Kolega Rističeviću, vi po Poslovniku?

Zahvaljujem.
Poštovane kolege, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu i sa radom nastavljamo u 15.00 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Zahvaljujem, potpredsednice.

Poštovani ministre Vulin, poštovani gospodine Kataniću, poslanička grupa Jedinstvene Srbije uvek sa velikom pažnjom pristupa svim zakonima koji se odnose na poljoprivredu i poboljšanju položaja poljoprivrednih proizvođača u Srbiji.

Današnji zakon se tiče trgovine žitaricama i mi ćemo u danu za glasanje podržati predloženi zakon. Što je bitno da se donese zakonom kojim se potvrđuje Konvencija o trgovini žitarica? Zato što se pristupanjem Međunarodnom žitarskom savetu pospešila međunarodna saradnja u trgovini žitaricama, pružio doprinos stabilnosti tržišta ali i unapređenju svetske bezbednosti u oblasti hrane.

Inače, godišnja konferencija žitara koja je u organizaciji Saveta je jedan javni forum na kojem se okupe međunarodni kupci i prodavci, predstavnici industrije, to je jedna prilika da se polemiše, da se utvrđuju razlozi, odnosno problemi ali i rešenja vezana za bolju transparentnost tržišta hrane ali i za pospešivanje bezbednosti hrane.

Nažalost, pandemija nije zaobišla ni poljoprivredu u celom svetu, pa tako imamo neverovatne skokove na svetskom tržištu žitarica. Trenutno stanje na berzama ukazuje da se polako nazire usporavanje. U decembru smo imali pad cena pšenice, kukuruza i soje i to prema navodima Produktne berze iz Novog Sada. Znamo da se poslednjih 12 godina cena žita ne prelazi 18 dinara i zato nije kriva ni Vlada, ni resorno ministarstvo već treba da vidimo ko reguliše berzu u Srbiji gde se žito skladišti, ko time raspolaže. Da se ne dešava da jedan običan poljoprivredni proizvođač koji nema skladišne kapacitete bude zakinut, jer uvek se nađu zamerke da je procenat vlažnosti ili procenat klijanja veliki i plati mu se 15 ili 16 dinara, čak ni 18, a sa druge strane gorivo i mazut je otišao nekoliko puta gore.

Dok sam se spremala za današnju diskusiju primetila sam da je cena kukuruza početkom 2021. godine dobra i da je to posledica što su finansijski fondovi počeli da ulažu novac kupujući na svetskim berzama poljoprivredne proizvode. U februaru smo, odnosno resorni ministar Nedimović je potpisao Protokol za izvoz srpskog kukuruza u Kinu. To je dobro za Srbiju jer Srbija ima dobar, kvalitetan kukuruz. Izvoznim viškom koji je negde oko tri i po miliona tona može da se zadovolji deo potrebe najvećeg svetskog uvoznika kukuruza koji uveze otprilike oko 18,5 miliona tona.

Znamo da su pojedine zemlje, kao što su Ukrajina i Rusija uvele kvote za izvoz kukuruza, da bi smirili cena na njihovom tržištu ali da bi zaštititi potrošače. Mi nismo uvodili kvote pošto ga imamo dovoljno. Naša zemlja, odnosno u prošloj godini smo imali prinos od oko osam miliona tona. Naša prosečna potrošnja je oko 4,5 tona i mi se nalazimo u top deset izvoznika kukuruza u svetu.

Imam pitanje za ministra Nedimovića, a pošto on nije tu, ja ću postaviti vama, gospodine Kataniću, a to je - da li Srbija ima kapaciteta da poveća proizvodnju, s obzirom da je potpisan protokol sa Kinom? I da ohrabrimo naše poljoprivredne proizvođače da povećaju svoju proizvodnju, naravno kada izmirimo potrebe našeg tržišta, rekla sam da je to negde oko 4,5 i da taj višak bude veći i da samim tim pospešimo naše poljoprivrednike.

Takođe sam htela da se dotaknem i prolećne setve, jer me je interesovalo da li ministarstvo ima strategiju kako u ovo vreme pandemije da zaštitimo ne samo velike poljoprivredne proizvođače nego i prosečnog poljoprivrednog proizvođača u Srbiji, da mu se omogući zagarantovana cena, ne samo za žitarice nego i za sve poljoprivredne proizvode, jer opstankom ne samo prosečnog nego i onog najmanjeg poljoprivrednog proizvođača u Srbiji možemo goroviti o opstanku sela, o vraćanju mladih na selo, u krajnjem o opstanku poljoprivrede, jer je Srbija vazda bila zemlja poljoprivrednika.

