Zahvaljujem gospođo Spasojević.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS, dr Aleksandra Tomić.

Zahvaljujem, gospođo Tomić.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članom 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebi da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda sednice.
Sada prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Da li je gospodin Jovanović u sali? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer. Nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodna poslanica Milena Ćorović. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo Ćorilić.
Reč ima narodna poslanica Nataša Vučković.

Zahvaljujem, gospođo Vučković.
Reč ima ministar dr Kori Udovički. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem gospodine Milićeviću.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković, nije u sali, narodna poslanica Ivana Stojiljković takođe nije u sali, narodni poslanik Balša Božović nije u sali, narodna poslanica Mirjana Dragaš. Izvolite gospođo Dragaš.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, sa vašim timom, dame i gospodo narodni poslanici, prvenstveno bih da kroz diskusiju o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o protivpožarnoj zaštiti i oružju i municiji izrazim jedno uverenje i jednu podršku ministru i Ministarstvu za sve napore koje čini da bi nivo javne bezbednosti bio na najvišem mogućem nivou, ali i o onim drugim sistemskim aspektima kojima se Ministarstvo unutrašnjih poslova bavi, a koji su veoma važni za ukupno društveno stanje u našoj zemlji, a vezano je za organizovani kriminal i bespoštednu i beskompromisnu borbu protiv korupcije.
Naime, izmene i dopune Zakona o protivpožarnoj zaštiti pokrivaju dva veoma važna aspekta u društvenom životu naše zemlje. Prvenstveno, to je opšta bezbednost i to je maksimalan rad i permanentni rad na unapređenju kulture bezbednosti u našoj zemlji, kada su u pitanju naši građani, bez obzira koliko godina imaju. Ono što je veoma pohvalno i što donose nove izmene i dopune zakona, to je da će edukativni programi u ovom domenu biti obavezni kako u osnovnim, tako i u srednjim školama i nadam se da će to maksimalno doprineti tome da bezbednosna kultura u našoj zemlji bude podignuta na najviši mogući stepen.
Isto tako, želim da, kao član Kokusa za ekonomski razvoj u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji je, kao što znate, strukturiran od poslanika kako pozicionih tako i opozicionih stranaka, pohvalim posvećenost ljudi koji su zaposleni pogotovo u ovom sektoru koji se bavi ovim problemima sa kojima smo se više puta sastajali, sa gospodinom Zarevim imali veoma argumentovane diskusije, ali i diskutovali u tom smeru da pomognemo, kao narodni poslanici, i uključimo i nevladin sektor i sva druga strukovna udruženja i organizacije, u tom smislu da ovaj zakon bude bolji, da bude što kvalitetniji i da bude primenljiviji.
U tom smislu,dali smo i sedam amandmana, u stvari koje smo predali i nadam se da će oni biti prihvaćeni, da će biti usvojeni, jer smo sigurni da idu ka tome da maksimalno pospeše ovaj zakon i učine ga primenjivijim.
Ono što predstavlja drugi domen ovog zakona koji je jako važan, to je njegovo usaglašavanje sa strateškim reformskim zakonom, to je Zakon o planiranju i izgradnji koji će od 1. marta početi da se primenjuje u Republici Srbiji i prosto imajući u vidu tu činjenicu da je naša zemlja, kada je upitanju planiranje i izgradnja, kada su upitanju dozvole, kada je upitanju nivo investicija, u tom domenu bila na čak 184. mestu po listi Svetske banke „Duing biznis“. Dakle, iza nas su bile samo Sirija i Somalija. Sirija koja je u ratnom stanju. Somalija, isto tako, jedna neuređena, nedemokratska država.
Značaj izmena i dopuna ovog zakona i pomoć da se Zakon o planiranju i izgradnji implementira u punom kapacitetu je od neslućene važnosti za privlačenje novih investicija i za stvaranje ambijenta za kreiranje novih radnih mesta u našoj zemlji.
