Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Čabarkapa. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Uvaženi ministri, poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da svi ovde u sali, a naravno i građani Srbije znaju da u tržišnoj ekonomiji, privredi ne postoji ne postoji besplatan ručak više. Podsetiću vas da, kada govorimo o pravednoj redistribuciji, ta pravedna redistribucija nas je od 2008. do 2012. godine, samo kroz povećanje penzija, koje je bilo nerealno, kada je ceo svet, kada su najveće ekonomske sile sveta ušle u recesiju, koštala milijardu i 600 miliona evra.
Govorim o tome da je deljena i 13 plata u javnom sektoru, koja je koštala naš budžet 200 miliona evra.
Prema tome, svako ko iole poznaje ekonomiju i svako ko je realan, ko želi da se naša zemlja ekonomski i dinamično, razvija, treba da zna da bi mogli da se razvijamo i da bi mogli da privučemo što više investicija, da bi mogli da vršimo pravednu redistribuciju.
Moja stranka, Socijaldemokratska partija Srbije, se za to prva zalaže. Moramo da povećamo BDP. U ovoj situaciji je Vlada i imala i definisala socijalnu komponentu i izuzela 61 posto penzionera. To je bilo jedino moguće. Meni bi bilo jako drago i svi bi bili zadovoljniji, a pogotovu građani Srbije i penzioneri, da kada je Irska imala fiskalni deficit 2008. godine 29 posto, Letonija 15 posto, Litvanija 13 posto.
Da smo tada sproveli reforme, one bi manje bolele i naravno, naša ekonomija bi izašla ranije na zelenu granu.
Podsetiću samo da nerešavanje problema preduzeća u restrukturiranju je za 10 godina koštalo ovaj budžet negde oko 10 milijardi evra. U toj situaciji, govoriti o pravednoj redistribuciji i socijalnoj odgovornosti, po meni nije ozbiljno.
Naša zemlja je u ozbiljnoj situaciji i mi moramo ovako kako je premijer i Vlada Srbije odlučila da uradi odlučno, sa jasnim merama i jasnom vizijom, jasnom strategijom, razvoja da pokrenemo reforme, da zaustavimo zaduživanje i da našu ekonomiju razvijemo kroz privlačenje stranih investicija, ali naravno podsticanje domaćih investitora, domaćih preduzetnika i naravno, stvaranje jednog preduzetničkog društva, umesto službeničkog, koji je u poslednjih 13,14 godina, stvoreno u našoj zemlji.
Podsetiću vas da je javna administracija 3 ili 4 puta više povećana, da je zapošljavanje u javnim preduzećima prestalo kroz donošenje Zakona o budžetskom sistemu u ovom parlamentu, 2013. godine i da ćemo kroz ove paralelne mere, koje će Vlada u narednom periodu preduzimati i izvesti definitivno našu ekonomiju, na zelenu granu i da će već 2017. godine, zasigurno, a to je lek koji su primenile Portugalija, Irska, Letonija i Litvanija, zemlje članice EU, one sada imaju mnogo niži deficit, oni sada imaju i ostvaruju privredni rast, tako da je to već oprobano.
Nadam se da će kroz aranžman sa MMF, kroz povećanje rejtinga naše zemlje kada su u pitanju investicije i kroz dovođenje onih najboljih, a ko je najbolji, pa, najbolji je „Etihad“, sedma kompanija na svetu, najbolji je tenis, najbolja i najveća nemačka korporacija koja se bavi proizvodnjom mesa i prehrambene industrije, što znači da su nama u interesu najbolji i najveći igrači, a ne spekulantski kapital koji je doveo do toga da jedna trećina privatizacija u našoj zemlji bude raskinuta i da, naravno, privlačimo one koji nisu ni imali nameru da zapošljavaju, koji nisu imali nameru da stvaraju proširenu reprodukciju u tim preduzećima, da diversifikuju biznis i da budu izvozno orijentisani.
Dakle, ova Vlada i ovaj parlament će u tome potpuno podržati, smatra da treba da napravimo ekonomiju i radimo punom parom na tome, koja će biti maksimalno izvozno orijentisana. Samo na takav način možemo da rešimo najveći problem naše zemlje, a to je problem zapošljavanja, koji posle donošenja Zakona o radu, i taj problem je počeo da se rešava, zato što imamo 45 hiljada novozaposlenih ljudi.
Zašto? Zato što smo stvorili okvir, stvorili smo dobar ambijent za zapošljavanje i kvalitetan i privlačan za investitore, koji će, naravno, vrlo rado dolaziti u našu zemlju kao kvalitetnu i dobru destinaciju za ulaganje. Evo, već smo postigli rezultat. Druga smo destinacija kada je u pitanju turizam u Evropi, po analizama svetskih institucija koje se time bave. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministri, dame i gospodo, narodni poslanici, zamišljao sam da ćemo danas ovu raspravu o amandmanima voditi na konto jačih argumenata. Ministar je jasno rekao u svom govoru i ne mogu da verujem da se ovakav amandman podnosi od strane onih koji su i pokrenuli zaduživanje i pokrenuli garancije na osnovu negativnog poslovanja i na likvidnosti poslovanja „Srbijagasa“.
Podsetiću da rešavanje pitanja javnih preduzeća i njihove profitabilnosti, njihove održivosti na tržištu je ono što predstavlja drugu fazu kada su u pitanju ekonomske reforme, posle fiskalne konsolidacije koje će definitivno biti na ovaj način sprovedena, upravo ide rešavanje problema ne samo garancija, ne samo subvencija i transfera javnim preduzećima, pogotovu u sektoru energetike i njihovim supsidijarima, tu moram da napomenem i Azotaru.
Problem Azotare nije problem u prethodnih godinu ili dve, nego je to problem u proteklih pet ili šest godina. Želim da kažem da je to druga faza, kao što će i druga faza biti rešavanje transfera PIO Fondu od 2,5 milijarde evra. Ono što predstavlja razliku između ove Vlade i onih predhodnih i predhodnih 14 godina je što ova Vlada i premijer imaju jasnu viziju kako će se ekonomski problemi rešavati i šta je cilj koji ova Vlada i na koji način treba to da uradi poslove i stvari u ekonomskoj oblasti, u ekonomskom smislu kako bi mogli da imamo ono što je najbitnije za našu zemlju a, to je privredni rast.
Ono što isto tako moram da napomenem je da ovakvi amandmani ne mogu doprineti. Dakle, očekujem da u narednoj debati tokom dana imamo stvarno jednu konstruktivniju raspravu i da pitanje koje se rešava garancijom „Srbijagas“ od 200 miliona dolara je egzistencijalno pitanje za našu zemlju. Iz kog razloga? Iz razloga onoga što je najbitnije u današnjem globalizovanom svetu i predstavlja jedan od osnovnih postulata funkcionisanja, ne ekonomija, nego država, a to je energetska bezbednost.
Moja koleginica Aleksandra Tomić to vrlo dobro zna i to je jedan od zahteva Evropske energetske zajednice - da svaka država da bi mogla da funkcioniše da se razvija mora poštovati standarde i principe energetske bezbednosti ukoliko je to moguće, naravno, da uradi.
