Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj i o ovom drugom zakonu koji tretira i čiji je glavni predmet izbegavanje te mogućnosti da „Telekom“ izgubi deo svog kapitala. Tu bih pohvalio jednu posvećenost i inicijativu ministra koji je pokazao to više puta ka tome da sačuvamo našu državnu imovinu, da sačuvamo naša državna preduzeća i kao što je već to rekao jutros na Odboru da ih što je moguće bolje i kvalitetnije, idući u susret vremenu, tržištu i dešavanjima koja se tu događaju, pripremimo za eventualna strateška partnerstva. Imajući u vidu jednu činjenicu koja za nas može da bude neprijatna, ali tako je na svetskom, na globalnom tržištu, da je tržište telekomunikacija u saturaciji.
Ne bih se složio sa nekim konstatacijama da u „Telekomu Srbija“ pogotovo nedostaje kvalitetnih, dobrih, edukovanih i kvalifikovanih ljudskih resursa. Suprotno tome, nama nedostaje mogućnost da investiramo u telekomunikacije, u nove tehnologije i da igramo tu utakmicu sa drugim velikim igračima.
Pomenuću da je konkurencija „Telekomu Srbija“, u ovom trenutku u našoj zemlji, „Telenor“ koji je isto tako 52% u vlasništvu, uslovno rečeno, države Norveške, odnosno investicionih i penzionih fondova, ali „Telenor“ ima preko 300 miliona korisnika i jedan ogroman deo kapitala „Telekoma“ se investira u nove tehnologije i za dobijanje i kreiranje novih tržišta i tržišnih niša. Imajući u vidu situaciju u našoj zemlji, imajući u vidu našu makroekonomsku stabilnost, naše preduzeće „Telekom Srbija“, nema dovoljno novca da investira, tako da se slažem sa tim da u narednom periodu pronađemo strateškog partnera ili eventualno privatizujemo „Telekom“, pokušajući da dobijemo najbolju cenu, najbolje uslove koji će garantovati radna mesta, koji će garantovati kompetitivnost te kompanije i mogućnost da ta kompanija utiče pozitivno na bruto domaći proizvod, na novo zapošljavanje, ali i ono što ima prelivajući efekat na razvoj sektor i razvoj grane informacionih tehnologija telekomunikacija, koje su veoma važne za sveukupni razvoj domaće privrede.
Još jednom bih potencirao to, imajući u vidu jednu veoma dobru saradnju sa sindikatima u „Telekomu“ i poznajući situaciju u „Telekomu“, da „Telekom“ ima odlične, visoko kvalifikovane inženjere, dobre i kvalitetne menadžere koji mogu uspešno da upravljaju kompanijom, ali ako nemate dovoljno likvidnih sredstava, ako nemate dovoljno mogućnosti za velike investicije u svetu i na tržištu koje se menja na dnevnom nivou, prosto nemate mogućnost da igrate utakmicu sa tim velikim igračima, kao što su „Telenor“, kao što je „Vip Mobile“, kao što je „Dojče Telekom“ i drugi.
Ovo će nam otvoriti jednu mogućnost da na jedan kvalitetan način pripremimo to preduzeće i dobijemo najbolje moguće uslove, dobijemo najboljeg mogućeg i najkvalitetnijeg strateškog partnera i ne mogu da ne pomenem tu činjenicu da bi bilo potrebno od „Telekoma“ napraviti ono što je napravljeno eventualno i potencijalno u narednom periodu i od Aerodroma „Nikola Tesla“.
