Poštovana predsednice, poštovani predstavnici Ministarstva zdravlja, dame i gospodo poštovani narodni poslanici, juče smo pričali u načelu vezano za promenu člana 184. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Na osnovu diskusije, stekao sam utisak da tu praktično niko nije protivan promeni tog amandmana, vezano za član 184.
Ono što je bitno i juče u sklopu načelne priče o promeni ovog člana, postavio sam pitanje da li će promena ovog člana imati pozitivnu reperkusiju na naše rangiranje, vezano za Evropski zdravstveni potrošački indeks ili „European Health Consumer Index“. Na osnovu te analize, došli smo do zaključka apsolutno da će imati pozitivnu konotaciju i pozitivni rezultat. Ni jednog trenutka nismo sakrili da smo na osnovu rangiranja ove studije, odnosno ovog projekta, na poslednjem mestu.
Ono što je meni lično dalo veliku nadu da je promena ovog člana samo uvod u jednu potpunu reorganizaciju zdravstvenog sistema Republike Srbije to je ono što nam je juče ministar zdravlja rekao, da je izvršni direktor „European Health Consumer Index“, gospodin Arne Bjornberg, prisutan i pozvan od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Mi smo se suočili sa istinom.
Izvršni direktor Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa je tu, u Srbiji. To je osoba koja treba da nam pomogne u rešavanju i uz sveobuhvatnom rešavanju problema zdravstvenog sistema. Promena ovog člana Zakona o zdravstvenoj zaštiti je samo početak, i to je moje duboko mišljenje, jedne sveobuhvatne reorganizacije zdravstvenog sistema.
Nije sporno da svako od nas kaže gde je problem. Ja sam neurohirurg u Kliničkom centru Srbije, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U zdravstvenom sistemu Srbije postoji jedna kovanica koja kaže – referentna zdravstvena ustanova. Ako imamo više neurohirurških klinika u Republici Srbiji, referentna zdravstvena ustanova zna se koja je i po definiciji referentne zdravstvene ustanove zna se šta treba ta zdravstvena ustanova da radi.
Ako imamo, malopre je kolega spomenuo, tzv. transvenoidalnu hirurgiju tumora hipofize, odnosno tumor jednog malog organa na bazi mozga koji se …

Pričam o tome da je ovo početak jedne sveobuhvatne reorganizacije i tako i tretiran. Dokaz je to da je izvršni direktor praktično ovog projekta u Srbiji.
Mi možemo da pričamo ovde satima koji su problemi vezani za zdravstveni sistem Srbije i manje-više svi će biti u pravu, ali ovo je početak nečega, a početak se sastoji u suočavanju sa istinom, a u nekoj sledećoj fazi treba da krenemo u reorganizaciju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva zdravlja, dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, ljudski resurs je krucijalni faktor u razvoju svakog zdravstvenog sistema, i to u svim njegovim pojavnim oblicima – promociji, prevenciji i lečenju.
Na osnovu podataka Instituta za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut“, Republičkog zavoda za statistiku, Pravilniku o specijalizacijama i subspecijalizacijama, kao i pravilnika vezan za uslove obavljanja zdravstvene delatnosti, uočena je povećana starosna struktura zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika. Deficitarne medicinske grane se definišu na osnovu smanjenog broja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u odnosu na već unapred definisane normative.
Sve ovo prethodno govori da je neophodno da zdravstveni radnici po završetku osnovnih studija, po završetku pripravničkog staža i polaganju državnog ispita, se odmah šalju na specijalizaciju odnosno ako se radi o specijalistima, da se šalju na subspecijalističke studije.
U zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže za 2013. godinu bilo je ukupno 126.288 zaposlenih. Broj zaposlenih doktora medicine na neodređeno vreme, ovaj podatak je validan za 31. decembar 2013. godine, iznosi 21.607, a od tog broja je 15.295 u rangu specijalista medicine. Za tu 2013. godinu imamo normativ koji glasi - 307 lekara na 100.000 stanovnika. Godine 2011. zemlje EU su imale normativ – 346 lekara na ovu istu populaciju stanovnika. Zemlje EU su imale 308 lekara na 100.000 stanovnika sad već davne 2004. godine.