Zato je jako važno što je ovaj zakon danas i u ovom trenutku na sednici našeg parlamenta i što razgovaramo o tome da, u tom domenu planiranja i izgradnji, ga usaglasimo maksimalno kako bi izgradnja objekata, kako komercijalnih, tako i drugih bila mnogo lakša kako bi se dozvole pribavljale na mnogo lakši i kvalitetniji način, ali kako bi MUP i država naravno, imala i bolju kontrolu. Pre profita, pre tržišta i pre tržišne utakmice u svakom slučaju je i samoj državi, samom Ministarstvu, Vladi, a i parlamentu i nama kao narodnim poslanicima najbitnija bezbednost naših građana i uspostavljanje jedne bezbednosne kulture koja je jako važna za svaki vid razvoja, ne samo bezbednosti radi bezbednosti, nego i zbog ekonomskog razvoja i društvenog razvoja sveukupnog društvenog razvoja.
Predlog ovog zakona doprinosi tome da dolazi do toga da se izdaju uslovi MUP u fazi izrade idejnog rešenja, da je predviđena i usaglašena izrada, ne glavnog projekta, nego elaborata zaštite od požara. U tom smislu, izradiće se i podzakonski akti koliko nam je poznato. Projekat za građevinsku dozvolu se izrađuje u fazi izrade projekta za izvođenje, saglasnost MUP na projekat za izvođenje i definiše se u postupku objedinjene procedure što je od ključnog značaja za smanjenje birokratije kada su upitanju investitori gde će na jednom mestu i u okviru objedinjene procedure moći da dobijaju sve saglasnosti, ali uz zadržavanje jednog najvišeg mogućeg nivoa kontrole i bezbednosti u domenu procesa planiranja i izgradnje.
Isto tako, uvode se i licencirana lica koja učestvuju u komisijama za tehnički prijem i to je jako važno. Ranije su samo pripadnici MUP, dakle, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova mogli da učestvuju u davanju tih sertifikata i tih dozvola. Sada je to za manje objekte, za one objekte koji su, naravno, procenom manje ugroženi, dozvoljeno za ova druga lica koja imaju licence.
Malo kasnije ću apelovati na ministra, jer kao ekonomski kokus u saradnji sa Nacionalnom alijansom za lokalno ekonomski razvoj smo imali jedan amandman koji je podrazumevao da do 2018. godine imamo jedan prelazni period gde će taj posao biti prepušten privatnoj inicijativi. O tome možemo da diskutujemo, diskutovali smo na sastancima više puta, razmenjivali argumente, ali mi i ja lično ostajem ubeđen da je ova druga opcija koju ću predložiti bolja i da može da bude svrsishodnija.
Isto tako, moram da pomenem i da se nadovežem na diskusije mojih prethodnih kolega kada su upitanju sporazumi o otvaranju graničnih prelaza sa Republikom Rumunijom i strateški značaj saradnje sa Republikom Rumunijom. Pogotovo je to važno u domenu slobodnijeg protoka ljudi, kapitala, roba i ono što se dešava u poslednje vreme, a moguće je kreirati kroz tu saradnju i strateški pristup toj saradnji i radna mesta.
Izneću vam jedan primer i inicijativu predsednika opštine Kikinda, gospodina Pavla Markova, i našeg konzula Lazara Manojlovića u Temišvaru, za potpisivanje jednog sporazuma sa Rumunijom u domenu, međudržavnog sporazuma o međusobnom angažovanju radne snage kojim će biti regulisani detalji u vezi sa nostrifikacijom diploma, dobijanjem boravišnih, radnih dozvola, a naročito regulisanja socijalnog, penzionog i zdravstvenog osiguranja.
Kakve to veze ima sa otvaranjem graničnih prelaza? Pa, naravno svako otvaranje graničnog prelaza predstavlja otvaranje jedne zemlje prema drugoj. Predstavlja jedan jasan signal da dve zemlje mogu da sarađuju i da razvijaju svoju saradnju u punom kapacitetu. Mi moramo i kao država, kao Vlada i kao parlament da reagujemo na one promene koje se događaju u Rumuniji i u pograničnom delu, znači u regionu Temišvara i u tom delu Rumunije, ima puno stranih investitora.