Moram da napomenem, sinoć u razgovoru sa našim prijateljem, velikim prijateljem naše zemlje, ambasadorom Alžira Abdelkaderom Mesduom, on je rekao – ja sam došao na službu 2008. godine, to je bio jedan mali, lokalni aerodrom sa eventualno dva, tri ispravna aviona, a sada je ovo potpuno druga priča, ovo je jedan aerodrom i ovo je jedna investicija i potencijal da Srbija postane regionalni igrač. Strateško partnerstvo sa „Etihadom“ se pokazalo u punom svetlu, kao veoma pozitivno, imajući u vidu da se broj putnika na Aerodromu „Nikola Tesla“ za samo godinu dana uvećao za čak 40%. To je ono što Srbiji treba: najbolji i najkvalifikovaniji investitori, strateški partneri koji se kada nešto privatizuju ili ulaze u strateško partnerstvo, čiji je to biznis, i koji će se ozbiljno posvetiti poslu koji rade i koji će, pored profita, imati dugoročni razvoj kompanija sa kojima rade i sa kojima sarađuju.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o Fondu za razvoj, ovde država, Vlada i samo Ministarstvo privrede žele da pospeše i da pojačaju kontrolu nad državnim institucijama i hoće da uvedu ono što je najbitnije za dobro funkcionisanje državnih institucija, kako bi one bile što bolji i kvalitetniji servis privredi, a to je pojačanje njihove pune odgovornosti i ostvarivanje onoga što se u ekonomiji, u ekonomskim odnosima, zove kredibilitet. Znači, kredibilitet jedne institucije koji, nažalost, u jednom delu, ne mogu da kažem, urušavan, kada je u pitanju Fond za razvoj, ali nadam se da će od ove godine, pošto je spomenuto da ni jedan kredit nije odobren godinu dana, da je to jedna potreba i ministar, kao neko ko ima taj senzibilitet, neko ko je bio preduzetnik i zna šta je u stvari razvoj malih i srednjih preduzeća i koliko je važan za razvoj celokupne ekonomije, to biti jedan ozbiljan pozitivan impuls malim i srednjim preduzećima, tom sektoru, a pogotovo u nerazvijenim krajevima, područjima, da imaju mogućnost da dobiju sredstva pod povoljnim okolnostima, sa određenim grejs periodom, kako bi prevazišli trenutnu situaciju i krizu i kako bi mogli nadalje da se razvijaju.
Uz svo poštovanje pravila, procedura i države koja želi da obezbedi takve uslove, želeći i imajući kao glavni cilj da vrati te kredite i da se njihov posao posle vraćanja tih kredita, posle vraćanja kamata, isplati, kako bi mogli da zarađuju i kako bi mogli da razvijaju svoj biznis. Naravno, ne da se bave prostom reprodukcijom, nego da ga proširuju. Nadam se da će to biti jedan od glavnih uslova i glavnih motiva preduzetnika, privrednika da uzimaju te kredite. Država samo na ovaj način pravi jedan dodatni korak da pojača, da poboljša poslovni ambijent i da obezbedi ono što je definitivno potrebno, pogotovo domaćim privrednicima, a to je kapital po jednoj korektnoj i normalnijoj ceni, nego što oni mogu da dobiju u komercijalnim bankama. Kada pogledate njihove profitne stope, celokupnu situaciju u regionu, u EU, te kamatne stope koje nude komercijalne banke, prosto radeći neki normalan biznis sa profitnim stopama, od 5,6 do 15%, potrebno je raditi samo za te kredite, što je u ovim uslovima nemoguće.
Smatram važnim aktiviranje Fonda za razvoj u tom domenu, celokupnog razvoja nacionalne ekonomije i smatram da ćemo uz ove druge mere, zakonska rešenja koja smo doneli u prethodnom periodu i koja planiramo da donesemo u narednom periodu, obezbediti takav ambijent i da ćemo obezbediti jednu povoljnu mogućnost da se naši domaći preduzetnici zadužuju po dobrim i kvalitetnim uslovima i da na taj način pokušamo da rešavamo problem neravnomernog regionalnog razvoja, jer taj novac, taj svež kapital je potrebno davati preduzećima koja rade u nerazvijenim područjima.
Imao sam tu priliku da razgovaram sa mnogim preduzetnicima, pogotovo iz zapadne Srbije, iz regiona Sandžaka, Novog Pazara, Kraljeva, koji imaju dobre ideje, koji imaju dobre biznis planove, koji imaju i tržišta, ali, naravno, potreban im je obrtni kapital, potreban im je u nekim aspektima i predah kako bi mogli da u ovim uslovima kada je teško naplatiti robu, ne samo na domaćem, nego i na inostranom tržištu, kako bi mogli da dođu do daha i kako bi mogli da prevaziđu trenutnu krizu koja je veoma velika, koja je velika i veoma izražena u EU, naravno, reflektuje se i u regioni, i reflektuje se i na našu zemlju.
