Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, na današnjem dnevnom redu imamo poreske i carinske zakone kojima se još više unapređuje i modernizuje poreski i carinski sistem Srbije.

Transformacija Poreske uprave potrebna je da bi se uspostavila savremena i efikasna administracija i na taj način se omogućilo stvaranje prostora za lakše i pravednije poslovanje privrede i građana koji su poreski obveznici. Najveći napredak je napravljen prelaskom na elektronsku sferu poslovanja i znamo da je od 1. januara 2018. godine moguće sve poreske prijave podneti elektronskim putem.

Treba pohvaliti i znatno unapređenje administratiranja poreza i to zahvaljujući uvođenju savremenih tehnologija i razvojem elektronskom sistema za podnošenje poreskih prijava i plaćanja poreza. Tu mislim na Projekat „e-Papir“ kojim bi trebalo da se smanje administrativni troškovi privrede do 2021. godine za nekih 15 do 20%, zatim baš poreznik, odnosno šalter na kojem svi građani bez obzira na mesto prebivališta od poreskih službenika mogu da dobiju informacije o primeni poreskih zakona, mogu da dobiju stručnu pomoć pri popunjavanju poreskih prijava itd.

Sve je to u sklopu portala e-uprave koji predstavlja centralno mesto elektronskih usluga za sve građane, privredu i zaposlene u državnoj upravi. Mislim da će upravo ovakvim načinom modernizacije rada poreske uprave i samim pristupom poslovanja na zadovoljstvo svih nas dobro poznata poštapalica – fali ti jedan papir, otići u zaborav.

I danas vidimo koliko je značajna mogućnost pogotovo u trenutku kada želimo da sačuvamo zdravlje i živote naših građana, mogućnost da se elektronskim putem bez dolaska na šalter dobiju odgovori na sva pitanja, kao i razna uverenja. Osim što se poreskim obveznicima olakšava ispunjavanje obaveza, rad službenika postaje brži i efikasniji, podiže se i svest celog društva koliko je bitno i koliko je značajno plaćanje poreza, pa tako je vaše ministarstvo otišlo korak ispred i imamo interaktivne časove koji na jedan zanimljiv način deci u osnovnim školama objašnjavaju šta je porez, šta je fiskalni račun, zbog čega je bitno da se uzima fiskalni račun i da shvate da je plaćanje poreza državi obaveza. Samo predavanje prati i film pod nazivom „Porez plati, da ti se dobrim vrati“.

Zbog svega navedenog imamo i indikatore koji nam ukazuju da je od 2014. godine pa do prošle godine Poreska uprava naplatila 36,4% više javnih prihoda za koje je zadužena i građani su stvarno shvatili koliko je bitno plaćati porez pa tako i u ovom nimalo lakom periodu za sve nas. Na primer, Poreska uprava je u Kraljevu u zadnjih 10 dana konkretno, od 9. do 19. novembra naplatila čak 52 miliona 400 hiljada dinara po raznim poreskim osnovama.

U vašim izjavama, gospodine ministre, ovim povodom ste govorili da očekujete da će reforma Poreske uprave biti završena do 2023. godine i na taj način bi kroz takvu reformisanu poresku upravu podstakli dalji razvoj srpske privrede i učinili je što atraktivnijom i mi iz Jedinstvene Srbije ne sumnjamo da će tako i biti i imate punu podršku naše poslaničke grupe.

Što se tiče predloženog Zakona o porezu na imovinu, njima će kroz član 6b. ponovo se uvesti termin - pomoćni objekti i meni je tu sve u redu, osim činjenice da čak i šupe za smeštaj ogreva ulaze u pomoćne objekte koji su predmet oporezivanja. Ovo govorim iz razloga što su u mnogim, pogotovu u seoskim sredinama te šupe napravljene od drveta i nisu čak ni zidane i mišljenja sam da nema smisla njih oporezivati. Možda ja nisam dobro razumela, ali bih volela da mi vi to pojasnite i zbog mene i zbog građana koji prate rad Skupštine i zbog pojašnjenja pomenutog zakona.

Novina je i produžavanje perioda u kome je ostvaren promet nekretnine čija je cena bitna za utvrđivanje prosečnih cena sa deveto mesečnog na dvanaesto mesečni. Time se stvara realnija, mogu reći pravednija prosečna cena nepokretnosti u zonama.

