Uvaženi ministre, poštovani poslanici, ovaj set zakona koji je danas na dnevnom redu koji razmatramo predstavlja jedan veliki korak naše zemlje ka EU, prvenstveno u smislu uspostavljanje vladavine prava u našoj zemlji, koja je još uvek na niskom nivou.
Usvajanje seta ovih zakona trebalo bi da doprinese većoj pravnoj sigurnosti, sigurnosti investicija, sigurnosti u prometu nepokretnosti, prometu roba i usluga i opštoj efikasnosti našeg pravnog i sudskog sistema. Ovi zakoni u stvari, osim Nemačke koja je lider u ovoj oblasti, predstavljaju pravu tekovinu drugih ekonomskih razvijenih evropskih zemalja i ekonomski razvijenih zemalja sveta. Zato Stranka demokratske akcije Sandžaka ima čestitke predlagaču ovog seta zakona i mi ćemo u Danu za glasanje glasati za usvajanje ovog zakona. Hvala na pažnji.

Poštovani gospodine ministre, kolege i koleginice poslanici, ja ću govoriti danas sa dva aspekta, sa aspekta manjina koje predstavljam ovde u Skupštini Republike Srbije i sa aspekta održivog razvoja nedovoljno razvijenih područja.
Pre formiranja ove Vlade u Srbiji je bilo 46 opština koje su bile u grupi nedovoljno razvijenih područja. Znači, pre ovih poplava je bilo oko 930 hiljada stanovnika koji su živeli u nedovoljno razvijenim područjima i činili u stvari jednu najugroženiju populaciju u Srbiji. Nakon majskih poplava imamo jedan veliki deo naše zemlje u kojima su ljudi izgubili čitavu životnu imovinu, kuće i sve što su imali, uništena je infrastruktura i mnoga radna mesta, tako da ćete vi sada u narednom mandatu imati, ne samo 46 nedovoljno razvijenih opština i 930 hiljada stanovnika koji su ispod svakog nivoa egzistencije, nego i mnogo više od toga.
Zato, imajući u vidu šta ste vi učinili prilikom formiranja ove Vlade, a posebno vam čestitam na tome što ste nakon ukidanja službe Vlade za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja očuvali taj tim, ja vam se zahvaljujem na tome i čestitam vam na tome. Imate jedan dobro uhodan tim za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja koji će pomoći ravnomernom regionalnom razvoju Srbije.
Šta želim da kažem? Na šta želim da skrenem pažnju? Želim čisto iz praktičnih razloga da ukažem na greške koje su ljudi pravili u toku šest godina dok sam ja vodio tu službu za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja. U tom periodu iz budžeta Republike Srbije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja izdvajano je 0,047% od republičkog budžeta, što znači da je manje od pola promile država Srbija izdvajala za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja. Ljudima koji žive u tim područjima dohodak je do 15 puta manji nego dohodak građana u Beogradu i u drugim razvijenim gradovima i sredinama. Zahvaljujući dobrom timu, dobroj ličnoj nameri i saradnji mojih kolega u Vladi, učinili smo puno sa to malo para. Ali, da bi se učinilo bilo šta, moramo da pogledamo, ne samo sa jednog, nego sa više aspekata.
Radi vas lično, gospodine ministre, i radi gospodina Dačića, koji je bio sa mnom u istoj Vladi šest godina, želim da kažem da je u ovoj državi u isto vreme kada smo davali oko 500 miliona evra za nenamensko trošenje na Kosovu godišnje, u isto vreme za održivi razvoj od podsticajnih sredstava u Republici Srbiji u nerazvijenim područjima davano je oko 9.000 dinara po glavi stanovnika, dok je u razvijenim delovima Srbije davano 19.300 dinara po glavi stanovnika. To je samo vodilo u veću disproporciju, da jedni budu još siromašniji i obrnuto.
Još jedan vrlo važan podatak. Od 2005. godine do izbora 16. marta ove godine, iz domaćih i međunarodnih sredstava, koja su davana u razvoj Srbije, za nedovoljno razvijena područja je izdvajano samo 3,15%. To vama kao ministru skrećem pažnju, za koga tvrdim da je ozbiljan čovek, da je sposoban da se uhvati u koštac sa ovim problemima koje imamo. Kao što vidite, skrećem vam pažnju na mnogo bitne stvari. Znači, imali smo 46 nerazvijenih opština i za njihov razvoj smo davali samo 3,15% i domaćih i međunarodnih para.
Predlažem da vi kao ministar napravite dobar program, da u rebalansu budžeta koji nas svakako očekuje nakon onoga što je rekao gospodin Dačić, ona četiri nova stuba budućeg našeg razvoja, da vi predvidite mnogo veća sredstva za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja.
