Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, kolege poslanici kada govorimo o ovom pitanju želim da podsetim na izveštaj EU od 22. juna ove godine. Eksperti EU koji su boravili kod nas u martu mesecu sačinili su izveštaj, a ja ću samo da se bavim ovim pitanjem koje se tiče obrazovanja.
Nalaz jeste Komisije iz 2012. godine, mišljenje Savetodavnog komiteta iz 2013. godine i na kraju nalaz Ekspertske komisije od 22. juna 2015. godine. Eksperti EU zaključuju da bez obzira na nedavna i neka značajna pogoršanja i dalje postoji potreba za povećanjem dostupnosti kvalitetnih udžbenika na jezicima nacionalnih manjina.
Dalje, eksperti preporučuju – nastaviti sa radom na izradi kvalitetnih udžbenika za obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina. U tom cilju neophodno je konsultovati manjinske legitimne predstavnike koji najbolje osećaju probleme i potrebe manjina, koje imamo ovde u Skupštini i kada ne bi imali legitimne predstavnike manjina u Skupštini, trebalo bi da ih potražimo na neki način. Međutim, imamo ovde narodne poslanike.
U tom smislu pozivam ministra i Vladu RS kao predlagača ovog zakona da uvaže interese manjina izražene kroz predložene amandmane manjinskih poslanika. Mislim da je neprihvatljivo i nenormalno da skupštinska većina određuje manjinama šta će da uče, kako će da obrazuju i da oblikuju svoju ličnost. Normalno je, ljudski i humano i sasvim normalno da se uvaže kompetentna mišljenja izražena kroz amandmane legitimno izabranih predstavnika albanske nacionalne zajednice i poslanika bošnjačke nacionalne zajednice.
Predlažem da se razmisli o tome i da idemo u kontekstu predloga i zahteva i preporuka Ekspertske komisije EU. Hvala na pažnji.

Poštovani narodni poslanici, manjinska poslanička grupa SDA Sandžaka, PDD, podnela je 2. februara ove godine Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje Predlog rezolucije za rešavanje statusa nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
Ustavni osnov za donošenje ove rezolucije sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 7) i stav 2. istog člana Ustava Republike Srbije, kao i članu 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini.
Ovom rezolucijom, Narodna skupština Republike Srbije utvrđuje osnovne okvire za rešavanje statusa nacionalnih manjina i donošenja sveobuhvatne strategije sa detaljnim akcionim planom o rešavanju statusa nacionalnih manjina na principima Rezolucije Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije EU od 16. decembra 2013. godine.
Ova rezolucija donosi se u cilju rešavanja statusa nacionalnih manjina u Republici Srbiji, uzimajući u obzir prihvatanje pravnih tekovina EU kroz harmonizaciju zakona i drugih pravnih akata, uz poštovanje preuzetih obaveza iz međunarodnih sporazuma i potpisivanjem međunarodnih instrumenata o zaštiti osnovnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina, koje Republika Srbija do sada nije potpisala ili ratifikovala. Usvajanjem ove rezolucije, stvoriće se uslovi za uspešno formulisanje, usvajanje i efikasnu implementaciju sveobuhvatne nacionalne strategije sa detaljnom socijalnom i ekonomskom analizom i detaljnim akcionim planom o rešavanju statusa nacionalnih manjina i uključivanjem u čitav proces njene izrade i implementacije, legitimnih predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina, narodnih poslanika sa manjih izbornih lista, kao ključnih zainteresovanih strana, kao i manjinskih institucija i druge organizacije koje se bave sigurnošću, saradnjom, zaštitom ljudskih i manjinskih prava i vladavinom prava, uključujući i nevladine organizacije.
Posebna uspešnost se postiže izradom detaljne socijal-ekonomske analize i utvrđivanjem njenih indikatora za praćenje indeksa ljudskog razvoja u regionima gde tradicionalno žive manjine.
Usvajanjem ove rezolucije u Narodnoj skupštini Republike Srbije biće otklonjene mnoge prepreke na putu Srbija ka EU…

… počev od poglavlja 23. koje se odnosi na manjinska prava sa kojima počinjemo pregovore o pristupanju. Time ćemo izraziti svoju volju i spremnost i odlučnost ka punopravnom članstvu u EU.
Pozivam narodne poslanike da glasaju za ovo za stavljanje na dnevni red. Hvala.

Uvažene kolege i koleginici poslanici, želim da u ime manjinske poslaničke grupe SDA Sandžaka PDD, kažem da smo vrlo sretni i zadovoljni da danas u našoj zemlji, odnosno našem parlamentu vlada jedno potpuno jedinstvo koje je došlo, nažalost, zbog jedne tragične sudbine jedne male Zoje i njenih roditelja.

Međutim, kao što vidite iz svake nesreće treba izvući nešto dobro. Naš kolega Dušan Milisavljević kao jedan čovek, kao doktor zajedno sa roditeljima koji je delio sudbinu i patnju tih roditelja i ukazao je na potrebu da svi učestvujemo u ovome i donesemo zakon.

Neću puno govoriti o ovome, samo želim da kažem da je ovo zakona života. Zakon koji proizilazi iz patnje ljudi. Zakon suštine i da je ovo zakon suštine pokazuje i činjenica da smo imali izvanrednu saradnju medicinske struke, pravne struke i parlamenta. I da smo od jednog emotivnog predloženog zakona te emocije pretočili u pravnu formu koja je došla danas na usvajanje.

Poseban značaj ovog zakona ima i činjenica da fond predviđen ovim zakonom još pre usvajanja zakona, to jest od 14. januara već počinje da deluje i da trinaestoro dece koja boluju od tih bolesti u Srbiji već su na listi finansiranja i već taj fond daje rezultate. To je jedna velika novina. Znači, život ne čeka da mi donesemo zakon.

Prema tome, čestitam svima, prvenstveno mom kolegi poslaniku Dušanu Milisavljeviću, ministru Lončaru i svim njihovim saradnicima koji su činili da jedom krenemo da se bavimo suštinom. Ako budemo i druge zakone doneli na ovaj način biće nam svima bolje. Istovremeno želim da pozdravim Zojine roditelje, Bojanu i Danila Mirosavljević, Hajriju Mujović koja je to pretočila u jednu zakonsku formu. Vidite kada radimo zajedno možemo brzo da dođemo do suštine. Mislim da je ovo veliki korak naš ka jednom boljem životu. Ovo je jedan dobar primer sveukupne solidarnosti i parlamenta i Vlade i građana. Hvala vam na pažnji. Mi smo i u prošloj raspravi podržali ovaj zakon i sada ćemo ga podržati. Poslanička grupa SDA Sandžaka PDD će podržati donošenje ovog zakona. Hvala na pažnji.