Šta je potrebno da upoznamo javnost Srbije? To je ta jedna diskrepanca u ovom normativu lekara na 100.000 stanovnika. Imamo 209 lekara u Sremskom okrugu, dok u Moravskom odnosno Nišavskom okrugu imamo povećan broj i on iznosi 426 lekara na 100.000 stanovnika. Ovi podaci u stvari istovremeno nam daju predikciju koje bi trebale da budu naše aktivnosti u daljem razvoju zdravstvenog sistema.
Broj specijalističkih grana u Republici Srbiji vezan za doktore medicine iznosi 46, a subspecijalističkih grana iznosi 43. Ono što je alarmantno, prosečna starost doktora medicine na teritorije Republike Srbije iznosi za one koji su završili specijalizaciju ili su u toku specijalizacije ili subspecijalizacije 48,5 godina, a oni koji su završili neku specijalizaciju ili subspecijalizaciju, ta starosna struktura je veća i iznosi 50,4 godine. U pojedinim deficitarnim granama medicine ta prosečna starosna dob iznosi 47,5 godina.
Naša Republika stari u sve većem procentu i to je dobro. To je jedan od indikatora našeg zdravstvenog sistema, jer je 17,40% stanovnika starije od 65 godina. Koja patologija medicinska dominira u ovoj populacionoj strukturi? To su nezarazne bolesti. U sklopu nezaraznih bolesti podrazumevamo bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti, dijabetes, hroničnu plućnu opstruktivnu bolest, povrede i druge. To je nešto što je ekvivalentno i sa drugim zemljama Evrope i sveta. Ali, ono što je zabrinjavajuće, ova populacija nezaraznih bolesti je dominantna u našem stanovništvu i do 65. godine.
U Republici Srbiji, i to treba ovde apostrofirati, godišnje umre 100.000 ljudi. Svaki drugi umire zbog bolesti srca i krvnih sudova, svaki peti zbog nekog oblika maligne neoplazme, svaki deseti zbog povrede, komplikacije dijabeta i hronične opstruktivne bolesti. U poslednjih 20 godina mi imamo eksploziju, povećanu incidenciju malignih neoplazmi i komplikacija vezanih za šećernu bolest, odnosno dijabet.
Učešće specijalista starijih od 55 godina je sledeće: kod pedijatara – 28% je starije od 55 godina; kod anesteziologa – 18,2%; kod ginekologa – 16,8%; internista – 16,9% i kod radiologa – 15,4%.
Plan sprovođenja organizovanog nacionalnog skrininga malignih neoplazmi, a tu prevashodno mislimo kad govorimo o ženskoj populaciji na karcinom dojke i karcinom grlića materice i što se tiče oba pola na karcinom debelog creva, predviđa da u sledećih pet godina imamo obuhvat od 100%. Znači, praktično, svi građani Republike Srbije treba da budu u sklopu organizovanog nacionalnog skrininga za maligne neoplazme.
Lista čekanja je sigurno je jedan od glavnih indikatora stanja, odnosno kvaliteta zdravstvenog sistema zemlje. Kako je ona izgleda u našoj zemlji za 2012. godinu? Najduže se čekalo na ortopedske intervencije, zamene kuka i za protezu kolena, 241,4 dana, potom, oftamološke operacije zamena sočiva kod katarakte, prosečno vreme čekanja je iznosilo 259,8 dana. Ono što je na zadovoljavajućem nivou to je čekanje na procedure invazivne kardiologije. Te procedure u sklopu kliničko- bolničkih centara iznose 30,8 dana, a u sklopu kliničkih centara iznose 96 ,7 dana. Šta to znači? Pa to nam daje opet jednu predikciju gde treba da povećamo aktivnosti u razvoju zdravstvenog sistema. Znači, potrebno je da povećamo obim posla na nivou kliničko-bolničkih centara i da uposlimo veći broj specijalista u sklopu kliničkih centara.