Takođe vam predlažem, da nekadašnja dva Titova fonda koja su bila za razvoj Republike i pokrajina, mi smo sačinili predlog, to već postoji kod vas u Ministarstvu, da se formira fond za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, koji bi bio adresa, adresa i EU, i Svetskoj banci i svim drugim svetskim institucijama, koja imaju predviđena sredstva, bespovratna sredstva za razvoj nerazvijenih, da se tu slivaju sredstva. U protivnom, siguran sam, bez obzira koliko imali para, da će oni moćni, bogati, iz bogatijih krajeva, iz bogatih opština uzeti većinu, a da će siromašni postati još siromašniji.
U tom smislu, tvrdim da imate znanje, iza vas veliko iskustvo. Dolazite iz zemlje gde se uči praktično znanje. Imate dobar tim koji će da radi sa vama na održivom razvoju nedovoljno razvijenih područja, ali vas molim da u budućem budžetu predvidite mnogo veća sredstva nego što su bila, kada sam ja bio ministar zadužen za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja.
Šta znači za državu Srbiju, kao nerazvijenu zemlju 46 nerazvijenih opština, ne uzimajući u obzir ove opštine koje su pogođene poplavama? Sada ćemo sigurno imati umesto 46 imaćemo 66 nerazvijenih opština. I kod njih je pao standard. To znači za budžet Republike Srbije isto kao za jednu posudu u kojoj ima tečnost, ima 46 malih otvora gde stalno odlazi tečnost. Ako mi 46 opština finansiramo, da kažemo, iz transfernih sredstava, možemo da kažemo da oni žive od socijalne pomoći.
Naš je predlog, moj lični predlog, da vi kao ministar predvidite mnogo veća sredstva za nerazvijene opštine, da uradimo infrastrukturu, počev od 120 kw, trafostanica koje su osnov za razvoj, pa do druge putne i do druge infrastrukture, i time stvorimo uslove i stimulativni ambijent za strana ulaganja. Ako tako učinimo, onda ćemo moći da postignemo svoj ideal, da od ljudi, odnosno opština koje žive od tzv. transfernih sredstava, primaoca socijalne pomoći, da dobijemo ljude koji će da žive od svog rada u tim opštinama, da omogućimo da se mladi ljudi koji su otišli iz tih opština vrate u svoje opštine i da dobijemo od primaoca socijalne pomoći poreske obveznike.
Zašto govorim poreske obveznike? Vama kao ministru finansija, to je vama ključna stavka. Ako zaposlimo ljude onda ćemo se najbolje izboriti protiv siromaštva i stvoriti uslove za održivi razvoj naše zemlje. U protivnom, ne možemo postići željene rezultate.
Zato vas molim, imajte u vidu činjenice koje sam iznosio, brojke, brojke koje sam iznosio i te nule i zarez, i tih 0,047% sve su to podaci iz našeg državnog budžeta, podaci zvanični, sa sajta Agencije za privredne registre, sa sajta Agencije za podsticanje izvoza, i drugih zvaničnih institucija, finansijskih institucija u našoj zemlji.
Lično govorim, dolazim iz jedne najnerazvijene regije u Srbiji, iz Sandžaka, i mogu da vam kažem da u Tutinu, jednom gradu koji ima dobar potencijal za razvoj, momentalno ne možemo da dobijemo, ni jedna novoizgrađena kuća ne može da dobije priključak za struju. Zašto? Zato što nema napona struje.
Morate, gospodine ministre, da predvidite sredstva, da ubedite vaše kolege, da i oni iz Ministarstva energetike predvide 110 kw, stanice, trafostanice, i da omogućimo da se i u time sredinama vrati život, da ljudi koji su napravili fabrike, poslovne prostore, da to mogu da priključe. Znajte, ni u Novom Pazaru, koji se smatra centrom Sandžaka, centrom te nerazvijene regije, nema ni tamo više mogućnosti za razvoj, ne samo privrede, nego nema mogućnosti ni za razvoj normalnog života ljudi.
Zato vam predlažem, da vi, sa vašim kolegama, da ubedite vaše kolege da vas podrže, i da predvidite mnogo veća namenska sredstva za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, a da ova dva Titova fonda, koji su još uvek živi, koji uvek postoje, ali imaju samo pet, šest zaposlenih, spojite u jedan fond za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, i da bude neki osnov buduće razvojne banke Srbije.
Želim vam uspeh u radu. Stranka Demokratske akcije Sandžaka, će podržati vašu kandidaturu za ministra finansija. Neka vam bude sretno.