Što se tiče jedne stvarno pozitivne stvari, kada su u pitanju izmene i dopune ovog zakona, radi se o tome da će Fond za razvoj morati da pravi dugoročnije planove rada. Do sada su oni pravili planove rada za predmetnu godinu što je, slobodno mogu da kažem, u savremenom poslovanju, modernom biznisu jedan nonsens, jer prosto koliko god da je vreme turbulentno, koliko god da ne možemo da predviđamo stvari koje će se dešavati, pogotovo na one elemente sredine indirektne akcije, na ono na šta naša država sama, pa i preduzeća na mikronivou ne mogu jasno da utiču, mi moramo imati jedan, prosto, ako ne jasan, moramo imati plan aktivnosti čime to raspolažemo. To je jedan pozitivan impuls za privrednike, da mogu da planiraju svoje aktivnosti, svoje poslovanje i da znaju kada mogu da konkurišu i kako mogu da se zadužuju i da u skladu sa time prave svoje poslovne planove, dakle, sa mogućnošću da se kreditno zadužuju i da na taj način ostvaruju svoje strateške planove i naravno operativne ciljeve koje danas svako preduzeće ima.
Dakle, smatram da je ovo samo jedan u nizu aktivnosti i koraka Ministarstva privrede i samog ministra u ostvarivanju i kreiranju jednog kvalitetnog ambijenta za poslovanje, jedno vođenje računa o državnoj imovini, o državnim preduzećima i jedan, stvarno ciljani, i strateški osmišljen aspekt kako ćemo, ako nismo sposobni sami da upravljamo na jedan konkurentan način, ali nismo naravno krivi za to. Ja sam o tome govorio. Celo to tržište se nalazi u seturaciji i ne možemo da izdržimo tu konkurenciju kada je u pitanju mogućnost za investiranje, ali da uradimo najviše da restruktuiramo ta preduzeća najbolje moguće, kako bi dobili najbolje uslove kada je u pitanju postizanje strateškog partnerstva ili eventualna privatizacija.
Što se tiče definisanja ovog člana koji kaže da preduzeća sa društvenim kapitalom do 40% mogu da konkurišu za kredite u Fondu za razvoj, ja se nadam da u narednim godinama ćemo imati tu situaciju da za kredite kod Fonda za razvoj konkurišu privatna preduzeća, da mi ovde napravimo tržišnu ekonomiju i da ono što je i Ustavom definisano, da se to na neki način izgubi, ukine, da imamo državu privatne inicijative, da javni sektor i javna preduzeća rade svoj posao, da budu servis građanima i privredi a da privatni kapital, privatna inicijativa, privatni preduzetnici na tržištu, po zakonima, ponuda i potražnje, rade najbolji mogući posao a da im država u tome pomogne kreirajući samo okvir institucijalni, kreirajući jednu zakonodavnu sigurnost i sve one aspekte koje su u njenom domenu koristeći instrumente kako bi svi imali jasnu i istu početnu poziciju, jednake uslove i šanse za poslovanje. Ništa više.
Tako da, u ime SDPS mogu da kažem da ćemo glasati za izmene i dopune ovih zakona i naravno, za sporazum za koji ćemo glasati svesrdno podžravajući ministra Sertića i celokupno Ministarstvo privrede i Vladu RS na čelu sa premijerom Vučićem, u aktivnostima koje podrazumevaju reforme i koje podrazumevaju jedno kompletno restrukturiranje ekonomskih aktivnosti, ekonomskih oblasti u našoj zemlji. Hvala vam.

Uvažena predsednice, poštovani ministre sa timom, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo kao narodni poslanici opozicionih i pozicioniih stranaka predložili ovaj amandman koji zasigurno za glavni cilj je imao da se poboljša investicioni ambijent u oblasti energetike u našoj zemlji i da se olakša investitorima mogućnost za investiranje, što i jeste glavna intencija kako Vlade Republike Srbije, tako i ostalih državnih institucija.
