Zahvaljujem.
Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da iskažem zadovoljstvo što je ova godina prva godina u kojoj je već za četiri meseca tri puta održan sastanak Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, u odnosu na prethodne godine kada je to činjeno jednom. Ne treba prenebegnuti tu činjenicu, jer upravo se na Socijalno-ekonomskom savetu, na tom forumu, treba odlučivati o osnovnim aspektima i politici i razvoju kada je u pitanju zapošljavanje i pitanje radnih odnosa, naravno i socijalno-ekonomskih pitanja.
Ono što predstavlja conditio sine qua non ovog zakona, to je reforma Nacionalne službe za zapošljavanje. Reforma Nacionalne službe za zapošljavanje, koja je trebalo da bude urađena odavno, jer ova institucija treba da bude institucija koja će proaktivno delovati i uticati da se naše društvo, da se Srbija transformiše iz onoga što trenutno jeste i što postoji kod nas, a to je da smo službeničko društvo, u ono društvo koje mi želimo i koje Vlada Republike Srbije i sam parlament želi da napravi, a to je preduzetničko društvo.
Dakle, jedna služba koja će imati jedan proaktivan odnos, koja će delovati proaktivno na one građane koji su nezaposleni, koja će raditi maksimalno na edukaciji, na obuci, ali i na promeni tzv. „main seta“ i navika naših ljudi da u tom procesu zapošljavanja oni moraju da budu proaktivni, oni moraju da preuzmu inicijativu kako bi dobili bolji posao, kako bi pokrenuli sopstveni biznis i kako bi kao pojedinci rešavali svoju sudbinu i svoju egzistenciju, a država bi bila samo onaj akter koji će praviti dobar i kvalitetan ambijent. Taj ambijent će podrazumevati jednake šanse za sve, jednake šanse pri zapošljavanju u državnoj upravi i u javnoj administraciji, jednake šanse pri zapošljavanju u privatnom sektoru, ali samo na osnovu jednog jedinog parametra a to je ljudska sposobnost, ljudsko znanje i nivo formalnog i neformalnog obrazovanja.
Stoga je ova reforma Nacionalne službe za zapošljavanje ključna u daljem poslu koji se već veoma dobro radi, a ministar je u svojoj prezentaciji lepo rekao da je stopa nezaposlenosti smanjena. Ona je sada po metodologiji na nekih 18%, što je u odnosu na 2012. godinu, kada je to bilo 24%, jedan veoma veliki napredak, ali uz nivo stranih investicija, uz domaće investicije, uz jedan proaktivan stav i proaktivnu ulogu Nacionalne službe za zapošljavanje, možemo u ovom smislu napredovati veoma dobro u narednih nekoliko godina.
Ono što bih isto tako istakao, kao veoma značajno, u ovoj reformi Nacionalne službe za zapošljavanje, to je konačno usaglašavanje politika službe za zapošljavanje sa politikama i situacijom na terenu u lokalnim samoupravama, sa njihovim potrebama, ali i sa potrebama i saradnje sa visoko-obrazovnim institucijama, sa srednje obrazovnim institucijama, kako bi mogli u toj saradnji da se školuju kadrovi ili da se kroz neformalno obrazovanje i obuke obrazuju kadrovi koji će moći da nađu posao u određenoj lokalnoj sredini. To je veoma važan pomak u tom smislu da politika zapošljavanja treba da bude strateška, ona treba da bude ciljana i da prati Nacionalnu strategiju za zapošljavanje, da to prati, da ona bude kongruentna sa onim strategijama koje su regionalne i koje su lokalne. Samim tim ćemo doći do onih zanimanja koja su potrebna kako bi Nacionalna služba imala jasne informacije da priprema obuke, da realizuje obuke i edukacije koje su potrebne kako bi se ljudi što pre zaposlili.
U tom nekom smislu veoma je dobro što će te obuke trajati, neke i do šest meseci, neke će trajati do dve godine, ali napominjem da, u određenim sektorima kao što je mašinska industrija, metalska industrija, koju treba definitivno da razvijamo i koja može da bude komparativna prednost naše privrede, taj aspekt obrazovanja može da traje i još kraće. Dakle, radnici mogu da se obuče i za nekoliko meseci, za dva ili tri meseca, da rade na određenim mašinama, i to pokazuje iskustvo razvijenih zemalja EU.
