Zahvaljujem se gospodi ministrima.

Ono što sam hteo da kažem i što bih ponovo napomenuo kao veoma važnu stvar, za centralnu Srbiju i za Šumadiju od strateškog značaja i sada ste spomenuli taj pravac i novac koji je predviđen u budžetu za 2019. godinu, za pravac Preljine-Pojate. To je jedan ključni moravski koridor koji će napraviti tu jednu kičmu u centralnoj Srbiji za povezivanje dva koridora 10 i 11. Ono što je za nas u centralnoj Šumadiji, a govorim za opštine Mladenovac, Topola, Aranđelovac i Gornji Milanovac od izuzetnog značaja, u trenutku kada se u narednoj godini radi i završava projekat priključka Gornjeg Milanovca na nov auto-put na Koridoru 11, smatram da bi aktiviranje saobraćajnice Mali Požarevac-vrh Rudnika-Bućin grob tzv. brza šumadijska magistrala koju ću još jednom da pomenem, da je idejni projekat uradio Saobraćajni institut CIP tamo negde 2004. godine, bilo od strateškog značaja ne samo za ove četiri opštine u centralnoj Šumadiji već i za gradove Smederevo, Požarevac, koji bi imali najkraći put i napravili bi jednu kičmu od Malog Požarevca ka vrhu Rudnika, odnosno ka Koridoru 11.

Takođe pomenuo sam i mogu predsednice Narodne skupštine dobiti i pisani odgovor vezano za magistralni put Topola-Kragujevac, najstariji magistralni put u Srbiji južno od Save i Dunava koji je zaslužio da se napokon krene sa ozbiljnim radovima na kompletnoj rekonstrukciji svih nekih 35 kilometara ove trase. Javno preduzeće „Putevi Srbije“ su u ovoj godini krenuli sa radovima ali bih voleo da dobijem obećanje Vlade i resorne ministarke da će taj posao biti završen u 2019. godini.

Još jedno pitanje za ministra finansija, da li je u programu Kancelarije za javno ulaganje, a to ste nešto jutros govorili o ostvarenju, odnosno o planovima budžeta za 2019. godinu predviđena sredstva za obnovu objekata u opštinama koje su oštećene elementarnim nepogodama u 2018. godini? Znači, usled elementarnih nepogoda došlo je do oštećenja velikog broja objekata kako za stanovanje tako i tzv. ekonomskih objekata u gazdinstvima. Postoji velika potreba da se ti objekti krenu sa obnovom i rekonstrukcijom. Sama predsednica Vlade je obilazila neke od tih objekata sa predsednicima opština i bilo bi dobro da se sa tim poslom krene već s proleća 2019. godine. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministre, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku, naravno, da pozdravim i načelnika Sektora za vanredne situacije, gospodina Predraga Marića, sa kojim sam imao prilike da sarađujem toliki niz godina, pa mi je zadovoljstvo da mogu da ga pozdravim i u Narodnoj skupštini.

Pre svega ću se osvrnuti na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, jer sam i sam kao dugogodišnji predsednik opštine bio neko ko je, po funkciji, bio šef štaba za vanredne situacije na teritoriji lokalne samouprave i znam kakvi su sve tu problemi.

Nebrojeno puta i danas i prekjuče u toku rasprave čula se ovde reč preventiva. Svi se slažemo da je preventiva najvažnija. Međutim, trebamo dosta toga uraditi da preventiva pomogne.

Ono što je dobro, gospodine Mariću, pošto trenutno nemamo ministra Stefanovića u sali, jeste da prijem ljudi, popuna vatrogasnih brigada po lokalnim samouprava ide dobro za razliku od nekog prethodnog perioda, treba otvoreno da kažemo, kada su ti ljudi primani po političkoj liniji. Danas je to potpuno drugačije, imamo konkurse, obuke, i to je dobro.

Malopre kada sam pomenuo da sam 2014. godine bio šef štaba za vanredne situacije u opštini Topola, bio sam, nažalost, i svedok pogibije, odnosno utapanja vatrogasca spasioca za vreme onih velikih majskih poplava i znam koliko je to težak i odgovoran posao.

Da bi preventiva pomogla i da bi pomogla dobra popunjenost vatrogasnih brigada, potrebna je njihova tehnička opremljenost. Mi, nažalost, u manjim sredinama po Srbiji, gospodine Mariću, imamo dosta stara vozila. Negde su još oni stari FAP-ovi koji su stari po 30 i više godina. Imamo opštine u brdsko-planinskim područjima, npr. u toku ove jeseni imamo dosta paljenja, od trava i svega ostaloga, i dok stignu vozila do njih, ta stara vozila, prođe i po sat vremena i, nažalost, dese se stopostotne štete. To je nešto za šta vi zajedno sa Ministarstvom, Vlada i mi kao Narodna skupština, kada donosimo budžet za narednu godinu, moramo iznaći rešenje da se ta tehnička popunjenost vozila… Zatim, dosta manjih jedinica, nažalost, u svom sastavu nemaju makaze za sečenje lima kod udesa, itd. itd. Tako da je to ono što je neophodno da kupimo i da ljudima pomognemo.

S druge strane, jedan sam od narodnih poslanika koji u prošlom i ovom sazivu parlamenta govorio dosta o Zakonu o protivgradnoj zaštiti. Nažalost, kada govorimo o Zakonu o vanrednim situacijama, ne možemo da se ne osvrnemo na sve ono što su seljaci, kako u Šumadiji, tako i u celoj Srbiji, pretrpeli ove godine štete od grada. Zdušno sam se zalagao, kao i moje kolege poslanici, da se donese nov Zakon o protivgradnoj zaštiti. Mi smo ga doneli, ali taj zakon je predvideo da sistem iz MUP pređe u Ministarstvo poljoprivrede. To se pokazalo kao veoma loše.

Molim vas, kada sagledavate kako se određeni zakoni primenjuju, da mi već u narednoj godini pokušamo da vratimo, jer se ovo pokazalo kao katastrofalno loše. Kupovina raketa, prevoz raketa, automatizacija sistema, to može samo da funkcioniše ako bude pri MUP i vaše kolege to jasno i glasno treba da čuju. Jeste da smo nekada imali rasprave žestoko oko svega toga, ali se pokazalo da Ministarstvo poljoprivrede nema način ili nema dobru volju, ne znam kako bi to tačno nazvao, da na adekvatan način upravlja sa protivgradnom zaštitom. Da bi se taj sistem uredio, kažem još jednom, da bismo imali dovoljan broj raketa na svim protivgradnim stanicama, da bi se radila automatizacija adekvatno na celoj teritoriji Republike Srbije, potrebno je da MUP preuzme brigu o protivgradnoj zaštiti. Mislim da bismo time na pravi način pomogli našim seljacima i uopšte poljoprivrednim proizvođačima.

Naravno, shodno vremenu koje imam na raspolaganju, samo ću reći da su ove izmene zakona veliki korak napred, da ćemo u danu za glasanje, naravno, ja, kao i moje kolege podržati ove izmene, a biće prilike da i u raspravi u pojedinostima još dosta kažem o svemu ovome. Hvala puno.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena gospođo ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, najpre kada smo 2015. godine usvajali Zakon o ozakonjenju, ja sam tada takođe govorio i jedan sam od narodnih poslanika koji je podržao donošenje tog zakona. Taj zakon je nakon tri godine dosta toga dobrog doneo.

Ono što je dobro u tom zakonu pre svega je da je bar jasno potpisan od strane lokalnih samouprava broj nelegalnih objekata, ali ono što sam ukazao i 2015. godine, a što mogu i danas ponoviti, gospođo ministre, jeste jedan problem koji mi mislim da smo danas, posle dve i po, tri godine primene zakona trebali da priznamo, jeste da smo tu pali na ispitu kod sprečavanja dalje divlje gradnje.

Vi ste i tada nama pojasnili da će se podvući crta, da će sva dalja divlja gradnja biti krivično delo, da lokalne samouprave treba da zasuču rukave, naravno i ministarstvo, međutim u praksi se desilo da su lokalne samouprave najviše potpisivale i slale rešenja ljudima o prinudnom rušenju i tu se kompletno stalo. Tu je kod građana stvorilo malu zabunu, naročito na seoskom području. S druge strane, ono što je dobro to je da je ministarstvo ad hok dozvolilo lokalnim samoupravama prijem jednog određenog broja ljudi koji je radio te poslove, ali to su bili ljudi angažovani ugovorima o povremenim i privremenim poslovima, koji niti su bili dovoljno stručni i taj posao se dosta otegao, a realno, mogao je biti brži.

S druge strane, ono što smatram da je dobro u ovim izmenama to je da će se pojednostaviti procedura oko rušenja i to su već kolege poslanici dosta izneli i ja to ne bih ponavljao. Sa tim se potpuno slažem, da ne treba da se čeka završetak upravnog spora, već ono što ne može da se legalizuje, to mora odmah da se ruši. Ne mogu se legalizovati objekti na gasovodima, na vodovodnim instalacijama, uopšte na linijskim infrastrukturnim objektima i tu se mi apsolutno slažemo.

Tamo gde bih vas ja zamolio, što je vrlo bitno, to je da se vi založite kod potpredsednika Vlade da se ukine Uredba o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru. Nama je preko potrebno u lokalnim samoupravama veći broj ljudi koji će se angažovati ne samo kod ozakonjenja. Mi danas ovde imamo i dopune i izmene Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Govorim o taksistima. Taksisti su rak rana danas postali, naročito u manjim opštinama u Srbiji. Taksisti rade potpuno nelegalan ili divlji linijski prevoz. Idu ispred prevoznika pet minuta ujutru kada krenu deca u školu, kupe putnike po ceni autobuske karte i svi nemo gledamo jer nemamo dovoljan broj inspektora kako u ministarstvu, tako i mi u lokalnim samoupravama i to je nešto što je potrebno dok ne budemo krenuli, gospođo ministre, da oduzimamo vozila. Ne možete vi jednog istog čoveka koji radi divlji taksi prevoz hvatati pet puta, dobije malu prekršajnu kaznu i on se ponovo vraća i isto to radi.

Dok se tako budemo igrali sa propisima i dok ne budemo imali dovoljan broj ljudi koji će jasno moći da kažu gospodo jednom, dva puta, tri put, vozilo ide na licitaciju da ga lepo prodamo, platimo iz toga kaznu i više problema. Kada imate takav primer sa divljim taksistima, kada imate primer sa rušenjem onih koji imaju, a ne da rušimo sirotinji, nikakvih više tu problema ne bi bilo.

Kada govorimo o izmenama Zakona o drumskom saobraćaju, prevoznici uopšte u Srbiji danas su u puno problema. Dolazim iz Šumadije, gde je ova godina za šumadijskog seljaka bila verovatno i najteža. Ono što moram da vam skrenem pažnju, pošto mi je ostalo još malo vremena, ja bih vas zamolio da se kao resorni ministar založite dok na svetskim berzama skače cena nafte da jednostavno Vlada Srbije razmisli o smanjenju akciza kako bi se pojeftinio transport, jer nama transportne firme u ovom trenutku dosta propadaju. Nama poslove uzimaju prevoznici iz Makedonije i BiH, koji imaju i do 25%-30% jeftinije gorivo nego što je kod nas. Nama trenutno voće iz Šumadije prevoze bosanski prevoznici i to je ono što ne smemo da propustimo. Ovo je primer iz života i to je nešto što vas molim, da se prosto svi skupa zainteresujemo oko svega ovoga, jer su nam prevoznici u ozbiljnom problemu. Govorili smo odlivu vozača. Imamo problem i sa dozvolama koje ste vi dosta uspešno pokušavali da rešite, ali sada ovaj problem sa cenom goriva je nešto što je dosta prisutno.