Pre nekoliko nedelja, predsednik JS, Dragan Marković Palma je u svom skupštinskom izlaganju izneo probleme kako da zaustavimo uvoz mesa i pomognemo poljoprivrednom proizvođaču jer država je dala maksimum preko subvencija od žitarica preko žive mere krava, ovaca, svinja i tako dalje. Desilo se nešto što ne pamte poljoprivredni proizvođači a to je da je mnogo pala cena žive vage, opet kao posledica pandemije.

Na primer, cena prasadi je prošle godine bila 300 dinara, ove godine je 220 dinara, cena koncentrata je povećana za 20%, pa tako džak koncentrata od 20 kilograma koštao je 1.000 dinara, sada košta 1.200 dinara i da ne navodim sve to.

Mi moramo da regulišemo mesa da bi podstakli poljoprivredne proizvođače da obnove stočne fondove. Nije problem da se uveze meso, ali da prvo omogućimo da plasiramo na srpskom tržištu meso koje se proizvodi u Srbiji.

I ova Vlada je mnogo pomogla poljoprivredne proizvođače subvencijama, ali ako ne uradimo preventivu i zaštitu, džaba sve pare koje damo iz budžeta poljoprivrednim proizvođačima.

Resorno ministarstvo se zalaže da pomogne, i pre par godina je pokrenuta akcija „500 zadruga u 500 sela“ Srbije čime se oživelo zemljoradničko zadrugarstvo u Srbiji i do današnjeg dana osnovano je čak preko 600 zemljoradničkih zadruga i svaka novoosnovana zadruga je dobila bespovratna sredstva o iznosu od 7,5 miliona dinara dok su složene zadruge dobile oko 60 miliona dinara.

I to je prvi put od Drugog svetskog rata da se država ovako jednom akcijom najneposrednije uključila u programu oživljavanja zadruga, a samim tim i u opstanak sela. To je za svaku pohvalu, jer govori upravo o rešenosti države da pomogne sveukupnom razvoju poljoprivredi i da da taj neophodan impuls u udruživanju poljoprivrednika.

Znamo da su se do pre desetak godina zadruge samo gasile i nestajale, i da je ideja o udruživanju, pogotovo za male poljoprivrednike, bila teško prihvatljiva, s obzirom na loše iskustvo sa privatizacijom i sa tržišnim neprilikama unazad kada pričam do pre nekih 10 godina.

Mene raduje činjenica da je sve više mladih poljoprivrednih proizvođača počelo da se udružuje i da su shvatili šta znači zadrugarstvo, jer jedino samo tako udruženi mogu da odgovore opstanku na tržištu i to je najbolji, u stvari, odgovor na izazove globalizovanog tržišta.

Ono na čemu treba da radimo je formiranje zadruge u brdsko-planinskim krajevima, jer nažalost, zbog iseljavanja i starosne strukture ona je nedovoljno razvijena.

Jedinstvena Srbija veruje da Ministarstvo poljoprivrede podjednako i ravnomerno brine o poljoprivrednim proizvođačima širom Srbije.

U danu za glasanje JS podržaće predloženi zakon, kao i ostale tačke koje su na dnevnom redu ove sednice.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Periću.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, kao predlagač ispred Odbora za privredu. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pre nego što pređemo na predsednike poslaničkih grupa koji su se javili za reč, jedno obaveštenje o današnjem radu.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SDPS, Branimir Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija Života Starčević.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara Rozalija Ekres. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, predsednik poslaničke grupe SPS. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu Decu, Đorđe Dabić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Pošto više nema prijavljenih predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Reč ima Milija Miletić.
Izvolite

Zahvaljujem, potpredsednice.

Poštovani gospodine Periću sa saradnicima, danas imamo priliku da raspravljamo o Izveštaju Komisije za 2019. godinu i poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje podržaće izveštaj, jer smo mogli iz rada Komisije da vidimo da ste dosta radili na harmonizaciji i usklađivanju propisa sa propisima EU. Dosta ste učestvovali, ali ste i organizovali konferencije i seminare širom Srbije, u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima. To je dobro, jer time objašnjavate i približavate privrednim subjektima značaj konkurencije. Podržavamo vašu intenciju da jačate kadrovske kapacitete, s obzirom na nove oblasti sa kojima ćete se baviti u narednom periodu. Vi ste u svom izlaganju i nagovestili to.