Hvala, predsedniče.
Pošto je objedinjena rasprava, prvo ću govoriti u vezi izmena Zakona o budžetu za 2014. godinu. Govoriću kao predsednik manjinske poslaničke grupe SDA Sandžaka – PDD.
Kada se govori o rebalansu iz oktobra meseca ove godine, želim da čestitam Vladi Republike Srbije, koja je, kako vidimo, od zadnjeg rebalansa, u oktobru, do danas uštedela nekih 40 milijardi dinara. To je jedan dobar korak napred u radu naše vlade. Međutim, imam i konkretan predlog.
Obzirom da će ta sredstva biti raspoređivana po raznim ministarstvima, predlažem da se 1% od ovih sredstava, to je 400 miliona dinara, usmeri u realizaciju programa Vlade Republike Srbije za povratak izbeglih i raseljenih Bošnjaka iz opštine Priboj u zadnjoj deceniji prošlog veka.
Mi smo kao Vlada u 2012. i 2013. godini izgradili iz sredstava Vlade 22 nove montažne kuće za povratak tih ljudi i dali nadoknade za obnovu preko 50 kuća. Međutim, u ovoj godini za taj program, koji je još uvek aktuelan, ni jedan jedini dinar nije izdvojen.
Imamo dve stvari, ili ćemo da radimo na tom programu, a ako hoćemo da radimo onda predlažem da se izdvoji 1% od ušteđenih sredstava za završetak ovog programa. Ukoliko Vlada usvoji dalju realizaciju ovog programa, država šalje jasnu poruku svojim građanima da se više nikada neće dogoditi proterivanje i iseljavanje zbog straha po život ili pretnji po život zbog različite nacionalne, verske ili druge pripadnosti, kao što je bilo kada je došlo do iseljavanja Bošnjaka u opštini Priboj u poslednjoj deceniji prošlog veka.
Prestankom finansiranja ovog vrlo važnog projekta šaljemo sasvim suprotnu poruku građanima Srbije. Zato predlažem da se iz ovih ušteđenih para izdvoji samo 1% i da se ove godine nastavi realizacija započetog programa Vlade Republike Srbije.
Što se tiče projektovanog budžeta za 2015. godinu, sa manjinskog aspekta gledajući, ukoliko posmatramo iznos sredstava koji je bio u budžetu predviđen za 2014. godinu, kada je bilo 17 Nacionalnih veća i sada za 2015. godinu, kada imamo izabranih 20, a očekuje se još jedno da se bira, vidi se da su sredstva znatno smanjena. Videćete sami u odnosu na te aproprijacije da se umanjenjem sredstava za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina i Kancelarije za ljudska i manjinska prava postiže vrlo mala, zanemarljiva ušteda, a imamo ogromnu štetu na našem evropskom putu. Zato predlažem da se u aproprijaciji za Kancelariju za ljudska i manjinska prava uvećaju sredstva barem za 100% predviđenih.
Druga stvar, kada se govori uopšte o manjinskom pitanju, 5. maja ove godine u Skupštinu Srbije došao je visoki komesar EU za proširenje gospodin Štefan File i u razgovoru sa predsednicom Skupštine i predstavnicima svih poslaničkih grupa, zatim u drugim sastancima na nivou države jasno je dao do znanja država Srbija može da usvoji nacionalnu strategiju za rešavanje pitanja nacionalnih manjina.
Gledajući ovaj budžet, vidim da ni u jednom ministarstvu koje je na bilo koji način vezan za rešavanje manjinskih pitanja nisu predviđena adekvatna sredstva.
Kao što znate, Uredbom Vlade Republike Srbije iz 2009. godine predviđeno je formiranje Republičkog saveta za nacionalne manjine, međutim prilikom razmatranja ovog budžeta i projektovanja ovog budžeta, vidimo da Savet nije održan i to je jedan korak unazad na našem evropskom putu.
Nadležna ministarstva, ukoliko želimo da radimo strategiju i ukoliko želimo da učinimo nešto za manjine, onda nadležna ministarstva moraju u ovom budžetu da predvide sredstva. Bez planiranih sredstava ne možemo da učinimo ništa. Konkretno, pogledajmo koliko je u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu gde uglavnom postoji najviši broj pitanja koja su vezana za manjine. Šta može ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu da učini sa nekih milion i 800 hiljada dinara? Ništa. Ne može da pomogne nijednoj manjini ni u jednoj opštini.
Znate da sva manjinska pitanja, počev od obrazovanja, kulture, jezika i pisma, najviši broj ostvarivanja manjinskih pitanja se ostvaruje upravo kroz Zakon o manjinama, uključujući i Zakon o lokalnoj samoupravi, koji još nisu usaglašeni, ali mislim da će doći ministarka, odnosno ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vrlo neprijatnu situaciju sa ovako malim sredstvima predviđenim za taj rad.
Mislim da ukoliko želimo da postignemo nešto, onda možemo predvideti za svaku opštinu tolika sredstva u tom ministarstvu.
Drugo, u projektovanju ovog budžeta neophodno je da ostala nadležna ministarstva, Ministarstvo kulture, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova i druga ministarstva koja će biti uključena u izradi ili realizaciji strategija za rešavanje manjinskog pitanja moraju da predvide sredstva. Ukoliko se ovim projektovanim budžetom ta sredstva ne predvide, onda mislim da idemo korak unazad i da pokazujemo kao država, odnosno predlagač ovog budžeta pokazuje da nema interesa da učini ništa za manjine.
Pođimo od delotvornog učešća manjina u javnom životu. Ukoliko želimo da usaglasimo nacionalni sastav stanovništva opština sa brojem zaposlenih predstavnika manjina u Ministarstvu pravde, onda bi bilo potrebno da se u ovom budžetu predvide sredstva za osnivanje pravosudne akademije za obrazovanje predstavnika manjina za rad u nadležnim pravosudnim organima, jer je potrebno da se u tužilaštvu, u sudstvu, a kasnije i u drugim sudijskim i drugim organima, vezano za Ministarstvo pravde, uključi adekvatan broj predstavnika manjina.
Drugo, kada se radi, moraju se predvideti sredstva za rad Policijske akademije, ukoliko želimo da u policiji usaglasimo nacionalni sastav manjina u njihovim sredinama sa brojem zaposlenih.
Moram da vam skrenem pažnju da se u oblastima, konkretno u Sandžaku, u oblastima pravosudnih organa i policije provodi u te dve oblasti, kada se tiče Bošnjaka, skoro se provodi aparthejd u tim oblastima. Slično je u Preševskoj dolini i u drugim sredinama gde žive manjine.
Znači da Ministarstvo pravde mora da predvidi, ukoliko želi da učinimo nešto, ukoliko želimo da radimo tu strategiju koja nas očekuje, manjinsku strategiju, moramo da predviđamo sredstva i u Ministarstvu pravde za pravosudnu akademiju i u MUP-u za obrazovanje policije i u Ministarstvu kulture za primenu Zakona o informisanju na jezicima nacionalnih manjina i u Ministarstvu lokalne samouprave za delotvorno učešće Bošnjaka u javnom životu, odnosno za primenu Zakona o ravnopravnoj upotrebi manjinskog jezika i pisma na nivou tih opština. Bez tih sredstava prazna je priča, kako sam to jutros čuo na odboru, da se mi nakon usvojenog budžeta sastanemo ili u januaru i februaru pričamo prazne priče bez sredstava.
Znači, ukoliko želimo da postignemo efekat, ukoliko želimo da učinimo korak ka EU, moramo da pristupimo izradi nacionalne strategije za rešavanje manjinskog pitanja u Srbiji.
Još jednom da ponovim za one koji nisu bili posebno zainteresovani da u Srbiji imamo zvanično 20 registrovanih nacionalnih saveta, a još izvestan broj manjina koji nisu osnovali nacionalne savete. Znači da ima mnogo više manjina.
Zašto naglašavam ovo i zašto vežem za nadležna ministarstva? To najbolje možemo da ilustrujemo kroz činjenicu da manjine u 90% slučajeva žive u nedovoljno razvijenim opštinama Srbije što znači da su najugroženija populacija u Srbiji građani koji žive u nedovoljno razvijenim područjima, a nažalost, manjine upravo tu većinom žive u tim sredinama.
Zato pozivam predlagača ovog zakona i nadležne ministre da usvoje u svoj predlog svojih ministarstava predvide odgovarajuća sredstva da bi mogli bilo šta da učinimo u tim sredinama.
