Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, mi smo kao Liga socijaldemokrata Vojvodine, jedna regionalna stranka, podneli amandman u kome smo dali predlog da se ukine cenzus i za regionalne političke stranke, čime bi se povećao stepen demokratičnosti kako izbornog procesa, tako i rada Narodne skupštine.
Naime, ja sam i u načelnoj raspravi naglasila u kolikoj meri je Liga socijaldemokrata Vojvodine, kao regionalna stranka, oštećena postojećim zakonom odnosno Zakonom o izboru narodnih poslanika, jer u članu 4. propisuje se da se poslanici biraju u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici na osnovu lista političkih stranaka, stranačkih koalicija i drugih političkih organizacija i lista koje predlože grupe građana. Dakle, primenom ovog rešenja iz ovog zakona u praksi, ponoviću, kao što sam govorila i u načelnoj raspravi, vide se veliki nedostaci, a jedan od najozbiljnijih je taj da nisu svi delovi Srbije ravnomerno zastupljeni.
Naime, u ovom izbornom procesu, odnosno od izbora ovog saziva imali smo 89 poslanika iz Beograda, što je oko 36% od ukupnog broja poslanika, od 250, a broj birača je negde oko 22%, što znači nije prava proporcija. S druge strane, veliki deo Republike Srbije nije zastupljen, odnosno nije prisutan.
Posebno je karakteristično da poslanici u ovoj zgradi, odnosno u ovom sazivu, a tako je bilo i ranije, zastupaju praktično interese svojih stranaka a ne interese regiona iz kojih dolaze. Osnovno pravilo je, i ja sam u načelnoj raspravi govorila, kakva su iskustva drugih zemalja, da poslanik treba da zastupa sredinu iz koje dolazi. Interes birača mora da bude na prvom mestu. Međutim, mi ovde imamo slučaj da naši poslanici zastupaju, pre svega, interes svojih stranaka, stranaka koje su sa centralama u Beogradu. Retki su oni koji su u ovom sazivu bili prepoznatljivi po tome da zastupaju svoju izbornu jedinicu. Primera radi, kolega Milija Miletić, moram njega da pomenem, je postao prepoznatljiv. Uvek kada se predstavlja, kaže iz kog kraja dolazi i uvek je forsirao teme koje su od interesa za njegov kraj.
S druge strane, navešću vam primer kada smo raspravljali o Zakonu o finansiranju AP Vojvodine. Doživeli smo da, sem nas troje iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji smo direktno zastupali interese građana Vojvodine, ostali poslanici koji su došli iz gradova i mesta u Vojvodini, čak su pojedini govorili suprotno od naših predloga koji su zastupali tezu o tome da se mora konačno rešiti finansiranje AP Vojvodine, pa tako je i za ovu godinu budžet AP Vojvodine upola manji od budžeta grada Beograda i svi poslanici, ili manje-više svi poslanici, iz vladajuće većine su, da tako kažem, pozdravili taj budžet, smatrajući da njihov region, odnosno kraj iz koga oni dolaze zapravo i ne treba da ima više para nego što dobija, pa se na osnovu svega toga zapravo vidi visoko zaostajanje AP Vojvodine, ali to je neka priča, odnosno tema za neki drugi razgovor.
Zato smo smatrali da je, pre svega, trebalo pristupiti izmeni Zakona o izboru narodnih poslanika, tako da bude Republika Srbija podeljena na više regiona koji će imati svoje predstavnike.