Naša država je ozbiljna, naše ministarstvo je ozbiljno i mi na taj način želimo da obezbedimo energetsku bezbednost naše zemlje kako bi mogla da se razvija, ne samo ekonomija, nego kako bi mogli da zadržimo i da obezbedimo normalan život građanima Republike Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi predsedniče Vlade, ministri sa timovima, dame i gospodo narodni poslanici, složio bih se sa mojim kolegom Veroljubom Arsićem koji je upravo govorio o tome da se ovde radi, kada je u pitanju rebalans budžeta, o prvoj lekciji iz osnova ekonomije, a to je oportunitetni trošak. Znači, svaki čovek kao kupac, svaka kompanija na tržištu uvek ima pravo izbora i mogućnost izbora i u toj mogućnosti izbora ona mora nešto da žrtvuje.
Srbija se nalazi u takvoj poziciji da, upravo ću govoriti o tome i o politikama koje Srbija, naravno, premijer i Vlada, želi da ispuni, da implementira u narednom periodu, strateškom, naravno, od nekoliko godina, nešto mora da se žrtvuje da bi nam za nekoliko godina bilo bolje.
Kada smo kod javnih politika i kada ih komentarišemo, ja moram prvenstveno da se osvrnem na spoljno političku poziciju Srbije i na ono što premijer zajedno sa svim članovima Vlade radi u proteklih nekoliko meseci.
Predstoji nešto što je dobro što će se događati u narednim danima, to je dan investicija za Srbiju u Londonu, gde će premijer zajedno sa Ser Pol Džadžom i Vinstom Kejblom koji je ministar u britanskoj vladi za biznis predstaviti kapacitete i promovisati Srbiju i njene resurse u Velikoj Britaniji. Moram da konstatujem da Srbija nije imala bolju međunarodnu poziciju, to sam siguran, u protekle 24 godine.
O tome govori da je samo u nekoliko dana i sam premijer imao telefonske razgovor u dva navrata sa Džozef Bajdenom, predsednikom SAD, da je u našu zemlju došao predsednik Ruske Federacije, gospodin Vladimir Putin, da je bilo i telefonskih razgovora sa premijerom Francuske, gospodinom Manuelom Valsom i to dovoljno govori o tome da i sa predsednikom države kakva je međunarodna pozicija Srbije i kakva smo mi destinacija kada su u pitanju potencijalne investicije, ali i saradnja na političkom i bilo kom drugom planu.
Zašto govorim o spoljno-političkoj poziciji? Govorim zbog toga što, gde god sam kao narodni poslanik imao čast da odem u inostranstvo u protekle dve godine, svedok o tome i gospodin Babić, na mnogim mestima smo bili, od Stejt Departmenta, Kongresa, Evropskog parlamenta, jedna jedina stvar je koja definiše i upravo podrazumeva ono što čini današnja politika i današnja Vlada, a to je da se ovde drži reč, da ono što se obeća to se i uradi. To je dovoljan impuls, da to bude glavni aspekt za nove investicije i za privlačenje novih investicija u našu zemlju.
Ono što isto tako moram da prokomentarišem i što kao socijaldemokrata moram da kažem, a to je ono što je premijer rako na samom početku, to je da ukoliko ne napravimo dovoljno veliki kolač, ukoliko BDP ne bude dovoljno veliki, nema mogućnosti ni za redestribuciju.
Sve drugo je demagogija i sve drugo je ono što se zove guranje problema pod tepih. Ukoliko ne napravimo dovoljno BDP, ukoliko ne napravimo i ne budemo konkurentni ne postanemo nacija i država koja izvozi, i ukoliko ne sprovodimo do kraja onu politiku koju su sprovodile 60-ih, 70-ih godina azijski tigrovi, Južna Koreja, Singapur, a to je izvoziti, izvoziti ili umreti, ali bukvalno u tom smislu, mi ne možemo da izađemo ekonomski na zelenu granu.
Zato u potpunosti mogu da podržim ovu politiku, iz čistog razloga što je ona realna, što za dve, tri godine sa resursima koje Srbija ima, kapacitetima i potencijalima, da li su oni prirodni, da li su oni materijalni ili ljudski, mi možemo da izađemo, kako bi ekonomisti rekli, na tu zelenu granu.
Što se tiče primedbi, podsetiću vas na to da su republikanci 10, 12 godina bili protiv „nju dila“ kada ga je Frenklin Delano Ruzvelt definisao. Američka nacija i SAD i dan danas beru plodove toga. Ja ovo mogu da uporedim sa „nju dilom“, nešto što se sprema u Srbiji a to su investicije, to su reforme, to je rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju, to su transferi ka javnom sektoru, javnim preduzećima, i to je i ona druga faza koja nas očekuje, ako ovo budemo upravo uspešno realizovali, a ta faza je potencijalno rasterećenje zarada, fondovi koji će upravljati imovinom i zemljištem u našoj zemlji, prebacivanje transfera kao PIO Fondu sa budžeta na realne izvore.
Kroz te zemljišne fondove imamo imovinu koja iznosi više desetina hiljada hektara samo zemlje. Pogledajte u tom kontekstu koliko će nam i „Beograd na vodi“ vredeti kao projekat kao nešto sa čime će i naravno Republika Srbija u jednom velikom procentu i domenu upravljati.
Moram da navedem i jednu analizu Svetske banke, da ne bude da stalno govorimo o manjku investicija. Da, potrebne su nam, pogotovo strane investicije, ali mislim da ih u jednom velikom procentu ima. Ono što je najbitnije, u protekle tri godine one su ozbiljne, najveće svetske kompanije investiraju kod nas. „Etihad“, sedma avio kompanija na svetu, „Del Amar“ koja ima u preko 15 najvećih država na svetu ogromne investicije, koja gradi sa Republikom Srbijom „Beograd na vodi“, „Tenis“ nemački koji će doći da investira u poljoprivredu.
Razvojni fond Abu Dabija koji nam je odobrio kredit sa deset godina grejs perioda sa 2% kamate, a svom bratu u Dubaiju, dakle u istoj državi je odobrio sa 1,5%. Taj potencijal mi moramo da iskoristimo, ali da bi mogli da ga iskoristimo moramo da uradimo fiskalnu konsolidaciju. Moramo da potpišemo sporazum sa MMF kako bi podigli rejting naše zemlje i kako bi takvi investitori koje mi želimo da dovedemo, koji su dobrodošli u Srbiju i za koje se svakodnevno borimo, cela Vlada i naravno, sve kolege u parlamentu, kako bi mogli da obezbedimo ambijent koji je potreban da bi oni došli.
Podsetiću vas na još jednu stvar. Analiza Svetske banke govori o tome da je produktivnost naše radne snage na nivou od 40% i tvrdim da je to jedan od glavnih razloga zašto trenutno nemamo nivo konkurentnosti, čak i na regionalnom nivou da bi mogli da postanemo zemlja koja izvozi i zemlja koja je izvozno orijentisana u punom kapacitetu.