Kada sam govorio o rebalansu budžeta, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o ušteđenim sredstvima, koja su ušteđena u zadnjih tri, četiri meseca, neophodno je započeti manjinski program koji im otvara vrata u Evropi za povratak izbeglih Bošnjaka, neophodno je da uložimo u putnu infrastrukturu bar 100 miliona dinara, da omogućimo tim izbeglicama, da im vratimo nadu da mogu da žive u svojim kućama koje smo im mi kao Vlada napravili, a i onima koji žele da se vrate, a žive na Novom Zelandu ili u Los Anđelesu ili između ta dva grada, da ima šanse da država Srbija želi da im omogući održivi povrataka i opstanak.
Slična je stvar sa upotrebom jezika i pisma za sve manjine. Slična je stvar za primenu Zakona o obrazovanju na manjinskim jezicima, štampanje udžbenika, školovanje kadrova itd. Ista je stvar i što se tiče svih drugih oblasti za koje su manjine zainteresovane.
Još jednom predlažem Vladi, odnosno predsedniku Vlade, da pre nego što bude glasanje za usvajanje ovog budžeta, udostoji manjine i da predsednik Vlade Republike Srbije i nadležnih šest ministara u skladu sa tom usvojenom uredbom, održimo sastanak svih legitimno izabranih predstavnika manjina sa premijerom i nadležnim ministrima i da izvršimo izvesne korekcije ovog budžeta ukoliko želite da pristupimo izradi strategije i praktičnoj realizaciji strategije za rešavanje manjinskog pitanja u Srbiji. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Poštovane kolege poslanici, poslanice, u obrazloženju ovih zakona, mislim na Zakon o sudijama i izmenama Zakona o tužilaštvu, navodi se da se predložene izmene vrše zato što nisu usklađene sa međunarodnim standardima, a kao standardi se navode dokumenta koja su usvojena još 1985, odnosno 2010. godine. Dakle, bilo je potrebno da prođe skoro tri decenije da bi se naš pravni sistem usaglasio sa standardima koji su prisutni u svim ozbiljnim demokratskim društvima i državama u kojima postoji vladavina prava.
Kada govorimo o vladavini prava, moram da naglasim, nažalost, da je u Republici Srbiji sve manje ima. Zato želim da pružim svoj doprinos u uspostavljanju vladavine prava u našoj zemlji. U tom smislu, podsetiću sve prisutne da je članom 3. Ustava Republike Srbije, između ostalog, propisano sledeće – vladavina prava se ostvaruje na slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.
Kada posmatramo sudstvo i tužilaštvo sa aspekta zastupljenosti nacionalnih zajednica, videćemo da je situacija potpuno suprotna od načela koja su proklamovana Ustavom, zakonom i međunarodnim pravom.
Predlagač ovog zakona u potpunosti je ignorisao loše efekte i posledice koje će se primenom ovog zakona negativno odraziti na pripadnike nacionalnih manjina, a posebno Bošnjaka u Srbiji.
U predlozima ovih zakona moraju se iznaći mehanizmi koji će omogućiti manjinama adekvatnu zastupljenost u sudstvu i tužilaštvu.
Ako imamo u vidu odredbe Ustava Republike Srbije, tačnije član 77. stav 1, kojim je garantovano pravo nacionalnih manjina da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije, stavom 2. ovog člana Ustava propisano je da pri zapošljavanju, naglašavam, u državnim organima, javnim službama, organima Autonomne pokrajine i lokalne samouprave vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva i o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.
Članom 46. stav 2. Zakona o sudijama propisano je da se pri izboru i predlaganju za izbor sudija vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalnih manjina koja je u službenoj upotrebi u sudu.
Članom 82. stav 5. Zakona o javnom tužilaštvu propisano je potpuno isto da se pri izboru i predlaganju za izbor javnih tužioca mora voditi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine koja je u službenoj upotrebi u sudu.
Dakle, postoji ustavni i zakonski okvir koji garantuje pripadnicima nacionalnih manjina u Srbiji adekvatno učešće u radu pravosudnih organa. Međutim, situacija na terenu i u praksi je sasvim drugačija.
Na primer, u Osnovnom sudu u Novom Pazaru, u čijem je sastavu sudska jedinica u Tutinu, od predviđenih 26 sudija izabrano je 20 sudija od kojih je samo osam bošnjačke nacionalnosti i koji su uglavnom pred penzijom. To znači da će njihovim odlaskom u penziju nacionalni sastav u tom organu biti u mnogo goroj situaciji, a na štetu bošnjaka.
Osnovno javno-tužilaštvo u Novom Pazaru broji sedam nosilaca javno-tužilačke funkcije, jednog okružnog javnog tužioca i šest zamenika, a samo troje je bošnjačke nacionalnosti.
Više javno-tužilaštvo u Novom Pazaru broji šest nosilaca javno-tužilačke funkcije, jednog višeg javnog tužioca i pet njegovih zamenika, a samo troje je bošnjačke nacionalnosti.
U Osnovnom sudu u Prijepolju, u čijem sastavu je sudska jedinica u Novoj Varoši, od predviđenih devet sudija izabrano je sedam sudija od kojih ni jedan nije bošnjačke nacionalnosti, iako prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva Bošnjaka u Prijepolju ima više od 34%.
U Osnovnom sudu u Priboju, od predviđenih sedam sudija, izabrane su četiri sudije od kojih je jedan bošnjačke nacionalnosti.
U Osnovnom javnom-tužilaštvu u Prijepolju predviđeno je pet javno-tužilačkih funkcija, jedan okružni javni tužilac i četiri zamenika, od kojih je samo jedan bošnjačke nacionalnosti.
Dakle, evidentno je da se prilikom imenovanja sudija i nosilaca javno-tužilačke funkcije grubo krši Ustav kada su u pitanju Bošnjaci.
Navedeni zakoni i prihvaćena pravila međunarodnog prava se krše prema pripadnicima bošnjačke nacionalne zajednice kojima je uskraćeno stupanje na te javne funkcije u okviru sudske vlasti, u onoj meri i onom obimu kako je propisano Ustavom, zakonima i međunarodnim pravom.
U svom trećem izveštaju o sprovođenju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina u Republici Srbiji, Savetodavni komitet Saveta Evrope posebno naglašava problem nedovoljnog prisustva Bošnjaka i Albanaca u radu pravosudnih organa: „Savetodavni komitet poziva vlasti u Srbiji, sve državne organe, da preduzmu odlučne mere u cilju razmatranja nedovoljne zastupljenosti Bošnjaka, Albanaca i drugih nacionalnih manjina u javnoj upravi, naročito na nivou države. Takve mere bi trebalo preduzeti i u sudstvu, tužilaštvu, posebno kada su u pitanju albanska i bošnjačka nacionalna manjina.“
Očekujem od nadležnih državnih organa u Srbiji da konačno počnu da rešavaju pitanja koja su od velikog značaja, kako za same pripadnike nacionalnih manjina, takođe i za našu državu na njenom evropskom putu. Posebno u uspostavljanju pravne države, pravne sigurnosti i vladavini prava.
U tom smislu, stojimo na raspolaganju svim državnim organima i organima ovog našeg najvišeg tela, skupštinskim organima, i Vladi Republike Srbije da nađemo najpogodnije metode da preventivno delujemo i u tom smislu predlažem da ova Skupština traži od Vlade Republike Srbije da Vlada Republike Srbije otvori konačno pravosudnu akademiju u Novom Pazaru za region Sandžaka, u Preševu i Bujanovcu za albansku nacionalnu manjinu.
Istovremeno, da se u najkraćem roku usaglasi nacionalna struktura i u policiji. Poznato nam je da samo u Novom Pazaru imamo nekoliko hiljada mladih ljudi sa završenim osnovnim studijama društvenih nauka, počev od prava i drugih, koji bi vrlo rado prihvatili da se prijave na konkurs i popune upražnjena mesta i u policiji, i u tužilaštvu, i u sudstvu i da se to mora konačno njima omogućiti. To je njihovo pravo.
Znači, neophodno je da se osnuje pravosudna akademija koja će omogućiti da ti mladi ljudi koji imaju završene osnovne ili master studije dobiju mogućnost… Zamolio bih predsedavajućeg za malo pažnje jer nije baš pristojno dok jedan poslovnik govori, da se drugi šale i pričaju viceve. Hvala na pažnji.

