Zahvaljujem.
Prelazimo na kratku listu.
Prvi prijavljeni za reč je prof. dr Jahja Fehratović.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Atanasković.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Poštovani ministri, na današnjem dnevnom redu, pored svih bitnih zakona iz privrede, iz kulture, imamo, po meni, kao sportisti, jedan od najbitnijih zakona, a to je Zakon o dopingu i znamo da neki sportisti pokleknu i nažalost koriste razna sredstva da bi postigli što bolje rezultate u sportu, ali meni ni dan danas nije jasno što pojedini tzv. političari koriste laž kao doping sredstvo da bi postigli što bolje rezultate u politici.

Na primer, ovih dana imamo Mariniku Tepić koja se dopinguje lažima, otvara razne afere bez svedoka, bez ikakvih dokaza, misleći da tako prikupi neki politički poen. Mora da se zna da se samo radom i iskrenim zalaganjem postižu rezultati, da ne možeš ni u ovaj visoki dom da dođeš tako što bacaš ljagu na drugog, tako što se vodiš onom starom poslovicom – dok nekom ne smrkne, meni ne svane. Upravo je to ono što ona radi ovih dana i želi da najsramnijim optužbama poništi sve ono što Dragan Marković Palma godinama radi, radio je i radi i za Jagodinu i za građane Srbije.

Sada se postavlja pitanje, s obzirom da oni kažu da nešto znaju već 11 godina, ali ćute, trenutak kada su počeli da pričaju, a to je onaj trenutak kada je gospodin Marković, kao narodni poslanik, ali i kao građanin ove zemlje, postavio jedno sasvim kulturno pitanje – da li Dragan Đilas ima te pare ili nema te pare, da li je platio porez ili nije platio taj porez? Svakodnevno čujemo i od drugih kolega o tom ogromnom bogatstvu Dragana Đilasa i pitanje je - kako je stekao to ogromno bogatstvo, da li je možda našao neko naftno polje, da li je iskopao ćup sa zlatom?

Da vam kažem, iz svega toga što sam navela hronološki se postavlja pitanje – koga štiti Marinika Tepić, da li ona brani izmišljene žrtve ili sa druge strane brani bogatstvo svog šefa Dragana Đilasa?

Protiv ovoga borićemo se samo istinom, jer verujemo da će vreme pokazati da je ona na našoj strani i da se vratim na sport i na uvaženog gospodina ministra, gospodina Udovičića.

Znam da vi, gospodine Udovičiću, kao i ja, kao neko ko dolazi iz sporta, kada kažemo doping, možemo da kažemo da je priča o dopingu stara otprilike koliko i sam sport. Na samo početku se manipulisalo hranom, raznim travama koje su navodno produžavale izdržljivost sportiste, čak i u antičkoj Grčkoj biti pobednik je značilo sve, jer nisu bila druga i treća mesta, već onoga ko je pobednik su gledali kao boga.

Kada pogledamo sada novije doba i kada kažemo doping, prva asocijacija za doping nam je sportista Lens Armstrong koji je od simbola običnog čoveka istrajao i pobedio sve ono što mu se našlo na putu, stiglo do najomraženijeg sportiste na planeti. Lens je inače bio najbolji i najuspešniji biciklista na svetu koji je pobedio jednu životnu borbu, pobedio je kancer i posle takve situacije krenuo da se takmiči, da postane simbol nove nade, da postane simbol pobede nad rakom. On je čak osnovao i fondaciju koja je skupljala novac i pomogla deci kojoj je otkriven rak. Sve dobro što je učinio u karijeri nije mu pomoglo da spere ljagu sa svog imena. Osvojio je i sedam titula Tur de Fransa, koje su mu oduzete. Godine 2005. se povukao iz sporta, pa se 2009. vratio u sport kada mu je otkriveno da je koristio doping.

Na pitanje novinara Svetskoj antidoping agenciji – kako sve te godine nisu otkrili da se dopingovao, oni su odgovorili da je to bio najprefinjeniji, najuspešniji doping program koji je svet sporta ikada video. On je inače koristio tablete koje se daju ljudima koji pate od anemije, da poveća broj krvnih zrnaca koje doprinose povećanju kiseonika u krvi, što je kod biciklista najvažnije, jer se odlaže bol i produžava se maksimalan napor.

Zašto sportisti pokleknu i krenu da se dopinguju? Da li je to zato što publika zahteva uvek više od sportiste ili je to zato što rukovodstvo koje vodi sport traži od sportista da daju svoj maksimum i onda kada ne mogu ili je to prekomerna ambicija sportista da bude najbolji, iako na jedan pošten način, treningom, odricanjem i sve ono što profesionalni sport iziskuje, može da postigne? Znači, praktično sportista bira da li želi teži ili lakši način.