Poštovani poslanici, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani Srbije koji posmatrate rad ovog parlamenta, predlagač ovog zakona očekuje da ovim zakonom podstakne podsticaj domaćih i stranih investicija, prevazilaženje ekonomske krize, smanjenje rada na crno, privredni rast, otvaranje novih radnih mesta.
Međutim, kada se obrazloženje zakona uporedi sa samim tekstom zakona, ne može se pretpostaviti, niti uvideti da ovaj zakon nudi i obezbeđuje ciljeve koje je predlagač proklamovao u obrazloženju zakona. Naime, ovim zakonom se upravo daje pravni okvir, naglašavam – pravni okvir, za otpuštanje lica sa invaliditetom, trudnica, porodilja, itd, što ni u jednom zakonu do sada to nije bila praksa.
Predlagač zakona nije imao snage ili volje da se suoči sa jednom činjenicom da se razne inspekcijske službe koje su pod kontrolom Vlade, koriste kao sredstvo i mehanizam pritiska na privrednike, sa posebno izraženom političkom konotacijom, što je jako izraženo u Novom Pazaru, Tutinu, Prijepolju i drugim gradovima Sandžaka.
Ustav Republike Srbije kaže da političke stranke ne mogu potčiniti vlast sebi. Međutim, način na koji rade mnoge inspekcijske službe ili lično inspektori su klasičan primer zloupotrebe vlasti u političke svrhe.
Kako se ovaj predlog zakona uopšte ne bavi ovim problemom, mi smo predložili amandmane kojima tražimo da se kroz ovaj zakon otvori i to pitanje i trajno reši.
Ustav Republike Srbije u članu 36. jemči jednaku zaštitu prava pred sudovima, a predlagač ovog zakona ostavlja mogućnost da se zaposleni ne vrati na posao i ako sud utvrdi da je njemu nezakonito prestao radni odnos. Predlagač zakona na ovaj način derogira sud i sudske odluke i podstiče poslodavce da bez pravnog osnova raskidaju radni odnos sa zaposlenima.
Član 60. Ustava Republike Srbije, između ostalog, garantuje pravo zaposlenih na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Istim članom Ustava ženama, omladini, invalidima, garantovana je posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, a ovim predlogom zakona imamo pripremljen pravni okvir da čak i trudnice i porodilje, kao i omladinci i invalidi mogu ostati bez posla.
Kad kompletiramo stari, osnovni tekst zakona, s ovim izmenama i dopunama zakona, vidimo da ima bezbroj pravnih praznina koje omogućavaju da poslodavci jednostavno gaze zaposlene. Zato se mere ovog zakona moraju uskladiti sa Ustavom i drugim zakonima koji regulišu ovu materiju. U protivnom, imaćemo slučajeve da građani odnosno oštećeni traže zaštitu kod Evropskog suda, a da država Srbija gubi zbog neusklađenosti ovog zakona sa drugim zakonima i Ustavom Republike Srbije.
Apelujem na Vladu da još jednom sagleda eventualne negativne posledice koje bi nastale primenom ovog zakona, da sagleda njegove nedostatke, da uvaži konstruktivne predloge za njegovo poboljšanje, ili da ga povuče iz skupštinske procedure.
Ovom prilikom još jednom pozivam Vladu Republike Srbije da posveti dužnu pažnju nedovoljno razvijenim područjima, a posebno regionu Sandžak i da konkretnim programom i merama za ekonomski oporavak i razvoj pokaže zainteresovanost za najugroženije delove ove zemlje.
Na kraju, iskoristiću priliku da zamolim predsedavajuće da ubuduće šalju predloge zakona o kojima razgovaramo nekoliko dana ranije. Skupština Srbije je sastavljena od sedam izbornih lista, znači, sedam različitih pogleda na život pa i na ovaj zakon. To daje izvanredne mogućnosti da se otkloni svaki nedostatak, svakog člana a i zakona u celini. Znači, imamo kvalitetnu Skupštinu, ali molim da nam se da mogućnost da malo ranije dobijemo predloge zakona, kako bi se bolje pripremili za njihovo usvajanje. Hvala na pažnji.

Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, direktore BIA, pred poslanicima Narodne skupštine danas je Predlog zakona o jednoj od službi bezbednosti u Republici Srbiji. Predlagač zakona tvrdi da su odredbe zakona o kojima mi danas raspravljamo usaglašena sa Ustavom. Po mišljenju SDA Sandžaka bilo je potrebno otići korak dalje. To je nešto što smo mi predložili amandmanom na ovaj predlog zakona.
Efikasna parlamentarna kontrola nad radom službi bezbednosti je od suštinskog značaja za razvoj demokratije u Srbiji, jačanje institucija i uspostavljanje vladavine prava, a posebno sa aspekta osećanja bezbednosti pripadnika nacionalnih manjina, razvijanje osećanja pripadnosti manjina zemlji u kojoj žive. Ako se već daje pravo BIA da zadire u neka od osnovnih ljudskih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom, onda se to mora raditi pod punom kontrolom parlamenta.
Predlagač ove izmene i dopune Zakona dobro je i vrlo precizno obradio temu o kojoj mi govorimo. Međutim, govoriću sa aspekta manjina, posebno sa aspekta Bošnjaka u Srbiji. Govoriću o suštinskim stvarima koje opterećuju Bošnjake i izazivaju trajno osećanje nesigurnosti kod Bošnjaka u Srbiji.
Zbog čega danas tražimo dodatnu kontrolu i još neke dodatne mere u ovom predloženom zakonu, kada se radi o kontroli ovog segmenta rada BIA. Predlagač ovog zakona nije imao u vidu ustavno i zakonsko pravo manjina, posebno Bošnjaka da saznaju o sudbini nestalih Bošnjaka masovno otetih u masovnim otmicama, ubijenih, o sudbini onih koji su popalili čitava bošnjačka sela i naselja uz granicu sa Bosnom i Hercegovinom. To se desilo u našoj bliskoj istoriji, bliskoj prošlosti, to jest u periodu od 1991. do 1999. godine.
Bošnjaci u ovoj državi su bili žrtve, mogu slobodno da kažem, organizovanog državnog terora od strane tadašnjeg vladajućeg režima i njihovih oružanih snaga, posebno u delu naše zemlje uz granicu sa Bosnom i Crnom Gorom. O tome svedoče mnogi dokumenti, i domaći i međunarodni izveštaji.
Ovim izmenama i dopunama Zakona predlagač ni u jednom članu ne pokazuje nameru, niti interes da omogući Bošnjacima, koji žive u Srbiji, da posle skoro dve decenije saznaju nešto, kao što sam rekao, o svojim nestalim rođacima, o onima koji su oteti, prisilno odvedeni u nekoliko masovnih otmica koje su se desile od strane Vojske Jugoslavije i drugih oružanih jedinica u prisustvu Vojske ili policije Srbije ili Crne Gore.
Na žalost, aktivni učesnici u organizovanju, vršenju i prikrivanju zločina nad Bošnjacima…

Samo da kažem rečenicu. Radi se o BIA.