Poštovane kolege poslanici, građani Srbije, osnovni predlog ovog zakona izgleda sasvim normalno, međutim u tom samom predlogu ima nekih formulacija koje su nejasne ili dvosmislene.
Prvo, reči „ko u nameri izvršenja krivičnog dela“. Pitanje – ko je taj na kugli zemaljskoj, osim Boga, koji može da proceni nečiju nameru, a da taj neko nije pokazao fizički ili delom tu nameru? Naš je predlog, a dali smo i amandman, da se tu izvrši intervencija i da se dopuni u osnovi dobar predlog ova dva člana i da se kaže – ko svojim delovanjem pokazuje nameru za izvršenjem krivičnog dela. Međutim, o tome ćemo govoriti kada bude rasprava o amandmanima.
Imajući prethodni zakon, koji danas dopunjujemo, koji je takođe bio dosta dobar, mislim da ova današnja dopuna zakona ima za cilj i može je tumačiti samo kao još jedan jak mehanizam da vladajući režim gazi svoje neistomišljenike ili konkretno Bošnjake i etničke Albance, kako je to bilo u ranijem periodu kada su ranije bili na vlasti.
Govoriću danas konkretno kao ovlašćeni predstavnik, odnosno predsednik poslaničke grupe SDA Sandžaka PDD, tj. Bošnjaka Sandžaka i etničkih Albanaca, odnosno na osnovu iskustva. Molim vas, govoriću sa aspekta iskustva koje imaju Bošnjaci Sandžaka i etnički Albanci u primeni zakona. Govorićemo prvo o tome ko će ovaj zakon primeniti u praksi. Prvo pitanje koje imam želju da objasnim, a drugo – kako će se ovaj zakon primenjivati u praksi?
To su dva mnogo važna pitanja posebno zbog činjenice da u državnim organima sa javnim ovlašćenjima nisu adekvatno zastupljeni u tužilaštvu, sudstvu, policiji niti Bošnjaci, niti etnički Albanci, a ni druge nacionalne manjine u Republici Srbiji.
Posebno se pitam kako će se taj zakon primenjivati u praksi kada znamo da i sam naš pokušaj u avgustu mesecu da skrenemo pažnju Visokom savetu tužioca i ostalima koji su imenovali sudije i tužioce, da je od tada krenula čitava kanonada napada vladajućeg režima na Bošnjake Sandžaka i uopšte legitimno izabrane predstavnike u Skupštini Srbije.
Prvo pitanje – ko će ovaj zakon primenjivati u praksi? Tužioci, sudije, policajci, predstavnici svih javnih i tajnih službi bezbednosti, imali su priliku da gledaju preko televizije kako današnji aktuelni predsednik Vlade Republike Srbije 31. januara ove godine, bez imalo uvažavanja dostojanstva ličnosti vređa člana naše poslaničke grupe, gospodina Šaipa Kamberija, i kako to citiram, reče jedan kolega iz našeg okruženja - čitavo popodne se iživljava vređajući legitimnog predstavnika Albanaca Preševske doline.
Drugo, taj isti predsednik Vlade Republike Srbije i prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar policije takođe aktuelni, 24, 25. i 26. septembra su uputili jasnu poruku, pretnju Bošnjacima Sandžaka i njihovim legitimno izabranim predstavnicima, a to su slušali, kažem, i tužioci, i sudije, i policajci, i svi pripadnici javnih i tajnih službi, a poznato je, u našoj zemlji da postoji jedan nazovimo ga, nezvanični institut projektovane lojalnosti, i svi čija karijera zavisi od vladajuće garniture, smišljaju već danas kako će sa ovim novim zakonom koji donosimo, sa ovim novim članovima, da postupe prema Bošnjacima i prema Albancima u praksi, a da se to svidi i premijeru, i prvom potpredsedniku, i ministru policije i svim najjačim ljudima u ovoj zemlji, ovoj da kažem, političkoj eliti. Nažalost takva je praksa.
Ako imamo u vidu, govorim kao čovek sa velikim životnim iskustvom, 24 godine sam u toku svega ovoga, govorim o primeni zakona u praksi, dakle govorim o primeni u praksi. Ako imamo iskustvo da je i devedesetih ovde bila pravna država, a današnji predsednik Vlade Republike Srbije, prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, predsednica Skupštine Republike Srbije i predsednik države, odnosno Republike Srbije, gospodin Nikolić, svi su bili deo vladajuće političke elite devedesetih godina, svi su oni bili, u to vreme je primenom takođe nekih zakona 17.300 porodica Bošnjačkih u Sandžaku, maltretirani su roditelji pred decom, i deca pred roditeljima, u traženju tzv. nepostojećeg oružja, oružje koje nije ni postojalo, niti je nađeno.
Pitam se sada, imamo novi zakon, kako će da postupe tužioci, sudije, policajci i sve ostale tajne i javne službe, hoće li oni da upadaju noću u Bošnjačke i Albanske porodice u Preševskoj dolini, i da traže tzv. spiskove nekih dobrovoljaca za ratišta, ili možda novac ili falsifikat pasoše, i opet da maltretiraju desetine hiljada porodica i da na kraju kažu – izvinite bila je greška?
Posebno govorim o ovom pitanju zbog činjenice da do danas niko u ovoj državi nije snosio odgovornost i nisu rasvetljena teška krivična dela nad Bošnjacima, počev od nestalih, kidnapovanih, masovnih ubistava itd. pa sve do maltretiranja tih porodica u navodnom traženju nepostojećeg oružja koje niti je postojalo, niti je ikad nađeno.
Govorim na osnovu jednog iskustva sa ciljem da ubedim vladajuću garnituru da ovaj zakon i ove izmene povuku iz prakse dok se ne stvore uslovi za primenu istog. Rekao sam, u osnovi je namera dobra, zakon dobar, predlog dobar uz ovu jezičku ispravku u kojoj smo govorili o nameri, procenjivanju namere, sve dotle dok se ne izvrši usaglašavanje nacionalne strukture u manjinskim zajednicama sa nacionalnim sastavom tužilaštva, policije, sudstva da bi se mogao regularno sprovoditi ovaj zakon. Ako zakon sprovode sudije, tužioci, policajci, tajne i javne službe iz većinskog naroda nad manjinama, onda se vraćamo u devedesete, što bi bilo opasno i za našu zemlju, a i za sve nas.
Zato je moj predlog da se ovaj zakon povuče iz prakse dok se ne usaglasi nacionalna struktura Bošnjaka u svim državnim organima sa javnim ovlašćenjima, a u skladu sa nacionalnim sastavom stanovništva, u sredinama gde Bošnjaci tradicionalno žive, tj. u opštinama.
Smatram da bi to bilo dobro da uradimo i zbog jedne činjenice. Kao što znate, imamo loše iskustvo u vreme kada je današnje državno rukovodstvo, ako što sam nabrojao, kada su bili u samom vrhu vladajuće političke elite, tadašnjeg režima SPS i SRS i kada su se dešavale ružne stvari, katastrofalne stvari zbog kojih su se uvele i sankcije našoj Srbiji i SRJ, zbog čega smo imali…