Mi smo u tom smislu i pre nekoliko dana podneli zakon tako da se poslanici biraju u Republici Srbiji, po našem predlogu, na pet izbornih jedinica, s tim što bi AP Vojvodina bila jedna izborna jedinica, grad Beograd odnosno teritorija grada Beograda, utvrđena zakonom, da bude druge izborna jedinica. Treća izborna jedinica bi bili zajedno Mačvanski okrug, Kolubarski, Zlatiborski, Moravički, Raški, Šumadijski, Podunavski i Rasinski okrug. Četvrta izborna jedinica bi bio Braničevski okrug, Pomoravski, Borski, Zaječarski okrug, Toplički, Nišavski, Pirotski okrug, Jablanički i Pčinjski i peta izborna jedinica bili bi zapravo punoletni, poslovno sposobni državljani Republike Srbije sa prebivalištem van područja prve četiri izborne jedinice. Čak smo napravili i matematiku koliko bi svaki od ovih područja trebalo da ima predstavnika u ovom domu, pa bi tako izborna jedinica 1, tj. AP Vojvodina, imala 65 mandata, izborna jedinica 2, tj. Beograd, imala bi 55, izborna jedinica 3 – 63 mandata, izborna jedinica 4 bi imala 63 takođe i izborna jedinica 5 imala bi četiri mandata. To je predlog naše raspodele, kako bi zapravo građani bili na najdemokratskiji način zastupljeni i da se ne dogodi, kao što se sada događa, da pojedini delovi Republike Srbije nemaju uopšte predstavnike u ovom domu.
Da li je ovo idealan način, da li je ovakva matematika idealna, ne znamo, ali mislimo da bi vredelo, ako ništa drugo, jednu javnu raspravu pokrenuti i pitanje organizacije, odnosno pitanje donošenja zakona na ovakav način pokrenuti konačno, jer, podsetimo se samo, u vreme devedesetih, kako kažemo, u Miloševićevo vreme, imali smo 29 izbornih jedinica.
Prosto, moramo biti svesni toga da građani, pre svega, budu u fokusu interesovanja, a da se ne govori samo o matematici koliko će koja stranka dobiti mandata, kako će se to raspodeliti.
Ovde se često čuje da većina treba da učini malim strankama. Ovde niko nikome ne treba da čini. Ovde, prosto, izborni sistem treba da bude takav da svi građani budu na što je moguće ravnomerniji način zastupljeni i da onda na pravi način ovde bude rasprava, a ne da se sve svodi na to šta centrala, odnosno šta vrh stranke zahteva ili ne zahteva. Na taj način bi se konačno vratio ugled ovom domu i konačno bi se na pravi način građani predstavljali. Hvala lepo.
Ni u kom slučaju ne želim da se upuštam u nekakvu svađu ili tome slično.
Podsetiću, i kada sam govorila u načelnoj raspravi, u Portugaliji, kaže, izborne jedinice obrazuju se na bazi okruga kao oblika teritorijalne organizacije. U Danskoj se mandati formiraju prema izbornim jedinicama nekadašnjih grofovija.
Znači, prosto je svugde zastupljenost regiona odakle pojedini poslanik dolazi, a ne samo da zastupa interese svoje stranke. Poenta je u tome, da vi svoj kraj najbolje znate. Da li ćete vi u vašem Zrenjaninu dopustiti da se pravi gumara, a bez tzv. integrisane dozvole, pa će sutra biti nekakvo zagađenje ili ćete se boriti za neke druge stvari, da se izgradi sistem za tretman otpadnih voda, pa da ne ide otpadna voda u Aleksandrovački kanal. Znam i lokalne probleme.
Ali, ako vi dolazite iz jedne takve sredine, onda vi znate najbolje situaciju tamo i za te interese onda se ovde najbolje borite. Poenta je u tome, a ne da ja vraćam nekakve istorijske granice ili takve gluposti, prosto mi to nije bila namera. Ja samo govorim da organizacija kakva je sada, odnosno izborni zakon koji sada postoji, da se svugde, na svim izbornim mestima na celoj teritoriji Republike Srbije i na prethodnim izborima ste imali, gospodin Vučić je bio lik koji je stajao na čelu svake izborne liste i vi ste se praktično, da ne upotrebim ružnu reč, kačili na lik jednog čoveka sa autentičnim nastupom i time ste dobijali glasove.