Ono što se dešava u Rumuniji u tom delu jeste da dosta njihove radne snage odlazi u druge zemlje zapadne zemlje EU u potrazi za poslom i u potrazi za egzistencijom i strane kompanije, dakle, strani investitori u tom pograničnom delu imaju dosta veliku potragu za angažovanjem radne snage. U ovom trenutku analiza je pokazala da je potrebno tim kompanijama negde oko pet i po hiljada ljudi koji iz reona, dakle, iz područja severnog Banata koji, a gospodine Čanak je to malo pre pominjao, hvala Bogu i zaslugom Mihajla Pupina, deo Srbije i ovo je jako važno za to područje, tamo je 18.000 nezaposlenih. Pet i po hiljada nezaposlenih bi moglo da pronađe svoje egzistenciju i posao u tom pograničnom delu Rumunije, u Temišvaru gde postoje potrebe za angažovanjem radne snage.
Tako da mislimo i tu apelujem na samog ministra da pomogne u tome da se ova saradnja sa Rumunijom i da ovi granični prelazi budu samo jedna inicijalna kapsula, jedan podsticaj za još proširivanje i produbljivanje saradnje i prosto fokusiranje i pomoć politici naše Vlade da kreira i da pokuša da pronađe mogućnost za novo zapošljavanje svakog građanina u Republici Srbiji, a pogotovo u tim delovima gde je nezaposlenost jako izražena, u severnom Banatu gde ima negde oko 18.000 ljudi. Možemo samo da pretpostavimo koliko bi zapošljavanje od oko 5.000 ljudi bilo značajno za ceo taj region.
Završiću sa tim svojevrsnim apelom i pokušaću da ubedim ministra i članove njegovog tima oko ovog amandmana koji se tiče preuzimanja lica koja će imati, koja će u skladu sa zakonom, u skladu sa standardima dobijati licence i koje će biti vlasne da rade tehnički pregled sastoje se u tome da MUP nema dovoljno resursa. To nam je svima jasno, nema ni dovoljno ljudi da to radi. Argumentacija MUP je da to treba da ostane u MUP zbog toga što će država inkasirati novac i budžet će inkasirati novac od plaćanja tih licenci, ali da je potencijalno moguće zaposliti nekoliko desetina ili čak nekoliko stotina ljudi koji bi radili taj posao.
U 21. veku, u procesu kada mi od Srbije želimo da napravimo jednu ozbiljnu i jaku tržišnu ekonomiju, kada se i naš premijer, kada se svaki član Vlade, svaki član parlamenta bori da privuče investiciju, bori za radno mesto, bori za svakoga ko može da pokrene neki privatni posao i bori se da stvori bolji ambijent upravu za tu privatnu inicijativu, smatram da je tri godine dovoljan period da mi od Srbije napravimo normalnu državu, a u normalnoj državi vi faktički možete da poveriti i da definišete jasne standarde i jasne metode i instrumente kojim bi se delegirala odgovornost ljudi, bez obzira da li su u privatnom ili državnom sektoru da rade određeni posao.
Na kraju krajeva, kao neko ko je pobornik tržišne ekonomije mnogo je dragocenije, i to govorim ispred moje stranke, da angažujemo privatnu inicijativu, da angažujemo i da ljudi pokreću svoje poslove i da se samozapošljavaju, da plaćaju poreze i doprinose ovoj državi, da plaćaju pored da dodatnu vrednost, da potencijalno zapošljavaju nove ljude nego da se ti ljudi koji su potrebni i koji nedostaju zapošljavaju u državnoj upravi.
Mislim da smo mi taj posao završili. Mislim da smo u tom domenu i veoma, veoma preterali, s obzirom koliki je broj ljudi zaposlen u javnom sektoru i mi polako fazu po fazu, korak po korak, moramo, kako bi se to sada moderno reklo jedan deo poslova za koji je zadužena državna uprava omogućiti privatnoj inicijativi, faktički autsorsovati njima da rade određene poslove i ništa ovo nije drugo, nego samo definisanje pravne države.