Vraćam se na temu, upravo govorim gospodine predsedavajući o primeni zakona. Dozvolite mi, govorim sa aspekta, iskustva Bošnjaka i Albanaca koji su doživeli zlo i zbog čega su nam uvedene sankcije.
Voleo bih i rekao sam da sam poučen iz prakse da se zakon ostavi dok ne usaglasimo nacionalnu strukturu zaposlenih u policiji, tužilaštvu, javnim i tajnim službama, u sudstvu. U svim tim sredinama da usaglasimo da se ne bi desilo da vas opet bije glas da ste ponovili ono što je činila vladajuća garnitura devedesetih godina.
Današnje državno rukovodstvo kao što znate, doživelo je novi politički uspon, ali nije promenilo ni malo ton prema manjinama, o tome se radi. To nas zabrinjava. Ne bih voleo da dođemo u situaciji da tražimo zaštitu kao Bošnjaci pošto nemamo matičnu državu, da tražimo zaštitu od OEPS-a, od Saveta Evrope ili od Saveta sigurnosti.
Govorim odgovorno kao odgovoran čovek, kao iskusan čovek i kao dobronameran čovek. Umesto ovih izmena, predlažem…

… da mi kao država usvojimo ekonomski program mera i da taj ekonomski program mera primenimo u praksi, da zaposlimo mlade ljude, da vratimo dostojanstvo mladih u Srbiji, da mladi mogu da se ožene, da se devojke udaju, da formiraju porodice, da napunimo obdaništa, da napunimo škole, a ne da se bavimo davanjem još jednog mehanizma u ruke vladajućoj garnituri da gazi manjine i da nas opet strefe sankcije.
Ja sam rekao vrlo konkretne stvari i još jednom se vraćam na prvu formulaciju. Prva formulacija koja će biti i predmet ovog našeg amandmana jeste da umesto da kaže - ko u nameri, da stoji - ko svojom namerom, ko svojim delovanjem pokazuje nameru za iznošenje krivičnog dela.

