Zahvaljujem, potpredsednice.
Poštovani ministre Vulin, poštovani gospodine Kataniću, poslanička grupa Jedinstvene Srbije uvek sa velikom pažnjom pristupa svim zakonima koji se odnose na poljoprivredu i poboljšanju položaja poljoprivrednih proizvođača u Srbiji.
Današnji zakon se tiče trgovine žitaricama i mi ćemo u danu za glasanje podržati predloženi zakon. Što je bitno da se donese zakonom kojim se potvrđuje Konvencija o trgovini žitarica? Zato što se pristupanjem Međunarodnom žitarskom savetu pospešila međunarodna saradnja u trgovini žitaricama, pružio doprinos stabilnosti tržišta ali i unapređenju svetske bezbednosti u oblasti hrane.
Inače, godišnja konferencija žitara koja je u organizaciji Saveta je jedan javni forum na kojem se okupe međunarodni kupci i prodavci, predstavnici industrije, to je jedna prilika da se polemiše, da se utvrđuju razlozi, odnosno problemi ali i rešenja vezana za bolju transparentnost tržišta hrane ali i za pospešivanje bezbednosti hrane.
Nažalost, pandemija nije zaobišla ni poljoprivredu u celom svetu, pa tako imamo neverovatne skokove na svetskom tržištu žitarica. Trenutno stanje na berzama ukazuje da se polako nazire usporavanje. U decembru smo imali pad cena pšenice, kukuruza i soje i to prema navodima Produktne berze iz Novog Sada. Znamo da se poslednjih 12 godina cena žita ne prelazi 18 dinara i zato nije kriva ni Vlada, ni resorno ministarstvo već treba da vidimo ko reguliše berzu u Srbiji gde se žito skladišti, ko time raspolaže. Da se ne dešava da jedan običan poljoprivredni proizvođač koji nema skladišne kapacitete bude zakinut, jer uvek se nađu zamerke da je procenat vlažnosti ili procenat klijanja veliki i plati mu se 15 ili 16 dinara, čak ni 18, a sa druge strane gorivo i mazut je otišao nekoliko puta gore.
Dok sam se spremala za današnju diskusiju primetila sam da je cena kukuruza početkom 2021. godine dobra i da je to posledica što su finansijski fondovi počeli da ulažu novac kupujući na svetskim berzama poljoprivredne proizvode. U februaru smo, odnosno resorni ministar Nedimović je potpisao Protokol za izvoz srpskog kukuruza u Kinu. To je dobro za Srbiju jer Srbija ima dobar, kvalitetan kukuruz. Izvoznim viškom koji je negde oko tri i po miliona tona može da se zadovolji deo potrebe najvećeg svetskog uvoznika kukuruza koji uveze otprilike oko 18,5 miliona tona.
Znamo da su pojedine zemlje, kao što su Ukrajina i Rusija uvele kvote za izvoz kukuruza, da bi smirili cena na njihovom tržištu ali da bi zaštititi potrošače. Mi nismo uvodili kvote pošto ga imamo dovoljno. Naša zemlja, odnosno u prošloj godini smo imali prinos od oko osam miliona tona. Naša prosečna potrošnja je oko 4,5 tona i mi se nalazimo u top deset izvoznika kukuruza u svetu.
Imam pitanje za ministra Nedimovića, a pošto on nije tu, ja ću postaviti vama, gospodine Kataniću, a to je - da li Srbija ima kapaciteta da poveća proizvodnju, s obzirom da je potpisan protokol sa Kinom? I da ohrabrimo naše poljoprivredne proizvođače da povećaju svoju proizvodnju, naravno kada izmirimo potrebe našeg tržišta, rekla sam da je to negde oko 4,5 i da taj višak bude veći i da samim tim pospešimo naše poljoprivrednike.
Takođe sam htela da se dotaknem i prolećne setve, jer me je interesovalo da li ministarstvo ima strategiju kako u ovo vreme pandemije da zaštitimo ne samo velike poljoprivredne proizvođače nego i prosečnog poljoprivrednog proizvođača u Srbiji, da mu se omogući zagarantovana cena, ne samo za žitarice nego i za sve poljoprivredne proizvode, jer opstankom ne samo prosečnog nego i onog najmanjeg poljoprivrednog proizvođača u Srbiji možemo goroviti o opstanku sela, o vraćanju mladih na selo, u krajnjem o opstanku poljoprivrede, jer je Srbija vazda bila zemlja poljoprivrednika.
Pre nekoliko nedelja, predsednik JS, Dragan Marković Palma je u svom skupštinskom izlaganju izneo probleme kako da zaustavimo uvoz mesa i pomognemo poljoprivrednom proizvođaču jer država je dala maksimum preko subvencija od žitarica preko žive mere krava, ovaca, svinja i tako dalje. Desilo se nešto što ne pamte poljoprivredni proizvođači a to je da je mnogo pala cena žive vage, opet kao posledica pandemije.
Na primer, cena prasadi je prošle godine bila 300 dinara, ove godine je 220 dinara, cena koncentrata je povećana za 20%, pa tako džak koncentrata od 20 kilograma koštao je 1.000 dinara, sada košta 1.200 dinara i da ne navodim sve to.
Mi moramo da regulišemo mesa da bi podstakli poljoprivredne proizvođače da obnove stočne fondove. Nije problem da se uveze meso, ali da prvo omogućimo da plasiramo na srpskom tržištu meso koje se proizvodi u Srbiji.
I ova Vlada je mnogo pomogla poljoprivredne proizvođače subvencijama, ali ako ne uradimo preventivu i zaštitu, džaba sve pare koje damo iz budžeta poljoprivrednim proizvođačima.
Resorno ministarstvo se zalaže da pomogne, i pre par godina je pokrenuta akcija „500 zadruga u 500 sela“ Srbije čime se oživelo zemljoradničko zadrugarstvo u Srbiji i do današnjeg dana osnovano je čak preko 600 zemljoradničkih zadruga i svaka novoosnovana zadruga je dobila bespovratna sredstva o iznosu od 7,5 miliona dinara dok su složene zadruge dobile oko 60 miliona dinara.
I to je prvi put od Drugog svetskog rata da se država ovako jednom akcijom najneposrednije uključila u programu oživljavanja zadruga, a samim tim i u opstanak sela. To je za svaku pohvalu, jer govori upravo o rešenosti države da pomogne sveukupnom razvoju poljoprivredi i da da taj neophodan impuls u udruživanju poljoprivrednika.
Znamo da su se do pre desetak godina zadruge samo gasile i nestajale, i da je ideja o udruživanju, pogotovo za male poljoprivrednike, bila teško prihvatljiva, s obzirom na loše iskustvo sa privatizacijom i sa tržišnim neprilikama unazad kada pričam do pre nekih 10 godina.
Mene raduje činjenica da je sve više mladih poljoprivrednih proizvođača počelo da se udružuje i da su shvatili šta znači zadrugarstvo, jer jedino samo tako udruženi mogu da odgovore opstanku na tržištu i to je najbolji, u stvari, odgovor na izazove globalizovanog tržišta.
Ono na čemu treba da radimo je formiranje zadruge u brdsko-planinskim krajevima, jer nažalost, zbog iseljavanja i starosne strukture ona je nedovoljno razvijena.
Jedinstvena Srbija veruje da Ministarstvo poljoprivrede podjednako i ravnomerno brine o poljoprivrednim proizvođačima širom Srbije.
U danu za glasanje JS podržaće predloženi zakon, kao i ostale tačke koje su na dnevnom redu ove sednice.
Zahvaljujem.