Da li ćemo propisati jasne standarde i da li postoje jasne kazne i jasna kaznena politika za one koji zakon prekrše.
Još jednom apelujem da razmislite o ovome i da definišemo tri godine, znači 2018. godinu, kada će privatni, dakle, građani koji imaju licencu, koji će u skladu sa zakonom i standardima ispuniti uslove za licence, moći prosto da rade i da polako preuzimaju ovaj posao, jer se svi nadamo da ćemo 2018. godine biti država koja će imati privredni rast, biti država koja će urediti javni sektor i koja od sebe, dakle, od same države napraviti jeftinu državu koja će biti i ispunjavati ono što je za tu državu najbitnije.
Jasan servis građanima i privredi i to je jedina i to je najbitnija uloga koju država treba da ispunjava u ovom domenu i naravno u narednom periodu, ne da se meša u bilo kakve projekte, ne da učestvuje u državnim projektima, ne da bude preduzetnik.
Premijer je sam o tome govorio juče na konferenciji za štampu, ako nešto ne znamo, daj da poverimo nekom drugom, sigurno je i verujte i praksa od skoro dvesta godina od industrijske revolucije je dala dovoljno argumenata za to da oni koji ispunjavaju standarde, da oni koji imaju preduzetnički duh, da privatna inicijativa je efikasnija i efektivnija od države u nekom domenu. Država da zadrži esencijalne instrumente i esencijalna ovlašćenja, sve ovo drugo treba prepustiti privatnoj inicijativi. Samo na taj način naša država može da se razvija.
Svako ko će sutra plaćati poreze i doprinose, svako ko će plaćati porez na dodatnu vrednost je važan za ovu državu i mi treba da kreiramo takav ambijent da motivišemo ljude da to rade, da napravimo konačno preduzetničko društvo, a ne da budemo službeničko društvo, kao što smo to danas, gde je čak i mladim ljudima najveći imperativ da se zapošljavaju u državnim službama, u državnim institucijama, ne, nego da pokreću privatnu inicijative i na ovaj način želim samo da dam ideju i da podstaknem tu privatnu inicijativu i preduzetnički duh kod naših ljudi, ali naravno, da pokušam da ubedim naše kolege iz Ministarstva unutrašnjih poslova je ovo jedna bolja opcija. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Upravi carina i, naravno, resornom Ministarstvu finansija u Vladi Republike Srbije. Naime, odnosi se i ima vezu sa onim što je Vlada Republike Srbije definisala u svom programu kao strateški plan i strateški cilj, a to je ekonomski razvoj i, između ostalog, kao jedan od najbitnijih aspekata ekonomskog razvoja - ravnomerni regionalni razvoj.
Juče sam imao priliku da sa kolegama iz Ministarstva privrede, Agencije za osiguranje izvoza i Fonda za razvoj Republike Srbije razgovaram i imam sastanak sa preko 100 privrednika u Novom Pazaru, iz različitih grana i sektora privrede, tekstilne industrije, industrije proizvodnje nameštaja, prehrambene industrije i drugih grana koje su razvijene u celom tom regionu. Postavilo se pitanje problema nemogućnosti carinjenja robe u Novom Pazaru. Iako u protekle dve godine, obzirom da je carinarnica stacionirana u Kraljevu, da je Užice dobilo svoju carinarnicu, da je Kruševac, koji je 50 kilometara od Kraljeva, dobio svoju carinarnicu, iako je više dopisa upućeno na adresu carine i na adrese nadležnih, još uvek je iskazana ta nemogućnost da privrednici u Novom Pazaru carine svoju robu. Samim tim se ugrožava na neki način poslovanje, odnosno poskupljuje se poslovanje u tom regionu koji je i onako ugrožen i koji je i onako nerazvijen. Vlada Republike Srbije i sam premijer je više puta rekao da će uložiti puno napora da se taj nerazvijeni region, prvenstveno infrastrukturno opremi, ali i da će se sve uraditi na tome da se poboljša poslovni ambijent i da se privuče što više investitora koji bi rešili i najveći problem u tom regionu, a to je nezaposlenost koja je veća od čak 50%.