Predali smo ga i raspravljali smo o ovom amandmanu.

Ali, ja unapred pripremam kolege svoje da znaju šta je sadržina amandmana, jer sama rečenica - ko u nameri, namera je u glavi čoveka. Dok neko svojim delovanjem ne pokaže nameru onda je vrlo diskutabilno. Ko ima pravo da procenjuje nečiju nameru onako osim jedinog boga? Hvala na pažnji.

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege poslanici želim da pitam, mi smo imali sastanak ovde u Skupštini Srbije sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom File 5. maja ove godine.
Sa naše strane su bili predstavnici poslaničkih grupa i predsednica Skupštine na čelu naše delegacije. Evropski komesar za proširenje govoreći o uspostavi vladavine prava, pravne sigurnosti i pravne države dao je veliki značaj rešavanju pitanja manjina kako je on izrazio divljenje da u Srbiji ima veliki broj manjina.
Međutim, evropski komesar naglasio je da neophodno da se sačini ozbiljan program za rešavanje manjinskog pitanja, kako bi se jasno definisao cilj tog programa. Ime nosioca svakog dela programa, da se zna ko nosi taj program, ko vodi taj program, rokove za završetak tog programa, iznos sredstava koji se predviđaju za rešavanje tog programa i iznos koliko je potrebno novca za taj program.
Pitam predsednicu Skupštine koja je predsedavala tim sastankom - šta je do danas učinila Skupština Srbije? Da li je učinila ili je počela da radi taj program za rešavanje Bošnjačkog pitanja u Republici Srbiji?
Što se tiče manjinske poslaničke grupe, grupe SDA Sandžaka i PDD, mi smo spremni da damo puni doprinos u izvedbi programa za Bošnjačku manjinu i za Albansku manjinu. Hvala.