Tu bih apelovao i mislim da ima puno prostora da kroz saradnju sa inostranim kompanijama, kakva je „Del Amar“ koja donosi kada investira i nove tehnologije i inženjering i sve ono što podrazumeva stvaranje kompanije, organizaciju koja uči, samim tim i društva znanja, da se povezujemo sa takvim kompanijama, da takve dovodimo, da dovodimo naučne institute koji će moći i koji će nam pomoći da napravimo kreativne tehnologije i da svoju konkurentnost baziramo na kreativnoj ekonomiji.
Ono što je isto tako veliki problem, ministar Vujović je govorio o tome sinoć na Odboru za finansije, 790.000 zaposlenih u javnom sektoru, 330.000 je zaposleno u nekom aspektu sive ekonomije i sivog tržišta radne snage. Pod hitno uvođenje, upravljanje u skladu sa savremenim principima upravljanja ljudskim resursima koji podrazumeva performans menadžment, znači ocenu učinka i stvaranja dodatne vrednosti u javnom sektoru, kao što je to u privatnom sektoru.
Kao što ste lepo rekli, nekoliko kolega je pominjalo Martina Lutera, promovisanje etike, pogotovo u javnom sektoru i promovisanje dobijanja zarade za ono što se uradi, a nagrađivanje za ono što se dodatno ostvari za svoju kompaniju. Ubeđen sam, za razliku od drugih kolega da Srbija to može i da ima dovoljno ljudskih kapaciteta ukoliko, a mislim da nam tu liderski ne manjka onih ljudi koji će da rade 20 sati za Srbiju u narednom periodu, koji će upravo da se žrtvuju za Srbiju u narednom periodu, kako bi mogli za dve, tri, četiri godine da stanemo u red država koje mogu dinamično da se razvijaju. Ubeđen sam da to možemo.
To smo pokazali i kroz stvaranje jednog kvalitetnog regulatornog okvira. Tu je i ministar Vulin. Radimo zajedno na projektu kodifikovanja radnog zakonodavstva, 15 zakona. Insistirao je da zakon o socijalnom preduzetništvu bude vrlo skoro donesen i da problem onih koji će kada bude rešen problem preduzeća u restrukturiranju, koja ne budu mogla da opstanu na tržištu, koja ne budu našla strateške partnere, da kroz proces socijalnog preduzetništva kroz taj treći sektor pokušamo da iznađemo rešenje da oni koji ne mogu da tržištu odmah da se snađu, da to bude privremena mogućnost i da to bude prelazni aspekt njihovog snalaženja i mogućnosti da zarade novac.
Mi moramo kroz ove aspekte da stvorimo ozbiljnu tržišnu ekonomiju zasnovanu na preduzetništvu, na stvaranju preduzetničkog duha, ali samo svojim primerom, samo kroz samopregor, kroz rad, kroz veliku marljivost i to apsolutno nije demagogija. Ako ne budemo ovde radili 20 sati, ako premijer ne bude radio 20 sati, šta možemo da očekujemo od ljudi u javnom sektoru? I to je ono što mogu potpuno da podržim i SDPS će svakako u danu za glasanje glasati za ovaj rebalans i glasati za svaki reformski aspekt i potez koji će ova Vlada uraditi iz jednog jedinog razloga, a to je da građani ove zemlje žive bolje, ali na realnim osnovama, na realnim principima u skladu sa njihovim radnim dostignućima.
Naravno da bi to mogli da dostignu, moraće dodatno da se obrazuju, moraće naši ljudi da stiču dodatne veštine. Podsetiću vas da je u SAD rađeno jedno istraživanje, 80% konkurentnosti radne snage dolazi upravo iz nadogradnje, iz veština, ne iz formalnog obrazovanja.
Siguran sam da ćemo filozofiju doživotnog učenja implementirati u javni, pomoći da se ona nadograđuje u privatnom sektoru i da ćemo za dve, tri godine stati u red država koje mogu da budu države znanja i koje mogu da se veoma dinamično i dobro razvijaju. Hvala.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, prvo ću govoriti o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju, što je jedan i logičan i normalan sled događaja u odnosu na avgust mesec, kada je i u ovom parlamentu izglasan Zakon o privatizaciji, u skladu sa novim  uslovima i novim modelima koji će se primenjivati u procesu privatizacije, a koji će se, svi se tome nadamo, završiti do kraja ove godine.
Izmene ovog zakona, kao i izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima, su važne i zbog za nas strateške stvari i strateškog aspekta i određenja funkcionisanja naše države u narednom periodu, pogotovo kada je u pitanju ekonomija i ekonomski razvoj, a to je da mi postanemo konačno u punom kapacitetu tržišna ekonomija, kao i druge razvijene evropske zemlje, SAD i druge zemlje koje imaju razvijena tržišta.
Napomenuću da kod nas za sada funkcioniše tržište robe i usluga, tržište radne snage, a tržište hartija od vrednosti, odnosno tržište kapitala ne možemo da kažemo da funkcioniše, pogotovo tržišna ekonomija ne može funkcionisati u onim uslovima kada još uvek u portfelju Agencije za privatizaciju imamo 502 preduzeća koja treba privatizovati i 148 preduzeća koja su u procesu restrukturiranja.
Nadamo se, i ministar je i sam o tome govorio, da je zainteresovanost takva da ćemo bar jedan dobar procenat tih preduzeća uspeti da, u skladu sa ovim novim modelima koji su planirani, privatizujemo, da dođemo do modela strateških partnerstava i iznađemo načine da zajedno sa svojim partnerima iz inostranstva, ali i domaćim kompanijama učinimo da kompanije koje su u restrukturiranju i koje su u procesu privatizacije budu održive i da mogu da u narednom periodu funkcionišu i budu konkurentne na regionalnom, ali i na globalnom nivou.
Ono što je isto tako važno, to je i objedinjavanje funkcije likvidacionog i stečajnog upravnika. Ono što je, po mom mišljenju, nedostajalo Agenciji za privatizaciju kao instituciji koja je sprovodila proces privatizacije, koja ga je promovisala, to je ta kontrolna funkcija i kontrolni aspekt koji je toliko nedostajao da sada imamo situaciju da je u preko jedne trećine privatizovanih preduzeća u tim slučajevima raskinuta privatizacija. Ušlo je mnogo špekulantskog kapitala.
Kada svedemo račune i kada napravimo jednu jasnu analizu, možemo da kažemo da privatizacija nije uspela u našoj zemlji i da faktički i ova Vlada i gospodin Sertić, koji je uzeo taj vruć krompir završetka tog procesa, ima veoma težak posao, da učini našu privredu takvom da ona bude tržišna ekonomija i da od dobro već devastiranih preduzeća u dobrom procentu napravi u procesu restrukturiranja i kroz promociju tog pula preduzeća, ona preduzeća za koja će se neko iz inostranstva ili neki domaći investitori, zašto ne i investicioni fond, zainteresovati, kupiti ga ili prići kao partner u okviru strateškog partnerstva.
Ono što bih podvukao kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima, to je da tržište kapitala, odnosno tržište hartija od vrednosti je jedan od tri glavna stuba funkcionisanja jedne tržišne ekonomije iz mnogo razloga.
U proteklih 24 godine, kada smo ušli u proces tranzicije, nismo mogli da napravimo ni institucionalni aspekt, a ni da napravimo jednu kritičnu masu kompanija, kompanije velikih investitora, ali i onih malih investitora koji imaju pravo i imaju mogućnost da emituju hartije od vrednosti i da napravimo jedno tržište hartija od vrednosti koje će prvenstveno, što i jeste praksa u razvijenim zemljama.