Mogu da pričam iz svog ugla, kao sportista, da sam se uvek zalagala, da je rezultat samo tvoj, da sve ono što postigneš je poruka za sve mlade ljude koji žele da se bave sportom i da baš zbog toga ne smeš da lažiraš svoju sposobnost da budeš prvi, drugi, treći, peti. Nije bitno mesto, bitno je da se bavimo sportom.

Nekoliko puta smo u diskusiji, gospodine ministre, u Skupštini vi i ja upravo ukazivali na to koliko je bitno da se mladi ljudi bave sportom, počevši od školskog sporta, počevši od vrtića. Mi moramo deci da usadimo sport. Ne da svi budu najbolji sportisti, da se svi bave profesionalno sportom. Bitno je da se bavimo sportom. To je ono što moramo. Znači, od malih nogu, pa čak sportom od tri godine do 83 godine svi treba da se bave.

Vi kao ministar u poslednjih nekoliko godina, ovo je vaš drugi mandat, ste pristupili ovom problemu kao pravi sportista jer ste prošli kroz ceo sistem sporta i to se vidi.

Vidi se i ta podrška koju imate od Vlade, jer smo u rebalansu budžeta pre nekoliko meseci dobili milion dinara za pomoć sportskim savezima, što je svakako dobro. Završavaju se mnogi sportski infrastrukturni objekti. To je sve dobra poruka. LJudi bavite se sportom.

Kada pričamo o dopingu, moram da se dotaknem nečega što me kao sportistu isto jako uzburkalo, a to je da je Rusima zabranjeno da se kao nacionalna selekcija takmiče u Tokiju 2021. godine, kao i na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Kataru. Cela ta situacija sa ruskim sportistima ima neku svoju hronologiju.

Na primer, 2014. godine nemačka televizija je emitovala dokumentarac u kome su pričali da čak 99% ruskih sportista se dopinguje, pa do 2015. godine kada je ruskim sportistima bilo zabranjeno da se pod svojom zastavom takmiče na Svetskom prvenstvu u atletici.

Vi gospodine ministre, a i ja znam šta znači za jednog sportistu da nastupi sa svojom zastavom na nekom takmičenju i to je onaj pozitivan doping koji u vama rađa želju za pobedom bez ikakvih stimulansa, jer je najbolji stimulans kada na takmičenju čujete himnu svoje zemlje ili se ogrnete zastavom svoje zemlje.

Kada sam spomenula ruske sportiste, ne mogu da ne spomenem i kriterijume za američke sportiste, gde je npr. „Stejt department“ garantuje za njih da su čisti, da se ne dopinguju. E, sada ti dvostruki aršini su nažalost nama u Srbiji dobro poznati. Mi smo davnih dana osetili šta znače dvostruki aršini i u kulturi i u sportu i u politici.

Mislim da je olimpijski pokret možda izgubio ono što je smisao pravog olimpijzma i da je postao poligon za instruisanje političkih malverzacija. To meni kao sportisti jako smeta.

Htela bih da iznesem jednu jako zanimljivu situaciju koja će možda najbolje pokazati šta znači doping u sportu i koliko je to uzelo maha, a to je situacija iz 2010. godine kada je otkazana borba između dva svetska bokserska šampiona, Flojda Mejvedera i Manu Pakjau. Tu najpre može da se vidi ozbiljnost tog problema, kao što sam i rekla. Dvojica boksera je trebalo u januaru 2010. godine imaju meč. Obojica su trebali po meču da dobiju 40 miliona dolara. Sam organizator je trebao da dobije 200 miliona dolara.

Meč je otkazan jer borci nisu mogli da se dogovore oko načina doping kontrole. Naime, Mejveder je zahtevao olimpijski način kontrole, a to je podrazumevalo nasumičnu proveru krvi i urina tokom pripremnog procesa, dok je Pakja odbio rekavši da je sujeveran i da uzimanje krvi njega slabi i da želi da se kontroliše po pravilima državne komisije Nevade koja zahteva samo analizu urina pre i posle meča. Znači, oni su se dogovorili oko novca i oko svega, ali nisu mogli da se dogovore oko toga kako da sprovedu kontrolu dopinga.

Ja sam ukratko htela da vas pohvalim kao ministra i da ukažem na značaj bavljenja sportom, a sa druge strane i da kažem koliko je nažalost doping možda promenio stvarnu i realnu sliku sporta u svetu.