Dobro je što se Komisija finansira iz sopstvenih prihoda, jer je to jedan od načina da ostanete nezavisni. Na finansijski plan i Vlada je dala pozitivnu ocenu u oktobru 2018. godine. Tokom 2019. godine ste imali pozitivni finansijski rezultat, višak prihoda je uplaćen u budžet Republike Srbije. Kao što sam rekla, pozitivno i efikasno poslujete. Kada kažem efikasnost, mislim na rešavanje predmeta i ona je vrlo visoka. Raduje me podatak da je sve veći broj mladih ljudi zainteresovan za obrazovanje, za sprovođenje politike i zaštite konkurencije i da se pišu i radovi na tu temu na ekonomskom i na pravnom fakultetu. To je dobra stvar, da razvijamo kulturu zaštite konkurentnosti.

Kada pogledam početak vašeg rada 2006. i sada 2021. godinu, vidi se da se iz godine u godinu napredovalo i što se tiče kadrova, ali i sa tehnikom mehanizma zaštite konkurencije koja prati Evropu i, što je jako bitno, s obzirom na pregovaračku poziciju Srbije i na Poglavlje 28 koje se upravo odnosi na zaštitu potrošača.

Komisija je u toku 2019. godine imala aktivnu ulogu u ispunjavanju obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Imali ste odličnu saradnju sa institucijama EU i niz uspešnih aktivnosti. Kada je u pitanju zaštita konkurencije, ocena Evropske komisije je pozitivna.

Na osnovu podataka iz izveštaja, možemo da konstatujemo da je Komisija jedna organizovana institucija koja obavlja poslove utvrđene zakonom, a u skladu sa Statutom i drugim aktima Komisije, i da poslove obavlja srazmerno dobro s obzirom na mali broj zaposlenih u odnosu na druge institucije iz država regiona i EU.

Koliko je tema konkurencije na tržištu kompleksna, govori i niz izmena i dopuna Zakona o zaštiti konkurencije koje smo imali u proteklih desetak godina, čiji je cilj da se domaća regulativa uskladi sa međunarodnom, a trenutno stanje, kao što sam i rekla, po pitanju konkurencije je zadovoljavajuće.

Komisija, inače, nije imala pravo izricanja mera zaštite konkurencije po zakonu iz 2005. godine, to je omogućeno zakonom iz 2009. godine, a prve mere su izrečene tek 2011. godine. U vašem izveštaju vidimo da je taj mehanizam nastavljen i u 2019. godini. Kao što sam i rekla na početku svog izlaganja, izveštaj jasno pokazuje da je Komisija u 2019. godini imala intenzivnu aktivnost na glavnim poljima svog delovanja i ni u jednom trenutku izveštajnog perioda Komisija nije bila ugrožena, niti je bilo dovedena u pitanje njena finansijska nezavisnost.

Međutim, na sednici Odbora za privredu mnoge kolege su postavile pitanje, prvenstveno koliki je stepen efikasnosti vaše komisije s obzirom na osam zaposlenih, a rešavali ste, na primer, 197 predmeta u 2019. godini. Kao što sam rekla, vaš plan je da se poveća broj stručnih ljudi u narednom periodu. Poslanička grupa Jedinstvene Srbije veruje da će biti tako, jer znamo koliko je bitno i za samu državu jednako i ravnopravno tržište.

Mi smo u decembru 2019. godine usvojili Zakon o javnim nabavkama, čiji je cilj povećanje transparentnosti, smanjivanje administrativnog opterećenja, ali i povećanje konkurencije u poslovima javnih nabavki. Imali smo često slučajeve gde su se ponuđači unapred dogovarali oko javnih nabavki i tako je dolazilo do eliminacije konkurencije među njima, a krajnji rezultat ovakvih nedozvoljenih dogovora, koji je inače i zabranjen Zakonom o zaštiti konkurencije, podrazumeva izdvajanje više novca na teret države, a samim tim i na građane kao poreske obveznike.

