Reč ima guverner Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo Tabaković.
Kolega Ivan Jovanović, pretpostavljam replika. Izvolite. Mogli bi da zatvorim ovaj krug replika. Hvala.

Zahvaljujem kolega Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik potpredsednik Narodne skupštine, Veroljub Arsić. Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i osam minuta. Hvala.
(Posle pauze.)

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo guvernerka Tabaković sa svojim timom, dame i gospodo narodni poslanici, ja želim da izrazim jedno zadovoljstvo što ste danas ovde i što razgovaramo o pet zakona, znači pogotovo o Zakonu o osiguranju koji je od velikog značaja za finansijsko tržište, odnosno tržište kapitala i njegov razvoj u našoj zemlji.
Ono što treba da bude glavni cilj ovog zakona ali i drugih zakonskih rešenja, treba da bude liberalizacija dodatna celokupnog tržišta, a pogotovo finansijskog tržišta u našoj zemlji što SDPS u svakom slučaju snažno podržava.
Mi se suočavamo sa veoma slabom razvijenošću tržišta osiguranja sa premijama i portfolijom osiguravajućih kompanija od nekih 530 miliona evra imajući u vidu komparativnu analizu sa našim okruženjem, sa zemljama u regionu, to je jako malo i smatramo da će ovaj zakon biti ključan da se taj portfolijo pojača, poveća i da se udeo osiguravajućih kompanija i udeo premija u bruto domaćem proizvodu poveća sa nekih 1,5% koliko je to sada na neki nivo od 4% ili 5% koji je definisan u razvijenim zemljama i naravno u zemljama u regionu koji imaju razvijeno tržište osiguranja, odnosno razvijeno finansijsko tržište.
Ono što definitivno pokazuje kakvo je stanje na tržištu osiguranja u našoj zemlji, to je da samo 14% do 15% osiguranja je životno osiguranje ovaj ostatak je neživotno osiguranje, što je opet u jednoj obrnutoj srazmeri sa dobrom praksom stranih i razvijenih zemalja tržišne ekonomije, tako da možemo da primetimo i da konstatujemo da je razvoj životnog osiguranja i tržišta osiguranja u našoj zemlji, prosto definiše i razvoj same ekonomije i ono što mi, u svakom slučaju Vlada Republike Srbije i parlament, želimo da napravimo, a to je razvijena tržišna ekonomija sa svim razvijenim instrumentima, ne samo finansijskog tržišta nego samim tim po sistemu spojenih sudova pošto vrlo dobro znate da je u ekonomiji sve povezano i tržište radne snage i druga tržišta koja su potrebna kako bi jedna zemlja imala privredni rast i kako bi imala nivo razvijenosti koji je potreban kako bi se ona nazvala razvijenom zemljom.
Ono što će predstavljati prednost i što će definitivno odredbe ovog zakona prikazati i pokazati je da se podstakne štednja iako je to veoma teško, iako je bruto domaći proizvod u našoj zemlji veoma nizak, iako je stopa nezaposlenosti visoka. Ono što mi treba da potenciramo je štednja naših građana i na neki način ostvarivanje onog cilja da se štedi, počevši od onih segmenata kada smo izdržavana lica, znači da se počne štedeti kada imamo decu, kroz njihovo školovanje, studentske dane, naravno u toku profesionalne karijere, da bi plodove te štednje mogli da ubiremo onda kada opet postajemo izdržavana lica, ali da se ne oslanjamo na novac iz Penziono-invalidskog fonda, jer on u svakom slučaju, i tu treba biti potpuno otvoren i iskren i reći da neće biti dovoljan i da u svakom slučaju neće biti isti kao u iznosima kada smo dobijali mesečne zarade radeći u privatnom ili javnom sektoru.
S toga je veoma važno podstaknuti tu vrstu štednje koja bi relaksirajuće delovala na Penziono-invalidski fond koji nam je veoma opterećen i koji naravno generator onoga što danas imamo, a to je jedan veliki fiskalni deficit koji naša Vlada želi da smanji i u naredne tri godine da taj fiskalni deficit spusti na 3%.
