredstava, odnosno nemaju mogućnosti za finansiranje izrade ovih projektne dokumentacije ili za finansiranje ovih projekata, a bez projekata ne mogu dobiti sredstva koja već postoje u fondovima EU.
Uvrštavanjem naših predloga u budžet Republike Srbije bismo pokazali da imamo volje da osposobimo region Sandžaka na taj način da možemo da budemo ravnopravni u mogućnostima razvijanja, da budemo ravnopravni u mogućnostima privlačenja domaćih i stranih investicija, odnosno da budemo ravnopravni sa građanima Srbije iz drugih regiona. Zahvaljujem.

Hvala, poštovana predsednice.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom tražimo da Vlada u budžet za 2016. godinu uvrsti sredstva potrebna za realizaciju programa povratka prognanih Bošnjaka iz Opštine Priboj.

Za realizaciju ovog projekta neophodno je izdvojiti sredstva koja je Kancelarija za održivi razvoj finansirala izradu projektne dokumentacije. Programom su predviđene sledeće aktivnosti: izgradnja putne mreže u dužini od 50 kilometara, izgradnja i obnova stambenih i pomoćnih objekata, izgradnja trafo stanica i električne mreže, izgradnja vodovodne mreže sa vodozahvatom i stvaranje uslova za održivi opstanak povratnika.

Osnovni cilj programa je da se stvore uslovi za održivi povratak i opstanak izbeglih lica, građana Republike Srbije, na koji način bi se ostvarila osnovna ljudska prava i slobode stanovnika, a potom i omogućila njihova zaštita i unapređenje.

Očekivani rezultati ovog programa su: stvaranje preduslova za održivi povratak izbeglih i raseljenih Bošnjaka iz Opštine Priboj u periodu između 1991. i 1999. godine, vraćene povratničke porodice opštine Priboj su socijalno i ekonomski integrisane, zatim smanjenje nerazvijenosti, smanjenje siromaštva i podsticanje zapošljavanja i pomoći u osposobljavanju za poslovanje.

Na ovaj način bi bila ispravljena nepravda prema stanovnicima iz okolnih sela Opštine Priboj, koja su se tokom 90-ih zbog straha, pretnji ili objektivnih opasnosti za život iselili iz svojih domova. Odgovornim pristupom prema svim svojim građanima Republika Srbija bi dokazala svoju iskrenu posvećenost ljudskim i evropskim vrednostima, a pre svega miru i toleranciji.

Dakle, usvajanjem ovog amandmana bi se omogućila potpuna realizacija, odnosno finalizovala bi se implementacija programa za povratak i opstanak izbeglih i raseljenih Bošnjaka iz Opštine Priboj tokom 90-ih godina.

Napominjem, ovaj program je već usvojen od strane Vlade Republike Srbije i predviđeno je da se realizuje zaključno sa 2016. godinom. Zahvaljujem.

Hvala uvažena predsednice.
Podnele smo amandman na član 4. Predloga zakona o izmena i dopunama Zakona o budžetskom sistemu sa ciljem da se rodno odgovorno budžetiranje primeni na sve nivoe vlasti, odnosno da se obezbedi uvođenje rodno odgovornog budžetiranja u sve programe, programske aktivnosti i projekte koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, AP Vojvodine, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Naime, predstavnici 28 budžetskih institucija su u saradnji sa UN ženama i Ministarstvom finansija prošli kroz različite informativne sesije i obuke na kojima su stekli znanje i iskustvo koja će im pomoći da u svoje budžet uključe rodnu ravnopravnost. Ovde se radi o tome da se različitim analizama utvrdi da li budžet odgovara potrebama i žena i muškaraca, te da se na osnovu ovih analiza izvrši lokacija budžetskih sredstava na način na koji će se unaprediti rodna ravnopravnost i podstaći potencijali i žena i muškaraca.
Još jednom ću ponoviti da se konkretno ovim našim amandmanom, odnosno amandmanom Ženske parlamentarne mreže bliže određuje ko, odnosno koji nivoi vlasti treba da se bave rodno odgovornim budžetiranjem, a to su Vlada Republike Srbije, Vlada AP Vojvodine i jedinice lokalne samouprave, a u cilju da ne bude zabune i pogrešnih tumačenja da li se i na koji nivo tačno odnosi ovakav način budžetiranja. Hvala vam.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, ovim amandmanom se propisuje veća ažuriranost jedinice lokalne samouprave u cilju stvaranja povoljnijeg ambijenta za istraživanje i ovime se uključuje lokalna samouprava, pošto ste im oduzeli pravo odlučivanja što se tiče istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa, ovim amandmanom mi pokušavamo da i dalje budu uključeni u proces eksploatacije mineralnih geoloških resursa na teritoriji njihove uprave. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, predloženim amandmanom se u ovaj zakon, kao jedan od ciljeva, postavlja i ulaganje u nedovoljno razvijena područja, kao i ravnomeran regionalni razvoj. Naime, da bi se nedovoljno razvijene opštine i područja razvila i omogućila sebi samoodrživost, potrebno je pokrenuti investiranje u njihovu privredu.