Svakako, Jedinstvena Srbija podržava rad Ministarstva sporta i rad i rezultate svih naših sportista i u Danu za glasanje glasaćemo za sve zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, u emisiji „Hit tvit“ emitovanoj 25. aprila u nedelju na TV „Pink“, predsednik JS Dragan Marković Palma je javno pokazao službenu belešku u kojoj se vidi da je Dragan Đilas fizički nasrtao na svoju tadašnju suprugu i tasta.

Na osnovu ove službene beleške nadležne službe nisu reagovale, dok sa druge strane se pravi politički rijaliti sa Draganom Markovićem Palmom, gde nema ni svedoka ni dokaza, tako da smo od maloletnica stigli do animir dama, od igranja oko šipke do plesačica i toga da je neko nekome rekao pre 11 godina nešto, a na pitanje zašto su ćutali, odgovor je – ne znamo.

Ja mislim da znaju, jer polako kreće politička kampanja za predstojeće izbore i ja u potpunosti razumem da se politički ne slažemo, da svaka stranka ima svoj cilj i program, način da dođe do birača, ali korišćenje ne treba da podrazumeva zloupotrebu žena, mogu slobodno reći u dnevno-političke svrhe.

Videli smo juče pokušaj održavanja jednog političkog mitinga u Jagodini i zato kao društvo ne smemo da dozvolimo takvu političku zloupotrebu žena. Postavljam i sebi pitanje, a i vama drage kolege - da li smo postali društvo u kojem se nevinost dokazuje, a krivica podrazumeva?

Zato još jednom ponavljam da ne sme biti povlašćenih, da cela hajka na Dragana Markovića Palmu treba da dobije svoj epilog, ne sme da ostane u vazduhu, jer je to u interesu i pravde i građana. Mi znamo da je istina na našoj strani.

Da se vratim na službenu belešku koju je pokazao Dragan Marković Palma, a koji je potpisala Đilasova bivša supruga. Stoji da je tukao nju, njenog oca, da je pretio da će joj odrubiti glavu pred decom. Tako da je posebno tužno što baš on staje u odbranu žena, a vidimo kako prolaze žene koje se nalaze u njegovom društvu.

Zato moje pitanje danas upućujem svim nadležnim institucijama - da li su reagovale kada je napravljena službena beleška i ako nisu zbog čega nisu?

Inače su juče čelnici stranke Slobode i pravde se okupili u Jagodini gde je bilo bukvalno osam Jagodinaca. To je mislim njihov najveći skup u Jagodini. To je bio pravi odgovor na pitanje koliko Jagodinaca veruje lažima Marinike Tepić. Marinika sve ovo koristi, mogli smo videti, kako bi se politički uzdigla i prikupila jeftine političke poene, jer da je obrnuto ona ne bi sazvala konferenciju za štampu na Fejsbuku, nego bi sa dokazima otišla u tužilaštvo, u policiju, u sve nadležne institucije.

Vreme će pokazati ko je ispravan. Na vlast se ne dolazi lažima. Mi ćemo svakako zapamtiti svaku dobru reč. Ne ljutimo se na one koji se potajno raduju i nadaju da će Jedinstvena Srbija nestati sa političke scene zato što smo sigurni da pravda i istina pobeđuju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovana potpredsednice, poštovani ministre, nećete mi zameriti, pre nego što pređem na današnji dnevni red, želim da se osvrnem na izlaganje kolege Starčevića koji je u svom izlaganju rekao da gospođa Marinika Tepić neće da kaže imena svedoka, traži garancije tužilaštva da oni svedoče putem skajpa ili video-linka, ali gledajte, i tada moraju da se saznaju imena svedoka, da li je to neki Pera, Simo ili bilo ko drugi. Znate, suština je druga, a to je zamajavanje javnosti, odlaganje da istina izađe na videlo, a sve u cilju provlačenja i dalje kroz blato Dragana Markovića Palme, ali ne u svrhu zaštite žena, već u svrhu lične promocije ili mogu reći možda i lične ambicije. Možda gospođa vidi sebe kao budućeg kandidata za predsednika Srbije. Ali da ne ulazim više u njene ambicije i želje, ona je sama to sve rekla jučerašnjom izjavom i jučerašnjim skupom u Jagodini, ja ću se sada vratiti na dnevni red, pošto tu imamo nekoliko važnih zakona kojim se uređuje prostor za što bolje i lakše poslovanje i privrednog sektora, ali i građana.