Uvaženi članovi Vlade, kolege poslanici, parlament danas raspravlja o izboru novog člana Vlade, odnosno o izboru novog ministra privrede. Ako imamo u vidu opštu ekonomsku situaciju u zemlji, stanje u kome žive naši građani, možemo reći slobodno da danas parlament bira jednog od najvažnijih ministara, jednog od najvažnijih članova Vlade, odnosno ministra od koga čitava država mnogo očekuje.
Tvrdim da je predloženi kandidat dobar, ozbiljan kandidat, ali je pitanje veliko hoće li ova Vlada pružiti priliku ovom iskusnom i sposobnom kandidatu da pokaže šta zna ili će da ga sputava. Ovo govorim na osnovu mog lošeg iskustva, jer za šest godina bavljenja održivim razvojem nedovoljno razvijenih područja, za tih 46 najnerazvijenih opština u Srbiji, te dve Vlade su izdvajale u proseku 0,047% od državnog budžeta. Znači, ni pola promila. Zato insistiram i govorim vama kolege poslanici, a i članovima Vlade, da je kandidat dobar, da ima sve kvalitet, ima sposobnosti, ali je pitanje koliko će on imati podršku svoje Vlade.
Imajući u vidu kompaktnost ove Vlade koja ima stabilnu skupštinsku većinu očekuje se da će ovaj kandidat dobiti priliku da mnogo učini za sve građane ove zemlje.
Ako pogledamo privrednu aktivnost investicije, ulaganja u Srbiju, opet govorim o onome što je bilo do sada, ključ našeg problema jeste neuravnoteženost u razvoju. Do sada smo imali 46 nerazvijenih opština koje su kada gledamo ovako simbolično za državni budžet isto kao kada na jednoj posudi imati 46 malih otvora kroz koji stalno otiče nešto otiče, i koliko god sipate odozgo stalno se gubi. Dok se tu ti otvori ne zatvore, odnosno dok ne izgradimo stimulativni ambijent, energetsku i putnu infrastrukturu u tim ne razvijenim opštinama, ne stvorimo stimulativni ambijent za strana ulaganja i za ulaganja naših bogatih ljudi, nema perspektive da izađemo iz ovako teške situacije.
Kada o tome govorim, a videćete i sami, ako pogledamo najnerazvijenije krajeve naše, prvenstveno Sandžak, koji je najudaljeniji od Beograda, tamo je nezaposlenost u proseku 52%, dok je u ostatku države 26%.
Uzmimo Crnu Travu, takođe jedan vrlo daleki deo od Beograda, uzmimo Trgovište, Preševsku Dolinu, uzmimo Merošinu, Kuršumliju, Plandište i Žitište, oni jesu malo bliže, Novu Crnju, ali uopšte, vidite, što dalje od očiju, dalje od srca.
Skrećem vam pažnju kao kvalitetnom privredniku, kao odgovornom čoveku da se pozabavite tim pitanjima, odnosno da uslovite Vladu da podrži vašu strategiju, a kao što je vama poznato, i sami ste bili učesnici u tome da u mom mandatu imate u vašem sastavu jedan izvanredno uhodan tim stručnih, iskusnih, vrednih ljudi, koji su radili zajedno samnom i sa Fakultetom organizacionih nauka sedmogodišnji plan razvoja Republike Srbije, posebno nerazvijenih područja za 2013. do 2020. godine, koji se slaže sa projektovanim budžetom EU, što je vrlo važno. Mislim da će taj tim biti vama od vrlo velike pomoći, jer oni i lično znaju stanje na terenu, maltene direktno znaju i svaki izvor i svaku kuću u tim nerazvijenim opštinama.
Kada govorimo o stvaranju infrastrukture, posebno govorim o putnoj i energetskoj infrastrukturi. Zato vam predlažem, uvaženi gospodine Sertić, da vi ubedite vaše kolege u Vladi da ne samo vi nego i druga ministarstva, posebno Ministarstvo infrastrukture i energetike, planiraju sredstva za izradu projektne dokumentacije, prvenstveno za energetsku i putnu infrastrukturu i projektne dokumentacije za razvojne projekte u nedovoljno razvijenim područjima, prvenstveno u Sandžaku, gde se već decenijama ništa ne investira.
Zašto ovo govorim? Kao čovek koji je ušao u svu suštinu tih nerazvijenim područja mogu da vam kažem da ni jedna od ovih naših 46 nerazvijenih opština, a sada ćemo imati još dvadesetak novih nerazvijenih opština koje su od vrlo razvijenih, nakon majskih poplava zapale u tešku ekonomsku situaciju i one sada već spadaju u red najnerazvijenih. Ako to imamo u vidu, ni jedna od tih opština, 46 plus ovih 20, budite sigurni, neće imati mogućnosti, niti će njihovi odbornici dati podršku predlagaču da izdvoji ogromna sredstva potrebna za izradu projektne dokumentacije za razvojne projekte.
Zato je vrlo važno, govorim ne zato što vi to ne znate, nego čovek sa ličnim iskustvom da predložite vašim kolegama da sva ministarstva sa svog aspekta, posebno Ministarstvo energetike, Ministarstvo životne sredine i Ministarstvo infrastrukture, odnosno za izradu putne mreže, da planiraju sredstva odnosno program izrade projektne dokumentacije.
Videćete, to je ogromna cifra. Ako vi sa tim nerazvijenim opštinama zajedno sačinite program finansiranja projektne dokumentacije za putnu i energetsku infrastrukturu i drugu koja se tiče zaštite životne sredine, pročišćavanje otpadnih voda itd, to su ogromne pare sa kojima se morate pojaviti pred EU, da oni iz svog sedmogodišnjeg budžeta finansiraju, odobre vam sredstva, odobre sredstva naših opštinama da izradimo projektnu dokumentaciju sa kojom će onda steći uslov da, kada Evropska unija raspiše konkurs za finansiranje tih projekta, mogu da konkurišu.
Ako sačekamo nespremni da Evropa raspiše konkurs, a naše opštine nemaju projektnu dokumentaciju, onda je propala stvar i bićemo krivi za nepovlačenje sredstava koja nam je nudila EU.
Znate i sami da ako mi ne iskoristimo evropske pare za izradu putne mreže, koja je osnov budućeg turizma, a znamo dalje za razvoj poljoprivrede, privrede, a znamo da je Srbija jedna izvanredna zemlja evropska, mogu da kažem buduća i turistička destinacija i privredna destinacija. Ako to ne iskoristimo i ne uradimo iz evropskih para, npr. pročistaće ovih voda, nego i dalje budemo izlivali fekalne i druge kanalizacije u rečna korita, plaćaćemo velike penale EU i padaćemo u sve veći i veći finansijski ambis.
Imao sam priliku da u skoro svoja dva mandata radim sa ovim nerazvijenim područjima i moram da podsetim sve stranke, svih sedam izbornih listi, koje čine ovaj parlament, sedam, da kažem, načina gledanja na naš život i naš razvoj, da će novi 1990. godine pa do danas prema nerazvijenim opštinama i ako uzmemo samo od 2005. godine, pa do danas, zadnjih tih desetak godina, videćete, budući ministre, da je vrlo bio nekorektan odnos svih vlada prema nerazvijenim područjima.
Stimulativna sredstva koja su davana iz državnog budžeta i međunarodna sredstva koja su investirana u našu zemlju, videćete da je samo 3,15% tih sredstava davano u nerazvijena područja.
Od sredstava koja smo mi davali iz Fonda za razvoj i pojedinačno ministarstva koja su davala za održivi razvoj nerazvijenih područja, videćete da se u nerazvijenim opštinama po glavi stanovnika davalo nešto malo manje od 9.000 dinara, a u ostatku Srbije u razvijenim 19.300 dinara po glavi stanovnika. To je ona nesrazmera koja je rušila sve nas.
Ako vidite strane investicije, od svih stranih investicija od 2005. godine do danas, preko 15 milijardi evra, samo je 1% tih investicija u ovih 46 nerazvijenih opština.
Ako uzmete stimulacije koje je davala država za zapošljavanje ljudi, videćete da je u nerazvijenim opštinama najveća subvencija investitorima koji su otvarali fabrike u nerazvijenim opštinama bila 4.700 evra po zaposlenom radniku, dok u drugim razvijenim opštinama je išlo i do 10.000 po zaposlenom radniku.
Iz ovoga sam pokušao da vam kažem i da završim ovu tužnu priču o nebrizi svih ranijih vlada prema, i one dve u kojima sam ja bio sa dve rekonstrukcije, da su te dve vlade razdvajale za nerazvijene opštine samo 0,047% od državnog budžeta. To vama govorim da se izborite za bolju poziciju, a da bi u svemu ovome uspeli, ja vama predlažem kao vaš lični prijate, kao čovek koji vam želi dobro i kao poslanik koji želi dobro našoj čitavoj zemlji, želim vam uspeha u radu i još jednom kažem, računajte na onih dvadesetak ljudi u vašem timu, to su mladi, sposobni, obrazovani i vrlo iskusni stručnjaci koji su lično samnom obišli svaku nerazvijenu opštinu, vi njih dobro znate i lično, jer su oni učestvovali u izradi ove strategije održivog razvoja Republike Srbije, koji se slaže sa projektovanim budžetom EU od 2014. do 2020. godine.
Predlažem vam da insistirate na ovome na čemu sam ja insistirao kao bivši ministar bez portfelja zadužen za održivi razvoj, da insistirate na osnivanju posebnog fonda za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, za osnivanje privredne komore prvenstveno u Sandžaku i drugim nerazvijenim područjima Republike Srbije, investiranje kancelarije, agencije za promociju izvoza i strana ulaganja upravo u Sandžaku i drugim nerazvijenim područjima i da posebno insistirate od vaših kolega, drugih ministara, da usvoje rebalans budžeta koji će sada biti, a i za narednu godinu, da predvide sredstva sa kojima će se oni pojaviti sa zahtevom kod Evropske komisije, a iz naših para da se uvrste projekti nerazvijenih opština, razvojni projekti, infrastrukturni, energetski i drugi razvojni projekti nerazvijenih opština za stvaranje stimulativnog ambijenta i za domaća i strana ulaganja.
Ne bih želeo da vam držim predavanje o tome šta vi treba da radite. Mi se znamo i kao prijatelji. Vi ste bili vrlo korektni u našoj saradnji i ja vam želim uspeha u vašem daljem radu. Smatram da će onaj tim sa kojim sa ja vrlo dobro radio biti vama od velike pomoći. U danu za glasanje, a to je danas, znajte da će SDA Sandžaka podržati vaše imenovanje za ministra privrede i želim vam uspeha u radu.