U Srbiji ima 46 nerazvijenih opština i u ovim opštinama živi preko milion građana Srbije, a zarada zaposlenih je čak 60% ispod republičkog proseka. Razvoju nerazvijenih opština, kao što su Tutin i Sjenica, potrebne su investicije u poljoprivredi, zatim u drvnu i prehrambenu industriju, a za sve ovo je preduslov osposobljavanje putne infrastrukture koja je u izuzetno lošem stanju u ovom delu zemlje.

Ove grane privrede su prepoznate kao veliki potencijal, te bi bilo svakako neumesno da im se ne posveti nikakva pažnja, kada govorimo o domaćim i stranim ulaganjima.

Sa druge strane, ravnomerni regionalni razvoj su definisani članom 11. ovog zakona, kao i Zakonom o regionalnom razvoju, te je od posebnog značaja da se uvrste ciljeve donošenja ovog zakona, kako bi se istovremeno smanjio broj nezaposlenih koji u nekim opštinama, kao što je Tutin, prelazi 60%.

Smatramo da je biste usvajanjem ovog amandmana doprineli definisanju ciljeva koje novi zakon treba da ispuni i kojim bi se bolje rešili problemi koje država ima u nekim svojim nerazvijenim delovima. Zahvaljujem.

Hvala gospodine predsedavajući.

Predloženim amandmanom se jedinicama lokalne samouprave daje veća autonomija kada su u pitanju mere za podsticanje konkurentnosti, te im se pored mogućnosti da propisuju lokalne olakšice i podsticaje na osnovu lokalnih strateških dokumenata daje mogućnost i odobravanja istih. S obzirom da je Srbija izrazito centralizovana država, a u cilju decentralizacije, potrebno je u ovom segmentu lokalnim samoupravama omogućiti samostalnije odlučivanje, a pogotovo kada se radi o pitanjima koja su važna pre svega za razvoj teritorije na kojoj se lokalna samouprava nalazi. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, mi smo dali nekoliko amandmana na predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, a koji se tiču jedne vrlo bitne stvari kada govorimo o razvoju turizma.
Naime, u skladu sa svojom politikom pridruživanja EU, kao i mogućnošću korišćenja pretpristupnih fondova EU, Vlada Republike Srbije, odnosno nadležno ministarstvo treba imati na umu turistički potencijal koji se može ostvariti iz projekata prekogranične saradnje. Ovde se radi o projektima koji imaju za cilj jačanje prekogranične saradnje kroz zajedničke lokalne i regionalne inicijative, a koje bi doprinele sveukupnom poboljšanju između ostalog i turizma, što je od posebnog značaja za lokalne zajednice koje se nalaze na granici sa susednim državama.
Kada se radi o klasterima koji povezuju privredne subjekte i druga pravna ili fizička lica, koji postoje radi povezivanja zajedničkih potreba i jačanja konkurentnosti, pogranične opštine mogu da razviju svoj turistički potencijal po modelu prekogranične saradnje sa susednim opštinama iz drugih zemalja, jer postoji povezanost po svim kriterijumima. Modeli prekogranične saradnje sa opštinama i gradovima iz susednih zemalja su se pokazali veoma uspešnim unutar EU, te je potrebno razmišljati u jednom ovakvom smeru i iskoristiti znanje koje dobijamo iz praksa koje su se pokazale kao dobre i uspešne u razvijenim zemljama.
Ovi projekti su važni jer promovišu ideju regionalne saradnje, multinacionalne saradnje, te smatramo da bi se usvajanjem našeg amandmana stvorila jedna zakonska osnova koja bi olakšala implementaciju ovakvih projekata koji su važni i za region Sandžaka, kao i za neke opštine kao što su Tutin, Sijenica, Prijepolje, koje se graniče sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, kao i ostalih opština i regiona u Srbiji. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo predsednice.
Ovim amandmanom se jasnije opisuje veza između jedne lokalne samouprave i turističke organizacije, te se time i isključuje mogućnost poveravanja posla nekom drugom pravnom licu koje zakonodavac nije predvideo.
Takođe, s druge strane, projekti prekogranične saradnje takođe treba da budu uzeti u obzir, kada se govori o organizaciji različitih turističkih manifestacija, jer se ovim stvaraju uslovi da zemlje regiona zajednički deluju na svom putu ka EU. Zahvaljujem.