Ja ću još jednom ponoviti šta je glavni aspekt ovog amandmana, šta smo hteli da postignemo. To je brisanje stava 1. tačke 5. koji ima za cilj da od energetskih subjekata se ne zahteva da prilažu licencu uz zahtev za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije, budući da se time nepotrebno produžava postupak, odnosno prelazak iz statusa privremenog povlašćenog proizvođača u status povlašćenog proizvođača.
Umesto što bi prema sadašnjoj formulaciji tačke 5. energetski subjekat prvo morao da pribavi licencu, pa tek onda da podnese zahtev za sticanje statusa, predloženim amandmanom se omogućava istovremeno podnošenje zahteva za dobijanje licence i za dobijanje tog statusa, čime se skraćuje vreme, čime se skraćuje procedura i mogućnosti investitorima da na što bolji i relaksiraniji način mogu da investiraju i da ostvaruju svoju investiciju.
Ovaj deo, koji se tiče dokaza, dopunom stava 1. tačke 6. na način predviđen amandmanom precizira se pravo energetskog subjekta koji je stekao status privremenog povlašćenog proizvođača i time rezervisao udeo u slobodnom kapacitetu da uz ispunjenje drugih uslova u zakonskom roku pređe na status povlašćenog proizvođača bez potrebe da se ponovo dokazuje ili procenjuje da li je traženi udeo u maksimalnom kapacitetu slobodan.
Osnovna intencija naša je bila da se procedure smanje, da se relaksira mogućnost za investicije i mi smo ubeđeni da je ovaj amandman i mogao da bude i mogao da doprinese krajnjem zakonskom rešenju koji ćemo ovde glasati u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Koristim, naravno, priliku da se zahvalim ministru i njegovom timu što je uvažio jedan veliki deo, dva amandmana koji se tiču usklađivanja Zakona o energetici sa Zakonom o planiranju i izgradnji koji je grupa narodnih poslanika pozicionih i opozicionih stranaka kao „ekonomski kokus“ predložila i na taj način smo izbegli mogućnost disbalansa između ta dva zakona i mogućnost da se ti zakoni ne mogu primeniti. Naravno, prvenstveno mojim kolegama iz opozicije Ivanu Jovanoviću, Aleksandru Seniću, kao i kolegama iz pozicionih stranaka koji su zajedno, imajući u interesu, kao glavni cilj interes parlamenta zemlje i što boljih i kvalitetnijih zakonskih rešenja, zajedno napisali ove amandmane i zajedno i istrajavamo na tome da poboljšamo poslovni ambijent, što je cilj svih nas u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Samo da se zahvalim ministru na njegovoj posvećenosti i na ovako kvalitetnom objašnjenju i da izrazim zadovoljstvo i jedno razumevanje i želju da je i samo ministarstvo i on kao ministar imao tu najbolju nameru da se poslovni ambijent i ambijent za investitore poboljša, ali naravno i za razumevanje grupe narodnih poslanika da svojim sugestijama i predlozima poboljšaju zakonska rešenja. Hvala.

Zahvaljujem uvažena predsednice.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici iz poziciji i opozicije koji su potpisali i podneli ovaj amandman, imali su u vidu da priliv investicija, razvoj tržišne ekonomije, ne može nikako da ide paralelno sa bilo kakvim ograničenjem. Tako da se ovaj amandman tiče toga da u članu 162. treba predvideti zaštitni mehanizam za proizvođače iz obnovljivih izvora energije ukoliko smatraju da im operatori sistema ne opravdano ograničavaju pravo prvenstva preuzimanja električne energije. Mi smo zabrinuti zbog potencijalne mogućnosti da se to desi, a nije ni u skladu sa direktivom EU 29/2009. koja se odnosi na promociju korišćenja obnovljivih izvora energije.
U takvim slučajevima proizvođači moraju imati mogućnost da se preispita takva odluka operatora, a zašta bi najpodesnije bilo da sama Agencija za energetiku bude nadležni organ za postupanje po zahtevima proizvođača i koja bi imala ovlašćenja da naloži operatoru da uradi ono što je po zakonu njegov posao.