S druge strane, mi smo ovde 2004. godine izglasali kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj za 2000 kilometara regionalnih i magistralnih, odnosno državnih puteva na teritoriji Republike Srbije. Imam podatak, pošto se ovde dosta govorilo o ovom koridoru od Pojata ka Preljini, ja bih vas zamolio da li neko od saradnika može da nam da tačno podatak koliko je od 2014. godine do danas završeno kilometara iz rehabilitacije od ovog kredita Evropske banke za obnovu i razvoj? Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, dame i gospodo, kolege narodni poslanici, ja bih pre svega želeo da podržim amandman kolege i da kažem da je on dosta lepo govorio o toj jednoj neraskidivoj vezi koja je potrebna, s jedne strane o novom i dobrom Zakonu o zaštiti životne sredine, koji treba dosta toga dobroga da donese razvoju turizma u Srbiji.

Ali, iskoristio bih vreme koje mi stoji na raspolaganju, najpre da, pošto nisam govorio u načelnoj raspravi, da pohvalim predlog zakona, da ću naravno u danu za glasanje podržati zakon.

Ono što bih vas zamolio, uvaženi ministre, dolazim iz Šumadije, dolazim iz Topole i voleo bih od vas da čujem kada će i u kom vremenskom periodu Ministarstvo podržati ovo što mi dosta sa nestrpljenjem očekujemo, pre svega regionalnu deponiju, koja će da pokrije grad Kragujevac i okolne opštine u Šumadiji?

Voleo bih da čujem od vas, jer to bi, u stvari, trebalo da donese taj iskorak daljem razvoju turizma u Šumadiji, pre svega vinskog i verskog turizma, i sa druge strane za gradove i opštine, dok se ta deponija ne bude završila, koja će biti na području grada Kragujevca, kažem, pokriti sve opštine u Šumadiji, a i nešto šire, da li će se pronaći sredstva da se pomognu postojeće opštine sa izgradnjom transfer stanica, ako imaju ugovore sa regionalnom deponijom u Lapovu i koje odlažu trenutno smeće na toj deponiji u Lapovu, koja ima sve dozvole za rad i ostale stvari?

To bih prosto voleo od vas da čujem i naravno da podržim sve vaše napore koje imate u Ministarstvu za poboljšavanje situacije koja je trenutno, da podržim kolege koje su svesrdno danas o tome govorile. Naravno da vi imate energiju, ali da iznađete još više mogućnosti da se izborite za značajan budžet u 2019. godini i da nam pomognete u svim ovim naporima koje rade i lokalne samouprave.

Još jedan napor koji vas molim da učinite i da iznađete mogućnost da naterate lokalne samouprave koje nisu rešile prikupljanje smeća na kompletnom svom području, da to urade. Ako to ne znaju ili ne umeju da urade, neka radi to Ministarstvo, neka se to lepo plati iz opštinskih budžeta, jer mi u ovoj trenutnoj situaciji imamo da pojedine opštine to rade, a da druge ne rade i onda kada se dese vremenske nepogode, bujice, voda, to smeće iz okolnih opština putem reka, potoka i bujica dolazi kod nas i onda smo svi u istom košu, u istoj neprijatnoj situaciji.

Zbog toga Ministarstvo jednom mora da podvuče crtu i da kaže – opštine, ili ćete to da rešite. Komunalna delatnost je izvorna delatnost jedne lokalne samouprave. Zbog toga vas molim i da tu svoj napor uložite i energiju koju imate i znanje, a bili ste i gradski sekretar dugo vremena, dobro ste taj posao radili i sada očekujem da ćete nam stvarno pomoći, pre svega lokalnim samoupravama da ove probleme reše. Hvala puno.

Uvažena predsednice Skupštine, gospođo predsednice Vlade, zadovoljstvo mi je da danas mogu kao narodni poslanik i kao neko ko dugo vodi lokalnu samoupravu da za budućeg ministra finansija u srpskoj Vladi podržim gospodina Sinišu Malog koji se pokazao kao uspešan menadžer i kao neko ko je znao na pravi i adekvatan način da vodi lokalnu samoupravu, odnosno grad Beograd, kao najveću lokalnu samoupravu u Srbiji.

Zašto ovo govorim? Zato, pre svega, gospodine Mali, kada budete ovde za mesec ili dva ispred nas sa rebalansom budžeta, srpskog budžeta koji dosta toga dobrog treba da donese građanima Srbije i penzionerima i drugima, nemojte zaboraviti da je pred nama jedna obaveza prema lokalnim samoupravama, svim u Srbiji, a to je da se reformiše Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koji je na snazi još od 2005. godine.

Dosta je kolega ovde govorilo o Mlađanu Dinkiću, ali nažalost, kroz sve ove godine, opstaje njegov Zakon o finansiranju gradova i opština koji je potpuno nepravedan i koji je favorizovao samo opštine i gradove gde je on imao predsednika, odnosno gradonačelnike. Zato je danas jedna velika nesrazmera u lokalnim samoupravama u tim tzv. transfernim sredstvima gde grad Čačak ima tri puta manja transferna sredstva, nego što ima grad Loznica, a na primer Topola i Aranđelovac imaju dva puta manja transferna sredstva nego što ima Rača koja je, na primer, po veličini tri puta manja od ovih opština. Bilo bi dobro zato da mi, pred donošenje budžeta za 2019. godinu, imamo jasan i transparentan način na koji se, pre svega, obračunavaju transferna sredstva i koja se daju lokalnim samoupravama.

Druga stvar je, gospodine Mali, što bi bilo dobro, da mi jasno i vidljivo na sajtu Ministarstva vidimo zaduženost opštine, lokalnih samouprava. Vam odajem dužno poštovanje što ste uspeli da smanjite značajno dug Grada Beograda.

Mi smo ovde danima slušali od nekih kolega opozicionih poslanika priče, a oni su svoje opštine i gradove, kada su vodili zadužili za milijarde, i nikome nisu odgovarali, i nisu samo oni krivi, krivi su i ministri finansija koji su bili i koji su dozvolili da se ti gradovi, te opštine zadužuju. Nažalost, niko nije snosio krivicu. Sada sa pravom kolege sa desne strane mogu da kažu – zašto vi njih niste sankcionisali? Ko je trebao da ih sankcioniše? Ministarstvo finansija.

Zbog toga bi bilo dobro da svi građani mogu da vide stepen zaduženosti svih lokalnih samouprava i da mi koji vodimo lokalne samouprave koje nemaju ni dinara kredita, možemo sa ponosom da kažemo – eto, mi vodimo uspešno lokalne samouprave, a ti bar da nam ovde ne spočitavaju lekcije u ovom parlamentu.

Sa druge strane, kada sam već pomenuo nove sednice parlamenta na kojima ćete vi govoriti o rebalansu budžeta, gospodine Mali, nama se dosta građana obraća, u Srbiji trenutno ima negde procene oko 100 hiljada ljudi koji su radili, to su bivši radnici propalih državnih preduzeća, koji imaju izvršne sudske presude, i koji nažalost, ne mogu da naplate, jer su te firme otišle u stečaj, neke su likvidirane, neke su iz stečaja privatizovane, ali ta potraživanja prema tim ljudima i dan danas stoje, bilo bi dobro da se u nekim rebalansima koji će doći u budžetima za 2019. godinu, a kasnije za 2020. godinu, iznađe mogućnost da se tih nekih 12, ili 15 miliona evra, koliko se otprilike duguje tim ljudima, da se to isplati.

S druge strane, ja moram da vas zamolim, mi stalno ovde govorimo o šansama srpskog agrara i srpske poljoprivrede, mi imamo još uvek dugovanja iz zadnjeg kvartala 2017. godine, za subvencije poljoprivrednicima, i bilo bi dobro da se to što pre isplati. Sa druge strane, ja sam u grupi poljoprivrednika, pošto sam živim na selu, koja je uspela prvi put od Drugog svetskog rata da preko suda naplati štetu, odnosno dobije sudsku presudu za štetu od grada koji je katastrofalno pogodio Topolu 2014. godine. Grupa poljoprivrednika, tačnije njih 18 je dobilo negde oko 600 hiljada evra sudsku odštetu od strane države, zato što država veoma neuredno vodi Sektor protivgradne zaštite. Nemamo dovoljno raketa, strelci su nedovoljno plaćeni, nažalost, automatizacija dosta sporo ide i sada je šansa da u godinama i mesecima koji dolaze, ta situacija se popravi. Inače će ta praksa i odluke sudova doneti ozbiljne posledice po budžet pre svega Ministarstva poljoprivrede.

Shodno vremenu koje imam, na samom kraju, želim da vam poželim svaku ličnu sreću. Sreća će vam naravno biti potrebna i na mestu na kome ćete biti. Naravno, ministar finansija je neko ko sprovodi politiku i ko je timski igrač, kako se to kaže, i zbog toga je važno da vi sve odluke donosite u jednom dobro timu. Tim Ane Brnabić je dobar tim. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama set zakona iz oblasti prosvete, državne uprave, infrastrukture odnosno katastra. Na samom početku bih da se posvetim Zakonu o elektronskoj upravi i prilika da se osvrnem i na rad Ministarstva za državnu upravu, gde bih na samom početku pohvalio već skoro jednogodišnji rad i ministra Branka Ružića i njihovih saradnika iz ministarstva. Da kažem da je Zakon o elektronskoj upravi potreban, da je nužan, da će doneti dosta toga dobrog građanima Republike Srbije, a pre svega oko uštede troškova odlaska u gradske i opštinske uprave. Da mogu od svoje kuće preko svog kućnog računara mnogo toga da dobiju.

Sa druge strane ono što bih ukazao kao potencijalan problem jeste što oni to trebaju da dobiju preko službenika u gradskoj opštinskoj upravi. E, sad šta je tu problem gospodine ministre? Problem je što je do tih službenika u opštinama i gradovima sve manje. Drugi problem je, što je struktura tih službenika sve nepovoljnija. Nažalost, mi već par godina imamo na snazi zabranu, Uredbu o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru koja je, moram da kažem, vrlo loše uticala na činovnike u opštinskim i gradskim upravama i starosna struktura ljudi je veoma loša. Ako već do kraja godine imamo tu uredbu na snazi, ne možemo tu nešto puno učiniti, mislim da bi Ministarstvo moglo da pomogne da opštine mogu bez traženja saglasnosti komisije Ministarstva i Vlade Republike Srbije da zaposle bar pripravnike, odnosno studente, a da ih ne vodi na toj kvoti radnika na određeno vreme, jer većina gradova i opština u Srbiji stipendira najbolje studente sa svoje teritorije. Nažalost, oni po završetku fakulteta odlaze u veće gradove i veća mesta.

Mi na ovakav način ćemo imati sve nepovoljniju starosnu strukturu u opštinama. Jer, pitanje je kako ćete vi zadržati nekog gradskog arhitektu koji trenutno ima platu u unutrašnjosti Srbije u nekoj opštini ili gradu od 45 ili 50 hiljada dinara, a treba da radi i poslove ozakonjenja i elektronske dozvole i sutra elektronske uprave. To je jedno realno pitanje na koje svi mi skupa trebamo da damo odgovor.