Ono što isto tako važno jeste da se konačno definišu troškovi aktivnog zapošljavanja, tako da ćemo u svakom slučaju u okviru rada Nacionalne službe za zapošljavanje, ali i samog Ministarstva, imati mogućnost da se na jedan transparentan način radi kos benefit analiza, odnosno koliko ulaganje u aktivne mere zapošljavanja, koliko će one imati benefite, dakle u onom aspektu koliko se ljudi zapošljava i koliko je to stvarno dalo rezultata.
U tom smislu treba pratiti Nacionalni akcioni plan za zapošljavanje. Smanjivanje broja ljudi koji su predstavljeni upravnom odboru Nacionalne službe za zapošljavanje isto je tako dobro i dobro je, kao što ste rekli, da Vlada kontroliše i da ima većinu u tom upravnom odboru, jer je ona i odgovorna, kako za sve javne politike, tako i za politiku zapošljavanja. Ono što je za partiju kojoj ja pripadam važno, dakle za SDS, da i Socijalno-ekonomski savet delegira svoja tri člana, da delegira predstavnike reprezentativni sindikata i da delegira predstavnike poslovnih asocijacija koje su isto tako reprezentativne.
Ovo zakonsko rešenje ide u prilog onome što se prvi put radi u Republici Srbiji, a to je da se radi analiza efekata zakonskih rešenja. Malo pre ste uvaženi ministre, govorili o efektima Zakona o radu.
Nadam se da ćemo u skorijem periodu doneti zakon o socijalnom preduzetništvu. Pored ovog zakona, pored Zakona o zapošljavanju, tu je koleginica Ljiljana Džuver, koja ga izuzetno kvalitetno priprema, stvorićemo uslove za one ljude koji će biti deo viška zaposlenih kada se reši pitanje preduzeća u restrukturiranju i 502 preduzeća koja se nalaze u procesu privatizacije, tako da ćemo kroz otvaranje prostora za taj tzv. treći sektor otvoriti mogućnost da se zapošljavaju ljudi koji na tržištu, u aspektu liberalne ekonomije, tržišne ekonomije, nemaju priliku, nemaju mogućnost, nemaju dovoljno znanja i kapaciteta da se na tržištu zaposle, pronaći ćemo i mogućnost da se zaposle u tom trećem sektoru, dakle, u socijalnim preduzećima.
Ono što je jako važno, što u ovom aspektu zakona o kojem danas govorimo, ali i Zakona o zapošljavanju, vodite računa o tome da imate podršku i socijalnih partnera, što je jako važno. Imate je i dobro je što ste u dnevnom kontaktu sa njima, jer sama činjenica da se kolektivni ugovori potpisuju, da ćemo razvijati, analizirati kolektivno pregovaranje u našoj zemlji, pogotovo na granskom nivou…
To je ono što je definisano, kada je bilo diskusije o Zakonu o radu, da će se promovisati kolektivno pregovaranje na regionalnom nivou i na kompanijskom nivou, da dođemo do jednog radnog zakonodavstva koje je usmereno i koje je prilagođeno radnom zakonodavstvu EU, koje je u punom kapacitetu, a ne samo u ovih 11 tvrdih tačaka evropske socijalne povelje, nego i one 22 meke tačke, da se u punom kapacitetu usaglasimo sa EU i sa konvencijama Međunarodne organizacije rada. Kao što vi dobro radite, kada je u pitanju Konvencija 98, kada je u pitanju Konvencija 87 i na taj način vodite računa o socijalnom aspektu i socijalnoj odgovornosti i poštovanju socijalnih partnera. Da završim, veoma važna Konvencija 181, a kada je u pitanju odgovornost agencija za zapošljavanje ljudi u inostranstvu. Ovo je jako dobro da oni ljudi koji se bave tim poslom imaju što veću odgovornost, jer država na taj način pokazuje veliku brigu za zaposlene i one koji idu u druge države da budu obezbeđeni, da oni ljudi koji obezbeđuju taj posao imaju potpunu, materijalnu, moralnu i svaku drugu odgovornost da se brinu o njima.
Na taj način se Vlada Srbije, Ministarstvo rada i socijalne politike brine o građanima Republike Srbije, ali i brine o konvencijama Međunarodne organizacije rada koje treba da budu Biblija svakog radnog zakonodavstva i razvoja radnog zakonodavstva u svakoj državi. Hvala.