To je jako važan aspekt, generalno, i koji će uticati na makroekonomsku stabilnost, ali i na razvoj tržišta, što će u svakom slučaju dovesti do toga da zemlja može da se razvija, da može da privlači investitore i liberalizacija samog tržišta bi trebala da dovede do ulaska novih igrača na ovo tržište.
Ovim putem u ime svoje stranke i poslaničkog kluba kojem pripadam, mogu da apelujem na vas da bar pokušate da to tržište bude stvarno liberalizovano i da nemamo više anomalije u tom nekom smislu vlasništva države u osiguravajućim kompanijama jer se to pokazalo, nažalost, u proteklih 20 i nešto godina da ne funkcioniše i da u tom biznisu koji jedini u odnosu na druge poslove, premije osiguranja doživljavaju pad. Sve drugo raste. Cene na tržištu hartija od vrednosti rastu. Cene na tržištu roba i usluga rastu. Jedino premije osiguranja, njihove cene padaju, a mi s druge strane imamo kompanije koje su neefikasne, neefektivne i ja mislim da je potpuna jedna liberalizacija i privatizacija tih osiguravajućih kompanija jedan put koji će dovesti do toga da to naše tržište na nivou osiguranja i osiguravajućih kuća bude što bolje, što kvalitetnije i naravno u odnosu na interese samih potrošača i konzumenata osiguranja i premija osiguranja.
Mislim da treba razmisliti i o tome da se na neki način, država napravi takav ambijent da oni koji kupuju premije osiguranja, da se oni na neki način podstiču, da treba razmišljati o narednom periodu, a siguran sam da vi kao neko ko veoma dobro poznaje privredu i privredna kretanja i ko se razume i u privatni biznis i u ono što treba da bude esencija našeg razvoja, da na neki način poreski oslobodimo one koji kupuju premije osiguranja kako bi mogli da pokrenemo jedan taj čitav tok pojačavanja i snaženja kupovine premije osiguranja i jačanja tržišta osiguranja u našoj zemlji da bi na neki način mogli da napravimo i takav ambijent da država može osiguravačima sutra da prodaje svoje obveznice i da se na jeftiniji način zadužuje nego što je to, da ne govorim, radila između 2000. i 2012. godine.
U svakom slučaju, između 2012. i 2014. godine, mogli bi da se zadužujemo pod mnogo povoljnijim uslovima. Mogli bi da se zadužujemo dugoročno i da napravimo jedan sistem koji bi odgovarao i onima koji bi, osiguravačima, koji bi štedeli, naravno sistem koji bi odgovarao i državi, da može da dođe do jeftinog kapitala u sopstvenoj zemlji i da ga prosto vraća na drugi rok i da taj novac, lepo ste govorili o tome u prethodnom delu sednice, uložimo u investicije,uložimo u infrastrukturu, u kapitalne investicije, a ne u potrošnju kao što je to bilo do sada.
Mislim da može da se razmisli o takvom jednom putu koji bi jednostavno dao jednu novu energiju u pokretanju ne samo finansijskog tržišta. Svima nam je jasno da u ekonomiji nema razvoja, ako nema razvijenog tržišta radne snage, ako nema razvijenog tržišta roba i usluga, nema ni razvijenog finansijskog tržišta i tražišta kapitala, tako da mi paralelno treba da razvijamo ta tri tržišta kako bi stvorili jednu konkurentnu kompetetivnu ekonomiju, gde ćemo na različite načine podstaći kako privatne, tako i strane investitore, kako pojedinačne, tako i velike kompanije, investicione fondove da ulažu, da kupuju premije osiguranja, da kupuju hartije od vrednosti i da na taj način pokrenemo jedan čitav niz aktivnosti koji će imati jedan pozitivan efekat na našu privredu.