Sa druge strane, do skora ste, gospodine Ružiću bili ovde sa nama narodni poslanik, ja sam više puta govorio u ovom domu prethodnih godina da bi trebalo da se reši pitanje na adekvatan način finansiranja lokalnih samouprava. Nažalost, na snazi je još uvek onaj Dinkićev zakon i uredba, tamo iz negde 2006. godine ili 2007. godine koji smo svi zajednički veoma kritikovali, ali evo on već prežive deset godina ovde i mi dan danas uopšte ne znamo po kojim kriterijumima na primer Kosjerić je oštećen desetinama godina i onda pričamo kako je ta opština zadužena, a neke druge opštine imaju pet puta veće budžete, a dobijaju novac od transfernih sredstava nego što bi realno trebalo da imaju. Samo zbog toga što su u tom trenutku ti predsednici opština bili iz G17+, odnosno iz Dinkićeve stranke.

To je ozbiljan problem i ozbiljno pitanje oko koga svi treba da se jednostavno pozabavimo i da vi kao resorno ministarstvo izađete do kraja godine zajedno pre donošenja novog budžeta sa Ministarstvom finansija, sa adekvatnim predlogom na koji će se pravičan način rešiti ovaj problem finansiranja lokalnih samouprava.

Sa druge strane, iskreno bih pohvalio agilnost ministra Šarčevića i samo bih vas jednu stvar upitao, gospodine ministre, i zamolio bih vas, ispred nas je danas Zakon o prosvetnoj inspekciji, i mi nažalost, dugo godina sam na čelu lokalne samouprave imamo danas problem koji ste vi sagledali u prethodnim godinama, a to je, a malo pre profesor Stojimirović je govorio o visokom obrazovanju, a ja bih o osnovnom i srednjem gde imamo školske odbore u školama koji su potpuno prevaziđeni i pod hitno, uvaženi ministre, potrebno je da se menja.

Trenutno danas lokalne samouprave imaju uticaj samo, a Ministarstvo prosvete i lokalna samouprava stoprocentno i osnovno i srednje škole. Školski odbori broje devet članova, od toga lokalna samouprava imenuje tri, a tri su iz redova roditelja, a tri iz redova nastavnika. Lepo direktor izlobira uvek pet članova. Direktori su postali tu kao zaštićeni beli medvedi koje je veoma teško smeniti i onda smo svi mi skupa u problemu. Svi se tu više pitaju od opština i gradova i od ministarstva koji u stvari kompletno finansiraju rad osnovnih i srednjih škola.

Vi ste obećali, a ja sam to imao prilike da vidim i putem medija, da će se ta situacija brzo promeniti. Apelujem na vas, imaćete punu podršku i nas kao narodnih poslanika, a verujem i kolega koji vode lokalne samouprave da se ova situacija što pre promeni. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku i u svoje lično ime dragim koleginicama i uopšte građankama Republike Srbije čestitam Međunarodni dan žena.

Na samom početku želim da kažem da su predloženi zakoni iz delokruga rada policije dobri, da određene primedbe koje smo imali prethodnih dana od kolega da je bilo malo vremena prosto ne stoje. Prošli su celokupnu javnu raspravu, svako je imao pravo da podnese primedbe, ako ih je imao. Još jednom moram napomenuti da su ovi predlozi usmereni pre svega na efikasnost rada Ministarstva unutrašnjih poslova i na sigurnost građana Srbije.

Ono što bih, uvaženi gospodine ministre Stefanoviću, zamolio pre svega, dolazim iz Šumadije, dolazim iz Topole, mnoge kolege su ovde pominjale kaznenu politiku i dobro je da se ide sa povećanjem kaznenih mera jer samo preventiva vama može pomoći.

Mi smo u prethodnoj godini imali i jednu i dobru kadrovsku promenu, a to je postavljanje gospođe Jasmine Rajković za načelnika SUP Kragujevac, a samim tim i za celo Šumadijski okrug i to se pokazalo kao dobar korak.

Ono što vas, uvaženi ministre, molim jeste, da pokušate da nastavite ono što smo krenuli 2017. godine a to je otpremanje MUP. Pre svega otpremanje voznim parkom i to je odličan korak napred, a sa druge strane vas molim da razmislite da se poveća broj saobraćajaca. Mi nažalost, da li zbog sad i ove politike zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, imamo trenutnu situaciju, da naprimer u Topoli imamo samo pet saobraćajaca, a u 2017. godini imali samo saobraćajke koje su donele nažalost, pet smrtnih slučajeva, to je više nego što smo imali poginulih u celokupnim ratovima 90-ih. Molim vas, da prosto svojim autoritetom izdejstvujete da se poveća broj uniformisanih policajaca u opštinama koje imaju, ne samo ukrštanje magistralnih i regionalnih puteva, jer od ovi pet smrtnih ishoda u saobraćajkama tri su se desila na magistralnim, odnosno na državnim putevima.

Zato vas molim, mi nažalost u opštinama širom Šumadije, a i centralne Srbije, više ne pamtimo kad je primljen mlad uniformisan policajac ili policajka u službu i mislim da je vreme da dođe tu do kadrovsko osvežavanja i do prijema novih ljudi i tada će i sam rad ministarstva biti znatno, znatno efikasniji.

Šta vas još molim, gospodine ministre? Pominjali smo preventivu, pominjali smo opremanje, dobra je stvar da se i video nadzor uvede kod tehničkih pregleda vozila, ali šta je još veoma važno? Kada pominjemo kaznenu politiku, dolazim iz Šumadije gde je tradicija, a i vi ste i dosta često, a ja sam kao i predsednik opštine, narodni poslanik, na svadbama gost, mislim da je možda preterano i tu vas molim da kod, naprimer, naših običaja u Šumadiji da kada krenemo na svadbu pucamo, i po mladu idemo, pucanjem u jabuku, ovde koliko sam video je predviđeno i do dva meseca zatvora. To vas molim, mi smo i sa amandmanima intervenisali da tu ne bude kad odemo sledeći put kod ljudi kažu – poslaniče, šta je bilo da li smemo da pucamo u jabuku kad idemo za mladu? Tu vas molim da obratite pažnju.

Još jednu stvar, zbog vremena koje imam još malo na raspolaganju, vi ste po funkciji komandant Štaba za vanredne situacije. Molim vas, da iskoristite vaš autoritet i da pomognete da se kupe protivgradne rakete. Petnaestog aprila nam počinje sezona odbrane od grada. Već juče smo u Pomoravlju, Šumadiji, zapadnoj Srbiji imali grad, iako još imam da pomenem sezona nam počinje 15. aprila, ali vas molim, tu samo vaš autoritet može da pomogne da budemo spremni i da dočekamo ove godine sezonu sa spremnim strelcima i sa spremnim sistemom, odnosno da imamo dovoljan broj protivgradnih raketa kako bi smo imali sa čime da branimo naša polja.

Još jednom se zahvaljujem, mislim da su predloženi zakoni dobri i da ćemo u danu za glasanje podržati. Hvala lepo.