Postavlja se sada jedno suštinsko pitanje - da li će promena ovog člana 184. Zakona o zdravstvenoj zaštiti imati pozitivnu reperkusiju na sledeće naše rangiranje za 2014. godinu od strane Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa?

Da li mogu da zamolim predsednicu Skupštine da mi omogući uobičajene uslove za prezentaciju?

Ja samo molim predsedavajuću da uspostavi uobičajene uslove za rad…

Ne.

Kao što znamo na osnovu rangiranja Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa mi se nalazimo na poslednjem 35. mestu u rangiranju zdravstvenih sistema evropskih zemalja.
Godine 2013, 18. decembra na sednici Odbora Narodne skupštine za zdravlje i porodicu bili su gosti dvojica čelnih ljudi Evropskog potrošačkog zdravstvenog indeksa, odnosno European health consumer index koji su nam dali svoje viđenje vezano za zdravstveni sistem Republike Srbije i šta bi eventualno tu trebalo promeniti.
Johan Hjertvist je predsednik jedne privatne kompanije sa sedištem u Švedskoj koja vrši analizu kvaliteta zdravstvenih sistema evropskih zemalja i Kanade. Finansira se od stane Evropskog parlamenta. Ta privatna kompanija se naziva Helt konzumer pauer haus HCP. Ta privatna kompanija, znači finansirana od strane Evropskog parlamenta, je počela svoj život 2004. godine i njihov najznačajniji produkt je jedan klinička studija koja je počela svoj život sledeće, 2005. godine. To je taj Evropski zdravstveni potrošački indeks, odnosno European health consumer index. Izvršni direktor ove studije, ovog projekta je gospodin Arne Bjorberg.
Znači, njih dvojica su bili gosti ovde u Narodnoj skupštini 18. decembra 2013. godine na sednici Odbora za zdravlje i porodicu. Tu je gospodin Arne Bjorberg izneo na osnovu čega se rangiraju evropske zemlje. One se rangiraju na osnovu javnih statističkih podataka koja svaka zemlja prezentuje na osnovu rezultata anketa među pacijentima određene zemlje i na osnovu nezavisnog istraživanja od strane Helt konzumer pauer hausa. To je ova privatna kompanija o kojoj sam pričao malopre.
Indeks za 2013. godinu je rangirao 35 evropskih zemalja gde je praktično u sklopu testiranja svake zemlje testirano 48 indikatora koji obuhvataju šest najznačajnih oblasti vezanih za pružanje zdravstvenih usluga na nivou pacijenata. Te oblasti su sledeće – prava i obaveštenost pacijenata, pod dva – pristupačnost lečenju, pod pristupačnost lečenju podrazumevaju se liste čekanja, pod tri – ishod lečenja, četiri – raspon i dostupnost pružanja zdravstvenih usluga, pet – farmaceutska sredstva, šesta grupa koja je promovisana 2013. godine vezana je za prevenciju i za osam indikatora.
Na osnovu svih ovih pokazatelja, definisanja 48 indikatora RS što u praktičnom smislu podrazumeva odgovor na 1700 pitanja vezanih za ove indikatore, na osnovu analize 1700 ocena mi smo zauzeli poslednje mesto i 2013. i 2012. godine. Na toj sednici gospodin Arne Bjorberg je dao svoje viđenje kako može da se promeni zdravstveni sistem Srbije. Treba uvesti postulat transparentnosti što podrazumeva objavljivanje rada i kvaliteta rada pojedinih bolnica i zaposlenih unutar tih bolnica.