Ono što bih veoma pohvalio u ovom zakonskom rešenju kada je u pitanju Zakon o osiguranju je da će se pojačati nadzor, da će se pojačati kontrola. Kada je u pitanju bankarski sektor, dovoljno su nas alarmirali da to treba da radimo i sa osiguravajućim kompanijama i mislim da je to na vreme urađeno i da je jako potrebno i da Narodna banka u svakom slučaju treba da ima jedan veoma snažan kontrolni faktor kako se ne bi dešavalo ono što se dešavalo u prethodnim godinama i što bi građane naše zemlje, na kraju krajeva, puno koštalo, tako da sam siguran da Narodna banka ima i kapacitete i mogućnosti, pogotovo da ima ljudske resurse koje mogu da kontrolišu taj sistem, ali i pored kontrole da razviju sistem osiguranja i da ovaj portfolio i premije od 530 miliona evra na neki način u narednim godinama povećamo, udvostručimo i da na taj način utičemo na povećanje našeg BDP, imajući u vidu činjenicu da ne možemo govoriti ni o kvalitetnoj socijalnoj politici ni u obrazovanju, ni kulturi, ni drutšvenom sveukupnom razvoju ako nemamo povećanje BDP.
Samo na taj način, a ovo i jeste prilika da povećamo BDP i da razvijemo ovo tržište, možemo da govorimo redistribuciji, mislim da ćemo se svi složiti o tome. Kada budemo imali jedan malo veći kolač, onda možemo da govorimo o tome kako ćemo argumentovano da raspravljamo, kako ćemo taj kolač deliti, koliko ćemo davati za socijalno osiguranje, za socijalnu zaštitu, koliko na obrazovanje, koliko na nauku, na kulturu, imajući u vidu da bez razvoja tih segmenata našeg društva i tih sektora u našem društvu nema govora o generalnom razvoju naše zemlje i njenom pozicioniranju kao jedne od najnerazvijenijih zemalja u ovom delu Evrope.
Nadam se da će ovo u svakom slučaju biti jedan temelj ekonomskog razvoja. Naša poslanička grupa će imati pet amandmana o kojima ćemo raspravljati, nadam se, u sredu. Oni će biti usmereni isključivo na sugestije koje se tiču liberalizacije i definisanja tržišta na polju rada osiguravajućih kompanija i nadzora. Imaćemo primedbe koje se tiču malo većeg mešanja države u rad osiguravajućih kompanija.
Smatramo da je naša zemlja u takvoj situaciji da ona i njene institucije samo i isključivo treba da naprave ambijent i jednake šanse da svi mogu da rade na istim, na jednakim osnovama, da se mnogo ne meša u poslovne procese, jer prosta logika i ono što smo imali kao rezultat u prethodnim godinama dovoljno govori o tome da gde god se država mešala, gde god je država pokušala da upravlja nismo imali dovoljno dobrih rezultata.
Hajde sada da promenimo ovu logiku, hajde da promenimo politiku i da pustimo da se ti igrači na tržištu, koji su kadrovski potpuno ekipirani, koji kroz ovaj zakon će imati jasna pravila igre, mogu u skladu sa tim pravilima igre da funkcionišu i da rade i da na taj način razvijemo tržište kako finansijsko, tako tržište radne snage, tržište roba i usluga. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Dušan Milisavljević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović i Balša Božović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Karić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović i Balša Božović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima magistar Jovan Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Slobodan Homen, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Snežana Malović, dr Blagoje Bradić i akademik Ninoslav Stojadinović.
Vlada i resorni odbor su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen.

Zahvaljujem, gospodine Homen.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, samo da u ime Ekonomskog kokusa u Narodnoj skupštini Republike Srbije zahvalim potpredsednici Vlade, gospođi Zorani Mihajlović, na posvećenosti i, prosto, jednom senzibilitetu da čuje i da prihvati ono što je dobro, što dolazi od predstavnika privrede u našoj zemlji.