Dozvolite da koristim svoje vreme, govorim o temi, a tema je BIA, odnosno državna bezbednost koja je preteča BIA. Ne možemo, gospodine predsedavajući, da preskočimo patnje jednog od malih naroda, Bošnjaka, koji čine u državi Srbiji jednu brojčanu manjinu. Mislim da je red, ako sam pet godina govorio u Vladi, a to niko u javnost nije izneo, imam pravo da koristim ovaj moj dom i da prenesem patnje bošnjačke nacionalne manjine u Republici Srbiji.
Zamolio bih predlagača da to ugradi u obavezu BIA da se istraže svi oni koji su u ime tadašnje državne bezbednosti, kao što znate i sami, osuđeni za učestvovanje u zločinima nad manjinama, nad građanima Srbije. Tadašnji članovi BIA, znate da su i u Hagu i kod nas osuđeni za takva nedela…

Molim vas da mi dozvolite…

Vraćam se na temu. Dozvolite da kažem predlagaču šta tražim da se ugradi, jer se ne bavimo kozmetikom. Po mome mišljenju, ovo je bavljenje kozmetikom, a ne suštinom.
Potpuno rasvetljavanje i procesuiranje odgovornih za zločine počinjene nad manjinama, posebno nad bošnjačkim narodom u Sandžaku, i teška kršenja ljudskih prava mora biti imperativ ove države na njenom evropskom putu, kao i izgradnja čvrste demokratije i vladavine prava.
Današnja BIA mora da se pozabavi pitanjem odgovornosti svojih pripadnika, bivših i aktivnih, koji su u tim nedelima i kršenju ljudskih prava učestvovali na bilo koji način. Moramo da se pogledamo oči u oči sa istinom. To je u korist našeg evropskog puta. Izbegavanje da pričamo o tim stvarima, vodi nas samo unazad.
Ni do danas se ne zna ko je izdao naređenje i ko su izvršioci granatiranja sela Poturovići od strane Vojske Jugoslavije 18. februara 1993. godine, kada su tri meštanina tog sela ubijena, a selo popaljeno.

Radi se o suštinskim promenama zakona, a ne…

Molim vas da mi dozvolite da iskoristim svoje vreme i da u ime bošnjačke nacionalne manjine…

Ako nastavite ovako, preispitaću i predložiću SDA Sandžaka da razmotri naše dalje učešće u radu ovog parlamenta. Meni je nekoliko puta oduzimana reč, kao i mojim poslanicima. Oduzimana je reč gospodinu Imamoviću. Prekršen je Ustav Republike Srbije. Predsednica je prekršila Ustav kada su naši amandmani na rad regulatornih tela skinuti bez rasprave i bez razmatranja nadležnog odbora. Zar je dobro da se sada tužimo kod Ustavnog suda. Mislio sam da treba…

Već sam dekoncentrisan i nemam nameru više da se sa vama otimam za reč. Moje vreme ističe.

Molim vas da malo razmotrite svoj odnos prema manjinama, posebno prema Bošnjačkoj nacionalnoj manjini o kojoj sam počeo da govorim.
Hvala vam na pažnji.