Uvažena predsednice, dame i gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, i sam lično, i Poslanička grupa kojoj pripadam Nova Srbija je potpuno saglasna sa obrazloženjem predlagača o hitnosti donošenja ovih izmena i dopuna, pre svega, zakona do 1. januara 2017. godine i mi ćemo u Danu za glasanje podržati ove predloge.
Ono što bih hteo lično da se osvrnem na par stvari vezano kod samih predloga, a evo moram da kažem, sada sam malo i povučen i diskusijom mog prethodnika, jesu određena pomeranja rokova, pre svega, kod stvari koje je trebala lokalna samouprava da uradi, a to su, malo pre smo čuli, izmene i dopune Zakona o javnoj svojini.
Ovde je ministarka za lokalnu samoupravu i hteo bih odmah da se osvrnem i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji se dobrim delom odnosi na lokalne samouprave.
Imali smo prilike prethodnih dana i meseci da čujemo i od premijera Vučića da, nešto što smo očekivali u 2016. godini, a to je Zakon o platnim razredima, da se on neće doneti u 2016. godini. Želeo bih od vas, a mislim i da građani Srbije očekuju realno date rokove, kada ćemo na jedan jedinstven način moći da uredimo plate u javnom sektoru. Tu ne mislim sada samo na lokalne samouprave, na opštine i gradove, već mislim i na javna preduzeća i na plate zaposlenih u resornim ministarstvima. Ovo mislim da je veoma značajan podatak za sve ljude koji su zaposleni, a takvih ima više stotina hiljada, jer mislim da ono što smo govorili, a to je da za jednaki rad koji dajete, bez obzira da li ste vi na nekom šalteru u opštini u Beogradu ili Vlasotincu, ili Trgovištu ili ne znam gde, mislim da treba da se dobiju jednake zarade.
Prosečne plate u Beogradu, životni standard i sve ostalo, da li može da se meri sa nekom manjom opštinom iz unutrašnjosti je drugo pitanje, ali Ministarstvo mora na jasan način da izađe sa predlogom rešenja plata u javnom sektoru i da se to pitanje jednom skine sa dnevnog reda.
Ovde je moja koleginica Aleksandar Tomić, malopre rekla, kad se tiče produženja rokova, upis i kolega Nedimović, ministar, je o tome govorio, upis javne svojine, gde određene lokalne samouprave kasne, a rekao bih da ovde u ovom trenutku nisu u pitanju lokalne samouprave već javna preduzeća, ali i za jedan broj lokalnih samouprava moram da kažem, određena olakšanja, ne želim da izigravam advokata ovde opština, ali suština je da mi već u zadnje dve godine imamo zabranu zapošljavanja u javnom sektoru. Imamo stvarno manjak ljudi koji sve te poslove mogu da urade, i to jeste jedna otežavajuća okolnost.
Sa druge strane, mi imamo dosta opština u Srbiji, a i ja dolazim iz jedne takve, iz Topole, gde ste imali po različitim osnovama, posle 1945. godine stvarno jednu divljačku nacionalizaciju i gde sada jasno popisati šta je čije, veoma problematično. Naročito kada još nemamo, a to će već u januaru mesecu 2017. godine, za nekih 10-15 dana stupiti na snagu nov zakon o zadrugama, koji će jasno definisati na lokalnom nivou šta je zadružna imovina, a šta će ustvari biti nešto što će biti potencijalno javna svojina, a to je sada veliki kamen spoticanja u svakoj lokalnoj samoupravi.
Sa druge strane, mi imamo još jedno kašnjenje koje se tiče lokalnih samouprava i to nije direktno na dnevnom redu, ali ovde se govori o smanjenom kapacitetu samih lokalnih samouprava, a tiče se prenosa podataka iz crkvenih knjiga u matične knjige u svakoj lokalnoj samoupravi. Tu, takođe, sa tim kasnimo.
Zamolio bih, pre svega, resornu ministarku da se tu i pomogne lokalnim samoupravama. Imamo, doduše, jedan stvarno nakaradni zakon koji su donele neke od prethodnih Vlada, a to je da taj posao mogu da rade samo matičari u lokalnim samoupravama. To je veliki problem, jer zakon je propisao da ti matičari imaju završene Pravne fakultet i oni stari koji su se zatekli, ti stari su, nažalost, pri kraju radnog veka i više su na bolovanju nego što rade, i onda taj posao bukvalno nema ovako ko može da uradi.
Samo bih da kažem još par rečenica i oko drugog i trećeg predloga izmene i dopune Zakona o medijskim javnim servisima. Naravno, i u kasnijoj raspravi, verovatno će i druge kolege poslanici dosta o tome govoriti. Mogu još jednom da kažem, i u svoje lično ime i u ime Poslaničke grupe koju ovde zastupam, Nove Srbije, da podržim ove izmene. Privremeno finansiranje medijskih javnih servisa, RTS i RTV će biti do 1. januara 2018. godine, obezbeđeno finansiranje. Koleginica je maločas rekla da je to četiri milijarde iz budžeta Republike Srbije u 2017. godini. To ništa nije sporno, plus građani će plaćati tih 150 dinara preko taksi na svako električno brojilo u Srbiji. Govorimo sada konkretno o četiri milijarde iz republičkog budžeta, to vam je negde oko 32 miliona evra, ako bismo sada preveli u evropsku valutu. I to ništa nije sporno.
Ono što bih, pre svega, upitao, a ovde bi i da pozdravim, evo verovatno je prvi put ovde, i novog državnog sekretara za informisanje, gospodina Brajovića, i da se prosto nadam da će njegov dolazak u Ministarstvo doprineti da, pre svega, RTS, kao medijski javni servis bude puno bolji. A kad kažem puno bolji, sećam se iz svojih dečačkih dana, i školskog programa, i obrazovnog programa, koji je bio puno bolji nego što je to danas, ne znam da li je tada RTB imala puno više novca nego što ga ima danas, ali mi smo ovde, i moje kolege iz Nove Srbije, postavili više puta i poslanička pitanja vezana za visinu plata zaposlenih urednika u javnom servisu, i to verujte mi, skoro nikada nismo ni dobili. To je nešto što interesuje građane Republike Srbije, na koji način se tačno troše ovi veliki novci koje izdvajamo iz budžeta, na javne servise i u Beogradu i u Novom Sadu.
Voleli bismo da onda znamo, razumem velike komercijalne televizije i reklamni program, ali vi sada imate bukvalno i kada je drugi Dnevnik RTS, da imate presecanje sa reklamnim programom, koliko to košta i da li će se ovi novci upotrebiti da se promovišu kulturne, istorijske vrednosti Srbije, da se pomažu sve manifestacije u Republici Srbiji, a nažalost, ne da imamo samo izobilje repriznog programa i moram da kažem, nekada uveče i u udarnim terminima, nasilne filmove koje gledaju deca. To je nešto što stvarno ne priliči nečemu što mi želimo da bude, a to je nacionalni javni servis.
Sa druge strane, apsolutno podržavam da on ima siguran izvor finansiranja i zbog toga će i Nova Srbija, u Danu za glasanje, ove odredbe izmena Zakona o medijskom javnom servisu i podržati, uz sve ove primedbe koje sam izneo. Raduje se dolazak nekog ko je toliko dugo godina radio na RTS-u, odnosno na Televiziji Beograd, kao nekoga iz kuće ko će znati dosta stvari u tom servisu da uredi.
Ono što sam hteo još da kažem, u ovom uvodnom delu, koliko mi bude vreme dozvoljavalo. To je, već smo pomenuli, i kolege koje su govorile pre mene, obaveze države koje imamo na osnovu stare devizne štednje, vezane za presudu Suda za ljudska prava iz Strazbura iz 2014. godine, iznose tog starog duga koji je nastao tamo do aprila meseca 1992. godine, je negde koliko sam našao ovde u podacima, do 310 miliona evra. Zbog građana Republike Srbije, treba da znaju da se to odnosi na građane iz bivših republika SFRJ, koji su imali deviznu štednju u ispostavama banaka koje su imale središte, imaju ih i danas, u Republici Srbiji. Ova presuda koju sam pominjao iz Strazbura iz 2014. godine, odnosi se na Republiku Srbiju i Republiku Sloveniju. Ali nažalost, kolega je, koji je govorio pre mene pominjao stari režim koji je bio 1992. godine kada su nastali problemi stare devizne štednje, ali nije pomenuo nešto što je pre svega Mlađan Dinkić i njegova tadašnja Vlada radili, a to je da nisu obuhvatili kada su rešavali problem stare devizne štednje, nisu obuhvatili čak ni naše građane određene sa Kosova i Metohije, Crne Gore.
To je ono što mi sada moramo da platimo i što je koleginica Tomić već iznela, bolje da to uradimo danas, nego da to radimo za godinu ili dve, ali tada će nas mnogo više i mnogo skuplje koštati.
Hteo bih, naravno, i u ovom delu da pomenem, već su kolege iznele, zaduživanje za, pre svega, deonicu autoputa Surčin-Obrenovac. Za nas iz Nove Srbije je veoma bitna stvar, jer smo već u proteklih više od deceniju stalno potencirali izgradnju autoputa kroz Šumadiju, odnosno koridor ka zapadnoj Srbiji. Sada nam je zadovoljstvo da kažemo da će, evo već nadamo se, negde do kraja 2018. godine biti kompletno završena trasa od Beograda, odnosno od Obrenovca, odnosno Surčina ka Obrenovcu, pa dalje dole ka LJigu i do Čačka.
Dve stvari, mada ovde nažalost nema predstavnika Ministarstva saobraćaja, odnosno Ministarstva za infrastrukturu, ali zbog građana Srbije bih voleo da čujem da li će ovakav aranžman bilo sa kineskom bankom, bilo sa nekom drugom bankom, biti uskoro pred narodnim poslanicima vezano za deonicu od Čačka ka Požegi? To je nešto što mi isto željni iščekujemo i svi građani koji žive u zapadnoj Srbiji, a to je da se što pre krene sa deonicom i od Čačka ka Požegi i dalje od Požege ka Pešteru ili ka Zlatiboru, sad zavisno koja će se trasa tačno utvrditi, ali bi to bilo dobro da se uradi što pre.
Zbog javnosti koja prati ovaj prenos, moram da kažem da su uslovi zaduživanja koje smo dobili od Kineza, a vezano za ovu veoma zahtevnu deonicu od Surčina do Obrenovca, jel tu građani dobro znaju da imamo ona velika klizišta, Umka, i nešto što decenijama nije moglo da se reši, da su veoma povoljni. Mi smo dobili kredit od nekih 198 miliona dolara da 20 godina, odnosno 240 meseci sa kamatom od 2,5% koja je u ovom trenutku najpovoljnija na tržištu.
To je nešto što ćemo mi uvek pozdraviti. Jer, ako pravimo nekakvu novu vrednosti, ako pravimo puteve onda apsolutno ima smisla da se država zaduži da bi se 1% na adekvatan način odradio. Zbog toga ćemo naravno podržati i zajmove od Evropske banke za obnovu i razvoj, a tiče se dve deonice na Koridoru 10 kod Dimitrovgrada i Leskovca.
Na samom kraju, nešto što me izuzetno i lično interesuje, jer prethodnih, bogami dana i meseci, u ovom parlamentu smo slušali dosta toga i lošeg i ja to prosto moram da naglasim, o radu nezavisnih tela koje smo mi ovde, ili mi ili neko iz prethodnih plenuma izglasao, moram sada da kažem da su ovde ispred nas i kandidati za izbor Saveta Komisije za jačanje konkurentnosti.
Zbog javnosti Srbije, uopšte ne znam koliko je ova Komisija koja je veoma značajna, a imamo čitavo jedno poglavlje, poglavlje 8 kod pristupnih pregovora sa EU, koje govori o konkurenciji, koliko je uopšte ova Komisija poznata, a koliko je ona bitna i značajna za sve nas građane Republike Srbije, jer ona treba da stvori takve uslove na tržištu da mi kada uđemo i u veleprodaju i u maloprodaju, da dobijemo određene proizvode po najnižoj ceni, da nemamo dogovorene kartele, da nemamo monopole na samom tržištu, jer ti karteli, ti monopoli imaju naravno za posledicu veliko i enormno dizanje cena.
Zbog toga bih ja nešto više rekao o samoj Komisiji za zaštitu konkurencije čiji se jedan član danas, odnosno bira na ovoj sednici, a biće izabran u danu za glasanje. Zakonom o zaštiti konkurencije iz 2015. godine stvoreni su uslovi za izbor prvog saziva Komisije i ona je izabrana u aprilu 2006. godine. Kasnije su doneti podzakonski akti. Naravno, Komisija kada je izabrana bila je, hajde da kažemo, u smanjenom kapacitetu jer je imala samo 15 zaposlenih. Ali, ono što je bitno, da je u ovom trenutku treći saziv Komisije, koju predvodi uvažen prof. Miloje Obradović, i koja se stvarno uhvatila u koštac sa velikim problemima koje je zatekla na srpskom tržištu.
Moram i zbog građana Republike Srbije da podsetim da je Komisija prvi put 2011. godine koristila svoje zakonsko ovlašćenje da samostalno izriče sankcije za učinjene povrede konkurencije, odnosno mere zaštite konkurencije. Ukupan iznos određen te godine, koji je kasnije i naplaćen u budžet Republike Srbije, iznosio je 350 miliona dinara. Komisija za zaštitu konkurencije prvi put, to moram da kažem, u istoriji Srbije posle 1945. godine, kaznila i jedno javno preduzeće, to su pogrebne usluge za monopol na tržištu. Po tome je naravno prepoznatljiva.
Ono što bih voleo da iskoristim u ovoj mojoj diskusiji jeste da ohrabrim Komisiju da pre svega vodi računa i da ulazi u maloprodajne mreže, jer će samo na takav način moći da pomogne svakom građaninu da te robe i usluge plaća po što nižoj ceni.
Naravno, zbog javnosti treba nešto da kažemo o predloženim kandidatima. Nova Srbija će u danu za glasanje podržati kandidata uvaženog pravnika Čedomira Radojčića. To je čovek koji je bio i u prvom sazivu Saveta za jačanje konkurencije i borbe protiv monopola i 2005. godine. On je iskusan pravnik koji ima 32 godine radnog iskustva, radio je i u privredi i u lokalnim samoupravama. Bio je sekretar Skupštine opštine Stari grad, a radio je i više od 10 godina u preduzeću „Ivan Milutinović“ i poseduje iskustvo, poseduje znanje da može da doprinese uspešnijem radu same konkurencije.
Još jednom da ponovim da će Nova Srbija u danu za glasanje podržati izmene i dopune predloženog zakona. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pred nama je set veoma bitnih zakona. Ja bih se koliko mi bude vreme dozvolilo osvrnuo, pre svega, na Zakon o izmenama Zakona o privatnom i javnom partnerstvu. To smatram da je jedan zakon od izuzetnog značaja za sve građane Republike Srbije. Pre svega ste u uvodnoj reči već pomenuli da je do sada potpisano 17 ugovora o privatno-javnom partnerstvu na nivou Srbije, a ja moram reći da sam u opštini, koju vodim, u Topoli, sam nosilac pet takvih ugovora i po tome smo najbolja lokalna samouprava, ubedljivo u Srbiji.