Zašto su bolnice ovde apostrofirane u toj predikciji kako bi mogli da pomognemo i da unapredimo zdravstveni sistem RS. Zato što su bolnice ili sekundarni odnosno tercijalni nivo zdravstvene zaštite najveći generatori trošenja u zdravstvenom sistemu. U Srbiji budžet za zdravstvo iznosi 2 milijarde dolara, 60% od tog budžeta odlazi na rad bolnica. To znači da praktično za rad bolnica na sekundarnom i tercijalnom nivou RS troši svake godine jednu milijardu i 200 miliona evra.
Za 2013. godinu European health consumer index je koristio što se tiče svog finansiranja neograničene grantove, odnosno finansijske donacije od strane tri institucije. Prva institucija „Fajzer“, najjača farmaceutska multinacionalna kompanija. Pod dva firma „Medikaver“ iz Belgije i tri – firma New direction faundacion. Tako da praktično ECHI odnosno European health consumer index apsolutno ima jednu transparentnost u svom radu.
Ako sada gledamo kakav treba da bude rezultat promene ovog 184. člana Zakona o zdravstvenoj zaštiti na poboljšanje nekih od ovih indikatora koje sam naveo možemo da kažemo da očekujemo pozitivan rezultat i pozitivan ishod.
U Danu za glasanje poslanički klub SDPS će glasati za s tim da želimo i nadamo se da je ovo početak jednog sveobuhvatnog ciklusa reorganizacije zdravstvenog sistema RS. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije i DRI, dame i gospodo narodni poslanici, zbog javnosti i građana Srbije naveo bih koje su osnovne nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije – ostvarivanje javnog interesa i suzbijanje korupcije, dva – podrška građanima u razotkrivanju korupcije koju učine pojedinci ili grupe bez obzira na njihov ekonomski, socijalni i politički status, tri – edukacija predstavnika javnog sektora i drugih ciljnih grupa uključujući i opštu javnost o pitanjima značajnim za antikorupcijsko delovanje, četiri – obezbeđivanje mehanizama za uspostavljanje i unapređenje integriteta u institucionalnom i regulatornom okviru.
Ovde pod pojmom „integriteta“ podrazumevamo sposobnost samoprocene pojedinih privrednih subjekata da definišu izloženostima rizika korupcije i da naprave plan mera za borbu protiv korupcije u određenom vremenskom intervalu.
Pet - predstavljanje rada Agencije u javnosti i međunarodna saradnja.
U Izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije navedeno je da se njihov izveštaj za prethodnu 2013. godinu bitno razlikuje u odnosu na prethodni izveštaj za 2012. godinu, zato što je borba protiv korupcije postala određena kao strateški prioritet države.
Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije i akcionim planom za njeno sprovođenje uvode se nove obaveze za Agenciju i predviđaju mere koje će biti novina u radu Agencije. U Izveštaju Agencije kaže se da je upravo zbog toga potrebno što pre doneti odgovarajuće izmene i dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Agencija je u 2013. godini u javnosti predstavila prvi Izveštaj o kontroli troškova političkih organizacija u toku izbornog ciklusa za 2012. godinu. U prethodnoj godini povećan je broj predstavki građana, jer je kod građana poraslo poverenje u ovu instituciju i broj pokrenutih postupaka po službenoj dužnosti četiri puta je veći nego u 2012. godini.
Na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije za 2013. godinu prvi put je objavljeno blizu 8.000 obrađenih izveštaja o imovini i prihodima funkcionera. Podneto je 142 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, kojih u 2012. godini uopšte nije ni bilo. Održavaju se zajednički sastanci sa drugim nezavisnim državnim organima, u cilju koordinacije rada u borbi protiv korupcije.
Nova aktivnost su i planovi integriteta koji su do određenog roka u prošloj godini dostavljeni Agenciji i evidentirani kod Agencije u spiskovima subjekata, koji su dostavili i koji nisu izradili i dostavili planove.
Agencija je u svom izveštaju utvrdila niz preporuka upućenih Narodnoj skupštini i Ministarstvu pravde i državne uprave, koji imaju za cilj efikasniju borbu protiv korupcije.