Navešću primer SAD, gde 45% kompanija finansira svoje poslovanje, svoje nove projekte, diverzifikaciju svog posla upravo kroz finansiranje i emitovanje akcija odnosno hartija od vrednosti. Tako i u evropskim državama mi gotovo kada je u pitanju tržište hartija od vrednosti, kada je u pitanju finansiranje kompanija kroz taj aspekt poslovanja i emitovanja faktički i da nemamo.
Mislim da je to institucionalna stvar koju ova Vlada i naša država mora da reši u narednom periodu. Imali smo do sada, nadam se da će se tu desiti određene promene, Komisiju za hartije od vrednosti, koja se u protekle dve, dve i po godine više bavila zaradama u toj komisiji i nekim perifernim stvarima nego onim što je najbitnije.
Šta je najbitnije? To je da se kreira jedan povoljan i kvalitetan ambijent, da kroz zakonsku regulativu i sve druge aspekte za koje je komisija zadužena da se kreira ambijent da mogu investicioni fondovi da dođu, da naša zemlja bude privlačna, ali da se podstiču i naše kompanije, pogotovo start ap kompanije, podsetiću vas da je veliki procenat start apova u SAD koji se tiče informacionih tehnologija upravo finansiran kroz emitovanje akcija, odnosno emitovanje hartija od vrednosti.
Imajući u vidu da su informacione tehnologije jedan od stubova, jedan od glavnih aspekata budućeg razvoja naše zemlje, tamo gde mi imamo nou hau, tamo gde mi imamo ljudske resurse koji su kompetentni, gde smo privlačni, gde očekujemo možda sutra investicije i Mubadale i drugih kompanija koje su relevantne, podsetiću vas da je i prvi potpredsednik Vlade, gospodin Dačić, krajem 2013. godine imao veliku konferenciju u SAD gde su učestvovali svi veliki igrači na američkom i svetskom tržištu, počevši od Intela, Epla, Majkrosofta, Gugla, Ibeja, Amazona koji su zainteresovani da dođu u našu zemlju.
Ono što je jako bitno, da pored tih stranih investitora animiramo i podstaknemo i domaće male kompanije da budu prokluzivnije i da mogu naravno na tom tržištu hartija od vrednosti da usvoje ideju, nou hau, biznis planove, emituje hartije od vrednosti koje će neko kupiti, da li su to domaćinstva, da li su to druge kompanije, potpuno nije bitno, ali da na taj način mogu da dođu do novca kako bi razvijali svoj biznis i kako bi mogli da ga šire i da ga diversifikuju. Naravno, nikome nije cilj u našoj zemlji, pogotovo ovoj Vladi da se naša privreda bazira na prostoj reprodukciji, nego u stvari na proširenoj. To je suština ovog zakona o investicionim fondovima, da se napravi jedan kvalitetan ambijent. Smanjuje se taj graničnik investicije koja je potrebna da bi se osnovao investicioni fond.
Ono što je jako važno i za Ministarstvo i za Vladu, ali i za Komisiju za hartije od vrednosti je da se pokrenu i podstiču domaćinstva u našoj zemlji da štednju mogu da vrše preko upravo tih investicionih fondova ili sutra penzionih fondova, pošto je i to jedan neodvojivi deo ove politike i stvaranje jednog kvalitetnog tržišta hartija od vrednosti, a naravno, i sutra potencijalnih investitora, ne samo u regionu nego i u inostranstvu, jer na taj način naši fondovi koje budemo formirali mogu da budu kvalitetni upravljači i kvalitetni investitori u regionu. Podsetiću vas samo na primer državne kompanije „Telenor“ koja je jedan veliki, ako ne i najveći investitor u našoj zemlji sa investicijom od 1,6 milijardi evra, koja je u stvari u vlasništvu 52% penzionog fonda u vlasništvu norveške države.
Tako da, to je paralelno jedan proces koji mi moramo da gajimo i da razvijamo u tom smislu i da podstičemo i sama domaćinstva da se aktiviraju i da se jedan deo štednje vrši kroz ulaganje u investicione fondove. Investicioni fondovi su jako važni zbog toga što kada vi imate pojedinačno ulaganje u berzu i u hartije od vrednosti, transakcioni troškovi su veliki i prosto investicioni fondovi služe tome da se formira i baziraju se na poslovanju koje podrazumeva ekonomiju obima, jer kada pogledate u praksi, kupovina 50 akcija ne košta ništa manje nego kupovina 10.000 akcija na berzi. Dakle, što više igrača manji su transakcioni troškovi, to je podsticajnije i za investicione fondove i za sve ulagače, pa bili oni i mali ulagači sa 500 dolara ili sa 1.000 dolara, ali vi ako hoćete da investirate kroz investicioni fond 5.000 dolara vama će samo transakcioni troškovi pojesti pola te sume. Ako imate sto manjih igrača koji će investirati taj novac, to neće u tom obimu toliko koštati. Zato treba podsticati, zato treba u punom kapacitetu podržati implementaciju ovog zakona i podržati i relaksirati otvaranje investicionih fondova u našoj zemlji.
Isto tako, ovaj zakon uređuje i rad kastudi banaka, što je veoma važno i one su se uključile u ovaj aspekt poslovanja i upravljanja kada su u pitanju investicije i kada su u pitanju investitori i sami investicioni fondovi. Samo ću vas podsetiti da je u Americi tek 1999. godine donet taj čuveni Grem Legasi Lejli zakon koji je obezbedio i odobrio bankama da mogu da se bave tim poslovima. Naravno, u mnogim slučajevima, kao što smo to imali prilike u praksi da vidimo, došlo je do velikih zloupotreba, ali, u svakom slučaju, ako imate banke koje su ozbiljne, koje imaju ozbiljan i likvidan kapital, koje posluju u dobitku i rade u regionu, možemo imati poverenja da oni te kastudi poslove mogu da obavljaju na jedan pravi i kvalitetan način i naravno da ih treba podsticati na to i paralelno kroz taj aspekt oni će imati i veću motivaciju da više rade i sa privredom i sa start ap kompanijama, da pored zarade koju imaju kroz upravljanje fondovima dodatni deo zarade mogu u stvari da ostvaruju kroz kreditiranje male privrede ili start ap biznisa, što kod nas trenutno nije slučaj.
Dao bih jedan predlog uvaženom ministru, a to je da se prosto razmisli. Srbija ima trenutno takvu poziciju i u regionu i u celom svetu. Naša međunarodna pozicija nije nikada bila bolja u protekle 24 godine, slobodno i odgovorno mogu da kažem, da iskoristimo tu poziciju da se razmišlja o ideji formiranja jedne regionalne berze. Ta regionalna berza nikada nije postojala. Mislim da ona ne bi puno koštala, ali pošto bi onda imali tržište od 25 do 30 miliona ljudi koji bi potencijalno investirali i štedeli, imali bi tržište koje bi bilo u odnosu na Srbiju više puta uvećano.