Ali, ono što je karakteristika sistema koji mi predlažemo, da to budu zasebne jedinice, onda bi stvarno neko individualno, kao što je kolega malopre govorio o pojedinačnom izboru svakog poslanika, a ne proporcionalno. I tu su različite ideje, da li će biti proporcionalno ili da se ide na ime. I tu su različita iskustva. Ja sam zato i naglasila kada sam govorila, treba otvoriti raspravu.
Sadašnji model, po kome je, praktično, utopljena cela teritorija Vojvodine, kada je izborni zakon u pitanju, u celu Srbiju i kada mi, recimo, kao regionalna stranka nema šanse da osvojimo 5% ili 3% kako se sada smanjuje, za celu teritoriju Vojvodine, jer nas prosto ne poznaju i ne mogu da zastupam jug Srbije na pravi način, kao što mogu da zastupam priču o Novom Sadu, okolini Novog Sada ili Subotice itd.
Poenta jeste u tome da svi krajevi Srbije budu podjednako zastupljeni i da se ovde čuje ono što su interesi građana cele Srbije, a ne samo pojedinih delova.
Po ovom rezonu bi, praktično, mogli da budu izabrani svi predstavnici iz Beograda. Onda bismo jednostavno uštedeli na putnim troškovima i niko ne bi morao da dolazi iz drugih delova Srbije, ako bi tako razmišljali. Hvala.
Poslednji put ću se javiti. Ne želim da polemišem previše.
Puno je krupnih reči izgovoreno, da Vojvodina ne postoji. Ja se nadam da kolega, kada krene u kampanju predizbornu po Vojvodini i krenu da obećavaju razne kule i gradove, da će prećutati ovu izjavu mog kolege da je Vojvodina praktično izmišljena priča i da ona ne postoji. Samo vas molim da pogledate postojeći Ustav, pa da pogledate da li postoji ili ne. Hvala lepo.
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, želim da postavim pitanje koje sam zapravo već postavljala, ali samo drugom ministarstvu. Naime, ovo pitanje sam postavljala Ministarstvu saobraćaja i juče dobila odgovor da oni nisu nadležni za ovo pitanje.
Sada pitanje postavljam Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, a odnosi se na uvoz polovnih automobila.
Ponoviću pitanje koje sam postavila Ministarstvu saobraćaja, u kome sam rekla da je prema izveštaju o stanju životne sredine za 2018. godinu, zagađenje vazduha jedan od ključnih problema koji utiču na zdravlje stanovništva u Srbiji, a uzročnici su zagađenje koje potiče iz saobraćaja i iz energetskih objekata.
Ovih dana smo upravo svedoci ovih problema, koji su danima već zbog klimatskih, odnosno zbog vremenskih uslova, još više pojačani.
Naime, Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i njihovoj tehničkoj ispravnosti predviđa strožu kontrolu emisije štetnih gasova, od 1. jula 2021. godine, a svaki četvrti polovnjak koji se uveze u Srbiju ima motor evro 3. Sem toga, imamo i starija vozila, već registrovana, koja će biti problem kada se pooštre kriterijumi za izduvne gasove.
Ja bih zamolila kolege da bude malo tišine, da se čujemo. Naravno, ovo nikoga ne zanima.
Prosečna starost putničkih automobila u Srbiji je preko 18 godina, a ima i starijih teretnjaka i autobusa, koji takođe predstavljaju problem, pogotovo problem vozila u javnom prevozu, dok je, recimo, situacija u poljoprivredi, kada su traktori u pitanju, prosek starosti je oko 30 godina.
Moje pitanje je upućeno ministru trgovine - koliko vozila sa evro 3 motorima je uvezeno do sada? Da li postoje ili se planiraju kvote za uvoz polovnjaka, jer preti opasnost da se pretvorimo u deponiju polovnih automobila, pre svega iz zapadnih zemalja? Samo za ovu godinu, podatak sa kojima se barata, je da je uvezeno oko 150 hiljada vozila.