Ne vidim nijedan razlog da jedan grad koji je univerzitetski centar, koji ima dva univerziteta, koji ima puno mladih ljudi, puno ozbiljnih privrednika, preduzetnika i onih koji hoće da pokrenu svoj biznis, koji se nikada nije oslanjao na javni sektor, nema svoju carinarnicu i da roba, znamo svi da je taj region upravo najveći uvoznik robe široke potrošnje iz Turske, da se ta roba odvozi u Niš, u Šid, u Suboticu, da se tamo istovara, pregleda, utovara i ponovo vraća tamo. U svakom slučaju, to poskupljuje i kao što svi koji se bave privatnim biznisom znaju da transport može da uvećava troškove poslovanja čak 30% do 40%, samim tim ta privreda i privrednici u tom regionu su nekonkurentniji za taj procenat. Obzirom da su marže u trgovini, u proizvodnji negde između pet do 15%, jasno je da je to jedan ozbiljan trošak za te privrednike i da ga treba na neki način prevazići.
Moram da napomenem i tu činjenicu da je lokalna samouprava, na čelu sa veoma dinamičnim gradonačelnikom, gospodinom Mehom Ahmutovićem, opremila i uložila preko 200 hiljada evra u tu carinarnicu i da ta carinska ispostava trenutno u Novom Pazaru ima 17 ljudi koji imaju visoko obrazovanje. Prema tome, to je jedna od retkih lokalnih samouprava koja je obezbedila sve uslove da carinarnica u tom kraju može da funkcioniše. Ja ću vam dati samo jedan primer, da je u carinarnicama u Kruševcu i Užicu uloženo čak po tri miliona evra da bi se one opremile.
U svakom slučaju, apelujem na Ministarstvo finansija i Upravu carina da podstiču i da pokušaju da reše ovaj problem i da podstiču one koji su proaktivni i koji žele da rade, koji predstavljaju lokalne samouprave, ali žele da rade u punom kapacitetu za dobrobit privrede, za dobrobit preduzetnika i, naravno, ono što je najbitnije, za ekonomski razvoj i obezbeđenje uslova za novo zapošljavanje. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana gospođo guverner, poštovani ministre sa timom, dame i gospodo narodni poslanici, komentarisaću i diskutovaću o izmenama i dopunama Zakona o NBS i Agenciji za osiguranje depozita. Smatram i pokušaću da dam jednu širu sliku negativnih efekata koji su se dogodili, a o kojima su mnoge moje kolege pre mene pričali, a vezano je za bankrotstvo banaka u prethodnih nekoliko godina, počevši od „Agrobanke“, završavajući sa Privrednom bankom Beograd, ono što je budžet i poreske obveznike, građane Republike Srbije, koštalo blizu milijardu evra.
Možda to ne bi bio ni toliko drastičan, ni toliko veliki problem da je to samo pitanje monetarne politike, da to nema jasne i ogromne negativne efekte i na fiskalnu konsolidaciju, na ukupan javni sektor i, naravno na kompletnu nacionalnu ekonomiju. Ne mogu da ne pomenem da su se ovakve stvari dešavale u predhodnom periodu, od kada je kriza nastala u samoj evro zoni, dakle u EU, u SAD, u Japanu još 2007/08. godine i pomenuću da je sama EU uložila nekih 100 milijardi dolara kako bi mogla da pomogne bankarskom sektoru, pogotovo u zemljama koje čine periferiju EU. Španije je u onom prvom koraku dala četiri i po milijarde evra za svoje privatne banke, u drugoj fazi 19 milijardi, kako bi mogla i kako bi na taj način spašavala bankarski sistem.
Međutim, kod nas se dešava nešto drugo. Mi kao zemlja sa svim drugim specifičnostima, kao zemlja koja, to je jedan od veoma važnih pokazatelja, još uvek nema tržišnu ekonomiju u tom punom kapacitetu, dešava se sasvim dijametralno jedna suprotna stvar, a to je da mi imamo problem sa državnim bankama, da kod nas privatne banke sa svim korektno funkcionišu i na sasvim korektan način su prevazišle svetsku ekonomsku krizu. Mi u periodu od 2008. do 2012. godine imamo jednu jasnu krizu menadžmenta, jasnu krizu i povezivanje menadžmenta državnih banaka sa oligarsima koji su na kraju ovu državu koštale direktno milijardu evra, indirektno sigurno nekoliko milijardi evra.