To je jedan ozbiljan osnov i aspekt u kojem može, gospodine ministre, da se razmišlja u tom smislu da budemo deo i da budemo pokretač jedne takve ideje koja će za glavni cilj imati razvoj tržišta hartija od vrednosti. Ne treba biti veliki ekonomista da se zna da bez tog tržišta i bez tog aspekta poslovanja ne možemo da razvijamo na jedan kvalitetan način svoju ekonomiju, niti možemo da doživimo ekonomski bum i da dođemo do onoga o čemu svi razmišljamo i sigurno sanjamo, a to je da naš privredni rast bude 5% godišnje.
Mi imamo sve uslove za to, imamo prirodne resurse. Ova Vlada je krenula dinamično da donosi zakone koji za glavni cilj imaju obezbeđivanje kvalitetnog ambijenta za investicije i poslovanje. Doneli smo novi Zakon o radu, Zakon o stečaju i Zakon o privatizaciji. Ovo je ono što će dodatno da da podstrek našoj privredi, ali mislim da paralelno sa ovim reformskim zakonima možemo da razmišljamo i o tome da razvijamo i tržište hartija od vrednosti, jer na taj način će nam doći oni igrači koje mi priželjkujemo. To su najbolje, najlikvidnije, najveće multinacionalne kompanije koje, samim tim što će potencijalno investirati u Srbiju, sa sobom će povući mnogo, mnogo drugih kompanija iz određenih zemalja koje po prirodi stvari, to je i ekonomski i u praksi i u teoriji dokazano, idu za tim velikim kompanijama i traže onu destinaciju koja je povoljna i gde se može kvalitetno i dobro poslovati.
Siguran sam da Republika Srbija će u narednom periodu biti ta najbolja destinacija za investicije. Siguran sam da i vi, gospodine ministre, imate te kapacitete kada je u pitanju vaš tim, a i vašim ličnim znanjem i praksom koju imate kroz privatni biznis da razumete to i da implementirate jednu takvu politiku koja će u kratkom roku moći da dovede do toga da imamo kvalitetan privredni rast, da imamo reindustrijalizaciju naše privrede i, ono što nam je najbitnije, da privučemo što više kvalitetnih investitora.
Moram da podsetim na jednu anomaliju koja nam se dešava u proteklim godinama, na analizu Svetske banke, a to je da je produktivnost ljudi koji rade trenutno na 40% i to je u stvari jedan od glavnih aspekata, glavnih razloga zašto nismo konkurentni i zašto ne možemo da ostvarimo ono što nam je najveći prioritet, a to je da budemo zemlja koja izvozi.
Kao zemlja izvoza sa 40% produktivnosti radne snage to ne možemo nikako da uradimo, tako da mislim da treba poraditi u tom smislu na prekvalifikaciji, dokvalifikaciji, investiranju u obrazovanje, ono o čemu ste vi uvek i govorili, o povezivanju potreba privrede sa obrazovanjem, pogotovo visokim, sa naučnim i tehnološkim razvojem i da ti paralelni procesi mogu da dovedu do toga da kao privreda, ekonomija i, naravno, zemlja, što bi ekonomski rekli, izađemo na zelenu granu.
Naravno, SDPS i naši poslanici će u danu za glasanje glasati za ove predloge zakona i imaćete punu podršku u njihovoj realizaciji i implementaciji od naše partije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu da smo juče završili raspravu o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i da je gotovo izvesno da će parlament izglasati većinu tih izmena i dopuna, u okviru kojih je i uvođenje master strukovnih studija na visokim strukovnim školama, mi smo želeli da, naravno, planiramo unapred, da uštedimo i da pokušamo da se državi uštedi i vreme i novac, pošto u ovim članovima koje je predsedavajući naveo, master strukovne studije se ne pominju. Naravno, ne mogu se ni pominjati jer zakon još uvek nije izglasan, ali je gotovo izvesno da ćemo izglasati i da će taj nivo studija biti involviran u naše visoko obrazovanje već sigurno tokom 2015-2016. školske godine.
Naš predlog je bio da taj aspekt pokrijemo tako što ćemo, u skladu sa važećim Zakonom o visokom obrazovanju, da navedemo, umesto master akademskih, specijalističkih akademskih studija, specijalističkih strukovnih studija, da ih objedinimo u drugi stepen visokog obrazovanja, što se pojavljuje kao dodatka diplomi koji je veoma važan i neodvojiv deo kada studenti diplomiraju i stiču uslove za dobijanje određenog zvanja. Na taj način bi izbegli da 2016. godine moramo da radimo izmene i dopune Zakona o državnim službenicima, pošto će tada generacije studenata studirati i završavati studije na master strukovnim studijama. Kada to završe, neće imati svoje mesto u okviru tog zakona i onda ćemo zasigurno morati da vršimo izmene i dopune zakona u skladu sa tim.
Na ovaj način, mi iz SDPS, smo smatrali da je moguće da pokrijemo celokupni drugi stepen visokog obrazovanja, a u skladu sa zakonom o visokom obrazovanju i onako kako dodatak diplomi, koji je neodvojivi deo procesa završetka studija, prvog i drugog, naravno, stepena, nalaže i definiše. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, da pokušam da dam doprinos ovoj veoma kvalitetnoj raspravi mojih  kolega iz opozicije, ali i da kažem da preciziranje ovakvih stavova stvarno ne postoji ni u jednom zakonu, ni u jednoj državi u razvijenim zemljama. Ali, taj problem koji definitivno postoji, koga treba rešavati, tu su kolege potpuno u pravu, tu mislim da nema spora uopšte između nas, rešava se tako što ćemo uvesti jasne procedure u upravljanje i razvoj ljudskim resursima u institucijama i organizacijama državne uprave, pa onda u tim procedurama imate i analizu posla i dizajniranje posla i planiranje kadrova i regrutovanje i selekcije, to se, ljudi, koristi već decenijama u razvijenim državama i u državnim upravama koje nastoje da budu bolje, produktivnije i efikasnije.
Tako da, nama je više potrebno osnivanje službi za razvoj ljudskih resursa u državnoj upravi i njegovim institucijama, nego što ćemo ići i zakonski precizirati ovo, što apsolutno nije sporno i što je prosto potrebno, ali kada vi utvrdite i definišete proceduru onda nema bojazni i nema problema da neko ko nema kvalifikacije i, naravno, nema veštine koje su potrebne, za koje su svi definisali da su one normalne, da su u 21. veku potpuno potrebne i da niko bez takvih veština dodatnih ne može raditi u državnoj upravi, stoga ni državna uprava ne može biti ni bolja, ni efikasnija. Hvala vam.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovan potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ako imamo u vidu da je naš zajednički cilj efikasnija i produktivnija državna uprava i sve kolege su se složile oko toga da u državnoj upravi treba ali u narednom periodu da se zapošljavaju najkvalifikovaniji, najbolji sa znanjima, naravno stranih jezika, računara i svih aspekata koji su potrebni da bi se ti poslovi kvalitetno i svrsishodno obavljali, onda moramo imati u vidu tu činjenicu da što veći broj ljudi treba da bude obavešten i da im bude dostupna informacija o potencijalnim, slobodnim radnim mestima i mogućnosti za zapošljavanje u državnoj upravi.