Hvala vam uvaženi predsedničke.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prelazeći od načela jednake dostupnosti udžbenika, priručnika i nastavnih materijala svima koji pohađaju nastavu u Republici Srbiji koji su proklamovani ovim predlogom zakona i imaju u vidu činjenicu koja se odnosi na socijalno-materijalni položaj pripadnika nacionalnih manjina, ali i broju učenika koji pohađaju nastavu na jeziku nacionalnih manjina, ovim amandmanom se dodatno osnažuje ovaj predlog zakona i doprinosi se pozitivnim efektima koji će nastati njegovom primenom u praksi.
Naime, ovim amandmanom se utvrđuje mehanizam kojim se obezbeđuje finansiranje, odnosno sufinansiranje nabavke udžbenika i za učenike koji pohađaju nastavu na jezicima nacionalnih manjina čime Republika Srbija na konkretan način ohrabruje pripadnike Nacionalnih manjina i podržava ih da ostvaruju svoja Ustavom zagarantovana prava. Na ovaj način, odnosno ovim amandmanom obezbeđuje se da se Nacionalnom savetu nacionalne manjine obezbeđuje učestvovanje u procesu odlučivanja u ovom segmentu obrazovanja, a koja je od posebnog značaja za nacionalne manjine.
Promena u stavu 1. vezana je sa predlogom promene u stavu 2. člana 9. Predloga zakona i omogućava da se učenici koji pohađaju nastavu na jezicima nacionalnih manjina tretiraju kao posebna grupa zbog svoje specifičnosti, ali i zbog uključivanja nacionalnih saveta nacionalnih manjina u proces odlučivanja koji se tiče finansiranja, odnosno sufinansiranja udžbenika, priručnika i nastavnih materijala.
Predložena promena u stav 4. ovog člana prati rešenje predloženo u stavu 2. ovog člana Predloga zakona. Takođe, ovde bih htela da napomenem, odnosno da zamolim gospodina ministra da prihvati naš amandman i gospodu narodne poslanike zato što se ovde radi o amandmanu koji direktno utiče na obrazovanje nacionalnih manjina te da su pri tome nacionalni savetin nacionalnih manjina, odnosno predstavnici nacionalnih manjina su legitimni predstavnici. Ovde bih htela da vam kažem, da mi bolje znamo šta je dobro za nacionalne manjine nego što bi to neko drugi. Hvala

Hvala. uvaženi predsedavajući.
Ovim amandmanom obezbeđuju se potrebni pravni mehanizmi da bi nacionalni saveti nacionalnih manjina mogli da vrše svoje nadležnosti u oblasti obrazovanja koje su im propisane i Ustavnom i zakonom.
Naime, Ustavom Republike Srbije, član 75. stavovi 2. i 3. propisano je da putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika, učestvuju u odlučivanju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom.
Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete, u skladu sa zakonom.
Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, između ostalog, propisano je i da nacionalni savet preduzima mere u vezi sa svim pitanjima koja su neposredno povezana sa položajem, identitetom i pravima nacionalnih manjina. Dakle, pravnim poretkom Republike Srbije je definisana uloga i nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, a ovim amandmanom se jedan deo te uloge i tih nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina u oblasti obrazovanja uspostavlja i ovim Predlogom zakona, na način kako je to predloženo u amandmanu.
Ukoliko bi se u praksi ostvarivale odredbe predviđene članom 12. stav 6. i članom 18. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, bio bi sasvim suvišan zahtev za prevođenje na srpskom jeziku udžbenika na jeziku i pismu nacionalnih manjina u postupku njihovog odobravanja.
Pozitivno mišljenje nacionalnih saveta nacionalnih manjina za prevode odobrenih udžbenika na srpskom jeziku i pismu je neophodno zbog dosadašnje prakse veoma loših prevoda udžbenika. Zahvaljujem.