Htela bih da se vratim na rad poreskih službi i čuli smo tu kroz diskusiju kolega koliko je bitno da se porez na imovinu plaća, koliko je to bitno za državu, za funkcionisanje svih sistema u državi, ali ja mislim da je prosto za bolju kontrolu i za bolju naplatu poreza po lokalnim samoupravama nedostaju poreski službenici, poreski inspektori.

Mogu konkretno da kažem za rad poreske službe u Kraljevu koja odlično radi svoj posao, s obzirom da imaju samo 15 službenika, od toga četiri poreska inspektora, a npr. taj posao u Čačku obavlja 30 ljudi, u Novom Pazaru 33 službenika.

Imam još da govorim, ali s obzirom da moram da ostavim vreme i kolegi iz svoje poslaničke grupe, želim samo da vam naglasim da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem kolega.
Sledeći na listi je Zoran Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Šukalo.
Prema prijavama za reč, naredni je prof. dr Vladimir Marinković.
Izvolite.

Zahvaljujem kolega Marinkoviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Zahvaljujem, kolega.
Narodni poslanik Miloš Banđur je sledeći, prema prijavama za reč.
Izvolite.

Zahvaljujem, kolega.

Kolega Uglješa Mrdić ima reč. Izvolite.

Hvala kolega.
Prema prijavama za reč sledeći je narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, profesor dr Marko Atlagić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima doktorka Emeše Uri.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvolite.

Zahvaljujem, kolega.
Narodna poslanica dr Vesna Ivković ima reč.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika, određujem pauzu u trajanju od jednog časa i sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze.)

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, pažljivo sam slušala vaše današnje izlaganje, gospodine ministre, odnosno obrazloženje zbog čega je bitno da danas, odnosno u danu za glasanje usvojimo predloženi rebalans budžeta Republike Srbije i iz tog objašnjenja, ali i iz današnje diskusije mojih kolega vidi se da Vlada želi da preusmeri novac u što bolje ublažavanje posledica nastalih usled Kovid-19, ali i da sačuva ekonomsku stabilnost naše zemlje.

Jedinstvena Srbija podržava napore Vlade i poslanici JS u danu za glasanje podržaće predloženi rebalans budžeta. Usvajanje novog rebalansa nije ništa neuobičajeno, pogotovo imajući u vidu dosta nesigurne procene ekonomskih kretanja pod uticajem zdravstvene situacije, a s obzirom da je i kraj godine, moguće je jasnije videti kakvi je prvi uticaj krize na privredu kao i na celo društvo.

Kada smo u decembru prošle godine u Skupštini raspravljali i usvajali budžet za 2020. godinu, niko od nas nije mogao ni da pretpostavi sa kakvim ćemo se izazovima sresti tokom 2020. godine i budžet je tada planiran kao razvojni, izbalansiran, i usmeren na dalje podizanje životnog standarda i investicije. Nažalost, pandemija koja je zadesila ceo svet pa i našu zemlju je uticala na to da u aprilu imamo prvi rebalans budžeta, kojim su bile obuhvaćene ekonomske mere koje bi sačuvale makroekonomsku stabilnost sa jedne strane, a sa druge strane omogućila pomoć onima koji su bili najviše pogođeni pandemijom.

Država je odgovornom politikom u teškim vremenima pokazala da je prioritet sačuvati zdravlje i život ljudi i umanjiti negativne ekonomske posledice pandemije po privredu i građanstvo.

Kada već govorimo o prethodnom rebalansu budžeta, moram da spomenem kao poslanika koja dolazi iz Raške oblasti, odnosno iz Kraljeva, da je tim rebalansom budžeta izdvojeno 3,3 milijarde dinara za nastavak izgradnje Moravskog koridora. Više puta sam u ovom visokom domu spominjala koliko je bitna izgradnja tog koridora, ne samo za Kraljevo i za Raški okrug, već i za Zlatiborski, Rasinski, Moravski okrug. To je dugoročna investicija koja će ovom delu Srbije omogućiti da se ubrzano razvija i da građani koji gravitiraju u ovoj oblasti obezbedi opstanak u svojim gradovima, čime polako decentralizujemo Srbiju i centar razvoja pomeramo iz Beograda i na taj način motivišemo, ne samo građane, nego i lokalne samouprave da rade na unapređenju svojih okruga.