Preporuke Agencije upućene Narodnoj skupštini, a u vezi sa unapređenjem normativnog okvira, u cilju efikasnije borbe protiv korupcije, su sledeće. Ove preporuke su i prihvaćene na nadležnim odborima za pravosuđe i finansije. Zbog upoznavanja javnosti i građana Srbije, mislim da ih treba apostrofirati u svakom slučaju, tako da ću ih ja i navesti ovom prilikom.
Propisati da javna funkcija na koju je funkcioner stupio protivno odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije prestaje po sili zakona ukoliko nadležni organ ne donese odgovarajuću odluku u roku od osam dana od dana prijema odluke Agencije.
Predvideti duži rok zastarelosti za prekršaje predviđene Zakonom o Agenciji, a u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv korupcije.
Isključiti mogućnost za obavljanje više od jedne javne funkcije, tako što će izuzeci biti dopušteni samo u slučajevima koji su predviđeni zakonom, a ne i drugim propisima.
Proširiti obavezu prijavljivanja prihoda imovine na sve krvne srodnike javnog funkcionera u pravoj liniji.
Ovlastiti Agenciju na neposredan i neometen pristup evidencijama i dokumentaciji državnih organa.
Proširiti obavezu dostavljanja dokumenata i informacija na zahtev Agencije, banke, finansijske organizacije i privredna društva.
Propisati ovlašćenja Agencije da organizuje javna slušanja radi raspravljanja pitanja koja se odnose na sukob interesa, nedozvoljene uticaje na javnog funkcionera i finansiranje političkih aktivnosti.
Propisati zabranu za organe koji su nadležni za nominovanje na javnu funkciju da predlože kandidata kome je Agencija izrekla neku od zakonom propisanih mera.
Propisati obavezu za sve funkcionera koji poseduju više od 3% akcija ili udela u pravnom licu da prijave, ne samo svoje učešće u tom pravnom licu, nego i akcije i udele tog pravnog lica u drugim pravnim subjektima.
Sa liste ovlašćenih predlagača za članove odbora Agencije potrebno je izostaviti predsednika Republike i predsednika Vlade i na taj način smanjiti uticaj izvršne vlasti i političkih partija.
Detaljnije urediti kako i kada Agencija postupa po predstavkama u kojima se ukazuje na koruptivne radnje u postupanju organa javne vlasti.
Ovlastiti Agenciju da postupa po anonimnim predstavkama.
Obavezati sve javne funkcionere da pohađaju obuke iz oblasti etike i integriteta.
Propisati prekršajnu odgovornost rukovodioca za neusvajanje plana integriteta.
Usaglasiti Zakon o finansiranju političkih aktivnosti sa Zakonom o platnom prometu, u delu koji se odnosi na otvaranje računa za redovan rad i izbornu kampanju u grupama građana.
Propisati novo krivično delo neprijavljivanja ili lažnog prijavljivanja troškova izborne kampanje.
Propisati političkim subjektima zabranu bavljenja humanitarnim i sličnim aktivnostima.
Predvideti efikasnije mehanizme protiv funkcionera koji postupaju suprotno Zakonu o Agenciji.
Propisati da obrazloženja predloga zakona kao svoj obavezni element sadrže analizu rizika korupcije i obavezati Vladu da nacrte zakona i predloge propisa dostavlja na mišljenje i Agenciji i da ta mišljenja prilaže uz predloge zakona koji se upućuju Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Kada je reč o Izveštaju DRI, u njemu je naglašeno da treba povećati stepen simbioze između DRI i same Narodne skupštine.
Gospodin Sretenović je u svom izveštaju naglasio koja je misija i vizija DRI, ali opet zbog javnosti treba to ponoviti.
Misija DRI, kao najvišeg i nezavisnog državnog organa revizije i javnih sredstava, jeste da pruža profesionalno uverenje Narodnoj skupštini i građanima Republike Srbije da se javna sredstva koriste efikasno, efektivno i ekonomično, i to treba podvući.