Hvala poštovana predsednice parlamenta.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslaničko pitanje ću uputiti ministru pravde, gospodinu Nikoli Selakoviću. Ono glasi – kada ćete preduzeti potrebne mere radi izmene Zakona o sedištima i područjima sudova javnih tužilaštava, te da se za teritorije opštine Tutin formiraju osnovni sud i prekršajni sud sa sedištem u Tutinu, kao i javno tužilaštvo za opštinu Tutin?
U okviru reforme pravosuđa koja je sprovedena u Republici Srbiji, a koja je počela sa primenom 2010. godine, prema Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava u Tutinu su ukinuti Opštinsko javno tužilaštvo, kao i Osnovni sud koji se u prošloj nadležnosti Javnog tužilaštva, odnosno Osnovnog suda u Novom Pazaru.
Prošlo je više od pet godina rada pravosudnih organa po ovakvoj organizaciji i mnogo se jasno vide ti njeni nedostaci. Opravdano se može postaviti zahtev za formiranje samostalnog prekršajnog suda u Tutinu za formiranje osnovnog suda sa sedištem u Tutinu i javnog tužilaštva za opštinu Tutin.
Naime, za obe vrste sudova, odnosno za svakog pojedinačnog sudiju, kao i za Javno tužilaštvo na teritoriji opštine Tutin postoji dovoljan broj predmeta za potpuno samostalan rad ovih sudova, da ovi sudovi mogu samostalno da funkcionišu, a ne da budu sudske jedinice i odeljenje nekog drugog suda.
Takođe, u praksi se pokazalo kao loše rešenje sadašnja organizacija pravosuđa, jer je otežana komunikacija između sedišta suda i odeljenja, odnosno sudske jedinice jer je pre svega udaljenost koja je više od 30 kilometara u jednom pravcu, a put koji povezuje Novi Pazar i Tutin je najgori mogući put u Srbiji. Svi zahteve, tužbeni zahtevi i sva pismena koja se odnose na odeljenje, odnosno sudsku jedinicu u Tutinu zavode se najpre u sedištu suda u Novom Pazaru, a nakon toga se fizički moraju dostaviti odeljenju, odnosno sudskoj jedinici u Tutinu.
Takođe, sve urađene odluke i druga dokumenta koja su urađena u odeljenju, u sudskoj jedinici u Tutinu moraju se fizički dostaviti radi razvođenja u glavni upis u sedištu suda, a sve je to velika balast da bi se dostava vršila preko redovne pošte.
Posebno nastaju problemi kada se ukaže potreba da se u određenim predmetima postupa odmah, takozvanom skraćenom postupku u smislu člana 308. Zakona o prekršajima, jer svaki taj predmet treba odmah zavesti prvo u glavni upisnik u sedištu suda u Novom Pazaru. Sve je veći broj takvih predmeta da se mora odmah postupiti, jer se opština Tutin graniči sa Crnom Gorom i na njenoj teritoriji se nalazi zvanični granični prelaz Špiljani. Zbog otežane komunikacije i obaveznog administriranja izgubi se mnogo u vremenu, pa se zbog toga takozvani skraćeni postupak često smisao brzog postupanja i rešavanja predmeta u smislu člana 308. Zakona o prekršajima.
Valja napomenuti da se na graničnom prelazu Špiljani redovno nalaze i carinski službenici, to jeste ispostava carinske uprave Kraljevo, što takođe ima odraza na povećan broj predmeta po Carinskom zakonu i potrebom za brzim postupanjem u tim predmetima gde su stranke uglavnom stranci, najčešće iz Republike Crne Gore.
Dakle, granična linija prema Crnoj Gori koja iznosi 60 kilometara i administrativna linija prema Kosovu koja iznosi 40 kilometara, može se reći da su izvor mnogi nedozvoljenih radnji koje mogu biti kvalifikovane kao prekršaj, krivično delo ili privredni prestupi, a u svakom slučaju na organima pravosuđa je obaveza da se u svim predmetima hitno postupa, odnosno u ovim slučajevima je potrebno voditi tzv. skraćeni postupak u smislu člana 308. Zakona o prekršajima.
Ako kao demokratsko društvo hoćemo da učinimo da je pravda dostupna svim građanima i da preko institucija pravosuđa pružimo zaštitu građanima, zaštitu javnog reda i mira, javne bezbednosti, javnog poretka uopšte, biće to daleko efikasnije ako prekršajni sud, osnovni sud i tužilaštvo postoje kao samostalni organi za teritoriju opštine Tutin.
Iz napred navedenih razloga postavljam pitanje ministru pravde gospodinu Nikoli Selakoviću - kada ćete preduzeti potrebne mere radi izmene Zakona o sedištima i područjima sudova, javnih tužilaštava, te da se za teritoriju opštine Tutin formiraju osnovni sud i prekršajni sud sa sedištem u Tutinu, kao i javno tužilaštvo za opštinu Tutin uz napomenu da postojeći broj sudija i ostalih radnika je sasvim dovoljan tako da se formiranjem samostalnih sudova, odnosno javnog tužilaštva ne bi povećao ukupan broj zaposlenih radnika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o izmeni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa se rok za osnovne sudove, odnosno opštinske uprave u obavljanju poslova overavanja potpisa, rukopisa i prepisa, produžava do 2017. godine. Naš poslanički klub će podržati ovaj Predlog zakona.

