Poštovani ministre, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje Autoputa E763, kako ga mi od milja zovemo Koridor 11, a moram da kažem da je tome kumovao gospodin Mrkonjić, imamo prava tako da ga zovemo, deonica Obrenovac-Ljig, između Vlade Republike Srbije i kineske „Eskim“ banke i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Kraljevine Maroko o izbegavanju dvostrukih oporezivanja u odnosu na porez na dohodak.
Na samom početku reći ću da poslanička grupa JS u danu za glasanje podržava gore predložene predloge zakona, svakako, i vezano za Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu treba reći najpre da realizacija važnih infrastrukturnih projekata predstavlja važan preduslov ravnomernog regionalnog razvoja i prevlačenju novih investicija. To kada kažem prvenstveno mislim, prvi dolazi iz unutrašnjosti iz Kragujevca, da je ovakav regionalni razvoj veoma značajan.
Vezano za ovo zakonsko rešenje treba reći da strateško partnerstvo Srbije i Kine uspostavljeno je još 2009. godine i doprinelo je unapređenju ekonomske saradnje dve zemlje, posebno u oblasti infrastrukturnih projekata. Time je omogućen ulazak na domaće tržište jednoj od najvećih ekonomija na svetu. Širenje privredne saradnje je zajednički zadatak vlada dveju zemalja koje treba da stvore uslove za ostvarivanje velikih projekata, pogotovo u oblasti saobraćajne infrastrukture i energetike.
Zajednički projekat, to ću namerno prvo podsetiti, izgradnje Mosta prijateljstva doprinosi unapređenju privredne saradnje. To je svakako i prvi veliki projekat Kine na Balkanu i odmah u startu ću nešto reći o njemu, da most premoštava reku Dunav i tako doprinosi boljem saobraćajnom povezivanju Beograda i Vojvodine. Osim što doprinosi poboljšanju regionalnih veza, istovremeno omogućava i ukrštanje Koridora 10 sa Koridorom 4 koji zapadnu Evropu preko Rumunije povezuje sa Crnim morem. Most ima svakako veliki značaj za prestonicu.
Ukupna vrednost investicije u tom trenutku iznosila je 170 miliona. Namerno to govorim. Oko 80% sredstava obezbeđeno je povoljnim kreditima kineske „Ekspo-impo“ banke i kredit je u tom trenutku iznosio 3,2%, ako se ne varam.
Ovaj kredit koji mi sada dobijamo, za koji ćemo glasati je 2,5%, a nadam se ono što ste rekli ministre, da će u nekom periodu biti 2%. Znači, idemo u dobrom smeru. Sigurno da je najpovoljniji kredit koji trenutno postoji na svetu, koji je neka zemlja dobila.
U izgradnji mosta i u dobrom smeru idemo, učešće domaćih preduzeća je bilo preko 45%. U ovom trenutku, o tome ću nešto malo kasnije više pričati, učešće naših preduzeća u prilog svemu ovome biće 70%.
Kineska preduzeća su se svakako dobro pokazala i na realizaciji drugih projekata u Srbiji. Kinezi imaju dobre stručnjake, primenjuju najsavremenije tehnologije, poštuju rokove, što je svakako još jedan od preduslova da kineske firme grade deonicu autoputa na Koridoru 11 ili E 763, što će svakako, opet kažem, poboljšati saobraćajnu infrastrukturu.
Vlada Republike Srbije, sa predstavnicima kineskih firmi, u decembru prošle godine potpisala je predugovore za izgradnju autoputeva u Srbiji. Firma koja će raditi ovu deonicu puta E 763 ili koridor 11 je China Shandong International, a vezano za Koridor 11, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, a kompanija CRBC autoputeve u centralnoj Srbiji i Vojvodini. Vrednost investicije za ovaj kredit o kome sada pričamo je 333.000.000 dolara, ili 301.000.000 ćemo dobiti kredita a 10% će finansirati država. Ugovor je sačinjen, potpisan u Pekingu još 26. avgusta 2013. godine.
Nešto kasnije govoriću o tome da li su ovi krediti malo bolji, daću u prilog zašto treba da glasamo za ovo i zašto su ovi krediti povoljni. Samo da kažem da dužina trase dve deonice autoputa od 50 kilometara treba da bude završena, ako se ne varam, za 38 meseci, je li tako? Udeo kineskih kompanija, sada ću biti konkretan, u ovom projektu je 51%, a domaćih preduzeća 49%. Kako će Kinezi angažovati domaću radnu snagu, tako će učešće naših formi biti 70%, to je ono malopre što sam napomenuo.