Zbog toga hoću da kažem, pre svega, da ohrabrim i druge lokalne samouprave, a i zbog građana Republike Srbije, da kažem da su projekti privatno-javnog partnerstva jedna ogromna neiskorišćena šansa, jer na takav način možete da rešite gomilu problema, od prevoza, odnošenja smeća. Mi smo prvi u Srbiji kao lokalna samouprava uradili projekat privatno-javnog partnerstva za odvoženje smeća sa seoskog područja i zbog toga smo zvanično u 2016. godini proglašeni za najčistiju opštinu u Srbiji, javna rasveta i sve ostalo.
Šta je ono što je u stvari, u suštini, možda i problem i zbog čega je do sada postojala i odbojnost kod lokalnih samouprava vezano za projekte privatno-javnog partnerstva, jeste par stvar. Pre svega mislim, još uvek mala informisanost samih, kako građana tako i lokalnih samouprava i određene edukacije bi bile potrebne da prosto to jače zaživi u samoj Srbiji.
Zatim, moram da kažem, malo je komplikovana i procedura. Ovde je, i meni je drago da mogu da pozdravim uvaženu gospođicu Andrijanu, ili gospođu, koja je sekretar Komisije za davanje saglasnosti na privatno-javno partnerstvo Vlade RS, ali ona je najbolji svedok koliko nekada imamo i muke i problema da dobijemo saglasnost.
Meni su trenutno u proceduri još dva projekta, jedan je za recikliranje otpada, drugi je projekat koji smatram da je izuzetno bitan, a to je za održavanje grobalja na seoskom području, jer nažalost, mi smo kao narod po malo i nemarni i veoma malo radimo, gde su javno komunalna preduzeća u gradovima i varošima tu se i groblja i održavaju na bolji način ili lošiji način, ali na primer, na seoskom području, situacija širom Srbije je u veoma lošem stanju. To je ostavljeno mesnim zajednicama da se snalaze kako znaju i umeju, a oni se nažalost najčešće snalaze veoma loše.
Ono što sam hteo da kažem, šta je dodatni problem. Kada se ugovori potpisuju i u starom zakonu je stajalo da će se ti ugovori dostavljati Ministarstvu privrede i trebalo bi ti ugovori da se javno objavljuju na sajtu Agencije za privredne registre. To bi bilo dobro. Niko od nas ko je već radio dosta tih ugovora, ne beži da prosto i neki drugi koji su to radili, da vidimo različita iskustva i da pogledamo na koji način su određene lokalne samouprave rešavale pojedine probleme i tom razmenom iskustava bi se moglo toga dosta dobrog doprineti.
Zbog toga bi vas zamolio gospođo ministre, da jednostavno zaživi centralni registar svih ugovora o privatno-javnom partnerstvu. Ako to zaživi i zaživi jasna edukacija, tek će tada taj zakon dati prave rezultate.
Ono što bih još, pre svega, pozvao, a to sam i rekao, nadležne u resornom Ministarstvu koji daju državnom sekretaru komisiju za davanje saglasnosti na privatno-javna partnerstva da se tu malo efikasnije i ažurnije radi i to bi bilo bolje za sve nas iz lokalnih samouprava. I naravno, da sama ideja bude jasnija, šta je to što hoćemo i što možemo, koje je to javno dobro da dajemo privatnom partneru ili koncesionaru.
Nova Srbija će u Danu za glasanje podržati ove izmene zakona kako o privatno-javnom partnerstvu, tako i izmene zakona o koncesijama, ali ono što bih ja sada, naravno kao i većina poslanika koja će govoriti posle mene, a to je, vezao se za zakon o stanovanju koji je izazvao dosta reakcija i u javnosti Srbije, a moram da kažem i kod nas, narodnih poslanika, ja sam i zbog građana Srbije koji gledaju ovaj prenos, hteo da izvučem nekih desetak stvari koje su bitne i koje možemo zajedno i kasnije da komentarišemo, šta donosi novi zakon o stanovanju. Vi ste već opomenuli malo čas, kada ste govorili o zakonu, upravnike zgrada. Mi smo do sada imali predsednike skupštine stanara. Nažalost, većina zgrada u Srbiji te skupštine nije ni imala.
Mi imamo lošu praksu lokalnih samouprava, devedesetih godina su ljudi dobijali za par stotina maraka stanove, zgrade su postale privatne, a kada treba da se da neki dinar da se te zgrade, i naročito zajedničke prostorije, liftovi, stepenište održavaju, mi svi tu imamo strašnih problema i onda isti ti ljudi dolaze u opštine i kažu – ajde vi nama sada pomozite, dajte neki dinar. Tačno je da je nekada u lokalnim samoupravama postojao SIZ ili fond ili kako se već zvao, solidarne stambene izgradnje čija su sredstva korišćena za održavanje zgrada, ali toga više nema.
Ono što ste već napomenuli, upravnika zgrada koji će birati stanari između sebe po proceduri kao što je birano ranije i predsednik skupštine stanara, upravnika koga izaberu sami stanari neće biti plaćen, ali imamo sada to, kako sam ja nazvao prinudni upravnik, ukoliko stanari ne mogu da se dogovore između sebe, tu je lokalna samouprava. Ona će imenovati tog prinudnog upravnika i to kaže – angažovati profesionalnog upravnika sa liste koji će voditi Privredna komora Srbije. Njega će plaćati stanari dok ne izaberu među sobom upravnika, što ga pre izaberu manje će plaćati. Inače to plaćanje će biti po stanu od 200 do 350 dinara.
Sada, mene uvažena gospođo ministar interesuje kada kažemo do 200 do 350 dinar, kvadratura, to sve razumem, ali sami kriterijumi na koji način će biti za pojedine stanove određivano koliki će biti iznos plaćana naknade na mesečnom nivou? To je nešto što bih voleo da čujem podrobnije od vas.
Interesuje me takođe i na koji način će biti samo određivanje i kakva će biti procedura polaganja i za koji vremenski period ćemo mi u Srbiji imati te ljude koji će biti sutra ti tzv. prinudni upravnici? Koliko će vremena proći, da li će to biti u prvoj polovini 2017. godine, do kraja 2017. godine? Voleo bih da čujem kolika će biti njihova neto plata na mesečnom nivou? To će zavisiti naravno od broja ne znam, stanova, koliko ko bude imao sreće da dobije koliko veliku zgradu ili koliko ima firmi u toj zgradi, ali da li Ministarstvo ima procene koliko će to sve skupa da iznosi?
Ono što je novina to je da je upravnik zgrade nešto što bi mi danas popularno rekli menadžer. Upravnici zgrada će imati sličnu funkciju kao dosadašnji predsednici skupštine stanara, to sam već i rekao. Ono što je bitno je da je upravnik taj koji treba da obavesti nadležne organe da obave neku hitnu intervenciju, ukoliko je potrebno da vodi računa o olucima, o samim drugim delovima, bilo da li je u pitanju krov, lift ili sve ono što sam već napomenuo, odnosno da zastupa zajednicu stanara u svim pravnim poslovima.
Sada jedno pitanje, to kada kaže da treba da zastupa zajednicu stanara u svim pravnim poslovima, naravno to znači da će prikupljati i novac za sve te zajedničke stvari koje treba popraviti, održavati, servisirati, pa kako smo mi onako dosta nemarni, a svi mi koji imamo neke stanove u nekim zgradama to dosta znamo, pitanje je ko nadzire i ko kontroliše rad ovog prinudnog upravnika, jer je očigledno iz svega ovog što govorim, da će on raspolagati određenim novcem. Pitanje je ko će to nadzirati, da li on ima obavezu da sprovodi nekakvu javnu nabavku, npr. ako je popravka krova na jednoj zgradi to iziskuje značajna materijalna sredstva. Ako u zgradi imate firme u zakupu, plus privatni stanari sakupi se određena količina novca i vi onda trebate sa tim da raspolažete. Da li obavezuje prinudnog upravnika Zakon o javnim nabavkama?
Zatim, dalje, podaci o podstanarima. To je isto interesantno. Ovaj zakon nalaže da će upravnici ili da kažem ovi prinudni upravnici vršiti precizan pregled da li postoje podstanari u zgrada ili ne postoje. Ako postoje da li njihove gazde, odnosno davaoci stana plaćaju porez na zakup, kakvi su ugovori, koje su visine?
Ono što bih pitao jeste jedna nedoumica koja se javlja u javnosti, a to je da imamo veliki broj stanova, naročito u Beogradu gde imate ljude koji su u inostranstvu ili ne žive u Beogradu, a dali su rođacima, prijateljima ili nekome, nebitno, tzv. čuvanje stana. Svi mi koji smo i studirali i u srednjoj školi obijali pragove različitih gazda bojimo se da će ovaj zakon sa 20% poreza biti udar finansijski na studentariju, kako ja to kažem, na učenike. Voleo bih da mi kažete na koji način će se izvršiti selekcija ko je stanar, a ko je rođak ili čuvar nekog stana? Da li će se tu praviti bilo kakva selekcija?
Zatim, šta će se dešavati, ko će procenjivati, da li će to biti lokalne poreske uprave, visinu ugovora za zakup stana? Jer, pazite, ako je jedan prosečan zakup stana za studenta 150 evra u Beogradu, a to je zakup stana od 40 do 50 kvadrata, da li će neko ko iznajmljuje stan od 100 ili 150 kvadrata moći fiktivno da upiše da to iznajmljuje za 150 evra i ko će biti taj koji će sve te procene vršiti i ko će moći da natera nekoga da kaže da li je to stvarna cena i kakve su kazne?
Pošto sam u onoj kaznenoj politici gledao da će kazne za neplaćanje održavanja zgrade iznositi od 5.000 do 50.000 dinara, to je interesantno i to potpuno podržavam, ali suština je da nigde nisam mogao da pročitam kolika će biti kazna za lažno davanje informacija oko samih zakupa stanova, ko je u tim stanovima i šta se oko toga dešava.
Ono što je takođe interesantno jeste to da će stanari odgovarati za štetu. Eto, to je jedna novina koju građani Srbije treba da znaju. Mnoge zgrade trenutno nemaju ni skupštinu stanara, a kamoli predsednika, pa je to interesantno sada kada budu izabrani, ili će biti upravnici ili ti prinudni upravnici, oni će biti, naravno, odgovorni za održavanje zgrade, ali je samo pitanje sada podstanara na koji način će oni imati same obaveze oko održavanja zgrada i svega ostalog. Zatim, kaže – zgrade ne smeju da ugrožavaju treća lica niti imovinu trećih lica, a ukoliko dođe do štete nastale neadekvatnim održavanjem zgrade odgovaraju svi stanari. Samo bih voleo da čujem komentar i od vas na ove konstatacije.
Ono što mi je takođe zaparalo uši, pa bih isto molio određeno objašnjenje, tiče se toga da ukoliko neko od stanara ne bude želeo da plaća naknadu za održavanje zgrade, upravnik će imati pravo da dokaze o neplaćenoj naknadi podnese privatnim izvršiteljima. Ako je to izbačeno, to je odlična stvar.
Ono što bih pohvalio posebno u ovom zakonu, to je da više neće biti zaštićenih stanara. To je nešto što je veoma pohvalno. Dolazim iz Šumadije gde je nažalost posle 1945. godine bila divljačka nacionalizacija. Mnogi ljudi igrom slučaja su došli u stanove koji su nacionalizacijom oduzeti od bivših vlasnika. Prošao je proces restitucije i bivšim vlasnicima, ili njihovim naslednicima, trebaju da se vrate stanovi ili određene čitave zgrade, gde sada žive ljudi i neće da izađu iz tih stanova i zgrada.
Ovaj zakon na jasan način treba da reši šta treba da uradi grad, odnosno opština, lokalna samouprava, na koji način njih treba raseliti. Naravno, ne možete te ljude ostaviti na ulici, ti ljudi moraju da dobiju adekvatno stambeno rešenje, ali to stambeno rešenje ne može biti u najatraktivnijim zonama kao što je to sada, već jednostavno tamo gde postoji mogućnost socijalnog stanovanja i mogućnost da se tu na adekvatan način reši pitanje tih ljudi. Nije njihova krivica, imate tu i naslednika i sve ostalo, ali ne možete ni oni koji su dobili rešenje o restituciji da trpe zbog toga što neko sada kaže – ja sam zaštićen stanar, ja tamo živim 30-40 godina, živeli su moji roditelji, pa neka žive i moji unuci. To prosto tako ne može.
Ono što je interesantna stvar, to je registar o samim zgradama. Jedinstvenu evidenciju podataka o stambenim zajednicama vodiće Agencija za privredne registre i biće javno dostupna na internet stranici Agencije. Rok za formiranje registra svih stambenih zgrada u Srbiji je 12 meseci.
E sad, ja bih to malo vezao za onu prethodnu temu, kad sam rekao o centralnom registru ugovora, o Zakonu o privatnom javnom partnerstvu. Mi smo imali u prethodnom zakonu jasno definisane rokove, ali ti rokovi, nažalost, nisu zaživeli, pa bih ja prosto i u ovoj načelnoj raspravi pomenuo ovu temu kao veoma, veoma bitnu, da bi mogli svi skupa jasno da gledamo, jer sve ovo o čemu sam pričao dovešće do malih
nedoumica, pre svega za one ljude koji i danas plaćaju i kojima je interes da žive u zgradama gde ima reda i neće biti problema, ali uvek će imati onih koji će sve živo kritikovati.
Ono što sam hteo samo da vas pitam, ako vi možda ne možete da mi odgovorite, može neko od saradnika, tiče se plaćanja kod stanarina, odnosno plaćanja poreza na imovinu za stanove. Vi imate u svim lokalnim samoupravama u Srbiji punu cenu, odnosno na punu cenu poreza na imovinu umanjenje od nekih 50% ako vlasnik stana na toj adresi živi gde plaća i imovinu svoju. Ako se ne vodi na toj adresi, on to umanjenje nema. Ja sada pitam, ako imate ugovor o davanju tog stana u zakup i taj zakupac plaća porez, da li će automatski ovom vlasniku stana biti poreska osnovica umanjena za 50% kao da živi on tu? Jer, pazite, ako imate ugovor o zakupu stana, plaćate porez, taj stanar plaća sve obaveze i oko održavanja zgrada, zajedničkih prostora i sve ostalo, onda je logično da ti ljudi imaju sutra umanjenje kao vlasnici stanova od 50%, kao što imaju i na one stanove gde im se vodi u ličnoj karti i gde to na veoma lak način mogu dokazati.
Ono što je važno jeste da će Nova Srbija u danu za glasanje podržati ovaj set zakona i nadam se da će ovo ipak na jedan pravi i adekvatan način zaživeti. Hvala puno.