Prvo bih se osvrnula na Predlog zakona o registrovanju administrativnih postupaka, jer se njima još više upotpunjuje elektronska uprava. Zaposleni u državnoj upravi će zahvaljujući registru imati uvid u sve postupke i ostale uslove poslovanja privrede, čime će se olakšati i rad državne uprave, obezbediti povezivanje, komunikacija i digitalizacija različitih institucija. Praktično, to znači da na jednom mestu možemo doći do svih informacija o administrativnim postupcima važnim za poslovanje, kako na republičkom, tako i na pokrajinskom nivou. Ušteda vremena je svakako najznačajnija, a pogotovo za privredne subjekte koji žele da pređu sa jedne na drugu delatnost. Ovde se najviše mislilo na mikro, mala i srednja preduzeća koja nemaju mogućnost da imaju pravnu službu i moram da iskoristim priliku da se na mala i srednja preduzeća mislilo i kroz niz uredbi u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije, Agencijom za zapošljavanje. Planirano je da se u 2021. godini organizuju brojni finansijski programi, ali i usluge obuke, a sve u cilju što bolje podrške ovakvim preduzećima.

Procena je da će vrednost investicija u mala i srednja preduzeća u 2021. godini iznositi i do 9,2 milijarde dinara i meni je posebno drago što se program podrške odnosi i na razvojne projekte za žene preduzetnice, mlade ljude i mi smo jedna od retkih zemalja koja se može pohvaliti uvođenjem rodno odgovornog budžetiranja.

Kao što sam rekla, pored svih olakšica koje se ogledaju u lakšim administrativnim postupcima, za pohvalu je i to što je država od početka kovid krize pokazala razumevanje za stanje u kome se nalaze preduzeća. Najavljena je kroz rebalans budžeta i pomoć ugostiteljima i autoprevoznicima i čini mi se da su oni najveći teret krize i podneli. Mere koje se preduzimaju finansijski gledano sasvim su u okviru onoga što su realne mogućnosti države.

Svakako za preduzeća znači infrastruktura i kao poslanica koja dolazi iz Raške oblasti, dobro je što je predsednik Srbije pre nekoliko najavio da će Moravski koridor biti završen za tri godine, jer na potezu od Pojate do Preljine ima mnogo malih i srednjih preduzeća, po nekoj proceni i nekoliko hiljada, a i gravitira veliki broj ljudi. Tako da, Republika Srbija se trudi da u skladu sa situacijom koja je zadesila ne samo Srbiju, već i ceo svet, i sa realnim mogućnostima pomogne privredni sektor.

Što se tiče Registra administrativnih postupaka, krajnji cilj je da administrativni postupci budu optimizovani i da se obavljaju elektronskim putem, što bi se reklo – iz fotelje, transparentnost i dostupnost svih administrativnih postupaka, ušteda vremena i da stara poštapalica: „Fali ti jedan papir“ i šetnja od šaltera do šaltera konačno ode u zaborav.

Srbija je proteklih nekoliko godina puno uradila u reformi javne uprave i to je jedan od dva ključna uslova za pristupanje Evropskoj uniji. Kroz to pokazujemo spremnost da se stvaraju novi dobri poslovni ambijenti, olakšan je rad javne uprave i institucija i svakako veća transparentnost službi koje su osnov za funkcionisanje jedne države.

Jedna od tačaka na današnjem dnevnom redu je i elektronsko fakturisanje jer će kroz elektronsku fakturu biti brže plaćanje, ali i suzbijanje sive ekonomije, jer ona pomaže u kontroli naplate poreza. Uvođenje elektronskih faktura je neophodno jer sa rastom globalne ekonomije pokreću se i nove usluge na tržištu, pa se procenjuje da globalni iznos faktura u svetu iznosi oko 550 milijardi godišnje, od čega digitalne fakture čine čak 10%. Mnoge zemlje centralne Evrope, nordijske zemlje su poslednjih godina sve više pokrenule razvoj usluga, standardizuju i jačaju pravnu podršku za elektronsko izdavanje faktura.

Kada govorimo o predloženom zakonu, čuli smo da tokom pripreme ovog zakona su se javljala razna pitanja da li će elektronske fakture dovesti do većih troškova, ali je ministar na početku svog današnjeg izlaganja naglasio da je korišćenje sistema elektronskih faktura besplatno i samim tim se neće stvoriti troškovi za njene korisnike. Ovo je jedna sistemska promena i u razgovoru sa privrednicima i tokom javnog slušanja došli smo do ovakvog usaglašenog predloga izmene zakona.