Siguran sam da će i na ovaj način i ako, naravno, izglasamo ovaj zakon, doprineti da se privredni ambijenti, klima u našoj zemlji drastično poboljša, pogotovo u domenu izdavanja građevinskih dozvola. Kolege su govorile o tome na kom smo trenutno mestu i siguran sam da ćemo u narednoj godini preskočiti mnogo mesta i da ćemo biti jedna od najpovoljnijih destinacija u Evropi, kada su u pitanju strane direktne investicije.
Još jednom mogu da kažem da možemo samo da budemo u parlamentu srećni i zadovoljni što imamo takvog predstavnika u Vladi Republike Srbije, koji ima izražen osećaj za ono što su zahtevi privrede i ono što rade ljudi koji pune budžet i koji plaćaju poreze i od koga, naravno, zavisi ekonomski razvoj naše zemlje.
Zahvaljujem kolegama iz pozicionih partija koji su potpisali ovih 15 amandmana koje su Ministarstvo i Vlada prihvatili i posebno kolegi Ivanu Jovanoviću iz DS, koji je pokazao jedan veoma, veoma veliki doprinos, razumevanje i želju za saradnjom u interesu parlamenta i građana Republike Srbije. Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani ministre sa svojim timom, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je videti u parlamentu da svi narodni poslanici podržavaju kada ministarstvo predlaže što više zakona, zakonskih rešenja i kada je ministar često u ovoj sali, a to je kada je upitanju Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, već postala praksa.
Ono što je danas dobro, mislim da možemo da dođemo do jednog minimuma konsenzusa između opozicionih i pozicionih poslanika oko novog zakona o zapošljavanju stranaca, pošto se upravo radi o jednom procesu usaglašavanja naše zakonske regulative sa evropskim makijem i sa evropskom zakonskom regulativom, što je u procesu dinamičnih evropskih integracija u kojima Srbija učestvuje, jedan od najbitnijih parametara rada same Vlade i samog parlamenta.
Naravno, kao socijaldemokrata istakao bih da ovaj zakon, stari, koji je iz 1978. godine, menjamo novim zakonom, ali potpuno usaglašenim sa Konvencijama međunarodne organizacije rada, ali ono što je najvažnije sa Biblijom socijalne i ekonomske politike EU, a to je Evropska socijalna povelja, sa svih svojih 11 tvrdih i 22 meke odredbe, koje je Narodna skupština Republike Srbije ratifikovala 2009. godine.
To jako važno i Evropska socijalna povelja treba da predstavlja condicio sine kva non rada i zalaganja Vlade Republike Srbije, samog ministarstva, ali i nas u parlamentu da na taj način napravimo i stvorimo socijalnu tržišnu privredu, da otvorimo našu zemlju i maksimalno liberalizujemo prostor za tržišnu utakmicu ljudskih znanja i sposobnosti, ne samo za domaće zaposlene, ne samo za domaće radnike, nego, naravno za radnike i one koji bi želeli da rade u Srbiji, da investiraju u Srbiji iz inostranstva, a pogotovo iz zemalja EU.
Na kraju, to je i naša dužnost, to je naša obaveza u skladu sa potpisom na Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i jako je važno zbog razvoja same naše ekonomije, ali podsetiću i obrazovnog sistema, pune primene implementacije Bolonjske deklaracije u našoj zemlji, jer naravno učešće i dolazak radnika i zaposlenih iz inostranstva, stranih investitora delovaće motivišući naše zaposlene i na generalno one koji rukovode obrazovnim sistemom da on bude što kvalitetniji, da bude što bolji i da bude što usaglašeniji sa najboljom svetskom praksom i praksom razvijenih evropskih zemalja, jer, ako ne budemo imali kvalitetno obrazovanje, ako ne budemo razvijali i vodili računa o razvoju veština naših radnika i naših zaposlenih oni neće moći da izdrže tu konkurenciju kada neminovno otvorimo tržište radne snage.