Zahvaljujem se, gospođo ministre, na adekvatnim odgovorima. Samo sam hteo da pojasnim kada sam pomenuo privatne izvršitelje, pošto sam pomenuo jasno kaznenu politiku koju imate za neodržavanje zgrada, potpuno je realno i u životu će to tako biti, da će se ili ti profesionalni upravnici ili upravnice koje izaberu sami stanari preko svog regularnog zbora, odnosno skupštine stanara, obraćati privatnim izvršiocima. Ako ste me pogrešno razumeli, da se u zakonu pominju privatni izvršitelji. Naravno da se ne pominju, ali prosto mislim da će nas život dovesti do toga da će oni u ovakvim situacijama imati svoju ulogu. Eto, samo u tom delu sam pomenuo privatne izvršitelje. Hvala puno.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set zakona iz oblasti poljoprivrede i poslanički klub Nove Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona.
Ono što bih na samom početku rekao, jeste da i lično i kao član Odbora za poljoprivredu podržavam jednu ogromnu energiju koja je došla sa novim ministrom u resorno ministarstvo i iskreno se nadam boljim danima za srpski agrar.
Naravno, kao i kolega pre mene, a najpre ću govoriti o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi u ruralnom razvoju, jer IPARD fond je nešto o čemu se toliko govori u Srbiji, u opštinama i gradovima Srbije u prethodnim godinama, ali, evo, mi smo svedoci da tek sada stičemo uslove da 2017. godine taj IPARD fond u tom punom obimu od 175, kako ste naveli milion evra može da bude dostupan Srbiji, kao državi i posredno srpskom poljoprivredniku.
Ono što je važno, a to je da je Srbija još od marta meseca 2012. godine, kada je postala kandidat za članstvo u EU, stekao mogućnost za ta sredstva, ali, naravno, bilo je potrebno i vreme da se određeni uslovi ispune, da se već ne pominjem, akredituje, pre svega, Uprava za agrarna plaćanja, da se tu zaposle ljudi i taj sada posao je pri kraju i ja se iskreno nadam da će novi pravilnici već biti doneti u prvom kvartalu 2017. godine, da se zna na koji će način taj novac biti raspoređen.
Što se tiče IPARD fondova i toga novca, ja samo zbog građana Srbije koji prate ovaj prenos, moram da kažem da je i ministarstvo i lokalne samouprave su značajno u prethodnoj godini radile na edukaciji naših poljoprivrednih proizvođača, ali je po meni potrebno da se napravi još jedan dodatni napor, da se svim nosiocima registrovanih gazdinstava na pravi način prezentuje, šta je ono što oni moraju da ispune da bi mogli da konkurišu za novac, a moram da kažem da će taj novac sići nepovratnoj i do 70%, zavisno od investicija, da li je investicija u opremu, u objekte itd.
Ono što bih samo zamolio uvaženog ministra, jeste da se obrati pažnja na ovaj član 8e, koji govori samo o sprovođenju, odnosno o kontroli sprovođenja IPARD programa, gde se kaže da poslove može obavljati lice koje je steklo visoko obrazovanje u okviru obrazovnog naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka ili iz oblasti ekonomski-pravne nauke.
Mislim da bi tu, kolege i ja smo malo sa amandmani intervenisali, da bi trebalo da stoji – i eventualno doktori veterine. Problem je u Srbiji trenutno što veterinarske stanice u opšte su u ogromnim problemima. Mi nažalost, sada imamo praksu, južno od Save i Dunava, da je ona nesrećna privatizacija dobrim delom urušila sve ono što smo imali dobro iz pre svega primarne veterinarske zaštite i zbog toga bi po meni bilo važno da se doktori veterine uključe i u sprovođenje i praćenje sredstava koja će biti odobrena iz IPARD fondova.
Drugi zakon je Nacrt zakona o podsticajima u poljoprivrednoj proizvodnji i ono što ja hoću da kažem, ukratko samo, jeste da je nešto što je dobro i što sam već rekao i u načelnoj raspravi kada je bila ovde o budžetu za 2017. godinu, a to je da je posle dugih godina stagnacije povećan iznos sredstava za subvenciju u poljoprivredi u srpski agrar i on će u 2017. godini biti veći, odnosno u odnosu na 2016. godinu za nekih 3,3 milijardi dinara. To je značajan iznos.
Ono što treba građani Republike Srbije da znaju, jeste da sve ono što su imali od subvencija i podsticaja u 2016. godini imaće u 2017. godini sa određenim uvećanjima. Ministar je u uvodnom izlaganju već napomenuo gde su ta povećanja. Pomenuo je tov junadi kao našu realnu šansu i da će tu biti značajno veće subvencije u 2017. godini i to podržava. Prosto, dolazim iz Šumadije, dolazim iz Topole i meni je zadovoljstvo da će i ministar biti gost u Šumadiji gde ćemo zajedno obići farmu za tov junadi u selu Krćevac koja je prva takva farma u Šumadiji, novo izgrađena u zadnjih deset godina. Što je samo jedan pokazatelj da se stvari kreću nabolje i da se stvari kreću u dobrom pravcu.
Ono što je bojazan svakog srpskog poljoprivrednika i to još jednom hoću glasno da kažem, iako je moj kolega iz SVM to već napomenuo, a to je da premija za mleko ostaje sedam dinara po litru. Ono što je takođe bojazan srpskog seljaka u ovom trenutku jeste šta se dešava sa dodatnim carinama na uvoz mleka. Mi smo juče posle rasprave na Odboru za poljoprivredu videli najavu svih nacionalnih medija da će ti prelemani, odnosno zaštita domaće proizvodnje biti ukinuta nakon 1. januara 2017. godine ali je vrlo bitno da građani Republike Srbije danas čuju da to neće uticati na smanjenje cene mleka u otkupu. Ta cena je relativno već, da kažem, dosta niska. Ona u zadnja dva, tri meseca imala mali skok, ali je važno, jer nekako se sve provlači ta priča, čim se ukinu dodatne carine, a one su već na snazi, koliko se meni čini, nekih godinu i po dana, da će doći do pada cene mleka u otkupu. Znači, hoćemo jasno i glasno da kažemo svim poljoprivrednim proizvođačima da do toga neće doći.
Ono što bih vas zamolio, gospodine ministre, jeste jedna stvar koju sam već više puta napomenuo ovde i kroz poslanička pitanja, a juče na Odboru za poljoprivredu, da se razmisli o novom Pravilniku i uredbi koja će Ministarstvo donositi početkom naredne godine, a to je da se pomognu i mali proizvođači. Mali proizvođači mleka, znači, tu su gazdinstva koja predaju manje od tri hiljade litara kvartalno.
Oni prema sadašnjoj Uredbi i sadašnjem Pravilniku nemaju pravo na subvencije od sedam dinara po litri mleka i to je veliki problem, jer vi a i mi znamo podatak, a treba i da znaju i građani Srbije da je 70% gazdinstava u Srbiji koji se trenutno bavi stočarstvom ima jednu do četiri krave.
To znači da do 70% ljudi, bojim se neće moći da koristi ove subvencije od sedam dinara po litru mleka. Ako tu ne uspemo da uskladimo pravilnike, još kada znamo kakva nam je struktura proizvodnje i kada znamo koliko sredstava treba uložiti u higijenu u sve ostalo, onda iskreno se bojimo kako će i ko će moći tačne subvencije za mleko da koristi u 2017. godini.
Ono što je dobro, što ste takođe pomenuli u vašoj uvodnoj reči, jeste proširenje subvencija i nešto što mislim da niste napomenuli, jeste mogućnost od 2017. godine, a to će se mislim i nadovezati na sredstava koja ćemo dobijati iz IPARD fondova, a to je mogućnost da se iz sredstava Ministarstva poljoprivrede finansira izgradnja infrastrukture na seoskom području, odnosno u ruralnim predelima, to je brdsko-planinski predeo Srbije.
To je jedna od ključnih šansi gde treba na jasan način da se koordinira politika ministarstva sa politikom lokalne samouprave, znači svake lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije, da se donesu planovi kako urbanistički, tako i planovi razvoja infrastrukture na seoskom području. Infrastruktura je ključ razvoja sela i opstanka sela u Srbiji danas, i ako hoćemo da nam se sela ne prazne, mi moramo da učinimo maksimalan napor da se infrastruktura razvije.
Zbog toga je dobro što smo imali i u ovoj i u prethodnim godinama finansiranje od strane Ministarstva za završetak, odnosno razvoj atarskih puteva na seoskom području. To, naravno, treba nastaviti i dalje, ali to treba proširiti sa, pre svega, mogućnosti da se urade kvalitetna infrastruktura putno-komunalna, znači i vodovodna mreža, kanalizaciona mreža, zatim asfaltni putevi i sve ono što lokalne samouprave pokušavaju sa više ili manje uspeha da rade trenutno širom Srbije, ali znate i kakva je mogućnost lokalnih samouprava, tako da tu država mora puno da pomogne.
Govorili ste i da će Ministarstvo u 2017. godini, i to je jedna novost u odnosu na godinu koja je u toku, 2016. godinu, davati subvencije i za mlade poljoprivredne proizvođače.
Ja sam i juče na Odboru za poljoprivredu, mislim da sam, hajde da kažem, konkurisao jednu ideju koja može biti interesantna u godinama koje dolaze, ne mora biti u 2017. godini, već u 2018. godini, a to je, ako već država preko npr. Ministarstva poljoprivrede daje subvencije za domaće i za strane firme koje ovde otvaraju radna mesta, a mladi poljoprivredni proizvođači koji ostaju i bave se da li primarnom proizvodnjom, da li preradom, znači otvaramo i tamo nova radna mesta, da li država može dati subvenciju ne samo preko start-ap kredita za nabavku opreme za proizvodnju, već i dati subvencije za godinu ili dve, da država plati doprinose za zdravstveno i socijalno osiguranje za te mlade bračne parove koji će ostati na selu i baviti se poljoprivrednom proizvodnjom?
Od kolega smo malopre čuli, ja sam takođe preko poslaničkih pitanja više puta postavljao i ovde u plenumu to pitanje, a tiče se plaćanja doprinosa koji su 90.000 dinara za socijalno zdravstveno osiguranje poljoprivrednika, bez obzira koliko imaju imovinu u registrovanom gazdinstvu. To je potpuno nepravedno, jer neverovatna je stvar da isto plaća neko ko ima 50 ari ili pola hektara i neko ko ima 50 hektara. To je i nepravedno i to je nepravično i to Ministarstvo mora, da li će to pravilnikom, uredbom, ili na koji način će to regulisati, ali bi to trebalo da se reguliše već u 2017. godini.
Na kraju, naravno, moramo se dotaći i ovog zakona koji je i ovako najobimniji, kad ga držim u ruci, a to je izmena Zakona o vodama. Primarni zakon je donet 2010. godine, prečišćen tekst 2012. godine. Shvatamo i razumemo i zbog toga ćemo i podržati da je veoma važno i veoma bitno zbog usklađivanja sa zakonima i o javnoj svojini i zakonima o planiranju i izgradnji, ali mislim još jedan zakon koji nismo dotakli u dosadašnjoj priči, a to je Zakon o ozakonjenju, takođe, koji je veoma bitan i koji ovim izmenama Zakona o vodama, koji je danas na dnevnom redu ovoga plenuma, takođe treba da se pospeši.
Ono što su već kolege rekle, mi smo, nažalost, imali tu priču koja je bila dosta gorka za sve građane Srbije, a to su poplave iz 2014. godine, koje su pokazale svu manjkavost našeg sistema, odbrane od poplava. Ono što je problem kad kažemo - svu manjkavost sistema, problem nadležnosti koju smo mi imali kada se nije znalo dokle je nadležnost Vojvodina voda, gde počinju Beograd vode, gde nastavljaju Srbija vode. Ta podela koja je bila u starom zakonu, a pratila je administrativnu podelu Srbije na autonomne pokrajine, pa Vojvodina, Kosovo i Metohija, pa centralna Srbija, to je sada dobrim delom značajno unapređeno i rešeno u ovim izmenama zakona i ja lično i Nova Srbija to apsolutno pozdravljamo.
Ono što jeste manjkavost i što moramo da kažemo da imamo stvarno veliku pritužbu od građana, a to su ova rešenja za odvodnjavanje. Vi ste, ministre, već govorili nešto o tome da ćemo pokušati da promenimo, jer je potpuno nelogično da Republička poreska uprava šalje rešenja za odvodnjavanje, 2015. godine se šalje za 2015. i 2014. godinu, dve godine uzastopno, iako smo u 2014. godini imali te velike poplave, sada na kraju 2016. godine u zadnjem kvartalu se šalju dve godine zajedno i to je nešto što stvarno, moram da kažem, malo dovodi i u veliki problem sve građane Republike Srbije koji su obveznici plaćanja taksi za navodnjavanje, ali ne samo građana već i pravna lica. U problemima su i lokalne samouprave i opštine i mesne zajednice, svi imaju astronomske račune za odvodnjavanje i mislim da bi se ovaj problem rešio i Republička poreska uprava dosta, moram da budem grub, ali onako odokativno određuje te visine taksi, odnosno naknada za odvodnjavanje.
Zbog toga bi bilo izuzetno važno da se u ovaj posao uključe ne samo vodoprivredna preduzeća, jer mi možemo doći u drugi problem ako budemo to predali samo vodoprivrednim udruženjima, da oni određuju nivo naknade, da će biti onda - kadija te tuži, kadija ti sudi. NJima će ići taj novac i njima će uvek biti u interesu da naplate što više i toga se bojim. Ali, mislim da je važno i to sam i juče napomenuo na odboru, da se uključe i lokalne poreske administracije u svim lokalnim samoupravama, jer oni imaju najtačnije podatke, pošto oni već određuju i porez na imovinu, znači, najtačnije podatke o svakoj površini koja se nalazi u određenoj lokalnoj samoupravi i može se onda na pravičan i pravedan način odrediti nadoknada za odvodnjavanje, a samim tim da se sada ne dešava situacija da jedne godine nadoknadu ne dobijete, pa onda dobijete veliki iznos za 24 meseca i onda smo svi u problemu oko toga.