Znači, da prestane sa ograničavanjem preuzimanja energije, kao i da podnese odgovarajuće prijave protiv operatora što je jako važno da ima izvršnu moć, izvršne instrumente, da kazni onoga ko utiče na to da se tržište ograničava, da tržište ne bude dovoljno liberalizovano i to naravno nije u interesu i nije u skladu sa dobrim principima tržišne ekonomije i liberalizovanog tržišta kojoj ne sumnjivo teži i Vlada RS i naravno, resorno Ministarstvo energetike, tako da smo mi na ovaj način hteli samo da kroz ovaj amandman i kroz ove predloge koji su, nadam se konstruktivni, proširimo ingerencije same agencije za energetiku kako ne bi došlo do bilo kakve mogućnosti da se ograniči onim igračima koji su na tržištu, njihova prava koja su jasno definisana zakonom. Hvala vam.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednom da iskoristim priliku da se u ime kolega poslanika i pozicije i opozicije, koji su i predložili ovakav amandman, a koji je zbog male minorne izmene predložen od strane Odbora, da se zahvalim u naše ime i naravno u ime celog parlamenta zato što će usaglašavanjem i prihvatanjem ovog amandmana imati pozitivne implikacije i ići u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, što je veoma važno i za buduće investicije i za brzinu dobijanja i samih dozvola i priključaka, što će i te kako imati pozitivan impuls na skok naše zemlje kada je u pitanju rejting kod Svetske banke, kada je u pitanju duing biznis i sve ono što je htelo i što je bila glavna namera ovog fundamentalnog Zakona o planiranju i izgradnji, koji ima nameru i koji je poslednji u tom setu reformskih zakona kako bi naša zemlja mogla da privuče što više stranih investicija i kako bi mogao da se napravi jedan stvarno kvalitetan ambijent za buduće investicije i za budući ekonomski razvoj.
Tako da se zahvaljujem vama na senzibilitetu i na želji da pomognete da se ovaj zakon u potpunosti u punom kapacitetu implementira, koji je bio najvažniji u prethodna tri meseca. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar energetike, gospodin Aleksandar Antić.

Zahvaljujem, ministre Antiću.
Za reč se javila narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo Filipovski.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Kolega Đurišiću, o tome smo jutros raspravljali….

Gospodine Đurišiću, izvinjavam se, zamolio bih vas da se obraćate primerenije…

Ja vas molim da termine koristite pristojne…

Molim vas, nemojte tako, ako možemo da se vratimo na dnevni red.

Zahvaljujem, profesore Stojadinoviću.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani potpredsedniče Vlade, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ono što bih prvenstveno rekao za Predlog zakona o budžetu za 2015. godinu jeste da će on definitivno ispratiti reformski kurs i fiskalnu konsolidaciju koja nas čeka u narednim godinama i koju pokušavamo da sprovedemo u prethodne dve godine.
Mislim da i sam tekst budžeta i ono što se u njemu nalazi prati jednu novu filozofiju koju Vlada Republike Srbije, formirana pre osam meseci, definiše u svojoj politici i definiše kroz svoju javnu politiku koju želi da implemenitira kako bi naša zemlja, prvenstveno, ekonomski mogla da se razvija i kako bi rešila najveći problem, koji u našoj zemlji postoji, a to je problem zaposlenosti.
To je upravo ono što SDPS, koju predstavljam ovde u parlamentu, stavlja u fokus svoga delovanja i ono o čemu smo danas ceo dan trebali da govorimo kako bi zajednički, pozicija koja je dala u liku Vlade Republike Srbije ovaj predlog budžeta, ali i opozicija, mogli da se dogovore oko minimuma zajedničkih interesa i zajedničkih konsenzusa koje ova država mora da ima kako bi mogla da ide dalje i kako bi mogla da privuče što više stranih investicija, domaćih investicija, kako bi naše društvo moglo da se transformiše iz službeničkog u preduzetničko društvo, kako bi mogli da gajimo i da razvijamo kulturu rada u našoj zemlji, a ne kulturu egalitarizma i onoga što definiše neefikasnost i neefektivnost onoga što imamo u javnom sektoru.