Ovo je jedan veoma važan korak u tom domenu koji predstavlja jedan od osnovnih parametara civilizacijskih kada je u pitanju stvaranje jednog slobodnog tržišta, kako tržišta roba i usluga, tako tržišta kapitala, u ovom slučaju tržišta radne snage. Ne sumnjam, kao što je to kada je u pitanju mikro nivo u samim kompanijama, kada je dobro da u kompaniju s vremena na vreme dolaze novi ljudi, unose nova znanja, unose inovacije i unose taj takmičarski duh, što je jako bitno mi to želimo i namera je osnovna, i samog ministarstva i Vlade da unesemo taj kompetativni dug i u našu zemlju, među naše građane i na naše tržište radne snage.
Tako da u svakom slučaju ovaj zakon će imati taj tzv. u ekonomiji rečeno „prelivajući efekat“, gde ćemo imati koristi, gde ćemo imati mogućnost da ljudi koji investiraju, koji zapošljavaju nove ljude, koji kako ovaj zakon definiše i obezbeđuje mogućnost za one koji se samozapošljavaju, što je velika prednost i ono što naša zemlja i oni koji se bave ekonomskom politikom treba da razvijaju, oni će donositi oni će biti generatori novih znanja, inovacija i svega onoga što može da doprinese da domaće, ali naravno i strane kompanije stvaraju ovde dodatnu vrednost i da, ono što je najbitnije zapošljavaju nove ljude.
U svakom slučaju, osnovni cilj ovog ministarstva, to smo videli kada je ministar ovde, branio i Zakon o radu, to smo videli i kada je pokretao mnoge inicijative koje se tiču radnog i socijalnog zakonodavstva. Jasan je cilj stvaranje jednog preduzetničkog društva, stvaranje jednog ambijenta, stvaranje jedne dobre energije, koju ova Vlada želi da napravi, kako bi naša zemlja mogla kvalitetno i dobro ekonomski da se razvija, kako bi mogla da zapošljava, ali i kako bi motivisala sve ljude koji su sposobni koji imaju ideje da pokreću inicijative da se oslone sami na sebe, kako bi od onog službeničkog društva, koje još uvek imamo, došli do tog glavnog cilja, a to je da budemo jedno preduzetničko društvo, da naparimo jednu jeftinu državu koja će samo isključivo predstavljati dobar servis građanima Srbije i naravno privredi.
Ovo je taj put. Mislim da je potpuno jasno da sama energija koji i ministar i celo Ministarstvo ulaže u ovo, dovoljno obećava da ćemo u mandatu ove Vlade, imati jedno sasvim moderno kvalitetno, radno zakonodavstvo koje će predstavljati jedan ozbiljan okvir za ekonomski razvoj naše zemlje, za novo zapošljavanje i na izlazak naše zemlje u ekonomskom smislu na zelenu granu. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavniče predlagača, gospodine Babiću, bilo je stvarno divno slušati profesora Obradovića koji je na jedan metodološki i detaljan način objasnio i rekao nam dosta o tome, pogotovo o komparativnoj jednoj analizi kada je u pitanju oblast finansiranja političkih stranaka u regionu, ali i u drugim razvijenim evropskim državama.
Socijaldemokratska partija Srbije i naši poslanici će u Danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka, ali moram na početku da napomenem da sam očekivao i da sam bio ubeđen da će izmene i dopune ovog zakona biti stvar i biti tema oko koje će se napraviti jedan širi konsenzus i oko koje će se partije na vlasti, dakle, u vladajućoj koaliciji, sa opozicionim partijama složiti da je nama ovakav zakon potreban i da su nam uštede potrebne na svim nivoima, kako bi ozdravili makroekonomsku situaciju naše zemlje i javne finansije.
Očekivao sam da će na pruženu ruku, uvaženog kolege Babića, biti odgovoreno, upravo na isti način i da ćemo oko ključnih stvari za naše društvo moći da pronađemo taj minimum zajedničkog interesa koji će nam pomoći da se brže i bolje razvijamo i da ispunjavamo strateške ciljeve koja je ova Vlada u svom programu definisala i koje su definisane i u onom ekspozeu premijera koji je održan u aprilu mesecu ove godine.
Izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih partija, prosto su nastavak ekonomske politike Vlade. Nastavak onoga što je definisano u samom rebalansu budžeta. Kroz dva osnovna aspekta javnih politika i ekonomske politike, a to je zaustavljanje zaduživanja i ozdravljenja javnih finansija, radi boljeg i kvalitetnijeg privrednog rasta i radi stvaranja što boljeg i što kvalitetnijeg ambijenta za razvoj svih društvenih aspekata, kada je u pitanju naša zemlja. Ne, samo ekonomije, ali moramo priznati sami sebi da kroz razvoj bruto domaćeg proizvoda i njegovo povećavanje, da kroz razvoj ekonomije samo na taj način možemo da podstaknemo razvoj drugih sektora. Možemo da investiramo u obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj, možemo da investiramo u zdravstvu, u blagostanje, u ono za šta se nadam, sve političke partije, opozicione ili one koje su deo vladajuće koalicije žele da stvore kada je u pitanju Srbija i zašta sam lično ubeđen da imamo i potencijale i resurse u svakom mogućem smislu da možemo da takvu jednu politiku ispunimo i da obezbedimo jedan kvalitetan i dobar život za naše građane.
Međutim, sem ovih ušteda i ne bih rekao da su one minorne, ne bih rekao da su one male, napraviću samo jednu komparaciju sa tim da, recimo, izdvajanje za edukaciju javne administracije u skladu sa zakonom su 0,01% od ukupnog iznosa bruto plata zaposlenih u javnoj administraciji što iznosi u krajnjem iznosu nekih 60-70 hiljada eura.
Ovo jesu uštede, ali i ovaj novac koji se može usmeriti upravo na mogućnosti, na projekte, kao što je obrazovanje, ljudi koji rade u javnoj administraciji, na potencijalno osnivanje obrazovnog centra u javnoj administraciji kako bi stvorili uslove i kako bi podigli kapacitete, da naša uprava i da javna administracija bude ono što jeste u razvijenim zemljama, a to je servis privredi, prvenstveno i servis građanima jedne zemlje. Tvrdim da ove uštede nisu male, ali ono što od finansijskih ušteda predstavlja veću vrednost, to je ono što bih nazvao promena „majnseta“, promena svesti. Ali, u tom smislu da smo shvatili i da imamo jasnu strategiju kako ćemo u narednom periodu da se razvijamo i da smo shvatili da ne želimo da živimo drugačije i da živimo mnogo bolje nego što zarađujemo i nego što prihodujemo.
Upravo ovaj zakon ide u prilog tome da naša zemlja, da naši građani, ali pogotovo i naš javni sektor živi u skladu sa našim mogućnostima. Ukoliko želimo više, ukoliko želimo bolje, stvari su jasne. Moramo razviti ambijent za razvoj privatnog sektora, moramo razviti ambijent da bi nam došlo što više kvalitetnih stranih investitora i da na svaki mogući način podstičemo domaće privrednike, domaće preduzetnike, ali naravno, i mlade, i starije ljude koji će imati jednu proaktivnu ulogu kada je u pitanju njihova karijera i traženje posle i mogućnost za razvoj i obezbeđivanje njihove egzistencije.
On što je bilo definisano u zakonu iz 2011. godine, ne mogu da objasnim nikako nego da se prosto nije računalo o ekonomskoj održivosti i finansirati političke stranke iz deficita koji smo i tada imali je prosto bilo neopravdano na bilo koji mogući način, naravno, pogotovo kada govorimo o ekonomskoj opravdanosti. Jer, upravo taj višak novca koji sada želimo da sačuvamo i da uštedimo je mogao da bude upotrebljen za neke druge projekte, za projekte koji su socijalne prirode, humanitarne prirode, a zašto ne i prirode podsticaja određenim investicijama. U svakom slučaju bolje nego što smo iz tog zaduživanja iz duga finansirali rad političkih partija, a videćemo, siguran sam u to nakon godinu, dve, da će na ovaj način političke partije funkcionisati sasvim normalno i da će ovo biti jedan podstrek i podsticaj onima koji vode političke partije i njihovim članovima da rade bolje, da rade više sa svojim članstvom i da naravno u skladu sa mogućnostima i novcem koji imaju, naravno i u skladu sa zakonom da taj novaca raspoređuju na jedna pravi i kvalitetan način.