Navela bih primer Jagodine koja je sama uredila svoj grad i postala tako atraktivno mesto za ulaganje i sami su inicirali dovođenje novih investicija i sledeći taj primer mnoge lokalne samouprave mogu da se ugledaju i verujem da imaju i šta da ponude i da privuku ne samo strane investitore, nego da ohrabre i lokalne preduzetnike da se razvijaju i da proširuju svoja poslovanja. Naravno, sve ovo ide u prilog uvećanju lokalnih budžeta i došla sam do jednog zanimljivog podatka. Pratila sam jedno istraživanje koje je pokazalo da čak 84% građana Srbije ne zna ništa o lokalnom budžetu ili nisu dovoljno upućeni. Eto jedne ideje, gospodine ministre, da se ljudi na lokalu što više animiraju i informišu o načinu na koji se kreira budžet i šta su prioriteti i potrebe lokala i mislim da će na taj način i razumeti kreiranje i potrebe republičkog budžeta pa bi možda i sve neosnovane kritike, ako postoje, mogle biti konstruktivni predlozi.

Da se vratim na današnju temu i na ono što nam donosi predloženi rebalans. Primećuje se da Vlada želi da u najboljoj mogućnoj meri odgovori potrebama građana i da kroz dodatna sredstva ublaži posledice nastale usled pandemije izazvane korona virusom.

Odvojena su sredstva za izgradnju Kovid bolnica u Beogradu i Kruševcu i videli smo u prethodnim mesecima i u mesecima koji nam dolaze da je bitno da imamo razvijeni zdravstveni sistem, pre svega mislim na bolnice u svim delovima Srbije, ali da treba i više ulagati u ljudske resurse u zdravstvenom sistemu. Znamo da su i lekarima i medicinskom osoblju povećane plate, ali treba neprestano ulagati i negovati sve elemente koji čine jakim zdravstveni sistem jedne zemlje. Povećane su isplate Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje u cilju nabavki neophodne opreme i lekova, a radi sprečavanja širenja bolesti i obezbeđenja što kvalitetnije zdravstvene zaštite za sve građane. Mislim da je Srbija jedna od retkih zemalja koja može da se pohvali besplatnom primarnom zdravstvenom zaštitom.

Rebalansom budžeta su opredeljena i sredstva za kapitalne projekte, održavanje državnih puteva, izgradnju saobraćajne infrastrukture.

Ohrabrujući je podatak koji ste danas izneli, gospodine ministre, da će investicioni projekat „Srbija 2020-2025“, kojim je planirano 14 milijardi evra da se uloži u infrastrukturne projekte, a sa ciljem da se podigne životni standard naših građana i da mladi ostaju u Srbiji, nesmetano da se razvija.

Da bi nastavili sa daljim razvojem naše zemlje, moramo biti istrajni i nastaviti sa kapitalnim investicijama, ali i dalje ulagati u infrastrukturu, naročito u saobraćajnu i više ulagati u zdravstvo, kako u zdravstvenu strukturu, tako i najvažniji deo zdravstva, a to su ljudi koji rade u zdravstvenom sistemu. Zahvaljujući njima zdravstveni sistem danas funkcioniše u ovim teškim vremenima. Mogu slobodno reći da smo jedni od retkih zemalja koji su u ovom teškom vremenu, koje je zadesilo i Srbiju i ceo svet, odgovorili sa visokom ocenom, mogu slobodno reći – deset, što se tiče zdravstvenog sistema. I celog, ali ja posebno stavljam akcenat na zdravstveni sistem, jer sam imala priliku da razgovaram, ne samo u svom gradu, nego i u drugim gradovima sa zdravstvenim radnicima koji su bili angažovani bukvalno 24 sata u prethodnim mesecima kako bi na što bolji način odgovorili svim onim izazovima koji su zadesili našu zemlju, a sve u cilju da se sačuvaju ljudski životi, jer to je prioritet i Vlade i nas samih kao narodnih poslanika.

Na kraju, ja se nisam bavila statistikom, već realnim životom i direktnim uticajem mera na sve segmente života i kao što sam i rekla na početku poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržaće predloženi rebalans budžeta Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Laketiću.
Sledeći je narodni poslanik Muamer Bačevac.
Kolega, pre nego što vam dam reč, jedna mala napomena da je vašoj poslaničkoj grupi ostalo dva minuta i 46 sekundi.