Da li će se i kada menjati uredba Vlade o uvozu motornih vozila, jer je poznato da Vlada donosi ovu uredbu?
Šta će biti sa traktorima koji su stari i preko 30 godina i kod kojih je sigurno loše stanje, što se tiče izduvnih gasova?
Naime, podsetiću da postoje ta dva pravilnika iz dva ministarstva. Pravilnikom o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, koje donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja, propisano je da sastav izduvnih gasova kod motornih vozila, osim kod vrsta kao što su traktori i vozila L i C, mora odgovarati propisanim normativima.
Pravilnikom o tehničkom pregledu vozila, koji donosi ministar unutrašnjih poslova, propisano je da sastav izduvnih gasova ne utiče na ocenu tehničke ispravnosti vozila tri godine od dana početka primene ovog pravilnika, odnosno od 5. jula 2021. godine, što u prevodu znači da ćemo mi do 2024. godine biti prinuđeni da trpimo ovo zagađenje u kome se sada nalazimo.
Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova - kada će promeniti pravilnik o kome sam govorila i kada će se usaglasiti pravilnici koje donosi ministar saobraćaja i ministar unutrašnjih poslova, a u skladu sa ekološkim zahtevima?
Ovo je samo dokaz da nema međuresorne saradnje, da se kriterijumi, odnosno uslovi koje propisuje oblast zaštite životne sredine u drugim sektorima manje-više uopšte ne poštuju i da je neophodno da se ta saradnja uspostavi maksimalno.
Najbolji primer, možda, koji bi želela da navedem je upravo jedna brošura koja se sada reklamira u gradu Beogradu o tome šta je sve vlast u Beogradu uradila. U oblasti javnog prevoza se kaže da grad Beograd nabavlja 100 zglobnih dizel autobusa. U eri kada se u zapadnim zemljama dizel vozilima zabranjuje ulaz u gradovima i kada se ide ka tome da se potpuno ukinu dizel vozila, javni prevoz će najvećim delom u Beogradu biti upravo na dizel gorivo. To znači da ili vlada jedno apsolutno neznanje, ili je u pitanju potpuno ignorisanje ekoloških zahteva, a pre svega brige o zdravlju stanovništva. Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas sam pripremila dva pitanja upravo podstaknuta jučerašnjom sednicom Odbora za zaštitu životne sredine na kome je bio razmatran izveštaj o stanju životne sredine za 2018. godinu.
Prvo pitanje želim da postavim ministarki saobraćaja. Naime, prema tom izveštaju vidi se da je zagađenje vazduha jedan od velikih ili bolje reći ključnih problema koji utiče na zdravlje stanovništva u Srbiji, a uzročnici su oni koji su identifikovani, to je saobraćaj, stanje saobraćaja u Srbiji i energetski objekti.
Što se saobraćaja tiče, zato i želim da postavim pitanje ministarki saobraćaja, Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i njihova tehnička ispravnost predviđa od 1. jula 2021. godine strožu kontrolu emisije štetnih gasova. Naime, svaki četvrti polovnjak koji se uveze u Srbiju ima motor Euro 3 i imamo sem toga vozila koja su još starija od tih koja su već registrovana i za koja će svi biti u problemu kada se pooštre kriterijumi za izduvne gasove.
Prosečna starost putničkih automobila prema nekim podacima u Srbiji je preko 18 godina, a stariji teretnjaci i autobusi takođe predstavljaju problem. Pogotovo je problem vozila u javnom prevozu, odnosno u gradskim saobraćajima. Pogledajmo samo grad Beograd, koliko ima neispravnih autobusa i drugih vozila koja zagađuju vazduh, a prosek traktora je oko 30 godina, što će posebno pogoditi siromašne poljoprivrednike koji nisu u prilici da kupe novije traktore.