Inače, govoreći o firmi koja će graditi, China Shandong International je kineska kompanija, u prilog svemu ovome što pričam, koja je izgradila najduži most na svetu preko mora. Most je dužine 42 kilometara, most ima 5.000 stubova, vrednost investicija 1,5 milion dolara.
Vezano za ove ostale autoputeve, kineska kompanija CRBC gradiće dva autoputa. Prvi je moravski koridor dužine od 110 kilometara, koji će povezivati Pojate i Preljinu. Reč je o deonici koja treba da poveže Koridor 10 sa budućim Koridorom 11, odnosno autoputom Beograd – Južni Jadran, tj. sa lukom Bar.
Takođe, modernim autoputom se šest traka će biti uspostavljena bolja saobraćajna veza između Čačka, Kraljeva i Kruševca. Svakako to je ono što sam pričao o regionalnom razvoju. To područje obuhvata pola miliona stanovnika i jedan je od najznačajnijih poljoprivrednih industrijskih regiona.
Drugi autoput povezivaće Novi Sad preko Iriga sa Rumom, a predviđena je izgradnja tunela kroz Frušku goru. Na tom području živi oko 400.000 stanovnika i postoji oko 25.000 malih i srednjih preduzeća.
Svakako da trebamo malo da se dotaknemo teme i da budemo iskreni, pa da se pitamo da li su ovi krediti povoljni. Odmah ću reći ono što sam malopre rekao, svakako da su povoljni. Ovim kreditom predviđeno je da Srbija dobije 301.000.000 dolara radi finansiranja 90% od ukupne vrednosti projekta koji iznosi 333.747.540 dolara. Period dospeća kredita je 20 godina, uključujući i period od početka, od pet godina, dok je period otplate glavnice 15 godina. Fiksna kamata, još jednom u prilog svemu ovome i mislim da svi treba to da podržimo bez razmišljanja, je 2,5% i to je svakako najpovoljniji kredit u ovom trenutku.
Troškovi obrade kredite iznosiće 0,25%, a kada je reč o „Eskim banci“ , od koje trenutno dobijamo kredit i o tome treba nešto reći, da je to jedna od tri institucionalne bankarske organizacije, ovlašćena da sprovede državnu politiku u industriji, spoljnoj trgovini, diplomatiji, ekonomiji, finansijama i pruža finansijsku podršku i podstiče izvoz proizvoda i usluga iz druge po veličini nacionalne privrede u svetu.
U najvećim zapadnim privredama sveta procenjuju da obim njenih zajmova premašuje sve inostrane kredite koji zajedno daju države članice Grupe 7 – SAD, Japan, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Kanada i Italija.
Na osnovu procena londonskog „Financial times“, „Eskim banka“ i „Kineska razvojna banka“ su 2009. godine i 2010. godine dobile najmanje 110.000.000.000 dolara kredita vladama, kompanijama zemalja u razvoju, što je više od ukupno kredita „Svetske banke“ u istom periodu. Isto tako, vi ste malopre pričali o tome, treba napomenuti da je Kina predstavila plan za investicioni ciklus, koji podrazumeva ulaganje 10.000.000.000 dolara kroz kredite u 16 zemalja jugoistočne Evrope. Od ukupnog iznosa Kina će trećinu kredita odobriti pod povoljnim uslovima, što znači dužim rokom otplate i nižim kamatnim stopama od tržišne.
Inače, o kakvoj sili je reč? Treba reći da u Kini se nalazi 11 najvećih mostova u svetu, izgradili su železničku prugu u dužini od 1.956 kilometara, koja se nalazi na 5.000 metara visine, što je najviše na svetu. Svakako, da je reč o zemlji sa ogromnim potencijalima za razvoj, potvrđuju činjenice da je Kina najbrže rastuća ekonomija na svetu. U poslednjih 10 godina Kina je ostvarila prosečni privredni rast od 10,7%, što je daleko iznad svetskog proseka od 3,9. To je druga ekonomija sveta, pričam u prilog svemu ovome, najveći industrijski proizvođač zemalja sa najvećim deviznim rezervama u iznosu od 3,2 biliona dolara.
Primera radi, u 2011. godini Kina je investirala preko 74 milijarde dolara u inostranstvu, a 2012. godine dokapitalizacija MEF sa 43 milijarde dolara. Kina sa 1,35 milijardi stanovnika ostvaruje bruto društveni proizvod od 7,6 biliona dolara, što predstavlja 10% svetskog BDP.