Pošto razmišljam kao ekonomista, a vi ste u toj oblasti vrsni i sa velikim iskustvom, nemam taj jasan parametar kvantitativni koliko ljudi zna za portal e-uprave, za portal Službe za upravljanje kadrovima, pogotovo za portal Nacionalne službe za zapošljavanje. Govorim o ljudima koji su u privatnom sektoru, jer tvrdim da, ako hoćemo da razvijemo konkurenciju, ako hoćemo najbolje ljude moramo privući na neki način i ljude iz privatnog sektora koji bi na neki način bili zainteresovani da rade u javnom sektoru i da ga, naravno ono što i treba da bude cilj, pospeše.
Sigurno je da su neki drugi portali i nisam daleko od toga da razmišljam da bi oni tu uslugu uradili besplatno, imate zašto da ne i „Infostud“ i druge portale gde se isključivo ili u jednom velikom procentu ljudi iz privatnog sektora informišu o potencijalnim i slobodnim radnim mestima.
Kada bi imali priliku da uporedimo interesovanje i broj odlazaka na te portale, Nacionalne službe za zapošljavanje i tzv. i SUK-a odnosno Službe za upravljanje kadrova i njihovog portala, ja vam tvrdim da 80-90% ljudi u privatnom sektoru ne zna faktički ni da postoji sajt i da se oglašavaju novi poslovi na sajtu Službe za upravljanje kadrovima, ali zato znaju druge portale koji su tržišno razvijeni i gde faktički privatni sektor regrutuje i selektuje kadrove koji su mu potrebni.
Ako želimo da razvijemo konkurenciju, ako želimo da razvijemo tržište, zašto ne bi i tim tržišnim principima dali mogućnost i tom privatnom sektoru da se i u okviru njega oglase potencijalni poslovi i mogućnost da što veći broj ljudi i što veći broj ljudi, što veći procenat ljudi sazna i konkuriše za mesto u državnoj upravi.
Naravno, vrlo je teško da vrhunski kadrovi iz privatnog sektora prelaze u javni sektor. Veoma je mali procenat njih, ali nadam se da ćemo kao zemlja i nadam se da ćete vi kao nadležni resorni ministar stvoriti taj ambijent zajedno sa svojim kolegama i svojim timom, već će i javni sektor biti konkurentan u tom smislu da privuče ljude iz privatnog sektora, jer kao što vi dobro znate, rad u državnoj upravi, u javnoj upravi, u razvijenim zemljama, sa razvijenim privredama, sa efikasnom javnom upravo predstavlja nešto više od onog dokazivanja i napredovanja u svojoj karijeri, predstavlja ono što je, recimo u Sjedinjenim Državama najbitnije, a to je da se nešto uradi, doprinese svojoj državi. Hvala vam.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu da je stručno usavršavanje zaposlenih u državnim službama suština i srž onoga oko čega smo raspravljali i u načelnoj raspravi, a i danas u pojedinostima, nivo i kapacitet njihovih veština, naravno i njihovog formalnog obrazovanja određuje kvalitet rada same državne uprave i njenu efikasnost i efektivnost.
Mislim da je suština i ono što definiše naš amandman u stvari koliko novca može da se izdvoji za stručno usavršavanje zaposlenih u državnim službama. Pored onoga što vi definišete u samom zakonu, u samoj Strategiji razvoja državne uprave, a to je da oni koji se usavršavaju postaće instruktori, dakle to je jedan veoma važan aspekt multiplikacije znanja, tako da bi se ti troškovi drastično smanjili, ali suština je 0,01%. Ja sam i u govoru i u načelnoj raspravi pominjao da u susednoj Hrvatskoj čak 3% od ukupnog iznosa bruto zarada u državnoj upravi, sa 3% se finansira stručno usavršavanje.
Imajući u vidu da će, nadam se, država i vaše ministarstvo u narednom periodu da formira centar za stručno usavršavanje, odnosno trening centar koji će biti i čija će glavna misija biti kvalitetno usavršavanje i implementacija obrazovnih programa u skladu sa potrebama državne uprave, smatram da je to veoma mali iznos.
Ako imamo oko 30 hiljada, to je neka procena, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, uvaženi predsedavajući, zaposlenih u državnoj upravi, odnosno u administraciji, matematički kada računamo onaj iznos koji je namenjen u budžetu za stručno usavršavanje je negde oko tri miliona dinara. Kada bi bilo 3% tri miliona evra.
Smatram da iako vi imate mogućnost da i kroz određene fondove IPA fondove i neke druge i saradnju sa drugim organizacijama, koje je moguće da to finansiraju kao što je OEBS, JNDP, kao što je JSJ, da je to veoma, veoma mali iznos i ne mogu kvantitativno da zamislim kako će u kvalitativnom smislu taj iznos novca namenjenih iz budžeta moći da drastično utiče na profesionalizaciju državne uprave i na povećanje kapaciteta znanja i veština zaposlenih u državnoj upravi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, prvo da iskažem uverenje i snažnu podršku SDPS onome što jeste cilj po našem mišljenju izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima i sve ono što podrazumeva Strategija reforme državne uprave u narednom periodu i sva ona zakonska rešenja i zakonska regulativa koji streme tome da imamo jeftinu, efikasnu i malu državu.
Vi ste o tome već u uvodnom govoru rekli dosta stvari i dosta detalja. Ono što naša partija smatra da je jako bitno je da imamo taj okvir. Ono što je ključna stvar bila, podsetiću na ekspoze premijera, osnivanje sekretarijata za javne politike i to je ključna stvar da naši državni službenici, odnosno javna administracija, kako je mi još uvek zovemo, ona bi trebalo da se zove javni menadžment, vi to dobro znate, treba da bude podrška privredi, podrška i dobar servis građanima, a ne prepreka ka privređivanju i ostvarivanju onih prava koja građani Republike Srbije imaju.
Mi se zalažemo za neoveberijansku državu. Veber je jasno u svojoj teoriji rekao da država ne sme da ima birokrate koji samo vladaju pravnim aspektima određene sfere pravne nauke i pravne prakse, već država mora da ima profesionalce koji su svakodnevno, svakog trenutka usredsređeni na ispunjavanje potreba građana, a u današnje vreme, u 21. veku, ono što je za državu najbitnije, ono što je za Srbiju najbitnije, to je da stvorimo dobar ambijent, prvenstveno regulatorni ambijent za kako domaće, tako i strane investicije.
Od koga to zavisi? Zavisi od ljudi koji su zaposleni u državnoj upravi. Da bi imali efikasnu državnu upravu, da bi imali malu i jeftinu državu, moramo prvo da izdefinišemo šta je javni sektor. Sami ste govorili u nekoliko navrata da to još nije definisano.
Slažemo se sa tim da država i javni sektor i vaše ministarstvo, koje će imati puno, puno posla, ako ne i najodgovorniji posao, pošto javni sektor predstavlja stub razvoja jedne države, da izdefiniše, da kaže gde to možemo da napravimo uštede, kako da realizujemo strategiju stručnog usavršavanja. Kako kada ne znamo koliki broj zaposlenih imamo? Kako kada ne znamo kolika je i koja je imovina, kako Republike Srbije, evo susrećemo se svakodnevno, kada je u pitanju privlačenje stranih investicija. Pitajte predstavnike bilo koje lokalne samouprave bilo kog grada i reko ko će vam reći da zna i da je tačno određena koja je njegova imovina, šta može da ponudi i koji to ljudski kapital i koje ljude može da ponudi u smislu da privuče investitore i da kaže – evo, nudimo ovo, ovo je vlasništvo grada, opštine ili Republike Srbije, kako bi mogli da podignemo i pospešimo privrednu aktivnost i delatnost.