Kada govorimo o izmeni Zakona o vodama, ja se moram dotaći još par stvari koje su od životnog značaja pre svega za nas koji dolazimo iz centralne Srbije, odnosno Šumadije, mislim da se mora već jednom stati na put upravljanju malim seoskim vodovodima koji postoje širom Srbije. I to je nešto što Ministarstvo mora da zauzme jedan oštriji stav. Mi nažalost imamo praksu iz prethodnih 20 ili 30 godina da su mesne zajednice zajedno sa građanima finansirale određene vodovode. Sada postoje tzv. udruženja potrošača vode. Negde se voda plaća, negde se ne plaća. Pitanje kontrole te vode, a ta voda se koristi za piće, veoma je problematična. I Ministarstvo tu mora jasno da zauzme stav sa nadležnim lokalnim samoupravama kako i na koji način to pitanje rešiti.
Sama priča da vi morate da imate javno-komunalno preduzeće da biste gazdovali sa lokalnim seoskim vodovodima nije dovoljna. Potrebno je da se iznađe način bar nekog prelaznog perioda koji će biti od godinu do dve, da svi skupa taj problem rešimo na pravičan i adekvatan način.
Evo, uvaženi ministre, ja vam iskreno želim svaku sreću u daljem radu, pomaci postoje, u meni i mojim kolegama narodnim poslanicima iz Nove Srbije imaćete dobre saradnike i još jednom zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo ministri, koleginice i kolege, pred nama je budžet, kao najvažniji zakon, koji ovaj parlament donosi i on je dobar i ja ću ga svesrdno podržati, kao i moja poslanička grupa.
Shodno vremenu koje imam na raspolaganju hoću da postavim par pitanja uvaženim ministrima. Prvo se odnosi na lokalnu samoupravu. Juče i danas smo već čuli da se lokalne samouprave stalno ovde pominju kao generator određenog deficita. Sa jedne strane, ministar Stefanović je u pravu kada kaže – nije ni čudo ko je sve vodio lokalne samouprave, ali sa druge strane, ja sam neko ko 10 godina vodi lokalnu samoupravu u Topoli i nisam imao ni jedan jedini dinar deficita, niti ta opština duguje bilo kome, pa zbog toga pitam uvaženu ministarku Brnabić – zašto Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ne objavi jasno na sajtu ministarstva spisak svih opština, da se vidi kolika su dugovanja i koliko je koja opština prekršila naredbu Vlade o maksimalnom broju zaposlenih?
Nigde nemamo jasnu evidenciju koji je to broj opština i koji je to broj ljudi i kada ćemo to već jednom imati i da se više stalno u parlamentu to pitanje ne poteže.
Jedan od mojih prethodnika je govorio o transfernim sredstvima koje lokalne samouprave dobijaju iz republičkog budžeta, ali sam već više puta pokretao pitanje u ovom parlamentu na koji način i po kojim kriterijumima se određuju ta transferna sredstva. Imamo u zadnjih šest ili sedam godina identične podatke i pojedine opštine koje su bile miljenice bivšeg režima i dan danas dobijaju veća transferna sredstva od drugih opština koje su u tom trenutku bile opozicione opštine u odnosu, pre svega, na Mlađana Dinkića i G17 plus.
Ovde sam sto puta pominjao primer Loznice i Rače, a pominjao sam i primer, da ne pominjem svoju opštinu, već pre svega opštinu Kosjerić koja je potpuno nepravedno zapostavljena, dobija četiri ili pet puta manja transferna sredstva, nego što bi trebala da dobije. Nažalost, to se zadržalo i do dana današnjeg, pa bi molio i gospođu ministra i gospodina Kneževića i Ministarstvo finansija da se već jednom uradi jasno i transparentno na koji način i po kojim kriterijumima pojedine opštine dobijaju, iste ili približne veličine broja stanovnika, veća ili manja sredstva.
Drugo pitanje bih postavio ministru poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, ali najpre da pohvalim da, nakon dugo godina stagnacije i pada ulaganja države u poljoprivredu, a svi se kunemo da nam je poljoprivreda razvojna šansa, to kreće napred.
Ono što bih molio kao pojašnjenje meni i građanima Srbije jeste – šta se dešava sa protivgradnom zaštitom? Svi smo svedoci, nažalost, u prethodnih par godina da konstantno imamo štete, i to građani Republike Srbije trpe. Doneli smo jedan dobar zakon u parlamentu u toku prethodne godine, ali smo svedoci da se taj zakon ne primenjuje i da, nažalost, iako sam, kada je bila raspravu budžetu za 2016. godinu, sam upitao ministarstvo da li su obezbeđena sredstva za nabavku protivgradnih raketa. Rečeno mi je da, ali se to u praksi pokazalo kao ne. Zbog toga vas molim, ne samo da mi se kaže šta je sa novcem za rakete, nego i novcem za nadoknadu strelcima koji treba da funkcionišu na tim raketama i da li će i koliko će Vlada to moći da uredi u 2017. godini?
Moje treće pitanje izuzetno važno, ministar Vulin je vrlo argumentovano govorio, u prethodnom delu rasprave ,oko socijalnih davanja, ali imam jedno specifično pitanje vezano za bivše radnike, a takvih, smatraju, da ima negde oko 100.000 u Srbiji koji su radili u firmama koje su bile žrtve sve ove pljačkaške privatizacije, i te tranzicije, i ti radnici imaju izvršne sudske presude, ali su firme u međuvremenu ili otišle u stečaj, ili su propale, neki još uvek postoje kao pravna lica, ali jednostavno su potpuno očerupane i od njih ništa nema. Imamo, koliko sam obavešten i prve presude u Strazburu, da se tim radnicima iz budžeta Republike Srbije i onima koji imaju izvršne sudske presude, za zaostale zarade, različite vidove nadoknada, da se to njima isplati i da li će se pronaći sredstva u budžetu da se ovim ljudima, moram da kažem, pomogne, jer su ti ljudi pravi gubitnici ove privatizacije, i ove tranzicije, a to su sve ljudi koji su u ozbiljnoj starosnoj dobi i njima je apsolutno potrebna pomoć. Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, najpre imam pitanje koje sam postavljao i u prošlom sazivu ovog parlamenta, a upućeno je ministrima za rad, boračka i socijalna pitanja, poljoprivrede, i ministru zdravlja, a vezano je za iznos obaveznog socijalnog i zdravstvenog osiguranja za nosioce registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. To je veliki problem koji, nažalost, nije rešen. I prilika je da sada kada se radi priprema budžeta za 2017. godinu, da se taj problem reši.
Evo o čemu se radi. Obavezno zdravstveno osiguranje iznosi 90.000 dinara na godišnjem nivou za svakog nosioca registrovanog gazdinstva, bez obzira da li ono gazdinstvo ima 50 ari, odnosno pola hektara ili je velikoposednik, da ima preko 50 hektara, a ima ih koji imaju i mnogo, mnogo više.
I sami vidite iz ovog mog izlaganja da je to stvarno duboko nepravedno. To bi bilo identično kao neko ko ima platu 100.000 dinara i neko ko ima minimalac od 21.000 da uplaćuje isto u penzijsko i zdravstveno osiguranje. Zbog toga molim da se što pre formira nekakva ili radna grupa između ova tri resorna ministarstva, da bi se ovaj problem što pre rešio i da se u 2017. godini ne ponavlja ista priča iz prethodnih godina.
Moje drugo pitanje upućeno je ministru zdravlja gospodinu Lončaru, iako je prošlo 15 dana, još uvek nisam dobio taj čuveni zapisnik o kontroli u zdravstvenom centru u Aranđelovcu i molio bih stvarno ministra da mi se to što pre dostavi.
S druge strane, imam i dodatno pitanje za njega, vezano je za zamenu zdravstvenih knjižica.
Taj proces, koji se trenutno dešava u Srbiji, stare zdravstvene knjižice se menjaju, krajnji rok je kraj decembra meseca ove tekuće godine da se taj proces završi, ali mi smo svedoci po Srbiji, evo, mi u Šumadiji, ispred naših filijala zdravstvenog osiguranja, da su ogromni redovi, da ljudi čekaju na ovoj zimi. Taj proces bi morao da se ubrza. Naravno, ministarstvo je uvelo prijavu preko tzv. E uprave. To je značajno ubrzalo stvari, jedan broj ljudi se i na taj način prijavio. Međutim, evidentno je, naročito u brdsko-planinskim predelima Srbije, u opštinama koje su pretežno seoske, da značajan broj građana nema pristup internetu i ne može ni na jedan način, da kažem, elektronski da se prijavi kako bi mu poštari na kućnu adresu doneli novu zdravstvenu knjižicu.
Pre svega, molim ministra i ministarstvo da se napravi jedna, ako mogu tako da nazovem, radna grupa ili akcioni tim između ministarstava, između lokalnih filijala fonda, odnosno centra za socijalni rad lokalnih samouprava i da se omogući domaćinstvima koja su staračka i gde ne mogu da dođu do filijala fonda zdravstvenog osiguranja da im se prijava odnese na kućnu adresu i da onda oni mogu, kasnije, tu zdravstvenu knjižicu da dobiju, jer njima fizički nema ko da donese.
Mi to sada u lokalnim samoupravama radimo uz pomoć mesnih zajednica, nekada radimo i uz pomoć tzv. gerentodomaćica koje su angažovane preko lokalnih samouprava, ali je sve to sporadično. Ovde mora na jedan adekvatan način da se ovaj problem reši i to može samo uz jasnu koordinaciju centra za socijalni rad, gde su osnivači lokalne samouprave, i resorno ministarstvo da bi svi ovaj posao završili kako do kraja godine, odnosno u prvom kvartalu naredne godine. Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, drage koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku bih izrazio zadovoljstvo u svoje ime i u ime poslaničke grupe NS, gde sam 15-ak dana postavio pitanje ministru finansija vezano za primenu novog Pravilnika o prijavljivanju i obračunu PDV, odnosno poreza na dodatu vrednost, koju je trebao da stupi na snagu 1. januara 2017. godine i koji je dosta rigidan, da sada ne ponavljam čitavu tu priču, a dobio sam obaveštenje od Ministarstva finansija da će se to odložiti za 1. januar 2018. godine, a da ćemo u međuvremenu i ovde na plenumu imati izmene i dopune tog zakona, tako da, još jednom da upotrebim taj izraz, rigidno pravilo koje je trebalo da stupi na snagu 1. januara, koje bi donelo dodatne troškove svim pravnim licima na nivou Srbije, neće stupiti na snagu i to je dobra vest.
Ono što je druga stvar koju sam hteo posebno da potenciram, pre sedam dana sam sa ovog mesta postavio pitanje i ministru zdravlja gospodinu Lončaru vezano za smenu direktora Zdravstvenog centra u Aranđelovcu, dr Gorana Blagojevića, a još uvek nisam dobio nikakav odgovor. Danas to pitanje moram proširiti, jer ono što je pre sedam dana bila samo spekulacija ili pretpostavka ko će naslediti na tom mestu dr Gorana Blagojevića, nažalost, danas se pokazalo kao istinita informacija.
Moram da ponovim, i posle svega ovoga da tražim od ministra zdravlja gospodina Lončara da mi se kao narodnom poslaniku dostavi kopija zapisnika inspekcijskog nadzora koji je ispred Ministarstva bio poslat u Zdravstvenom centru u Aranđelovcu, znači da mi se pošalje kopija toga da mi jasno vidimo šta je greh prethodnog direktora.
Zatim, ono što je interesantno, tog dana kada sam postavio poslaničko pitanje, uveče na javnom servisu, na Nacionalnoj televiziji ministar je izjavio da će umesto smenjenih direktora na ta mesta doći mlađi, energični ljudi koji će moći dosta toga da donesu u tim bolnicama ili zdravstvenim centrima. Kakav je primer kod nas u centralnoj Šumadiji i Zdravstvenom centru Aranđelovac koji pokriva Aranđelovac i Topolu, evo samo ukratko. Umesto doktora Gorana Blagojevića, koji je ugledan hirurg, došla v.d. direktora gospođa dr Nina Jeličić, koja ima 62 godine, koja je žena pred penzijom i koja je supruga bivšeg direktora Zdravstvenog centra, koji je smenjen za vreme ministra Slavice Đukić Dejanović, 1. marta 2013. godine, jer je isti taj Zdravstveni centar ostavio u minusu od milion evra.
Ono što je meni još interesantnije i što posebno podvlačim uvaženom ministru jeste podatak da je dotična dr Jeličić, koja je imenovana za v.d. direktora Zdravstvenog centra, i vlasnica privatne apoteke. Postavljam pitanje da li je to sukob interesa i da li je Ministarstvo uopšte imalo u vidu informaciju o nespojivosti funkcija, da ste direktor Zdravstvenog centra u okviru kog imate svoje apotekarske ustanove i da ste vlasnici privatne apoteke na par stotina metara od samog Zdravstvenog centra i da li to ima uopšte smisla?
Zbog toga, još jednom da ponovim u svoje ime i u ime poslaničke grupe NS, tražimo jasno i precizno da nam se dostavi kopija zapisnika o tom inspekcijskom nadzoru, tražimo da nam se jasno kaže šta su bili gresi prethodnog direktora, zašto je smenjen i ko je predložio i u čije ime dr Ninu Jeličić, koja je imenovana za v.d. direktora i da li je to mladi, perspektivni kadar, koji će moći jedan Zdravstveni centra da pokrene. Hvala puno.