Što se tiče ovog zakona, mi smo takođe podneli jedan amandman kojim se nadležnost za overavanje potpisa, odnosno izjava članova političke stranke prilikom njenog osnivanja, kao i overavanje izjava birača da podrže određenu izbornu listu političkog subjekta koji ima nameru da učestvuje u izbornom procesu, daje se, pored javnim beležnicima, takođe i osnovnim sudovima, odnosno opštinskim i gradskim upravama.

Cilj podnošenja ovog amandmana jeste da, uvažavajući sve relevantne činjenice, zaštiti pravo političkih stranaka, nacionalnih manjina na ravnopravnost u odnosu na političke stranke većinskog naroda prilikom prijave izborne liste radi učestvovanja na izborima, odnosno overi izjave birača koji podržavaju izbornu listu, kao i prilikom osnivanja političke stranke.

Naime, nacionalne manjine uglavnom žive grupisane na teritoriji od nekoliko opština i gradova u kojima ne postoji dovoljan broj javnih beležnika za obavljanje ove vrste posla, pa je samim tim gotovo i nemoguće da političke stranke nacionalnih manjina obave sve potrebne radnje prilikom prijave izborne liste, u skladu sa rokovima koje propisuje izborno zakonodavstvo.

Takođe, ovim amandmanom se vrši i usklađivanje Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa sa Zakonom o izboru narodnih poslanika i Zakonom o lokalnim izborima. Naime, Zakonom o izboru narodnih poslanika propisano je da se overa izjava za podršku izbornoj listi isključivo vrši u nadležnom sudu, dok je Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa propisano da overe potpisa vrši javni beležnik. Stoga, našim amandmanom otklanja se evidentna neusklađenost ova dva navedena zakona. Zahvaljujem.

(Marko Đurišić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom obavezuju se korisnici budžetskih sredstava da sredstva planirana za izgradnju infrastrukture, elektro-energetskih mreža i ulaganje u privredni razvoj posebno usmere na razvoj nedovoljno razvijenih područja, čime bi se omogućio brži, ravnomerni regionalni razvoj, kao i sve ukupni razvoj nerazvijenih i devastiranih područja u Republici Srbiji.

Činjenica je da u najnerazvijenijim opštinama u Srbiji žive manjine. Takođe, najviši stepen nezaposlenosti je upravo u opštinama gde kao većinsko stanovništvo žive manjine.

Srbija kao zemlja koja je u procesu integracija u Evropsku uniju mora raditi na rešavanju ovih i sličnih problema koji postoje unutar nje. Dakle, država mora raditi na ekonomskoj revitalizaciji svih svoji regiona, nezavisno od toga ko živi na tim prostorima.

Takođe, usvajanjem ovog amandmana omogućila bi se potpuna realizacija programa za povratak odbeglih i raseljenih Bošnjaka iz opštine Priboj u periodu od 1991. do 1999. godine. Ovaj program je usvojen od strane Vlade Republike Srbije, a na njegovoj realizaciji se radilo 2012. i 2013. godine. Međutim, budžet za 2015. godinu ne predviđa nijedan dinar za ovaj program. Našim amandmanom mi predviđamo da se izdvoje sredstva za završetak ovog programa i to u narednoj 2015. godini. Zahvaljujem.