Kada smo sve ovo rekli, da li je Kinezima značajno da ulažu u Srbiju? Na prvom mestu treba reći da je ekonomski interes mnogo komplikovaniji i složeniji, pogotovo u uslovima tržišne ekonomije. Kada se ekonomski sarađuje, treba imati u vidu obostrane interese, i jedne i druge strane. Dobri politički odnosi daju podstrek, oni su ohrabrenje, ali za konkretnu ekonomsku saradnju potrebno je još mnogo toga. Naravno, firme treba da iskoriste dobre političke odnose kao uslov, kao dobru okolnost za investicije.
Kada se govori o Kini, uvek moramo imati u vidu činjenicu da je reč o jednoj velikoj sili SB, koja nikada nije glasala za neku rezoluciju o sankcijama protiv Srbije. Za Kinu je Srbija neko ko može biti i odskočna daska u EU. Prema ocenama ekonomski stručnjaka, Kinezima je isplativo da u Srbiju ulažu iz više razloga. Daću neke uporedne prikaze, tako da, poređenja radi, investiranje u američke trezorske zapise donosi kamatu od 1,6%, dok se za kamate u infrastrukturu Srbije dobija između 2,5 i 3,2%, koliko je bilo za prvi kredit koji smo dobili. Sa druge strane, tako povoljne, bilateralne i komercijalne kredite Srbija ne može da dobije sigurno ni od jedne zemlje u svetu.
Rekao bih, kada je reč o ekonomskoj saradnji između Srbije i Kine, obim robne razmene u 2001. godini iznosio je svega 4,3 milijarde dolara, u 2011. godini dostigao je 52,09 milijardi dolara. To znači da razmena između dve zemlje je povećana, sa prosečnom stopom rasta, od 27,6%. Potencijalno unapređenje, kako robne razmene, tako i ekonomske saradnje u ostalim segmentima, ima posebno u oblasti hemijske, mašinske, svakako automobilske industrije, kao i u oblasti energetike i telekomunikacija.
Na samom kraju, svakako vezano za ovo zakonsko rešenje, još jednom ću reći da u danu za glasanje poslanička grupe JS podržaće ovaj predlog zakona.
Sada samo još ukratko o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Kraljevine Maroko o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak.
U danu za glasanje poslanička grupa JS podržaće ovaj predlog zakona, jer se njime obezbeđuje pravni preduslov za efikasnije privređivanje, konkurentnost preduzeća Republike Srbije i Kraljevine Maroko, odnosno preduzeća Kraljevine Maroko i Republike Srbije, što predstavlja svakako značajan doprinos unapređenju bilateralne privredne i svakako finansijske saradnje.
Takođe, potvrđivanje ovog predloga zakona predstavlja značajan preduslov za buduća ulaganja marokanskih investitora u privredu Srbije, odnosno stvaranje uslova za njihovo učešće u procesu privatizacije, ili za korišćenje odgovarajućih finansijskih instrumenata za podsticanje viših oblika bilateralne i svakako ekonomske saradnje.
Ugovor je potpisan 6. juna 2013. godine u Beogradu, ali uvek volim da kažem kakva je saradnja između nas i Maroka.
Što se tiče obima trgovinske razmene između Srbije i Maroka, najveći obim trgovinske razmene iznosio je 2008. godine, kada je ukupan obim robne razmene iznosio 25 miliona dolara. Nažalost, Srbija je izvezla svega 4,3 miliona dolara, a uvoz u Maroko je bio 20,6 miliona dolara. U 2012. godini vrednost izvoza je iznosila svega 1,7 miliona dolara, a vrednost uvoza 8,7 miliona dolara. U prvih šest meseci 2013. godine ostvarena je razmena u vrednosti od 5,5 miliona dolara, od čega je izvoz bio 1,2 miliona, a uvoz 4,3 miliona dolara.
Sigurno da postoji veliki prostor za dalju saradnju što se tiče ove zemlje. U prilog tome treba reći da je, što se tiče stare Jugoslavije, obim robne razmene bio između 60 i 80 miliona dolara. To je bilo negde 80-ih godina. Maroko je vrlo značajna zemlja u tom regionu.
Na samom kraju, vezano za oba zakonska rešenja, poslanička grupa Jedinstvena Srbija u Danu za glasanje će podržati. Zahvaljujem.