Uvaženi gospodine ministre, ja sam sa vama imao izvanrednu saradnju dok smo bili u Vladi zajedno.
Međutim, kao što i sami kažete, a ja tvrdim, da nikakvih pozitivnih rezultata nije bilo po ni jednom pitanju koje smo govorili. Zašto na terenu ljudi ne poštuju vašu reč? Na terenu je jedno a u Beogradu je drugo. Kada sam govorio o državnom teroru, molim vas, govorio sam o oružanim snagama Vojske Jugoslavije koje su granatirale Kukurović 18. februara 1993. godine. Svedoci smo toga. Bio sam tada čovek od 40 godina, 40 i kusur godina i to dobro znam. Govorim svesno o tome.
Drugo, ubistvo Rama Berba, Selaudina Čauševića, Hasana Mujovića, Sabludina Čelja, Mustafe Loglije izvršili su ili uniformisani policajci Vojske Srbije ili Vojska, nemojmo da bežimo od istine. Mene boli to. To je bila moja vojska. Ja sam se nadao u tu vojsku. Kakva je to vojska i policija koja ubija svoje građane samo zato što su druge vere i nacije?
Ja sam, gospodine ministre, zajedno sa vama obnovio preko 70 kuća koje su popaljene. Od 275, naša Vlada, u kojoj smo zajedno bili, finansirala je izgradnju 22 novih kuća, montažnih i preko 50 kuća smo obnovili, sa 50% smo finansirali. To je popalila Vojska Jugoslavije. Bošnjaci su proterani od Novog Zelanda do Los Anđelesa.
Bošnjačka mahala. Ko je odgovarao za Bošnjačku mahalu? Moja porodična kuća je zapaljena. Kuća Vehibe i Murata Ugljanina, moja porodična kuća. Došla su dva čoveka, inspektori MUP-a i rekli – ovu kuću palimo večeras. To je bilo 29. aprila 1999. godine. Kuća je zapaljena. Nisu dali ni slika da se iznese iz te kuće. O tome nikada nisam govorio. Prisiljen sam da govorim. Nije to teror pojedinaca. To je organizovani državni teror. To je sramota.
Da smo ovo rešavali u Vladi, ministre, ne bi se danas čuli ovde. Molim vas, imajte razumevanje. Vi ste čestit čovek i dobar stručnjak i ja vam verujem. Dajte da nađemo vremena da razgovaramo da ne bi o ovoj bruci pričali pred javnošću Srbije i da ne uznemiravamo one ljude koje su zadesile elementarne nepogode, poplave, a da posvetimo dužnu pažnju Bošnjacima koji su nesigurni u Srbiji. Hoću da Bošnjaci steknu osećanje pripadnosti ovoj zemlji, da osećaju sigurnost u ovoj zemlji. To mi je cilj. Hoću da se svi Bošnjaci osećaju sigurno.
Molim vas, nađite vreme da razgovaramo. Hvala vam na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, predsedavajuća, moje pitanje je za ministra pravde, a odnosi se na primenu Zakona o javnom beležniku.
Zakon o javnom beležniku, o notaru, je jedan od vrlo značajnih institucija u vladavini prava za koju se svi zajedno borimo. Zakonom je predviđeno da Novi Pazar, kao grad sa 125 hiljada stanovnika, ima četiri beležnika. Međutim, to je mnogo manje nego što imaju drugi gradovi srazmerno broju stanovnika.
Sjenica kao grad koji ima osnovni sud i pogranični grad nema beležnika, Tutin takođe, kao jedna od najnerazvijenijih opština nema beležnika, a Novi Pazar, pravilnikom na osnovu kojeg je raspisan konkurs za javne beležnike, notare, predviđeno je da se prime na konkurs dva beležnika. Međutim, izmenama pravilnika koji nije objavljen u javnosti, iz nekih razloga, promenjen je taj broj pa je predviđeno da se u Novom Pazaru bira samo jedan beležnik.
Moje pitanje ministru je sledeće – zašto Tutin i Sjenica nemaju beležnika i zašto Novi Pazar u sadašnjem konkursu, kao grad sa 52% nezaposlenih, po pravilniku ima predviđeno da se prime dva beležnika, a izmenama i dopunama tog istog pravilnika, koji nije objavljen u javnosti, koji je nedostupan javnosti, predviđeno je da bude samo jedan beležnik? Da li je to greška ili je stvarno predviđeno da u Novom Pazaru bude samo jedan beležnik? Ako je greška, šta će ministar da učini protiv onih koji su tu grešku napravili, ako je namerno prikrivena ta informacija i nedostupna svima nama? Hvala na pažnji.