Imajući u vidu da ne treba puno znati ekonomsku teoriju da to ima jedan negativni, multiplikativni, prelivajući efekat i na tražnju i na ono što Vlada Republike Srbije hoće da uradi, a to je fiskalna konsolidacija na pad privrednog rasta i, naravno, ogromne negativne efekte na ukupnu nacionalnu ekonomiju. Naravno, imalo je efekte na javni dug i ima efekte na mogućnost zaduživanja naše zemlje u inostranstvu. Podsetiću da se Španija u to vreme najveće krize zaduživala sa kamatnom stopom na dugoročne obveznice sa čak 6,5%. Mi smo se u tom periodu 2010/11. godine zaduživali sa čak 7,5%, da bi sada taj procenat bio mnogo niži.
Ono što mene najviše zabrinjava, to je da sama fiskalna konsolidacija, koja je neodvojivi deo konsolidacije i neodvojivi deo ekonomske reforme ove zemlje, ne može da se odvija i ne može da ima kvalitetne rezultate bez snaženja i jačanja privatnog sektora, a sve ovo što se događalo sa državnim bankama imalo je veoma negativan efekat i negativne konsekvence na sam privatni sektor.
Ne znam razlog i ne znam zašto tadašnje rukovodstvo NBS, zašto tadašnje monetarne vlasti, naravno u saradnji sa finansijskim vlastima, nisu preventivno delovale i nisu pristupile možda nekom od modela akvizicija, merdžovanja ili bilo čega drugog, kako bi mogli na vreme da reaguju i kako bi potencijalno pokušali da spasu ove banke kroz strateško partnerstvo ili neki vid privatizacije.
Zalažem se ispred moje stranke, u svakom slučaju, za to da privatni sektor u našoj zemlji treba da ima primat i da se pokazalo prethodnih 25 godina da državni menadžment vrlo teško može da opstane, pogotovo u konkurenciji koju sada imamo i na nivou regiona, da ne govorim na nivou EU. Mi smo sve to mogli da uradimo, ostaje to pitanje zašto se to tada kada je to moglo da se uradi nije uradilo.
Što se tiče Agencije za osiguranje depozita, njena uloga je prosto obesmišljena krajem 2012. godine, kada je Agencija za osiguranje depozita morala da uplati Poštanskoj štedionici 199,6 miliona evra, da prosto isprazni svoj fond, jer samo ta jedna banka je koštala toliko, a imamo posle jedan sled događaja, kada nam se dogodila i Razvojna banka Vojvodine i sve ove druge banke o kojima su kolege pričale celo prepodne.
Ali, pored toga što je ona ispraznila i morala da isprazni račun iz nama svima poznatih razloga, ona je gotovo pet miliona evra svake godine trošila pogrešno investirajući na tržištu kapitala. Tako da, ovo preuzimanje ingerencija od strane Narodne banke Srbije od Agencije za osiguranje depozita je jedan dobar potez, potez koji će osigurati, potez koji će unaprediti i omogućiti jednu bolju kontrolu bankarskog sistema, bolju kontrolu banaka, kako se ovo nikada više ne bi događalo.