Mi iz SDPS predlažemo da se u tom nekom smislu primeni metodologija integrisanih sistema planiranja javnih politika, da ona, kao što i sami kažete, treba da bude usmerena na tri stuba. To je usvajanje strategije i uprave u Republici Srbiji. To je usvajanje standarda i procedura upravljanja u ljudskim resursima u skladu, kako to rade ozbiljne, razvijene države u svetu. Naravno, nije to lako.
Sjedinjene američke države, počevši od Regana, pa do danas, do Obame, znate i sami, u svakom mandatu, svaka administracija izrađuje nove strategije, formira nove agende menadžmenta javne uprave, formira savete za produktivnost i svi imaju tu intenciju da naprave jeftinu i malu državu. Kod nas je ta država velika. Ona predstavlja jedan veliki, kako da kažem, dinosaurus, koji treba uklopiti u jedan ozbiljan sistem. Kao što vi kažete, ne štedeti i ne vršiti reformu na konto zaposlenih u državnoj upravi, nego učiniti tu upravu efikasnom, efektivnom, imati jasnu strategiju stručnog usavršavanja koja je usklađena sa strategijom privrednog razvoja naše zemlje u narednom dugoročnom periodu.
Ono što predstavlja problem za nas, to je ovaj nivo izdvajanja za stručno usavršavanje u javnom sektoru. On je i te kako mali, imajući u vidu finansijsku situaciju u našoj zemlji, 0,01% je ispod proseka, ispod standarda, ne samo u EU, nego i u drugim državama u razvoju. Pomenuću primer Hrvatske. Tamo je to 3%, ali moramo da krenemo od nečega. Imamo mogućnost da koristimo IPA fondove i druge fondove koji će nam omogućiti da razvijamo državnu upravu i kapacitete i potencijale ljudi koji rade u državnoj upravi.
Moramo da imamo jasan plan, plan ljudskih resursa, analizu i dizajniranje poslova. Ono što nam je Evropska komisija dala kao jednu primedbu jesu procedure u procesu regrutovanja i selekcije kadrova, upravljanje i ocena performansi. Dakle, ne sistem koji je baziran na senioritetu, nego moramo da pravimo sistem koji je baziran na učinku, kao i u privatnom sektoru. Samo na taj način ćemo obezbediti utakmicu ljudskih sposobnosti i znanja. Znači, oni koji su vrhunski obrazovani, oni koji su spremni da rade za svoju državu, oni koji hoće da daju doprinos svojoj državi, jer svako mesto u javnom sektoru, svaka funkcija u javnom sektoru, pored zarade koja treba da predstavlja nešto što je normalno, treba da predstavlja posebnu čast za sve ljude koji su tu zaposleni, jer oni imaju veću odgovornost od onih koji rade u privatnom sektoru. Zato je potrebno da izmenimo i promenimo situaciju, da su ljudi u privatnom sektoru mnogo konkurentniji, imaju mnogo bolje i kvalitetnije veštine i mnogo bolje obrazovanje od ljudi koji rade u javnom sektoru.
Podsetiću vas da je u SAD rađeno istraživanje u 88% konkurentnosti na tržištu rada, i to upravo proističe iz tih veština i sposobnosti koje se stiču u procesu neformalnog obrazovanja. Zato je važno što ste ovde definisali kako će se usmeravati, kako će teći politika stručnog usavršavanja ljudi zaposlenih u državnoj upravi.
Predlažemo i apelujemo da, ukoliko je moguće, ono što je definisano Strategijom iz 2004. godine, Strategijom iz 2013. godine, Strategijom za stručno usavršavanje od 2013. do 2016. godine, osnujete trening centar i da pokušamo da menjamo stvari iz korena počevši od same terminologije. Još uvek imamo službu za upravljanje kadrovima. Još uvek imamo službe za opšte poslove. U razvijenom svetu, u tržišnim privredama, u modernom javnom menadžmentu, svaka jedinica, svaka državna institucija ima poseban sektor, diviziju, direkciju za upravljanje i razvoj ljudskih resursa, a koja ne podrazumeva golu evidenciju prijavljivanja i odjavljivanja novozaposlenih i onih koji odlaze u penziju i odlaze u druga preduzeća i druge firme, nego podrazumevaju jedan čitav set, čitav korpus koji definiše razvojna strategija ljudskih resursa, a to je razvoj, to je obrazovanje, to je investicija u ono što će nam se, kroz dobar servis, građanima i privredi višestruko vratiti. Zato je bitno da implementiramo taj tzv. hris, human resorce information system, koji je bitan zbog toga da mi uvek, vi kao ministar i ljudi koji se time bave imate jasnu bazu podataka koji vam ljudi rade u određenim službama, ministarstvima, sektorima, kakav je njihov profesionalni put, gde treba investirati, koga treba obrazovati i za koje poslove, kako bi ta njihova misija i misija ministarstva i same Vlade mogla da bude uspešna.
Sam premijer je u ekspozeu govorio o značaju važnosti i koordiniranja javnih politika. Samo ću vas podsetiti da zaposleni u državnoj upravi imaju još jedan važan aspekt njihovog delovanja, a to su javne finansije, to su ogromna materijalna i finansijska sredstva naše zemlje sa kojima ne treba samo zakonski upravljati, nego svrsishodno, učinkovito. Vrednost za novac. Znači, ono što plaćamo, ono što investiramo, da za to dobijemo najbolju vrednost ili, ako je to moguće, da nam se to u nekom domenu veoma isplati.
Što se tiče stručnog usavršavanja, predlažem da se razmisli o tome da se napravi jedna jasna i detaljnija strategija koji su to programi i da to bude pod nadzorom vas kao ministra državne uprave. Važno je ono što sam malo pre govorio, a to je da je sistem procedure upravljanja ljudskim resursima i njihovo uvođenje veoma važno kako bi se to stručno usavršavanje pratilo i kako bi znali koji državni službenici su se edukovali i za šta su oni sposobni i šta mogu da rade u narednom periodu. Da bi mogli da ocenjujemo njihove karakteristike, da bi mogli da implementiramo politiku nagrađivanja, motivacije koja je veoma važna, jer danas imamo javni sektor koji je preglomazan, u kojim radi mnogo ljudi sa relativnom pristojnim platama.
Podsetiću vas, bruto prosečna plata u javnom sektoru, ne u javnom sektoru, nego u javnoj administraciji, dobro znate o čemu govorim, je 75.000 dinara. Naša intencija treba da bude da se efikasnost ljudi poveća, da ukoliko je moguće, ukoliko rade više, ukoliko rade bolje i kvalitetnije, ukoliko bolje doprinose građanima i privredi, da njihova plata bude veća i, na kraju krajeva, ukinemo jednu uravnilovku koja vlada, ne samo u javnoj administraciji, nego i u javnim preduzećima, gde možete raditi puno, davati puni doprinos, vi imate istu zaradu, istu platu kao i oni drugi koji ne rade dovoljno i nisu u mogućnosti da ispunjavaju dužnosti i obaveze koje savremena privreda i ovaj trenutak u kojem živimo postavljaju.