Komisija za zaštitu konkurencije u dosadašnjoj praksi je vodila i pravosnažno okončala određen broj postupaka, upravo ovakvih postupaka. Samim tim se stvara i potreba da se analiziraju nova zakonska rešenja koja su od značaja za ponuđače koji učestvuju na tržištu javnih nabavki u Srbiji. U vašem izveštaju smo mogli videti da je u zadnjih godinu i po dana formirana jedna radna grupa koja u saradnji sa Ministarstvom trgovine upravo i radi na Nacrtu novog zakona o zaštiti konkurencije. Tu postoji prostor za unapređenje institucionalnog kapaciteta Komisije, posebno u svetu direktive Evropske komisije, jer su kroz direktivu predviđena nova pravila i alati kako bi nacionalna tela za zaštitu konkurencije koja funkcionišu u okviru EU bila što efikasnija. S obzirom da Srbija teži putu u EU, ovakav pristup novom Zakonu o zaštiti konkurencije bi bio dobar jer bi se stvorili povoljniji uslovi i pravno sigurnije okruženje, ne samo za razvoj prava konkurencije u Srbiji, već za unapređenje zagarantovanog prava svih učesnika na tržištu.

Kada već govorimo o Nacrtu zakona o zaštiti konkurencije, treba reći da je on ovakav postojeći inače skoro 90% usklađen sa propisima EU iz oblasti zaštite konkurencije. Mi smo svesni i čuli smo i od drugih kolega da konkurentsko tržište nikada ne može biti idealno i zato postoje institucije poput komisija, samo tržište i, naravno, krajnji kupci će odlučiti ko je najbolji, ko je najpovoljniji.

Komisija za zaštitu konkurencije odnedavno sprovodi i poseban uviđaj koji predstavlja nenajavljenu posetu privrednim subjektima od strane službenih lica Komisije, a koja je u evropskoj praksi poznata kao „prepad u zoru“. Ova istražna komisija se koristi radi otkrivanja povreda konkurencija na tržištu Srbije i predstavlja izuzetno efikasno sredstvo za prikupljanje dokaza. To je još jedna od aktivnosti koja se sprovodi u skladu sa evropskim propisima.

Ja sam imala jedno pitanje, ne znam da li ćete imati vi vremena, gospodine Periću, da mi odgovorite, prvenstveno kao narodna poslanica ali i kao građanin. Pretpostavljam da je jako interesantno za privredne subjekte, ali i za same građane da nam kažete – u kojem sektoru ste najviše do sada imali primera gde su preduzeća izvršila povredu konkurencije, odnosno gde je zloupotrebljena dominacija određenih firmi na tržištu, odnosno u određenom sektoru?

I sama ideja konkurentnosti predstavlja ne samo sposobnost privrednog subjekta da se uspešno takmiči na tržištu, već i sposobnost privrede da se neprekidno nosi sa globalnom konkurencijom, jer postojanje konkurencije na nekom tržištu ima pozitivne efekte, kao što su poboljšanje kvaliteta roba i usluga, povećanje slobode izbora samih potrošača i omogućavanje nižih cena. Mislim da vizija naše zemlje treba da bude tržište na kojem će svi učesnici pod radnopravnim uslovima moći da se bore za potrošače kvalitetom i cenama, naravno, poštujući obaveze i zakon, a sve u cilju i želji da se građanima obezbede najbolje usluge po najboljim cenama.

I kada sam već spomenula potrošače, želim da kažem da je sektor za zaštitu potrošača mnogo postigao u ovoj oblasti. Srbija nastavlja da sprovodi aktivnost koja doprinosi daljoj afirmaciji i jačanju institucionalnog okvira zaštite potrošača. Postoje nova strateška rešenja kojima će se otkloniti dosadašnje prepreke, kao što je jačanje sistema vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, unapređivanje zaštite potrošača na digitalnom tržištu, koje je jako bitno i popularno u poslednje vreme i to je neka budućnost, i unapređenje informisanosti potrošača kroz sprovođenje zaštite potrošača u nastavni program.

Jedinstvena Srbija se nada da će izveštaj Agencije za 2020. godinu biti još uspešniji, da će vladavina prava i na samom tržištu biti primenjena u skladu sa svim težnjama i naporima Srbije, da budemo zemlja jednakih šansi za sve.

Izvinjavam se ako sam prekoračila vreme. Zahvaljujem, potpredsednice. Zahvaljujem, gospodine Periću.

Zahvaljujem, koleginice Karanac.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, Života Starčević.
Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Starčeviću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, narodni poslanik Arpad Fremond.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.
Izvolite.