Vizija DRI jeste da postane prepoznatljiva, pouzdana i nezavisna institucija koja ima za cilj da doprinosi parlamentarnoj kontroli i dobrom upravljanju u javnom sektoru.
U ovom godišnjem izveštaju pobrojane su brojne nepravilnosti koje su uočene u postupcima revizije u opštinama i gradovima, u državnim i lokalnim preduzećima, ali delom i u završnom računu budžeta Republike Srbije za 2012. godinu.
Nije moguće sada konkretno govoriti o svim ovim nepravilnostima, zato što postoji veliki broj podataka vezano za te nepravilnosti, ali ono što treba opet zbog javnosti ponoviti i apostrofirati jeste koje su glavne preporuke iz izveštaja: da se u Narodnoj skupštini dosledno primenjuju Zakon o državnim službenicima i drugi propisi; da Ministarstvo regionalnog razvoja uspostavi registar projekata Nacionalnog investicionog plana; da Ministarstvo prosvete donese uredbu o merilima za utvrđivanje visine troškova studija na visokim školama i visokim školama strukovnih studija; da pokrene izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u pogledu regulisanja materije, honorarnih saradnika u inostranstvu; da Ministarstvo rada odluke kojima se odobravaju sredstva za finansiranje projekata izabranih po javnom pozivu donosi u skladu sa Uredbom o sredstvima za podsticanje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja.
Ključne preporuke radi otklanjanja nepravilnosti u finansijskom poslovanju državnih organa su sledeće: uspostavljanja sistema interne kontrole, donošenje internog akta o vrsti, načinu i pravu korišćenja usluga reprezentacije, davanja poklona, korišćenju službenih automobila i troškova mobilnih telefona. Razgraničenje i jasno regulisanje pojedinačne odgovornosti pri utvrđivanju, kontroli i naplati izvornih javnih prihoda. Priznavanje, evidentiranje i plaćanje troškova, izdataka na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava. Planiranje javnih nabavki u skladu sa finansijskim planovima, utvrđivanje i evidentiranje vrednosti kapitala javnih preduzeća i privrednih društava čiji je osnivač lokalna vlast.
Bitne odredbe Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i akcionog plana, tj. mere koje treba primeniti su: jačanje kapaciteta DRI za efikasnost sprovođenje revizije parlamentarnih političkih stranaka, uspostaviti evidenciju o postupanju prekršajnih sudova, tužilaštava i sudova opšte nadležnosti na nepravilnosti utvrđene u izveštajima DRI.
Sve ovo ukazuje da su oba ova nezavisna tela radila studiozno na pripremi ovih izveštaja koji su praktično verifikovani na odgovarajućim resornim odborima. Sama borba protiv korupcije i praktično revizija javnih prihoda Republike Srbije su temelj, praktično daljeg razvoja naše republike. Mi možemo sada ovde da kažemo – uspostavljanjem ove dve nezavisne institucije potpuno je drugačija klima u Srbiji. Srbija pre uspostavljanja ovih nezavisnih institucija je bila jedno, po vašem uspostavljanju mi imamo jednu drugu Srbiju.
Sve ove nepravilnosti u vašim izveštajima ukazuju da i pored postojanja ove dve važne institucije koje rade svoj posao, odgovorno i profesionalno, i dalje postoji povećan odliv sredstava, prevashodno kroz javne nabavke i kroz neke druge vrste zloupotreba.
Jačanjem vašeg funkcionisanja, znači, jačanjem rada Agencije za borbu protiv korupcije i DRI mi treba s jedne strane da smanjimo procenat odlivanja tih sredstava i da pokušamo da smanjimo stepen korupcije u našim uslovima, tako da dovedemo našu zemlju u jednu ravan sa drugim zemljama, za koje možemo da kažemo i da tvrdimo da su uređene zemlje, gde praktično prihodi građana koji se slivaju u budžet se troše na adekvatan način.
Naravno, poslanički klub SDPS će podržati vaše izveštaje i ponuditi svaku pomoć u vašem budućem radu. Hvala na pažnji.