Naravno, podsetiću da se u Srbiji to događalo 90-ih godina. Nismo usamljeni, u Hrvatskoj se ovako nešto dogodilo već dva puta, ali mislim da sa ovakvom politikom, ovakvim izmenama zakona, a pominjali smo i na Odboru za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava ideju da se uvede i da se osnuje tzv. rezulutivni fond koji će upravo troškove svih tih grešaka koje se tiču banaka, da li privatnih ili državnih, prebaciti na bankarski sistem, prebaciti na tržište, a ne na građane Srbije. To će biti u stvari jedan krajnji rezultat i ovo je samo jedan korak i jedna faza koja će da stvori jedan red, disciplinu i jedno odgovorno i kvalitetno poslovanje i nadzor, kada je u pitanju bankarski sistem i kada je bankarski sektor u pitanju. Siguran sam da ovakvih gubitaka, koji su napravljeni u tom periodu krize od 2008. do 2012. godine, ne može čak biti ni u teoriji. Jer, da je neko ovo smišljao, da je danima sedeo u kabinetu smišljajući gubitke i smišljajući kako da ispumpa iz državnih banaka ovoliki novac, ja mislim da to ni najveći stručnjaci, ljudi koji najbolje poznaju monetarnu politiku i sistem ne bi mogli da smisle i da urade.
Imamo i primer iz Švedske. Švedska je 90-ih godina, kao skandinavska, kao zemlja bogata resursima, kao jedna zemlja koja je poznata po socijalnoj pravdi, poznata po bogatstvu njenih građana, imala isti problem. Mnoge banke u Švedskoj su 90-ih godina bile pred bankrotom. Šta je Švedska uradila? Nacionalizovala je te banke, restrukturirala te banke, oživela te banke i prodala ih na tržištu. Sada Švedska sa time nema nikakvih problema.
Ono što bih posebno istakao kao jednu vrednost izmena i dopuna ovih zakona, to je da će se u punom kapacitetu štititi interesi deponenata, da će doći do sigurno veće discipline na tržištu i da će doći do veće, intenzivnije i kvalitetnije saradnje između same Narodne banke Srbije i Agencije za osiguranje depozita, jer ta koordinacija između tako važnih državnih institucija mora da bude gotovo na dnevnom nivou i mora da bude u svakom slučaju usaglašena, konkurentna i da podrazumeva jedan najkvalitetniji mogući vid nadzora koji očekujemo od kolega iz Narodne banke Srbije.
Pošto takvih problema, a nemamo ni sitnijih problema kada je u pitanju funkcionisanje Narodne banke Srbije sa guvernerom, gospođom Tabaković, uveren sam da ćemo maksimalno unaprediti ovaj sistem i da ćemo u tom nekom smislu uređenosti potencijala i mogućnosti za nadzor ući u domen i ući u krug onih razvijenih zemalja sa tržišnom ekonomijom, koje posao nadzora vrše na najbolji i najkvalitetniji mogući način.
Takođe bih napomenuo, apelovao i dao sugestiju i monetarnim vlastima i predstavnicima Ministarstva finansija, da se razmišlja i o tome da se osnuje jedan garantni fond, ali garantni fond koji će imati dupli ključ. Mi sada imamo Fond za razvoj i izglasali smo u Narodnoj skupštini Republike Srbije izmene i dopune Zakona o Fondu za razvoj. Međutim, jasno je, da bi jačali privatni sektor, da bi monetarna politika bila maksimalno usaglašena sa fiskalnom politikom, sa fiskalnom konsolidacijom, da bi ti rezultati bili jasni, da bi bili konkretni, da bi rezultovali privrednim rastom, smatram da je potrebno doći do nekog rešenja da se obezbede povoljna sredstva, pogotovo za domaće privrednike, za start ap preduzeća, ali samo i pod uslovom duplog ključa, odnosno jedne obostrane kontrole između privatnih banaka, privatnog sektora u bankarstvu i države, kako bi mogli da dođemo do najboljeg modela za kreditiranje i oživljavanje privatnog sektora u našoj zemlji.
Na kraju ću se osvrnuti na predlog kolege Ivana Jovanovića, koji je predložio da se o članovima upravnog odbora Agencije razmatra, diskutuje i da se biraju u Narodnoj skupštini Republike Srbije u okviru matičnog Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Smatram da je to odlična ideja. Smatram da bi na taj način mogli da pojačamo i da pospešimo kontrolu nad imenovanjem ljudi koji će sami vršiti nadzor nad radom Agencije i koji će biti odgovorni za situaciju i za stanje u bankarskom sistemu naše zemlje. Mislim da i sam Odbor i Narodna skupština imaju pun kapacitet, i stručni i svaki drugi, da urade taj posao na najbolji mogući način i da preuzmemo tu ingerenciju, kako bi tu došli najbolji i najkompetentniji ljudi. Hvala vam.