Dakle, moje pitanje koje upućujem ministarki je – koliko vozila sa euro 3 motorima je uvezeno? Da li imamo takav podatak? Zatim, da li postoje kvote ili se planiraju za uvoz polovnjaka, jer preti opasnost da se pretvorimo u deponiju polovnih automobila? Samo za ovu godinu, juče smo čuli na Odboru za zaštitu životne sredine podatak, da je uvezeno blizu 150 hiljada polovnih vozila i naravno pitanje koje posebno interesuje poljoprivrednike – šta će biti sa traktorima koji su stari i preko 30 godina i kod kojih sigurno izduvni gasovi će pokazivati loše stanje? To su pitanja za ministarku saobraćaja.
Drugo pitanje želim da postavim ministru energetike, jer je u poglavlju o otpadu u ovom izveštaju rečeno da je od ukupne količine produkovanog otpada u Srbiji 80% pepeo iz termoelektrana. Sve ostalo je otpad komunalni i druge vrste otpada.
U Republici Srbiji se godišnje proizvede preko šest miliona tona pepela, veoma mala količina se iskoristi u građevinarstvu, tačnije u cementnoj industriji. Danas se u svetu pepeo koristi u proizvodnji cementa, u građevinarstvu i infrastrukturi. Upotreba pepela iz termoenergetskih objekata veoma je rasprostranjena u proizvodnji različitih vrsta cementa i to je od velikog značaja, naročito u očuvanju građevinskih objekata od erozivnog zagađenja, odnosno od kiselih kiša, jer im se produžuje rok trajanja.
Ako, je pepeo dobrog kvaliteta, koristi se u proizvodnji betona, to naročito važi i za korišćenje pepela u izgradnji puteva. Ovo je prosto informacija za one koji o ovome malo znaju. U svetu se za razliku od naše zemlje pepeo dobrog kvaliteta sa visokim sadržajem organskih materija, veoma je raširena trgovina njima, na Bliskom i Dalekom istoku postoji razvijeno tržište kome nedostaje oko 300 hiljada tona pepela mesečno i njegova prosečna cena je 20 dolara po toni.
U Srbiji se za infrastrukturne radove, tj. za izgradnju puteva, parkinga i tako dalje koristi svega 2% pepela, a na pepelištima termoelekrana EPS je trenutno nataloženo 200 miliona tona pepela, procenjene vrednosti od oko milijardu evra, a dnevna proizvodnja je 10 do 12 hiljada tona, čijom bi se upotrebom moglo izgraditi oko 2.000 kilometara puteva. Mi nažalost to ne koristimo za te namene i kao što sam već rekla, od ukupne količine otpada, 80% je pepeo.
Dakle, pitanje za ministra energetike – kada će se i da li će se početi koristiti pepeo iz elektroprivrede u građevinarstvu i izgradnji puteva, a u skladu sa normama cirkularne ekonomije, odnosno one ekonomije koja kaže da se otpad može upotrebiti kao nova sirovina za novu proizvodnju. Mi nažalost takve stvari skoro uopšte ne koristimo i upravo ne korišćenje pepela to pokazuje. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, ja želim da postavim pitanje ministru poljoprivrede i ministru zaštite životne sredine. Dakle, koliko kafilerija koje rade postoji u Srbiji privatnih i državnih i kako se završila arbitraža Energo-zelene protiv države Srbije i kakva je sudbina ovog postrojenja?
Da podsetim, u kafilerijama se prerađuju životinjski ostaci i uginule životinje u hranu za životinje, mesno koštano brašno kao energent ili za dobijanje biodizela i biogasa, a spaljivanjem otpada na visokim temperaturama može se i to koristiti za proizvodnju tople vode i pare. Znači, postoji višestruka mogućnost korišćenja ovih ostataka. Do 2017. godine još je bilo moguće i pratiti šta se dešava sa kafilerijama, ali danas ne znamo koje rade, kako se i sa kojim problemima one suočavaju.
Naime, 2013. godine u Inđiji je puštena u rad moderna kafilerija Energo-zelena, vlasništvo belgijskog investitora, kapaciteta prerade preko 150.000 tona godišnje, za čiju izgradnju je ovaj investitor uložio oko 21 milion evra.