Uvaženi predsedavajući, drage kolege narodni poslanici, moje pitanje je konkretno za ministra zdravlja gospodina Lončara, a vezano je za događanja koja su usledila nakon tragične smrti dečaka u bolnici u Loznici, odnosno smene direktora 12 zdravstvenih centara u Srbiji koja je usledila nakon toga.
Iz sredstava javnog informisanja mogli smo se uputiti da je Ministarstvo zdravlja formiralo komisiju koju su činila četiri državna sekretara i četiri direktora bolnica iz Srbije, odnosno kliničko-bolničkih centara i da je ta komisija obišla bolnice širom Srbije da su napravljeni zapisnici da na osnovu tih zapisnika izvršena smena, još jednom da ponovim 12 direktora, odnosno zdravstvenih centara u Srbiji.
Mene konkretno interesuje smena direktora Zdravstvenog centra u Aranđelovcu, doktora Gorana Blagojevića, interesuje me jer je doktor Goran Blagojević ugledan hirurg i postao je direktor Zdravstvenog centra u Aranđelovcu 1. marta 2013. godine. Kada je postao direktor Zdravstvenog centra nasledio je dug bolnice od nekih milion evra i totalno blokirane sve račune tada Zdravstvenog centra u Aranđelovcu.
Danas posle tri godine je potpuno drugačija situacija, Zdravstveni centar uz pomoć lokalne samouprave i uopšte čitavog tog dela Šumadije funkcioniše dobro, ali nažalost videli smo iz sredstava javnog informisanja da je Aranđelovac bio na prvom mestu kada je objavljena smena svih direktora.
Ono što sam uspeo da dobijem kao informaciju jeste da je ta komisija koja je bila sat i po vremena u kontroli u bolnici u Aranđelovcu našla određene nepravilnosti pre svega iz, kako su mi rekli, higijene i evidencije o pacijentima. Ja zbog javnosti pre svega i Šumadije i zbog ovde narodnih poslanika moram da kažem da je kada je doktor Goran Blagojević postao direktor 1. marta 2013. godine nasledio je 22 tzv. spremačice, ili pomoćnog radnika, a danas nakon tri godine i nešto zbog prirodnog odliva ljudi u penzije su to pre svega radnice koje su pred penzijom, on ima samo 12 spremačica koje čiste 5,5 hiljada kvadrata u bolnici u Aranđelovcu.
I sada pitam se i sam, a pitam sve kolege narodne poslanike da li 12 pomoćnih radnika može da opslužuje a zbog upravo kontrole prijema u javnom sektoru, uredba o zabrani prijema nije moglo da se primi više zaposlenih upravo kao pomoćnih radnika?
Ono što me najviše boli kao narodnog poslanika koji dolazi iz Šumadije, koji dolazi iz Topole, koju pokriva zdravstveni centar iz Aranđelovca, jeste jedna informacija koja se, takođe, nezvanično pojavila pre svega u sredstvima javnog informisanja kod nas u Šumadiji, a to je da će doktora Gorana Blagojevića na mestu direktora zameniti supruga direktora koji je smenjen 2013. godine 1. marta, upravo zbog ogromnih dugovanja, još jednom da ponovim, koja su bila preko milion evra, i gde je bolnica bila totalno u blokadi. Da li je moguće, zato pitam ministra zdravlja gospodina Lončara, da se sada njegova supruga postavlja za v.d. direktora zdravstvenog centra?
Zdravstveni centar u Aranđelovcu i dr Goran Blagojević su mnogo toga dobroga za sve građane Šumadije uradili u prethodne tri godine, i ovo posebno hoću da napomenem, moderan centar za laparaskopiju, veliki broj uglednih hirurga koji su dolazili pre svega iz bolničkih centara iz Beograda da operišu u samom Aranđelovcu i približavanje pacijentima iz Šumadije da ne moraju da se transportuju u Beograd i druge kliničke centre, već da doktori dolaze u Aranđelovac, očigledno nisu pomogli da se jedna ovakva ishitrena odluka donese. Ja još jednom molim i apelujem i na Ministarstvo zdravlja i na ministra Lončara da se ova odluka preispita i da se ovakve ishitrene odluke, jeste bio povod tragično dešavanje u bolnici u Loznici, ali da se ovakve ishitrene odluke ne donose i da se svim pacijentima u Šumadiji ne napravi još veća šteta. Hvala.