Primenom elektronskih faktura štedi se u vremenu koje smo trošili na čuvanje i primenu faktura u papirnom obliku, ali svakako će biti mnogo lakše pretražiti elektronske fakture nego preturati po papirima i tražiti papirne. Svi smo sigurno bili u situaciji da hitno treba da nađemo neki račun ili neku fakturu i da u lomu papira prosto izludimo, sada će to sve biti mnogo lakše i bukvalno jednim klikom naći ćemo sve što nam je potrebno.

Da više ne dužim, svakako namera da se olakša poslovanje i unapredi administracija će imati podršku Jedinstvene Srbije. U danu za glasanje podržaćemo sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, ministre.

Reč ima izvestilac nadležnog odbora, narodna poslanica Aleksandra Tomić.

Izvolite.

Koleginice, ja se izvinjavam, ako možete…

Zahvaljujem.

Reč ima izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.

Zahvaljujem.

Reč ima izvestilac Odbora za poljoprivredu, narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Reč ima predsednik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija Dragan Marković Palma. Izvolite.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek.

Izvolite.

Zahvaljujem kolega.

Pre nego što pređemo na sledećeg ovlašćenog govornika, jedno obaveštenje o današnjem radu.

Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.

Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, juče smo bili svedoci da je opoziciona borba za golu vlast dotakla dno. Marinika Tekić, Đilasov Pinokio, je iznela gomilu najogavnijih laži na račun Dragana Markovća Palme. To da Đilasov Pinokio laže nije ništa novo, to je svakodnevnica. Jedno što je tačno rekla jeste da će neko da završi u zatvoru, a to će biti Đilasov Pinokio za sve laži koje je juče izrekla.

Dragan Marković Palma je jutros bio u tužilaštvu, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, da da izjavu i da traži da se rasvetle svi navodi navodnog svedoka i Đilasovog Pinokija.

Moje pitanje je i za tužilaštvo i za pravosuđe, u krajnjem slučaju i za javnost, do kada će se tolerisati situacija da svako može protiv bilo koga da iznese najprizemnije i najgnusnije laži, a da pri tom ne odgovara? Ovo moje pitanje je ujedno i zahtev i tužilaštvu i policiji i pravosuđu da u najkraćem roku rasvetle sve navode sa najogavnije konferencije za štampu u istoriji Srbije. Tom konferencijom nije bačena ljaga samo na gospodina Markovića, već i na nas sve žene njegove saradnice.

Danas čujete samo moj glas, ali ovo je glas svih žena u JS koje čine 60% članova JS. Te žene su nečije majke, sestre, ćerke, žene. Te žene razmišljaju svojom glavom i one su prepoznale JS kao stranku koja istinski podržava aktivizam žena i njihovo uključivanje u sve sfere javnog života. Prepoznale smo da JS iskreno poštuje našu snagu, našu posvećenost, hrabrost, odgovornost i istrajnost.

Sve izrečeno je velika uvreda ne samo za žene Jagodine, nego za sve porodične žene. Ja sam majka dve ćerke, od kojih jedna ima 15 godina. Kako se ona danas oseća? Kako se osećaju njene drugarice? Da li će imati neprijatnosti zbog svega izrečenog juče? Da li će joj drugarice prići i reći – pa i tvoja mama radi za Dragana Markovića Palmu?

Ja se danas osećam povređeno i poniženo. Danas se tako oseća 400 žena koje radi u Gradskoj upravi grada Jagodine.

Da li danas, poštovane kolege, kada nam je svima ovde i svi pričamo i puna su nam usta rodne ravnopravnosti, da li tako treba da ohrabrujemo žene, lažima? Svako može da sazove konferenciju za štampu, da priča šta god mu padne na pamet i posle da kaže da to ne važi. E, bogami važi.

Zato, u ime svih žena JS, ne samo žena, u ime svih članova JS tražim od tužilaštva da radi svoj posao, jer moramo bar jednom da dokažemo i da pokažemo da izgovorena laž ne može biti jača od istine.

Na toj konferenciji izgovorena je i laž da je nekog od nekog strah u Jagodini i da se iz Jagodine iseljavaju ljudi. Iz Jagodine se ne seli niko, već se useljavaju ljudi sa porodicama.

Gospodina Markovića poznajem od svoje 14. godine. Dakle, 26 godina ga poznajem kao dobrog sina, brižnog oca, požrtvovanog muža i dedu, kao domaćina koji poštuje sve tradicionalne vrednosti srpske porodice. Zbog svega toga, zbog svih tih izrečenih laži, sve me je to lično pogodilo.

Još jednom, poštovane kolege, želim da ponovim da će zbog jučerašnje konferencije za štampu neko morati u zatvor. Neka Đilasov Pinokio pripremi prugasto odelo. Zahvaljujem.