Socijaldemokratska partija Srbije, nema ništa protiv toga da političke stranke mogu da poseduju nekretnine. Mislim da to ide u prilog tome da razvoju našeg demokratskog sistema i upravo razvoju tih partija, ne samo u smislu razvoja demokratije, političkog sistema i njihovog unutrašnjeg demokratskog uređenja, već na taj način će se dugoročno obezbediti mogućnosti, nastojanja, motivacija ljudi koji se bave politikom da razvijaju svoje političke partije.
Želimo da političke partije koje postoje već više decenija na našoj političkoj sceni, zašto ne, to je i napredna stranka, to je i socijaldemokratska, i socijalistička partija, i demokratska, da žive mnogo dugo i da svoju razvojnu strategiju podrazumevaju i definišu ne na godinu, ne na dve, ne od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa nego na više decenija kako se to radi u razvijenim demokratskim društvima. Tako da smatramo da ovo može da pomogne da političke partije unapređuju svoju demokratičnost i unutrašnje uređenje i da ih motiviše da više sarađuju sa nevladinim sektorom i da u okviru tih nekretnina koje budu imali i koje budu posedovali mogu da ih upotrebljavaju i u humanitarne svrhe i u svrhe razvoja kulture i umetnosti i svih onih aspekata funkcionisanja jednog društva koje pomažu da to društvo bude bolje, da to društvo bude razvijenije i da bude na većem civilizacijskom nivou.
Mislim, da to Srbija definitivno zaslužuje. Mislim da nam izmene i dopune ovog zakona dopuštaju i da imaju upravo multidisciplinarni efekat ne samo na uštede nego na unapređenje demokratije i na unapređenje demokratičnosti samih partija, dakle, iznutra i njihovog članstva, pogotovo i njihovog rukovodstva.
Profesor Obradović je pomenuo jedan veoma dobar primer Savezne Republike Nemačke da i one partije koje ne pređu cenzus na izborima mogu da budu finansirane. To je možda predlog o kome se može razmotriti uz jasan parametar, jasan standard koji je to procenat glasova koji podrazumeva da je to jedna ozbiljan broj građana i čime partije zaslužuju da budu potpomognute od strane budžeta i koji će uticati na demokratski život jedne zemlje, ali to je sada samo jedan predlog i prilika i mogućnost da se o tome razmišlja.
Predlog SDPS, ono što ćemo uvek podržati, jeste kontrola trošenja tih sredstava kao što se za to zalažemo u samoj Skupštini, u radu Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Obezbeđivanje i davanje mogućnosti kontrolnog, nezavisnog tela, Agencije za borbu protiv korupcije da ima veće kapacitete i da ima još veće finansijske resurse kako bi mogla na što bolji kvalitetniji način da kontroliše trošenje sredstava koji su namenjeni političkim strankama.
Smatramo da samo postojanje i sama činjenica da kontrola može da bude ozbiljna, da revizija može da bude ozbiljna, jasan je signal rukovodstvu političkih stranaka i svim političkim strankama da u svakom slučaju moraju poštovati zakon i da u skladu sa onim što imaju i mogućnostima, isključivo koje im zakon daje, da svoje partije razvijaju.
Još jednom SDPS će u danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Petronijeviću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone i druga akta iz dnevnog reda ove sednice.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
Hvala vam.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč ima narodna poslanica prof. dr Aleksandra Tomić, neka se pripremi narodni poslanik Radmilo Kostić.
Izvolite profesorka Tomić.

Zahvaljujem, gospođo Tomić.
Reč ima narodni poslanik Radmilo Kostić.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.