Hvala vam, gospođice Batić.
Reč ima narodni poslanik mr Đorđe Kosanić.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vesna Besarović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa timom, dame i gospodo narodni poslanici, prvenstveno da prokomentarišem da razumem stav kolega iz opozicije koji su pominjali Socijaldemokratsku partiju Srbije u smislu podrške ovom zakonu i da razumem i bojazan kada se približite na nekih jedan i po do dva procenta podrške, da tu ima i rezervi i da ima potpuno neutemeljenih aspekata i, naravno, diskusija koje iz toga proizilaze.
Kao predstavnik autentične levice u ovom parlamentu ja ću ponoviti ono što je stav naše partije i ono što ponavljamo stalno, a to je da ćemo bezrezervno podržavati reformski kurs, sve reformske zakone i ono što će dovesti do toga da se najveći problemi koji su definisani, koji su stvoreni od 2000. do 2012. godine da se reše. To je problem nekvalitetnog pravnog okvira. To je problem nezaposlenosti. To je problem nemogućnosti investitora zbog nesigurnosti da dolaze ovde. Problem koji je definisao i omogućio špekulantskom kapitalu u jednom velikom delu da dođe u našu zemlju i da dovede do toga da mnoga radna mesta budu izgubljena.
Mi kao autentična levica, kao autentična socijaldemokratija, naravno da se protivimo tome i ne vidim razlog i ne vidim nijedan argument da ministar Selaković razvija bilo kakvu ne daj bože belu zastavu. Ovim putem hoću da ga podržim u ime moje partije i hoću da kažem da je veoma važno da se u Srbiji razvija institut dijaloga i da ćemo mi podržati uvek ono što se na kraju krajeva definiše kao rezultat, a rezultat tih razgovora i pregovara, o kojima možemo da diskutujemo da li su trajali dugo ili kratko, je takav da je došlo do dogovora. Ono što je za nas najbitnije, to je da će kroz primenu ovog zakona biti zaštićena imovina građana Republike Srbije, da će ulaganja stranih i domaćih investitora biti zaštićena i to je za nas rezultat.
Ovim putem izražavam podršku i, naravno, apelujem na ministra da nastavi da radi na dobar, na kvalitetan način u interesu prvenstveno privrede, u interesu građana, jer naš najbitniji cilj ovde u parlamentu i u Vladi Republike Srbije je da stvorimo i da napravimo jednu kvalitetnu tržišnu ekonomiju, društvo jednakih šansi i ono što je najbitnije da bi jedno društvo moglo da se razvija, a to je kvalitetan pravni okvir koji garantuje svima njegova prava, garantuje mogućnosti, a ne ono društvo koje se zasniva na nepotizmu, na bliskim vezama sa političkom vlašću. To je ono što mi želimo da iskorenimo, uz sve one negativne aspekte koje smo do sada imali, a to je velika korupcija, organizovani kriminal, ono što je izjedalo našu ekonomiju i naše društvo tolike godine i tolike decenije.
Naravno da ćemo u narednom periodu podržati sve ono što je reform6sko, sve ono što je kvalitetno i što će voditi privrednom rastu naše zemlje, novom zapošljavanju i svemu onome što socijaldemokratija koju mi u parlamentu zastupamo i predstavlja i podrazumeva. U tom smislu bićemo kvalitetan i nadam se dobar i konstruktivan partner našim partnerima iz Srpske napredne stranke i celokupne koalicije. Naravno, u to ime daćemo puni doprinos da naša zemlja postane zemlja koja je ekonomski razvijena, zemlja koja ima najniži ili veoma nizak nivo korupcije, sive ekonomije i svega onoga što se nagomilalo, a što neki pre nas nisu mogli da rešavaju u prethodnom periodu.
Još jednom ću ponoviti kao i šef mog poslaničkog kluba, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije će podržati izmene i dopune ovog seta zakona. Hvala.