Ovaj budžet definitivno pokazuje ono što ćemo raditi u narednom periodu, a to je da će Vlada, parlament i sve državne institucije pokušavati da izvedu brze i dinamične reforme, prvenstveno javnog sektora, koji je u ovom trenutku generator neefikasnosti i neefektivnosti, koji je generator jednog novog zapošljavanja i, ono što je najbitnije, privatni sektor. Želimo da napravimo jedan takav ambijent u društvu koji će, pogotovo, mlade ljude da osokoli, da motiviše, da oni svoju sreću, svoju egzistenciju traže u privatnom biznisu, u privatnim kompanijama, kod novih investitora, a ne u javnim preduzećima, ministarstvima i državnim institucijama. Tako se pravi država, tako se pravi jedan ambijent koji pretpostavlja i daje mogućnost jednoj zemlji da se razvija, da se u njoj dinamično zapošljava, jer samo zemlja koja gaji jednu razvijenu tržišnu ekonomiju, razvijeni kapitalizam, preduzetništvo, ta država može da se razvija, a sve drugo su zablude.
Isto, kao socijaldemokrata, mogu da kažem da je zabluda da može biti socijalne politike koja je kvalitetna, politike zdravstva, politike obrazovanja, investicije u nauku, sve ono što nam je realno i za šta se moja socijaldemokratska opcija zdušno i životno zalaže, da je moguće to ostvariti ako nema rasta BDP, ako nema mogućnosti da tu redistribuciju izvršimo na jedan pravedan i pošten način.
Smatram da čak i u ovim uslovima, kada se puno štedi, kada se smanjuju i kada su se smanjile zarade u javnom sektoru, kada su se čak i penzije smanjile, ono što nije dirano, ono što je čak povećano, to su transferi za socijalnu zaštitu i to pokazuje da ova Vlada može i treba da bude socijalno odgovorna, ali paralelno sa tim da ima obavezu da stvori jedan kvalitetan ambijent, da privuče što više kvalitetnih investitora, kako domaćih, tako i stranih, kako bi privreda mogla da se razvija i kako bi oni koji plaćaju poreze, koji stvaraju dodatnu vrednost u našoj zemlji mogli da izdržavaju i mogli da budu podsticaj upravo tom javnom sektoru koji će biti servis, ne samo građana, nego jedan ozbiljan servis privrede u tom razvojnom periodu naše zemlje u narednih nekoliko godina.
Ono što bih ja stavio kao drugi cilj politike ove Vlade i ono što je ovaj budžet definisao, ali i premijer u svom ekspozeu u aprilu mesecu, to je bespoštedna borba protiv sive ekonomije. Ozbiljne analize govore o tome da se čak pola BDP provuče ili iscuri u sivoj ili crnoj ekonomiji, i to naša zemlja ne sme, ne može da dozvoli i svi instrumenti koje imamo, u okviru rada poreske uprave, Ministarstva finansija, svih onih inspekcija koje bi trebalo da se izbore sa time, moraju da se bore u narednom periodu protiv sive ekonomije, protiv rada na crno, jer to ne samo da ugrožava budžet naše zemlje, ne samo što negativno utiče na BDP naše zemlje i na ono u šta bi mogli da investiramo i da ulažemo u razvoj kroz razvoj privrede, kapitalne investicije, u određene društvene delatnosti, već nas to vraća civilizacijski u, ne 20, nego u 19. vek. Iole ozbiljnija, razvijena država tržišne ekonomije, kao jedan od osnovnih ciljeva smatra suzbijanje i stavljanje sive ekonomije na nivo od samo nekoliko procenata.
Naravno, kao i korupcija, ona se ne može potpuno ukinuti, ne može se potpuno suzbiti, ali se kroz zakonska rešenja, koordiniran rad inspekcijskih službi i te kako može raditi na tome da oni koji zapošljavaju na crno, koji ne prijavljuju svoj biznis, a rade, treba da se zatvore, jer nama takvi preduzetnici, pod znacima navoda, nama takvi ljudi ne trebaju, kao oni koji će nositi razvoj u našoj zemlji.

Zahvaljujem gospođi Tabaković.
Pre nego što dam reč, pretpostavljam na osnovu replike, kolegi Ivanu Jovanoviću, samo da pročitam obaveštenje o produženju današnjeg rada.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone i druga akta iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Izvolite.