Uvaženi gospodine ministre, kolege poslanici, ja ću danas govoriti sa aspekta jednog dalekog dela naše zemlje, sa aspekta građana Sandžaka koji žive daleko odavde i sa problemima sa kojima se oni i susreću kada je u pitanju zdravstvena zaštita.
Kada je u pitanju ovaj zakon koji ste vi sačinili, ovaj predlog zakona, mogu da kažem da imaju neke izvanredno dobre i dugo čekane novine koje sve nas raduju, posebno činjenica da ste ukinuli te dve godine kao uslov radnog staža za dobijanje specijalizacije, što znači da će mladi ljudi da iskoriste svoju mladost za sticanje specijalističkog znanja i obrazovanja i time duže da budu specijalisti da pružaju kvalitetne usluge građanima.
Ima još mnogo nekih novina koje ste vi uveli i koje smo dugo čekali svi mi koji se bavimo zdravstvom. Međutim, ne bih govorio momentalno o tim pitanjima jer građane Sandžaka zanimaju neka prethodna pitanja.
Mogu da vam kažem, uvaženi ministre, da do sada sve ranije vlade su se odnosile maćehinski prema Sandžaku i prema građanima koji žive u toj nerazvijenoj regiji, bez obzira koje su nacije ili koje su vere.
Kada govorimo o prethodnom pitanju, mogu da vam kažem, kao ministar u Vladi šest godina sam radio na tome, ubeđivao svoje kolege da se u planu mreže zdravstvenih ustanova uvede red. Vama je poznato da po našim zakonima u Republici Srbiji, po planu mreže na hiljadu stanovnika pripada 5,15 postelja kod bolničkih postelja.
Međutim, kada vidite da u Novom Pazaru ima samo 420 postelja na grad koji ima oko 125 hiljada stanovnika, videćete da su tu sve ranije vlade bile nekorektne, pa vas molim, skrećem vam pažnju da tu učinite nešto.
Uporedimo jedno, na primer, drastično pitanje – Užice. Ima 740 postelja, a Novi pazar ima 420 postelja, a ima još mnogo drastičnijih slučajeva kada je u pitanju broj stanovnika, tu vam skrećem pažnju.
Drugo prethodno pitanje koje je značajno za razvoj zdravstva u našoj zemlji, posebno u Sandžaku jeste osnivanje zavoda za javno zdravlje. Kao predsednik opštine nekada i kao ministar u Vladi u skoro dva mandata, puno sam radio na tome, ali nisam uspeo da ubedim ni jednu Vladu da učini nešto da se osnuje zavod za javno zdravlje.
Kao što znate i sami, zavod za javno zdravlje je jedna ustanova koja je upravo značajna i za utvrđivanje potrebnih specijalizacija, prioritetnih specijalizacija, plana razvoja zdravstvene zaštite kod nas.
Zbog nepostojanja zavoda za javno zdravlje, mi imamo stanje da je Sandžak jedina regija u Srbija koja nema angio salu. Imamo situaciju da se u tom delu već dvadesetak godina ne investira ništa u zdravstvene kapacitete, u razvoj zdravlja i kao posledicu toga mogu da vam kažem, kao običan čovek, kao građanin, jutros sam bio da sačekam sina na autobuskoj stanici i vidim da sam jednu staru praksu koja godinama muči građane Sandžaka, koji nameće autobusima u 12 i 15 i u dva sata, kreću za Beograd, puni autobusi, da bi ostvarili svoja osnovna prava iz oblasti zdravstvene zaštite u Beogradu. Putuju autobusom celu noć, borave ovde u Beogradu čitav dan i neke stvari moraju da plaćaju i po privatnim klinikama zato što država nije investirala u zdravstvene objekte i u zdravstvenu opremu.
Zato vas kao kolega molim da se vi založite, da ispravite tu nepravdu i da na taj način omogućite tim dosta siromašnim građanima iz tog najsiromašnijeg i najnerazvijenijeg dela naše zemlje, da i oni mogu da iskoriste i ostvaruju svoja prava u skladu sa zakonom.
Druga stvar, pomenuli smo malopre razvoj. Imamo slučaj da Sjenica, koja je 50 kilometara od Novog Pazara, gde se svi Sjeničaci uglavnom leče u Novom Pazaru, zbog nepostojanja tog zavoda za javno zdravlje i neželje, nerazumevanja svih ranijih vlada, nemamo još uvek opštu bolnicu u Sjenici.
Sjeničaci su opredeljeni zakonom i tom mrežom zdravstvenih ustanova da se leče u Užicu. Zamislite apsurda? Duplo dalje da putuju da se leče, a svi uglavnom koriste Novi Pazar. Zato i tu treba učiniti nešto.
Ja vam predlažem kao kolega, kao poslanik, svakako ću podržati ovo što i predstavnici jedne bošnjačke manjinske stranke SDA Sandžaka, podržaće vaš predlog, ali vas molim, dajem vam do znanja šta vam prijateljski predlažem, šta bi bilo korisno za nas, za našu Vladu, za našu zemlju, za naš narod da učinite, pa vas molim da imate u vidu ova prethodna pitanja - promena mreže zdravstvenih ustanova, da se ispravi nepravda prema tom delu naše zemlje, uvođenje zavoda za javno zdravlje, investiranje u kapacitete i u tom smislu povećanje, stvaranje uslova da ljudi mogu onde gde žive da ostvaruju svoja prava. Hvala na pažnji.

  Mom kolegi, uvaženom ministru skrenuo bih pažnju na promenu Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova.
Plan mreže zdravstvenih ustanova je osnovni preduslov i budućem zavodu. Ja vama čestitam na tome i zahvaljujem se na ovoj informaciji da ćete učiniti da se osnuje tokom iduće godinu zavod za javno zdravlje, ali plan mreže zdravstvenih ustanova određuje, prejudicira i broj specijalizacija i broj lekara i sve ostalo što čini preduslov za ono prethodno pitanje, pa vas molim da na tome poradite.
Spreman sam da na svaki način vama lično i vašim kolegama, vašem ministarstvu izađem u susret i kao kolega i kao poslanik, i na terenu i ovde, i da radimo na obezbeđivanju sredstava za kupovinu opreme, ali nam trebaju uslovi. Znači, izmena Uredbe o mreži zdravstvenih ustanova je preduslov svih preduslova. Hvala vam na pažnji.