Godine 2014. da vas podsetim u ovoj kafileriji je prerađeno oko 95% uginulih životinja i drugog životinjskog otpada sa poplavljenih područja. Znate da smo te godine imali velike poplave u Srbiji i oko 160 tona otpada sa poplavljenih područja u BiH. Može se slobodno reči da je ova kafilerija uspela sanira posledice koje bi bile daleko gore i daleko štetnije da ovaj otpad nije prerađen.
Krajem 2014. godine „Energozelena“ je obustavila rad i tražila povraćaj uloženih sredstava i pošto nije postignut dogovor sa Republikom Srbijom zatražili su arbitražu pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu zbog sistematskih propusta Srbije u sprovođenju propisa u oblasti prerade životinjskog otpada. Naime, taj kapacitet nije mogao da se ispoštuje jer na terenu nije sakupljena ona količina koja je očigledno bila dogovorena.
Nakon toga jedina kafilerija koja je radila bila je „Proteinka“ u Somboru, a tada je radila i ona u Ćupriji. Godinama su bile pritužbe građana, delova grada, recimo Sombora na nesnosan smrad iz ove kafilerije i na nepotpuni tretman ili neadekvatan tretman ovog otpada. Bilo je inspekcijskih prijava, sudskih odluka protiv rukovodećih ljudi, zbog nepropisnog postupanja sa životinjskim otpadom. Najnovija je informacija da će se ova kafilerija ugasiti.
Takođe, u Zrenjaninu građani imaju problem sa smradom i zagađenjem iz privatne kafilerije „Prekom“ koja ima sudsko rešenje iz novembra 2018. godine o zabrani i preradi životinjskog otpada na tri godine ukoliko ne ugradi filtere i spreči zagađenje vazduha. Ova presuda je potvrđena u ponovljenom postupku u maju ove godine.
Dakle, šta je pravo stanje i kako se u Srbiji postupa sa uginulim životinjama i životinjskim otpadom? U Srbiji se godišnje produkuje oko 273.000 tona ovog otpada. Na osnovu Strategije o upravljanju otpadom Republika Srbija je za 2010/2019. samo 20% se prerađuje u kafilerijama. Da li je ovaj podatak tačan i danas? U međuvremenu uginule životinje se i kao klanični ostaci najvećim delom odlažu bez tretmana, zakopavaju se i bacaju na divlje i sanitarne deponije. Nema tačne evidencije koliko ima takvih deponija. Zbog toga su ugrožene podzemne vode, ugroženo je zdravlje stanovništva, nesnosan smrad se širi i sve to može da bude veoma opasno po ljude i zbog toga postavljam ova pitanja.
Po zakonu lokalne samouprave su dužne da izgrade međuobjekte gde se prikupljaju uginule životinje specijalnim vozilima i čuvaju do otpremanja u kafileriju. U Srbiji, prema onim podacima koja ja imam, postoje samo tri objekta i to u Kikindi, Pančevu i Vršcu od 158 opština. Onda ne čudi slika brda pilećih ostataka na samoj obali Moravi ili raspadnuta svinja u kanalu Dunav-Tisa-Dunav, ili naduvana krava pored njive na plus 40 stepeni.
Zeleni fond, podsetiću vas, u ovoj godini težak je 4,3 milijarde, a ukupno se kao eko taksa prikupi 12 milijardi dinara. Da li će se deo ovih sredstava usmeriti u lokalne samouprave da bi se izgradili međuobjekti i da bi se sprečilo ovako nekontrolisano odlaganje animalnog otpada. Hvala lepo.
(Novi Sad, 07.06.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 103000.00 | RSD | 16.04.2014 - 03.06.2016. |
| - | Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje | Republika | Mesečno | 80934.00 | RSD | 10.12.2012 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 103000.00 | RSD | 03.06.2016 - |