Tako da, očekuje vas, zasigurno, jedan mukotrpan rad. Profesionalizacija javne administracije ali profesionalizacija onoga što se zove javne službe. To će vam biti još teže. Imajući u vidu da ćemo zasigurno menjati Zakon o javnim preduzećima, nama, Srbiji u ovom trenutku trebaju najbolji, najkvalitetniji ljudi. Kao što sam malopre rekao da bi imali dobar regulativni okvir, da bi imali dobar ambijent, sve to zavisi od ljudi koji rade upravo u državnoj upravi. Zato su nam najbolji ljudi potrebni i u javnim preduzećima, ljudi koji poznaju dobro pravnu nauku, koji poznaju dobro finansije, koji su na kraju krajeva u skladu sa procedurama zarađivali dinar na tržištu. To je jako važno, da implementiramo i taj sistem.
Po mom skromnom mišljenju, a i stav je SDPS, vrlo je teško da neko ko nije zarađivao dinar na tržištu, ko ne zna kako je podeliti na kraju meseca plate, može da rukovodi, ne sistemom velikim, ne velikim javnim preduzećem, ne elektroprivredom ili bilo kojim gigantom nego bilo kojom institucijom, direkcijom, sektorom u javnoj upravi.
Zato je važno da proces regrutovanja i selekcije uskladimo sa standardima koje nam je definisala i koja nam je predlagala Evropska komisija kako bi na konto njihovog znanja, ali posebno obrazovanja i veština, znanja stranih jezika i svega onoga što definiše konkurentnost nekoga na tržištu rada, mogli da imamo najbolje ljude koji će učiniti naša preduzeća i naš javni sektor mnogo efektivnijim, mnogo efikasnijim i naravno produktivnijim.
Kada malo bolje analizirate situaciju, najveće probleme imamo u javnom sektoru. Kao i svaka država imamo prirodne resurse, imamo dobre ljudske resurse ako budemo dobro koordinirali sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja možemo i koordinirati tu politiku razvoja javnog sektora ali i privrede sa sistemom i strategijom razvoja obrazovanja u narednom periodu, ali ono što nam je preko potrebno i to je vaš posao pošto ćete nadzirati rad sekretarijata za javne politike da one budu konkurentne, da one budu usaglašene i da na ključnim mestima u državi budu najkvalitetniji i najbolji ljudi.
Ja sam siguran da sa vašim iskustvom u tržišnim privredama, u međunarodnim organizacijama vi dobro poznajete i ono što je najbitnije, dobro razumete kakav je to tržišni pristup o kome ja govorim koji je potreban da bi javni sektor postao ono što predstavlja stub za razvoj privatnog sektora, za razvoj svakog građanina, za razvoj obrazovanja i naravno za usaglašavanje svih tih politika radi onoga što je nama najbitnije i SDPS će podržavati svaki korak i napor u tom smislu, a to je novo zapošljavanje i to je privredni rast i privredni razvoj koji mi zaslužujemo i koji mi možemo, i sa prirodnim, i sa ljudskim resursima koje posedujemo da implementiramo i realizujemo na jedan veoma uspešan način. Hvala vam.

Uvažena predsednice, poštovani predsedniče Vlade, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, sva tri pitanja koja ću danas postaviti biće usmerena na ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali ne mogu da zaobiđem ni diskusiju predsednika Vlade i ono što je govorio o kompanija i investicijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i da apelujem da, kao što su danas kod nas „Al Ravafed“, kao što je „El Emar“, kao što je Razvojni fond Abu Dabia, mislim da bi ovde kod nas trebalo da ima upliv i „Masdar institut“ koji je strateški partner, veoma cenjen, jedan od najboljih instituta tehnološki nauka iz Masačusetsa iz SAD.
Ne bi imali ništa protiv da se bila koja od sala na našem univerzitetu i fakultetima, pogotovo na tehnološkom, elektrotehničkom zove po Al Mahtumu ili šeiku Muhamedu Bin Zajedu.
U svakom slučaju, prvo pitanje odnosi se na elementarno, osnovno obrazovanje ministru Verbiću i tiče se male mature, završnog ispita. Kakvi su planovi ministarstva, da li će se završni ispit menjati? Trenutno imamo situaciju, to su i prethodni govornici pominjali, da imamo slabe efekte, da kada su u pitanju ishodi učenja i kada su u pitanju rezultati kod PISA testova, veoma su slabi i veoma loši, a sa druge strane, papirološki, statistički svaki sedmi svršeni osnovac u našoj zemlji je nosilac Vukove diplome.
Ono što je glavno pitanje kada je u pitanju osnovno obrazovanje i što se dalje reflektuje i na srednje i na visoko obrazovanje, to je da i kod dece koja su u osnovnoj školi razvijamo konkurenciju i razvijamo tu ravnopravnu utakmicu znanja i sposobnosti između dece, koja će se posle reflektovati i u srednjoj školi i u visokim školama, fakultetima i univerzitetima, ali i u kompanijama, institucijama u kojima će raditi. Tada ćemo napokon dobiti preduzetničko i izaći ćemo iz ovog službeničkog društva u kojem danas živimo.
Dakle, pitanje prvo se odnosi na to da li će biti promenjeno ili se završni test odnosi isključivo na matematiku i srpski jezik? Moramo imati u vidu da deca imaju različite afinitete, da im je potrebno raznovrsno znanje, da ih to posle čeka i na univerzitetu, jer sama reč univerzitet podrazumeva univerzalno znanje. Danas je ta teorija i model...

Hvala lepo.

Još jedno pitanje za ministra Verbića, i dao mi je šlagvort kroz odgovor, da prokomentarišem samo, da velika zainteresovanosti i pokušaj da se mnogo više dece upiše na fakultete nego što je to moguće, a naravno situacija na tržištu rada nam pokazuje da to čak nije ni potrebno, utiče na to da se sam proces reindustrijalizacije Srbije ne može odvijati ako nemamo decu na zanatima i u stručnim srednjim školama. Daću vam samo podatak da u Boru, samo do pre  dve godine upisivano osam odeljenja u stručnim tehničkim školama, a sada je to jedno odeljenje.
Moje konkretno pitanje odnosi se na projekat Horizont 2020. Nas iz SDPS zanima, kakva će biti uloga Ministarstva, naše države? Radi se o projektu koji podrazumeva budžet ili fond od 80 milijardi eura. Fond koji bi trebao da omogući razvoj preduzetništva i bolju vezu između industrije i visokoobrazovanih institucija, razvijanje njihovih zajedničkih agendi i istraživačkih projekata, pa bih voleo da nam kažete nešto detaljnije o tome, i kakvu će ulogu Ministarstvo prosveta, nauke i tehnološkog razvoja da uzme u okviru tog projekta. Hvala.

Izvinjavam se, još jedno kratko pitanje.